NI­KO­LA LISTEŠ

To što Ve­čer­njak ra­di za strip je pre­ja­ko i ni­je uobi­ča­je­no. Stvar­no bih vo­lio da po­tra­je

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Jest. Moć me­di­ja je ve­li­ka.

Ni­ko­la Listeš, ka­ri­ka­tu­rist i strip-cr­tač, da­nas se či­ta­te­lji­ma Strip re­vi­je pred­stav­lja ka­ri­ka­tu­ral­nom sve­mir­skom pri­čom “Scan­do”. Či­ta­te­lji Ve­čer­nja­ko­ve Strip re­vi­je Lis­te­ša do­bro poz­na­ju kao auto­ra Gla­di­ja­to­ra Pe­gu­le, a lju­bi­te­lji dnev­no­po­li­tič­ke ka­ri­ka­tu­re zna­ju ga po “Sed­mom osje­ti­lu”, ru­bri­ci ko­ju već 20-ak go­di­na re­do­vi­to objav­lju­je u Hr­vat­skom slo­vu, mar­no bi­lje­že­ći po­li­tič­ku zbi­lju brit­ko je iro­ni­zi­ra­ju­ći. Za svo­je ka­ri­ka­tu­re Listeš je do­bio čak 56 me­đu­na­rod­nih na­gra­da, a pe­te­ros­tru­ki je do­bit­nik Oska­ri­ke, svo­je­vr­s­nog Os­ca­ra za ka­ri­ka­tu­ru, go­diš­nje na­gra­de Hr­vat­skog druš­tva ka­ri­ka­tu­ris­ta. S naj­na­gra­đi­va­ni­jim ka­ri­ka­tu­ris­tom u Hr­vat­skoj raz­go­va­ra­li smo u Ka­štel Su­ćur­cu, u ko­jem ži­vi i ra­di. Scan­do je strip ko­ji ste na­cr­ta­li još 1982. go­di­ne, kao 22-go­diš­njak, me­đu­tim nje­go­va vri­jed­nost ni­je okrz­nu­ta zu­bom vre­me­na, če­mu svje­do­či i da­naš­nja po­nov­na obja­va. Ipak, na­kon to­li­ko vre­me­na, da ga po­nov­no cr­ta­te, što bis­te pro­mi­je­ni­li? Od ta­da sam evo­lu­irao jer sam ra­dio i re­al­ni strip, i dje­čji, Dis­neya dvi­je epi­zo­de, a i strip se mi­je­njao. Da ga sa­da cr­tam, si­gur­no bi druk­či­je iz­gle­dao, ali Scan­do ima svo­ju du­šu. Ka­da se na­đe na ki­os­ci­ma, vi­djet će­mo ima li i pro­đu, ha­ha­ha... Baš me za­ni­ma­ju re­ak­ci­je na ne­što što sam na­pra­vio pri­je 33 go­di­ne.

Bi­li ste vr­lo mlad cr­tač. Ka­da ste se uop­će po­če­li ba­vi­ti cr­ta­njem i ka­ri­ka­tu­rom?

Po­čeo sam cr­ta­ti ka­ri­ka­tu­re kao 10-go­diš­nje di­je­te, a s 13 go­di­na sam pr­vu obja­vio. Sreć­ko Pun­ta­rić i ja smo de­bi­ti­ra­li u SN re­vi­ji. Pun­ta­rić, ko­ji objav­lju­je u Ve­čer­njem lis­tu, već mi je ta­da bio od­li­čan, kao i sad.

Što još ra­di­te osim što cr­ta­te po­li­tič­ke ka­ri­ka­tu­re ko­je u Hr­vat­skom slo­vu iz­la­ze sva­kog tjed­na?

Cr­tam stri­po­ve, a su­dje­lu­jem na me­đu­na­rod­nim na­tje­ča­ji­ma ka­ri-

ka­tu­re, re­ci­mo na 10-ak mje­seč­no.

Zna­či go­diš­nje su­dje­lu­je­te na oko 120 na­tje­ča­ja. Či­ni mi se ja­ko pu­no. Ka­da sti­že­te osmis­li­ti sve ka­ri­ka­tu­re i na­cr­ta­ti ih?

Čim pro­či­tam te­mu, ako mi se pok­lo­pi, sve ide br­zo, a ako ne, ni­kom ni­šta. Ili klik­nem od­mah i cr­tam ili ni­kom ni­šta. Ide­ju ili ima­te ili ne­ma­te pa se tom te­mom i ne treba ba­vi­ti i gu­bi­ti vri­je­me. Što se ti­če stri­pa, tu mi ide­ja ne manj­ka.

Naj­na­gra­đi­va­ni­ji ste hr­vat­ski ka­ri­ka­tu­rist s 56 me­đu­na­rod­nih na­gra­da. Ko­ju bis­te iz­dvo­ji­li?

Ni­je to ni­šta, na svi­je­tu ima ka­ri­ka­tu­ris­ta ko­ji su do­bi­li vi­še od 100 ili čak 110 na­gra­da. Iz­dvo­jio bih ipak Grand prix Ko­re­je, prem­da je sva­ki fes­ti­val priz­na­nje jer do­đe oko 10.000 ra­do­va. Ipak, mo­ram re­ći da je naj­ve­ća čast do­bi­ti Oska­ri­ku, ko­ju vam da­je Hr­vat­sko druš­tvo ka­ri­ka­tu­ris­ta. Ima­mo plan bo­do­va­nja i da bi do­bio Oska­ri­ku, mo­raš osvo­ji­ti bar 5-6 me­đu­na­rod­nih fes­ti­va­la. Eto, me­ni je to poš­lo za ru­kom proš­le i pret­proš­le go­di­ne te još tri pu­ta.

Je li još ne­ki ka­ri­ka­tu­rist us­pio osvo­ji­ti to­li­ko Oska­ri­ka?

Ni­je. Pri­mje­ri­ce, Da­vor Štam­buk ima jed­nu, Oto Re­isin­ger ju je dva pu­ta osvo­jio, ali ni­je ni su­dje­lo­vao na broj­nim fes­ti­va­li­ma jer je ra­dio dnev­ne po­li­tič­ke ka­ri­ka­tu­re.

I vi ih ra­di­te. Izja­vi­li ste da vam je naj­ve­ća in­s­pi­ra­ci­ja dnev­nik?

Is­ti­na. Iako bih ja to sad ko­ri­gi­rao jer pri­je­ti opas­nost da će mi po­li­ti­ča­ri pre­uze­ti po­sao. Ni­je la­ko ra­di­ti ka­ri­ka­tu­ru u okol­nos­ti­ma ka­da je stvar­nost ka­ri­ka­tu­ral­na. Ja uop­će ne­mam po­tre­bu za ne­kim ve­li­kim raz­miš­lja­nji­ma. Jed­nos­tav­no, na­cr­tam stva­ri onak­ve kak­ve je­su i lju­di se smi­ju.

Tko vas naj­vi­še in­s­pi­ri­ra na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni?

Me­sić mi je bio ve­li­ka in­s­pi­ra­ci­ja i do­bro sam ga cr­tao, a evo, mo­žda se vra­ti u dnev­nu po­li­ti­ku. Ta­man sam od­lič­no ski­nuo Ka­ra­mar­ka, a on je oti­šao, lik Plen­ko­vi­ća još ni­sam po­čeo cr­ta­ti. Cr­tam Mi­la­no­vi­ća. Pe­tro­va mi se ne da ski­da­ti, mis­lim da se on ne­će du­go za­dr­ža­ti...

Ko­li­ko ima pros­to­ra u Hr­vat­skoj za po­li­tič­ku ka­ri­ka­tu­ru?

Ne­ma ga mno­go. Jo­ško Ma­ru­šić ra­di si­gur­no 40 go­di­na za Slo­bod­nu Dal­ma­ci­ju, Sreć­ko Pun­ta­rić za Ve­čer­nji list, Nik Ti­ta­nic za 24 sa­ta. Ja sam u tjed­ni­ku Hr­vat­sko slo­vo. Nit­ko dru­gi ne­ma pros­tor, a ka­ri­ka­tu­ris­ta u Hr­vat­skoj je sto­ti­nu. Re­ci­mo, u Nje­mač­koj i Aus­tri­ji po­li­tič­ka ka­ri­ka­tu­ra ni­je na zad­njoj, već na nas­lov­ni­ci, a oko nje je tekst. Naš vr­hun­ski ka­ri­ka­tu­rist Pe­tar Pi­smes­tro­vić ra­di za Kle­ine Ze­itung i sva­ko­ga im da­na cr­ta nas­lov­ni­cu. Što bih ja dao za ta­kav po­sao?!

A što se ti­če stri­pa, kak­va je si­tu­aci­ja u Hr­vat­skoj?

A što ja znam. Fran­cu­ska, Bel­gi­ja to je tr­ži­šte stri­pa. Na­ši mo­gu ra­di­ti na tu­đe sce­na­ri­je, a ja na to ne pris­ta­jem jer je to iz­najm­lji­va­nje ru­ke cr­ta­ča. Ja sam i u stri­pu i u ka­ri­ka­tu­ri, sve sam iz­mis­lio i na­cr­tao. Ra­dio sam Di­ok­le­ci­jan­či­će, je­di­ni strip o Di­ok­le­ci­ja­no­voj pa­la­či, Su­per Hr­vo­ja, je­di­ni strip o Do­mo­vin­skom ra­tu ko­ji je, na­ža­lost, imao sa­mo nul­ti broj iako su re­ak­ci­je pu­bli­ke bi­le do­bre. Za Ve­čer­nja­ko­vu Strip re­vi­ju jed­no go­di­nu da­na sam cr­tao Gla­di­ja­to­ra Pe­gu­lu. Ri­ječ je o gla­di­ja­to­ri­ma na­šeg do­ba, taj cik­lus smo za­vr­ši­li. Ovo što je Ve­čer­njak po­kre­nuo u ve­zi sa stri­pom to je pre­ja­ko i ni­je uobi­ča­je­no. Stvar­no bih vo­lio da to po­tra­je.

Ni­je mi jas­no ka­ko je mo­gu­će da una­toč to­li­kim ra­do­vi­ma i na­gra­da­ma hr­vat­ska jav­nost za vas go­to­vo i ne zna, a me­đu 10 ste naj­bo­ljih svjet­skih ka­ri­ka­tu­ris­ta?

Ka­da sam pri­mao pe­tu Oska­ri­ku u Klo­vi­će­vim dvo­ri­ma, što ni­kad ni­ko­me ni­je poš­lo za ru­kom, ci­je­lo Druš­tvo ka­ri­ka­tu­ris­ta doš­lo mi je čes­ti­ta­ti, ali ni­je bi­lo ni­jed­nog no­vi­na­ra. Svi su bi­li na pro­s­vje­du za nas­ta­vak ku­ri­ku­lar­ne re­for­me. To ni­je moj pro­blem, ja i da­lje cr­tam, a ako će me net­ko pra­ti­ti, ne­ka pra­ti, ako ne­će, ne mo­ra.

Mo­že li se ži­vje­ti od cr­ta­nja?

Te­ško jer ska­če­te s jed­nog pro­jek­ta na dru­gi, stal­no mo­ra­te tra­ži­ti pos­lo­ve, ne­ma kon­ti­nu­ite­ta. Da je tu ne­ka lo­va, vje­ro­jat­no bi To­do­rić cr­tao stri­po­ve.

Na ko­je te­me ste osva­ja­li me­đu­na­rod­ne na­gra­de?

U Ira­nu sam do­bio zla­to na te­mu kom­plek­s­nost gra­da. Na­cr­tao sam gra­do­ve kri­žalj­ke, od­nos­no ne­bo­de­re ko­ji su umjes­to pro­zo­ra ima­li kri­žalj­ke s bro­je­vi­ma. Po me­ni je naj­bo­lji mo­ja ka­ri­ka­tu­ra ko­ja go­vo­ri baš o va­ma, od­nos­no me­di­ji­ma. U Ru­munj­skoj sam do­bio zla­to na te­mu dik­ta­to­ri 21. sto­lje­ća. Ja sam na­cr­tao an­te­nu. Ni­je­dan me­dij ni­je pre­nio tu ka­ri­ka­tu­ru, a do­bio sam zla­to.

Mi će­mo je obja­vi­ti.

Za­što da ne. Ona je i da­lje ak­tu­al­na. Evo, ja sam sa­da u va­šoj mi­los­ti, mo­že­te me pri­ka­za­ti ka­ko god ho­će­te.

Ja ću na­pi­sa­ti toč­no ono što ste mi rek­li, ali vi kao po­li­tič­ki ka­ri­ka­tu­rist ima­te ve­ćih „dik­ta­tor­skih“ov­las­ti. Mo­že­te iro­ni­zi­ra­ti i is­mi­ja­va­ti se če­mu i ko­me ho­će­te.

Pe­tar Pi­smes­tro­vić ra­di za Kle­ine Ze­itung i cr­ta nas­lov­ni­cu sva­ki dan. Što bih dao za taj po­sao

“Tko su dik­ta­to­ri 21. sto­lje­ća”, zla­tom na­gra­đe­na ka­ri­ka­tu­ra i ka­ri­ka­tu­ra s te­mom šo­pin­ga

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.