Bez ‘pra­ve’ Vla­de smo go­di­nu da­na, a BDP ras­te iz­nad 2%

Po­volj­ne ci­je­ne naf­te, ni­ske ka­ma­te i tu­ri­zam po­mo­gli su na­ma i Špa­njol­ci­ma da pre­ži­vi­mo po­li­tič­ku kri­zu na­kon što ni­jed­na stran­ka ni­je osvo­ji­la ve­ći­nu

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić

Svi su eko­nom­ski po­ka­za­te­lji po­zi­tiv­ni, osim naj­važ­ni­jeg – bro­ja za­pos­le­nih, ko­jih je ove go­di­ne bi­lo 12 ti­su­ća ma­nje ne­go proš­le Hr­vat­ska je, slič­no kao i Špa­njol­ska, fak­tič­no bez pra­ve vla­de du­lje od go­di­nu da­na, no neo­vis­no o to­me eko­no­mi­ja ide uz­laz­nom pu­ta­njom. Eko­no­mis­ti vje­ru­ju da je dru­gi ovo­go­diš­nji kvar­tal ta­ko­đer ras­tao iz­nad dva pos­to, a Želj­ko Lo­vrin­če­vić, is­tra­ži­vač Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta, zbi­va­nja u zemlji pri­pi­su­je po­volj­nom glo­bal­nom okru­že­nju ko­je do­la­zi od ni­skih ka­ma­ta, jef­ti­nih ener­ge­na­ta i si­gur­nos­ne ren­te. Špa­njol­ski i hr­vat­ski tu­ri­zam naj­vi­še su pro­fi­ti­ra­li od grč­ke, a kas­ni­je i tur­ske kri­ze te zbi­va­nja na Me­di­te­ra­nu, što je skre­nu­lo ve­lik broj stra­na­ca pre­ma nji­ho­vim lje­to­va­li­šti­ma. Iako bez vla­de i na­kon drugih po­nov­lje­nih iz­bo­ra, Špa­njol­ska zad­njih go­di­nu da­na ras­te iz­me­đu 3 i 3,5 pos­to go­diš­nje, dok se rast u Hr­vat­skoj kre­tao oko 2 pos­to.

Pla­će pa inves­ti­ci­je

– Kod nas je iz­os­tao do­dat­ni na­por ko­ji bi po­gu­rao rast. Špa­njol­ska je pri­je tri go­di­ne ima­le ne­ke ma­nje re­for­me ko­je su utje­ca­le na tr­ži­šte ra­da, kod nas tak­vih re­for­mi ni­je bi­lo – is­ti­če Lo­vrin­če­vić ko­ji vje­ru­je da će se po­volj­ne glo­bal­ne okol­nos­ti za­dr­ža­ti i u idu­ćoj go­di­ni. – Dok god pos­to­ji ta si­gur­nos­na ren­ta, na­ša će eko­no­mi­ja do­bro funk­ci­oni­ra­ti neo­vis­no o to­me kak­va nam je Vla­da. Mi ci­je­lu ovu go­di­nu ima­mo ne­ki oblik teh­nič­kog pro­ra­ču­na, a ve­li­ka je vje­ro­jat­nost da će­mo i u idu­ću go­di­nu ući s još jed­nim teh­nič­kim pro­ra­ču­nom – is­ti­če Lo­vrin­če­vić. S jed­ne stra­ne to je do­bro jer se rast po­rez­nih pri­ho­da ko­ris­ti za sma­nje­nje pro­ra­čun­skog de­fi­ci­ta, no iz­os­ta­ju pro­jek­ti ko­ji bi otvo­ri­li pros­tor da se eko­no­mi­ja snaž­ni­je ra­zvi­ja neo­vis­no o tu­riz­mu. Raš­čla­nji­va­nje glav­nih eko­nom­skih po­ka­za­te­lja po­ka­zu­je da su po­zi­tiv­ne pro­mje­ne pri­sut­ne i na dru­gim po­dru­čji­ma. In­dus­trij­ska pro­izvod­nja kon­ti­nu­ira­no ras­te go­to­vo dvi­je go­di­ne, a zbog pa­da ci­je­na i ne­što bo­ljih pla­ća u plu­su je i osob­na po­troš­nja. Je­di­no kre­ta­nje za­pos­le­nos­ti su­ge­ri­ra da Hr­vat­ska ima du­bo­ke struk­tur­ne pro­ble­me. Služ­be­na sta­tis­ti­ka tvr­di da se broj za­pos­le­nih ove go­di­ne sma­njio za je­dan pos­tot­ni po­en (ili oko 11 ti­su­ća rad­nih mjes­ta) u od­no­su na is­to raz­dob­lje proš­le go­di­ne neo­vis­no o to­me što bi­lje­ži­mo re­kord­no br­zo sma­nje­nje evi­den­ti­ra­nog bro­ja ne­za­pos­le­nih. Broj osi­gu­ra­ni­ka u mi­ro­vin­skom osi­gu­ra­nju ta­ko­đer stag­ni­ra oko 1,5 mi­li­ju­na ku­na (sta­nje kra­jem sr­p­nja mje­se­ca), što da­je vje­tar u le­đa oni­ma ko­ji tvr­de da su se mi­gra­ci­je još vi­še po­ja­ča­le. – Vje­ru­jem da će ove go­di­ne BDP bi­ti u plu­su oko 2,3 pos­to, no zbog ne­ga­tiv­ne sto­pe in­fla­ci­je, Hr­vat­ska ne mo­že ra­ču­na­ti na vi­še od 6 mi­li­jar­di ku­na do­da­ne vri­jed­nos­ti u ovoj go­di­ni – ka­že Lo­vrin­če­vić. Svi se ana­li­ti­ča­ri ipak sla­žu da je po­ti­caj za osob­nu po­troš­nju do­šao i od po­rez­nog ras­te­re­će­nja pla­ća s po­čet­ka proš­le go­di­ne, če­mu se kas­ni­je pri­klju­čio i pr­vi opip­lji­vi­ji rast inves­ti­ci­ja ko­ji se do­go­dio na­kon osam go­di­na pa­da. Ova go­di­na pak bi­lje­ži do­bre re­zul­ta­te i u gra­đe­vin­skom sek­to­ru, ko­ji na se­be ve­že po­lo­vi­cu inves­ti­ci­ja, dok dru­ga po­lo­vi­ca do­la­zi od ka­pi­tal­nih do­ba­ra. Kao što se i oče­ki­va­lo, kad su se is­pu­ha­li učin­ci ula­ska u EU, s vre­me­nom su se sto­pe ras­ta iz­vo­za spus­ti­le na ve­li­či­ne ko­je od­go­va­ra­ju os­ta­lim gos­po­dar­skim kre­ta­nji­ma i pre­ma zad­njim po­da­ci­ma, u plu­su su oko tri pos­to na me­đu­go­diš­njoj ra­zi­ni.

Ni­zo­zem­ska bo­lest

Opo­ra­vak do­ma­će po­traž­nje utje­cao je i na ubr­za­nje uvo­za ko­ji s kra­ja 2015. ima ve­će sto­pe ras­ta od iz­vo­za. U dr­ža­va­ma či­ji je uvoz go­to­vo dva pu­ta ve­ći od iz­vo­za, kao što je kod nas, do­pri­nos uvo­za na rast BDP-a mo­že bi­ti i ne­ga­ti­van ako pre­te­že uvoz ro­be ši­ro­ke po­troš­nje. Tu­ri­zam je ve­li­ki po­tro­šač uvoz­ne ro­be, no sta­tis­ti­ča­ri ka­žu da po­du­zet­ni­ci ši­re svo­je biz­ni­se i uvo­ze dos­ta ka­pi­tal­ne ro­be. Naj­kon­zer­va­tiv­ni­ju pro­cje­nu ras­ta ima Eu­rop­ska ko­mi­si­ja, koja vje­ru­je da će BDP ras­ti 1,8%, HNB je di­gao svo­ju pro­cje­nu na 2,3%, a pro­cje­ne su os­ta­lih ins­ti­tu­ci­ja iz­me­đu te dvi­je broj­ke. Je­di­no inves­ti­tor Ne­nad Ba­kić i da­lje naj­av­lju­je ro­bus­tan eko­nom­ski rast neo­vis­no o Vla­di ili una­toč njoj, no po­nav­lja da os­lo­nje­nost na tu­ri­zam do­no­si opas­nos­ti poz­na­te u eko­no­mi­ji kao ni­zo­zem­ska bo­lest. Ra­di se o si­tu­aci­ji ka­da ne­ka zem­lja poč­ne os­tva­ri­va­ti iole so­lid­ni­ju za­ra­du u jed­nom sek­to­ru i za­ne­ma­ri sve os­ta­le. Na­ziv je sko­vao Eko­no­mist ka­ko bi opi­sao pad pro­izvod­nje u Ni­zo­zem­skoj na­kon ot­kri­ća pri­rod­nog pli­na u toj zemlji 60ih go­di­na proš­log sto­lje­ća. Ni­zo­zem­ska se za­ra­za već pre­ni­je­la na Sla­vo­ni­ju, koja, tvr­di Ba­kić, ni­je u sta­nju otr­pje­ti ogrom­no po­rez­ne op­te­re­će­nje kao što to mo­gu oba­la ili Zagreb, pa do­la­zi do ma­sov­nog od­lje­va naj­pro­pul­ziv­ni­jih di­je­lo­va sta­nov­niš­tva.

Želj­ko Lo­vrin­če­vić: Dok god bu­de pos­to­ja­la si­gur­nos­na ren­ta iz tu­riz­ma, bit će i ras­ta

Kon­tro­li­ra po­troš­nju Za­mr­za­va­nje ra­sho­da na proš­lo­go­diš­njoj ra­zi­ni osi­gu­rat ću sma­nje­nje de­fi­ci­ta is­pod 3 pos­to Ras­te­re­tio pla­će Sma­nje­nje po­re­za na pla­će ohra­bri­lo je gra­đa­ne da ma­lo vi­še tro­še, sve to po­gu­ra­lo je rast BDP-a ZDRAVKO MARIĆ BO­RIS LALOVAC

NI­SKE KA­MA­TE Eu­rop­ska ban­ka po­jef­ti­ni­la no­vac Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka spus­ti­la je ka­ma­te na po­vi­jes­no naj­ni­že ra­zi­ne, što je po­jef­ti­ni­lo i naš dug

JEFTINA NAFTA Ko­rist za na­šu eko­no­mi­ju Ni­ska ci­je­na naf­te uz­dr­ma­la je iz­voz­ni­ke, ali je na­šoj eko­no­mi­ji i gra­đa­ni­ma ko­ris­ti­la

TURISTIČKI REKORDI Po­mo­gla nam kri­za u Tur­skoj Sta­nje u Tur­skoj pre­po­lo­vi­lo je broj tu­ris­ta, a od to­ga su naj­vi­še pro­fi­ti­ra­le Špa­njol­ska i Hr­vat­ska

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.