BI­SKU­PI SU SE JAVILI, ALI OPET ĆE SE DIO GLA­SO­VA SLI­TI U LI­JE­VE KU­TI­JE “Eu­rop­ska uni­ja za­ne­ma­ri­la je po­ve­zi­va­nje sje­ve­ra i ju­ga”

Tre­ba 50 ml­rd. € za pros­tor Ja­dra­na, Bal­ti­ka i Cr­nog mo­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - (h) Dar­ko Pa­vi­čić

Hr­vat­ski bi­sku­pi obra­ti­li su se do­sad naj­o­tvo­re­ni­jom po­ru­kom uo­či par­la­men­tar­nih iz­bo­ra po­s­ljed­njih go­di­na. Prem­da, do­du­še, iz­ri­je­kom ne spo­mi­nju ni­jed­nu stran­ku, ko­ali­ci­ju, kan­di­da­ta ili po­li­tič­ku op­ci­ju, sva­ko­me je jas­no da je hr­vat­ski epi­sko­pat otvo­re­no okrenuo le­đa lje­vi­ci i pre­po­ru­čio vjer­ni­ci­ma da ne gla­sa­ju za one ko­ji su npr. pro­tiv bra­ka mu­škar­ca i že­ne i ko­ji ne pro­mi­ču kul­tu­ru ži­vo­ta. Što je još do­nek­le i na­čel­no, ali ka­da su bi­sku­pi u svo­joj iz­ja­vi spo­me­nu­li ku­ri­ku­lar­nu re­for­mu i ne­dav­nu ras­pra­vu o njoj, sa­svim je jas­no da se ra­di o SDP-u i nje­mu gra­vi­ti­ra­ju­ćim stran­ka­ma. Za­nim­lji­vo je ka­ko su u ovoj po­ru­ci bi­sku­pi iz­bje­gli i uobi­ča­je­nu fra­zu ko­jom se obra­ća­ju „vjer­ni­ci­ma i lju­di­ma do­bre vo­lje“. Ovo­ga pu­ta su je adre­si­ra­li na “čla­no­ve Bož­jeg na­ro­da i sve dru­ge lju­de ko­ji­ma je sta­lo do hr­vat­ske do­mo­vi­ne”. Dak­le, na vjer­ni­ke i na one ko­ji­ma je Hr­vat­ska na du­ši i ko­ji nuž­no ne mo­ra­ju bi­ti pri­pad­ni­ci Ka­to­lič­ke cr­k­ve, pa ni hr­vat­skog na­ro­da, ali že­le do­bro svo­joj zem­lji. Pi­ta­nje ko­je se pos­tav­lja je ima­ju li pra­vo bi­sku­pi ta­ko otvo­re­no go­vo­ri­ti u pre­diz­bor­noj kampanji? Od­go­vor je – ima­ju. Pr­vo, jer se za­la­žu za kr­š­ćan­ske vrijednosti (brak, obi­telj, ži­vot), ali i ši­re, tj. važ­ne druš­tve­ne po­lu­ge kao što su obra­zo­va­nje, gos­po­dar­stvo, pra­vo na rad, pre­kid is­e­lja­va­nja... Da­ka­ko, oni tim svo­jim sta­vom ni­ko­ga ne mo­gu obr(l)ati­ti i odre­di­ti ka­ko će tko gla­sa­ti. Sva­ki vjer­nik ima pra­vo na svoj stav i da­ti svoj glas po svo­me na­ho­đe­nju. No, ovak­ve bi­skup­ske po­ru­ke slu­že kao svo­je­vr­stan svje­ti­onik za ori­jen­ta­ci­ju neo­d­luč­ni­ma i ko­leb­lji­vi­ma. Ko­jih je u hr­vat­skom bi­rač­kom ti­je­lu mno­go. Pa bi­sku­pi ka­žu da je iz­la­zak na iz­bo­re (i) iz­raz kr­š­ćan­ske od­go­vor­nos­ti. Što je i svo­je­vr­stan test i za sam hr­vat­ski epi­sko­pat, jer je Hr­vat­ska ve­ćin­ski ka­to­lič­ka zem­lja, pa će na­kon iz­bor­ne no­ći bi­ti za­nim­lji­vo vi­dje­ti ko­me su otiš­li vjer­nič­ki gla­so­vi. Ko­ji su se ovih go­di­na ite­ka­ko zna­li sli­ti u ku­ti­je li­je­vih kan­di­da­ta.

Re­gi­ja Bal­tik – Ja­dran – Cr­no mo­re či­ni 28 pos­to te­ri­to­ri­ja Eu­rop­ske uni­je i 22 pos­to nje­zi­na sta­nov­niš­tva, no či­ni sa­mo 10 pos­to BDP-a EU

Pros­tor Ja­dra­na, Bal­ti­ka i Cr­nog mo­ra “ži­la je ku­ca­vi­ca” Eu­ro­pe i za nje­gov ra­zvoj po­treb­no je 50 mi­li­jar­di eura, rek­la je u če­t­vr­tak pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić otva­ra­ju­ći Du­brov­nik Fo­rum s polj­skim ko­le­gom An­dr­ze­jem Du­dom ko­ji je is­tak­nuo važ­nost ener­get­skih pro­je­ka­ta i naj­a­vio idu­ći skup 2017. u Wro­clawu. – Dva­na­est dr­ža­va čla­ni­ca EU iz­me­đu tri­ju mo­ra – Aus­tri­ja, Bu­gar­ska, Če­ška, Es­to­ni­ja, Hr­vat­ska, Le­to­ni­ja, Li­tva, Ma­đar­ska, Polj­ska, Ru­munj­ska, Slo­vač­ka i Slo­ve­ni­ja ima­ju go­le­me mo­guć­nos­ti za ja­ča­nje su­rad­nje na vlas­ti­tu i ko­rist ci­je­le Uni­je. No to po­dru­čje zbog po­vi­jes­nih raz­lo­ga za­os­ta­je za pro­sje­kom EU. Na­kon uje­di­nje­nja in­zis­ti­ra­lo se na po­nov­noj iz­grad­nji iz­me­đu is­to­ka i za­pa­da, a za­ne­ma­ri­lo se po­ve­zi­va­nje sje­ve­ra i ju­ga – rek­la je hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca. Re­gi­ja Bal­tik – Ja­dran – Cr­no mo­re (BABS) či­ni 28 pos­to te­ri­to­ri­ja EU i 22 pos­to nje­zi­na sta­nov­niš­tva, no či­ni sa­mo 10 pos­to BDP-a EU. No­mi­nal­ni BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka pro­sječ­no je oko 14.750 eura što je tek oko 51 pos­to no­mi­nal­nog BDP-a pro­sje­ka po gla­vi sta­nov­ni­ka EU, rek­la je pred­sjed­ni­ca. To je dos­tiž­no za­jed­nič­kim kon­kret­nim pro­jek­ti­ma gos­po­dar­ske, in­fras­truk­tur­ne i si­gur­nos­ne su­rad­nje, sma­tra Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ko­ja je pri­tom po­zva­la na za- us­tav­lja­nje de­mo­graf­skog pa­da i upo­zo­ri­la na pro­blem is­e­lja­va­nja mla­dog i vi­so­ko obra­zo­va­nog sta­nov­niš­tva iz re­gi­je. Polj­ski pred­sjed­nik in­zis­ti­rao je na važ­nos­ti ener­get­skog po­ve­zi­va­nja. “Do­mi­na­ci­ja jed­nog do­bav­lja­ča za re­gi­ju štet­na je i opas­na”, re­kao je Du­da. Spo­me­nuo je plin­ski ko­ri­dor iz­me­đu sje­ve­ra i ju­ga te ter­mi­nal LNG na Kr­ku. Po­zvao je na ja­ča­nje kul­tur­ne i znans­tve­ne su­rad­nje i raz­mje­nu stu­de­na­ta. Biv­ši Cro­atia Sum­mit, a sada Du­brov­nik Fo­rum, ove se go­di­ne odvi­ja u če­t­vr­tak i pe­tak pod na­zi­vom “Snaž­ni­ja Eu­ro­pa – spa­ja­nje sje­ve­ra i ju­ga”. Du­bro­vač­ka vanj­sko­po­li­tič­ka kon­fe­ren­ci­ja, ko­ja je po­če­la kao Cro­atia sum­mit, obi­lje­ži­la je 2015. de­se­tu go­diš­nji­cu. Od ove go­di­ne skup no­si na­ziv Du­brov­nik Fo­rum.

Po­ru­ku su adre­si­ra­li na “čla­no­ve Bož­jeg na­ro­da i sve ko­ji­ma je sta­lo do hr­vat­ske do­mo­vi­ne” No­mi­nal­ni BDP po sta­nov­ni­ku pro­sječ­no je oko 14.750 eura, što je tek 51 pos­to no­mi­nal­nog BDP-a per ca­pi­ta u EU, rek­la je pred­sjed­ni­ca

Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić s pred­stav­ni­ci­ma ze­ma­lja čla­ni­ca re­gi­je Bal­tik – Ja­dran – Cr­no mo­re

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.