Po­li­ti­ča­ri skri­va­ju da ne­ma ve­ćih pla­ća bez re­zo­va

Še­fi­ca HUP-a Gor­da­na De­ra­nja po­ru­ču­je: po­te­zi u pr­vih 100 da­na

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page -

Ni­smo vi­dje­li ni r od re­for­mi, a po­tro­ši­li smo tu važ­nu ri­ječ. Ne mo­že sve os­ta­ti kao do­sad, a da gos­po­dar­stvo i zem­lja poč­nu osjet­no na­pre­do­va­ti

Ma­ri­na Šu­njer­ga ma­ri­na.su­njer­ga@ve­cer­nji.net Hr­vat­ska udru­ga pos­lo­da­va­ca uo­či iz­bo­ra upu­ti­la je se­dam pi­ta­nja ko­ja obra­đu­ju se­dam ključ­nih pro­ble­ma do­ma­ćeg sus­ta­va. Pi­ta­ju ka­ko stran­ke pla­ni­ra­ju fi­nan­cij­ski kon­so­li­di­ra­ti zem­lju i sma­nji­ti jav­ni dug, na ko­ji će na­čin re­for­mi­ra­ti jav­nu upra­vu te uk­lo­ni­ti inves­ti­cij­ske i ad­mi­nis­tra­tiv­ne pro­ble­me, ali i osi­gu­ra­ti bo­lje funk­ci­oni­ra­nje pra­vo­su­đa i ve­ću kva­li­te­tu za­ko­na te pod­za­kon­skih aka­ta. Pi­ta­ju i ko­ju stra­te­gi­ju stran­ke ko­je se na­tje­ču za po­vje­re­nje bi­ra­ča na­mje­ra­va­ju pri­mi­je­ni­ti da bi po­ve­ća­le efi­kas­nost dr­žav­nih po­du­ze­ća i dr­žav­ne imo­vi­ne te na­po­s­ljet­ku ka­ko na­mje­ra­va­ju mo­der­ni­zi­ra­ti obra­zov­ni sus­tav i pro­mi­je­ni­ti tr­ži­šte ra­da. O tim smo te­ma­ma raz­go­va­ra­li s pred­sjed­ni­com HUP-a Gor­da­nom De­ra­njom ko­ja po­ru­ču­je da nas pos­to­je­ći mo­de­li vo­de u pro­past.

Jes­te li za­do­volj­ni od­go­vo­ri­ma i pro­gra­mi­ma ko­je ste do­bi­li iz po­li­tič­kih stra­na­ka na se­dam pi­ta­nja ko­je je pos­ta­vio HUP?

U ovoj kampanji na­gla­sak kod svih je na obe­ća­nji­ma ko­ja do­bro zvu­če jer go­vo­re o ras­tu pla­ća i mi­ro­vi­na, ma­njim po­re­zi­ma, no­vim rad­nim mjes­ti­ma, ve­ćim nak­na­da­ma, bo­ljem zdrav­s­tvu, obra­zo­va­nju... Pu­no se ma­nje go­vo­ri o to­me ka­ko će se do to­ga do­ći, a to je ono što nas za­ni­ma jer tek se na te­me­lju kon­kret­nog pla­na ra­da i po­te­za mo­že vi­dje­ti ko­li­ko su obe­ća­nja re­al­na i os­tva­ri­va. Stran­ke is­to­dob­no obe­ća­va­ju stva­ri ko­je tra­že do­dat­na iz­dva­ja­nja iz pro­ra­ču­na i ma­nje po­re­ze, što pak zna­či ma­nje pro­ra­čun­ske pri­ho­de. sma­nji­va­nju ra­sho­da opet nit­ko ni­je spre­man go­vo­ri­ti i pro­blem de­fi­ci­ta pla­ni­ra­ju rje­ša­va­ti na te­me­lju ve­ćeg gos­po­dar­skog ras­ta. Do ve­ćeg ras­ta mo­že do­ći sa­mo ako ko­nač­no poč­nu ra­di­ti na pro­mje­na­ma do­sa­daš­njih mo­de­la ra­da u jav­no­me sek­to­ru i oz­bilj­nom ras­te­re­će­nju pos­lov­nog sek­to­ra. Dak­le, ako se ko­nač­no poč­ne s re­for­ma­ma. Ni­smo vi­dje­li ni r od re­for­mi, a us­pje­li smo „po­tro­ši­ti“tu za nas iz­nim­no važ­nu ri­ječ. Ne mo­že sve os­ta­ti ka­ko je bi­lo do­sad, a da gos­po­dar­stvo i zem­lja poč­nu osjet­no ras­ti i na­pre­do­va­ti. Po­zva­li smo po­li­tič­ke stran­ke na sas­ta­nak ia­ko smo oče­ki­va­li da će pi­ta­ti nas što nam je po­treb­no da bi­smo lak­še pos­lo­va­li s ob­zi­rom na to ko­li­ko Što re­za­ti da bi dr­ža­va bi­la sta­bil­na, a pos­lo­va­nje jef­ti­ni­je? Re­for­me ni­su sa­mo re­zo­vi, ali zna­če i ne­ke ne­po­pu­lar­ne mje­re i uki­da­nje odre­đe­nih pri­vi­le­gi­ja. Pri­je sve­ga da se i u jav­nom sek­to­ru tre­ba ra­di­ti vi­še i bo­lje te da dr­ža­va svoj bu­džet mo­ra sves­ti u odr­ži­ve ok­vi­re i pres­ta­ti za­du­ži­va­ti na­šu dje­cu i unu­ke. Re­for­ma zna­či i sus­tav obra­zo­va­nja ko­ji će dje­ci da­ti zna­nja ko­ji­ma mo­gu na­ći po­sao umjes­to da pu­ne za­vo­de su rad­nih mjes­ta obe­ća­li. Rad­na mjes­ta otva­ra­mo mi, pos­lo­dav­ci i po­du­zet­ni­ci, a ne po­li­ti­ča­ri pa bi ih tre­ba­lo za­ni­ma­ti da iz pr­ve ru­ke ču­ju što mi o sve­mu mis­li­mo.

Ve­ći­na po­li­ti­ča­ra obe­ća­va sma­nje­nje po­re­za ko­je je HUP go­di­na­ma zah­ti­je­vao. Je­su li naj­av­lje­ne po­rez­ne olak­ši­ce do­bro tar­ge­ti­ra­ne?

Po­rez­no je ras­te­re­će­nje do­bro­doš­lo jer je pre­ve­li­ko. Te­ret su i broj­na dru­ga ne­po­rez­na da­va­nja. Sma­nji­va­nje po­re­za na do­bit i po­re­za na do­ho­dak do­bar su smjer. Na­še je miš­lje­nje da bi tre­ba­lo ići za za­poš­lja­va­nje, br­zo pra­vo­su­đe u ko­jem ne­ma pri­vi­le­gi­ra­nih, vo­lun­ta­riz­ma i pro­tu­rječ­nih od­lu­ka. Zna­če i zdrav­s­tvo ko­je ima nov­ca za no­vu opre­mu, za li­je­ko­ve, za do­bre uvje­te ra­da, za ure­đe­ne bol­ni­ce... One ni­su u in­te­re­su sa­mo po­je­di­nih pri­vi­le­gi­ra­nih sku­pi­na ko­je že­le za­dr­ža­ti pos­to­je­će sta­nje jer od nje­ga ima­ju osob­ne ko­ris­ti. Na­dam se da ve­ći­na ra­zu­mi­je da nas do­sa­daš­nji na­čin ra­da vo­di u si­gur­nu pro­past. s cje­lo­vi­tom re­for­mom po­rez­nog sus­ta­va. Pod­sje­ćam, Vla­da Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća sma­nji­la je iz­dva­ja­nje za zdrav­s­tvo za 2 pos­tot­na po­ena, da na­ma po­du­zet­ni­ci­ma olak­ša, da bi to bio raz­log za po­di­za­nje PDV-a sa 23% na 25% jer je to na­vod­no ne­utral­no za pos­lo­dav­ce, što su ta­da bi­le mje­re ko­je su do­ni­je­le vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti. Pro­mje­ne se tre­ba­ju pla­ni­ra­ti na du­lji rok, a ključ­na je odr­ži­vost pro­mje­na ko­je se uvo­de. Skep­tič­ni smo o mo­guć­nos­ti br­zog, osjet­ni­jeg i odr­ži­vog po­rez­nog ras­te­re­će­nja bez ve­će ra­ci­onal­nos­ti, pro­duk­tiv­nos­ti i učin­ko­vi­tos­ti u ko­ri­šte­nju pro­ra­čun­skog nov­ca. Da bi se u Hr­vat­skoj lak­še i us­pješ­ni­je pos­lo­va­lo, uz po­rez­no ras­te­re­će­nje po­treb­no je uk­lo­ni­ti i dru­ge te­re­te i pre­pre­ke. To što smo iz­aš­li iz kri­ze i ko­nač­no ras­te­mo ni­je do­volj­no i ni­je znak da su se pro­ble­mi ri­je­ši­li sa­mi od se­be. Oni su i da­lje tu, a nji­ho­vo rje­ša­va­nje tra­ži hra­bru i od­luč­nu Vla­du.

Ko­li­ka će se pro­ra­čun­ska ru­pa otvo­ri­ti is­pu­nje­njem da­nih obe­ća­nja?

Mi za­sad ni­smo ra­di­li tak­ve pro­cje­ne, ali is­kre­no se na­dam da su stran­ke i ko­ali­ci­je na­pra­vi­le du­bin­ske ana­li­ze. Vo­lje­li bi­smo ih vi­dje­ti.

Je li bit­ni­je sma­nji­ti po­rez na do­bit ili pri­va­ti­zi­ra­ti tvrt­ke ko­je ne­ma­ju stra­te­šku po­zi­ci­ju?

Jed­no ne is­klju­ču­je dru­go. Po­treb­no je obo­je. Us­pješ­ne su one zem­lje ko­je su pro­ve­le i pro­vo­de sve­obu­hvat­ne pro­mje­ne. Ni­je do­volj­no po­pra­vi­ti sa­mo jed­nu ili dvi­je stva­ri. Ne­ga­tiv­ni de­mo­graf­ski tren­do­vi i sus­tav obra­zo­va­nja ko­ji ni­je us­kla­đen s po­tre­ba­ma tr­ži­šta ra­da re­zul­ti­ra­ju oz­bilj­nim pro­ble­mom u pro­na­la­že­nju rad­ne sna­ge već sada. Za ve­ći­nu pro­ble­ma tre­ba odre­đe­no vri­je­me da bi se vi­dje­li po­zi­tiv­ni re­zul­ta­ti – zbog to­ga stal­no po­nav­lja­mo da ne­ma­mo vre­me­na za gub­lje­nje. Sku­po pla­ća­mo to što se na­ša po­li­ti­ka ne že­li uhva­ti­ti u ko­štac s rje­ša­va­njem pro­ble­ma, već se os­la­nja na sre­ću i re­zul­ta­te dru­gih – do­ma­ćeg pri­vat­nog sek­to­ra i ras­ta dru­gih ze­ma­lja ko­je ima­ju od­luč­ni­je vla­de.

Da ste pre­mi­jer­ka, ko­ja bis­te tri po­te­za na­pra­vi­li u pr­vih 100 da­na vlas­ti?

Već u pr­vih 100 da­na tre­ba po­vu­ći vi­še od tri po­te­za – ne­ma vi­še vre­me­na za no­va sni­ma­nja sta­nja i raz­miš­lja­nja o to­me što će se ra­di­ti. Ja bih se fo­ku­si­ra­la na po­kre­ta­nje pos­tu­pa­ka i do­no­še­nje mje­ra ko­je adre­si­ra­ju HUP-ovih se­dam pi­ta­nja, a na­dam se da će to uči­ni­ti i no­va Vla­da.

U pr­vih 100 da­na Vla­da mo­ra po­vu­ći po­te­ze na vi­še po­dru­čja, ne­ma vre­me­na za ana­li­ze sta­nja i raz­miš­lja­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.