Ve­ći pri­ti­sak nam na­me­će jav­nos­ti ne­go lju­di u klu­bu

Voj­no­vić je u Ko­priv­ni­ci slo­mio re­bro i pa­uzi­rat će ba­rem 3 tjed­na

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - sport@ve­cer­nji.net Gra­di­mir Đu­ka­rić

Vra­ti­mo li se na­vi­ka­ma da u Grad­skom vr­tu ne gu­bi­mo utak­mi­ce, ovo bi mo­gla bi­ti us­pješ­ni­ja go­di­na ne­go što se it­ko na­dao Iza Osi­je­ka je naj­us­pješ­ni­ji start se­zo­ne u ovo­me sto­lje­ću. Još od se­zo­ne 1999./2000. i ge­ne­ra­ci­je ko­ju je pre­dvo­dio Ne­nad Bje­li­ca bi­je­lo-pla­vi na­kon šest ko­la ni­su ima­li ve­ću bo­dov­nu za­li­hu ne­go što je ima­ju ove se­zo­ne – 16 bo­do­va. To je već vi­še ne­go što su la­ni ima­li na­kon 18 ko­la (15 bo­do­va), a u se­zo­ni 2013./2014. na­kon 22 ko­la sku­pi­li su 15 bo­do­va!? No, ovo je je­dan dru­gi Osi­jek, i kva­li­te­tom i men­ta­li­te­tom druk­či­ji od svih mom­ča­di bi­je­lo-pla­vih ko­je su pret­hod­ne tri se­zo­ne u fo­to­fi­ni­šu osi­gu­ra­va­le op­s­ta­nak, pri­ču do­no­si Max! Ta mom­čad, ka­ko je to objas­nio tre­ner Zo­ran Ze­kić, vi­še ni­je “sim­pa­tič­ni gu­bit­nik”. “Grad na Dra­vi da­nas sla­vi...”, vi­še ni­je sa­mo pu­ki stih iz klup­ske him­ne.

Ni­sam pro­pus­tio ni tre­ning

A li­der i s 30 go­di­na naj­i­skus­ni­ji u ovoj ge­ne­ra­ci­ji bi­je­lo-pla­vih na du­lje je vri­je­me iz­ba­čen iz stro­ja na­kon što se iz Ko­priv­ni­ce vra­tio sa slom­lje­nim re­brom. – Ne bo­li me pre­ja­ko, naj­go­re mi je što je pro­pi­sa­na te­ra­pi­ja mi­ro­va­nje dok ne za­ras­te – ka­že Aljo­ša Voj­no­vić. Sko­ro sat vre­me­na utak­mi­ce pro­tiv Sla­ve­na Be­lu­pa Aljo­ša je igrao sa slom­lje­nim re­brom. Stis­nuo je zu­be ko­li­ko je du­go mo­gao. – Ni­je to bi­la ne­ka iz­van­ze­malj­ska bol, iako mi je od­mah bi­lo jas­no da ne­što ni­je u re­du, ali ni­je mi pa­lo na pa­met da mi je puk­lo re­bro. Još vruć nas­ta­vio sam igra­ti i ni­je me pre­vi­še sme­ta­lo, no osje­tio sam s vre­me­nom da se po­gor­ša­lo. Ni­je pro­blem igra­ti pre­ko gra­ni­ce bo­li, ali po­če­lo mi je li­mi­ti­ra­ti kret­nju i ta­da sam tra­žio za­mje­nu – ka­že Osi­je­ko­va osmi­ca. Sli­je­de mu tri tjed­na do čak mje­sec da­na pa­uze i to u tre­nut­ku ka­da je for­mom ne sa­mo je­dan od naj­kons­tant­ni­jih no­go­me­ta­ša Osi­je­ka već i Pr­ve HNL. Sta­tis­tič­ki – u pet ko­la čak je u tri na­vra­ta na­la­zio mjes­ta u mom­ča­di ko­la. – Ko­nač­no sam pro­šao pu­ne pri­pre­me, ni­sam ni tre­ning pro­pus­tio i to se vi­dje­lo. Sad ću opet mo­ra­ti na­dok­na­đi­va­ti pro­pu­šte­no, ali ne­ma mi dru­ge ne­go do­dat­no ra­di­ti i pro­ba­ti se vra­ti­ti na ra­zi­nu pri­je oz­lje­de. Voj­no­vić na­po­kon mo­že uži­va­ti u utak­mi­ca­ma Osi­je­ka. U dva je na­vra­ta bio li­der ge­ne­ra­ci­ja bi­je­lo-pla­vih ko­je su se bo­ri­le za go­li ži­vot, a da­nas je vo­đa mom­ča­di ko­ja je u vr­hu HNL, od­mah iza Di­na­ma i Ri­je­ke. – Jed­no je bi­lo ka­da iz­la­ziš na Grad­ski vrt i imaš po­tre­bu da se po­de­reš, ka­da znaš da klu­bu go­ri pod no­ga­ma, da je sva­ka utak­mi­ca bi­ti ili ne bi­ti. Sa­da je druk­či­ji pri­ti­sak – objaš­nja­va. Na­vi­ja­če je, na­ime, bi­lo la­ko na­vik­nu­ti na po­bje­de. – Sa­da se jav­lja pri­ti­sak oče­ki­va­nja na­vi­ja­ča, ve­ći nam im­pe­ra­tiv na­me­će jav­nost ne­go lju­di u klu­bu ko­ji su svjes­ni ka­ko je ovo tran­zi­cij­ska i pri­je­laz­na go­di­na do ne­kih ve­li­kih stva­ri. I da­lje vje­ru­jem da, ako se vra­ti­mo na­vi­ka­ma da u Grad­skom vr­tu ne gu­bi­mo utak­mi­ce, ovo bi mo­gla bi­ti us­pješ­ni­ja go­di­na ne­go što se it­ko na­dao.

Na­po­kon i do­ma­ća po­bje­da

Ova mom­čad Osi­je­ka ima druk­či­ji men­ta­li­tet u od­no­su na sve pret­hod­ne, ma­lo­duš­nost je nes­ta­la. Sa sva če­ti­ri gos­to­va­nja ove se­zo­ne Osi­jek se vra­tio s po­bje­da­ma, za us­po­red­bu to­li­ko ih ni­je imao u po­s­ljed­nje dvi­je se­zo­ne ukup­no. Na sta­di­oni­ma na ko­ji­ma su naj­češ­će os­tav­lja­li bo­do­ve ovog su lje­ta uze­li sva tri – Is­tru u Pu­li i In­ter u Za­pre­ši­ću po­bi­je­di­li su pos­li­je če­ti­ri go­di­ne, pos­li­je dvi­je i pol go­di­ne Lo­ko­mo­ti­va je pa­la u Za­gre­bu, a na­kon čak de­vet i pol go­di­na če­ka­nja bi­je­lo-pla­vi su sru­ši­li ko­priv­nič­ko prok­let­stvo i pro­tiv Sla­ve­na Be­lu­pa sla­vi­li u gos­ti­ma. – U pro­fe­si­onal­nom spor­tu su iz­u­zet­no va­žan dio fi­nan­ci­je i po- slo­že­nost klu­ba, a to je sa­da kod nas sje­lo na svo­je mjes­to i sa­mim ti­me se mi­je­nja oz­bilj­nost i na­čin na ko­ji igra­či shva­ća­ju tre­ning ne­go u si­tu­aci­ji ka­da ne znaš ho­ćeš li do­bi­ti pla­ću. Taj nas je mo­ment pro­mi­je­nio. Sa­da druk­či­je iz­gle­da­ju i tre­nin­zi, a sa­mim ti­me i utak­mi­ce iako mis­lim da mi još ima­mo dos­ta re­zer­vi i pros­to­ra za na­pre­dak. U su­bo­tu je u Grad­skom vr­tu odi­gran sla­von­ski der­bi, pr­vi pos­li­je dvi­je go­di­ne ko­je je Ci­ba­lia pro­ve­la u ni­žem ran­gu. Osi­jek je sti­gao do pr­ve do­ma­će 2:0 po­bje­de u no­voj se­zo­ni. – Dra­go mi je da je Ci­ba­lia opet u Pr­voj HNL, jer mis­lim da su pra­vi hr­vat­ski pr­vo­li­ga­ški klub ko­ji ima po­vi­jest i či­je ime ima odre­đe­nu te­ži­nu. Uvi­jek sam go­vo­rio da se re­no­me Osi­je­ka zna po to­me vo­le li ja­ke eki­pe do­la­zi­ti igra­ti u Osi­je­ku, a to se slič­no mo­že pres­li­ka­ti i na Ci­ba­li­ju. To je gos­to­va­nje na ko­je nit­ko ne vo­li ići. Me­ni je dra­go što su se vra­ti­li u 1. HNL, ali ova po­bje­da nam je po­ti­caj za nas­ta­vak se­zo­ne ko­ja će bi­ti jed­na li­je­pa pri­ča. Ci­je­li tekst pro­či­taj­te u sport­skom tjed­ni­ku Max!

Osi­jek se sa sva če­ti­ri gos­to­va­nja do­sad vra­tio s tri bo­da, Is­tra, In­ter, Lo­ko­mo­ti­va i Slaven B.

Aljo­ša Voj­no­vić u pr­vih pet ko­la tri je pu­ta bio u pr­voj mom­ča­di Pr­ve HNL

U ma­tič­nom Osi­je­ku svo­je­dob­no ni­je do­bio pra­vu pri­li­ku pa ga je ka­ri­je­ra vo­di­la od Cro­ati­je iz Se­sve­ta pre­ko Spli­ta, či­ji je dres no­sio dvi­je i pol go­di­ne, do Sla­ve­na Be­lu­pa u ko­jem je pro­veo tri se­zo­ne...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.