Svat­ko ima osob­no is­kus­tvo i svo­ju sli­ku Bo­ga

Ako ži­vi­te s vje­rom koja uči da bi sve­mir bio si­ro­maš­ni­ji bez sva­kog od nas, to da­je re­zul­ta­te

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama -

Dar­ko Pa­vi­čić Fi­zi­ča­ri Bo­ga vi­de kao koz­mič­ku svi­jest koja po­ve­zu­je, fi­lo­zo­fi kao te­melj smis­la sve­ga, kao tvor­ca vid­lji­vo­ga i ne­vid­lji­vo­ga Sve je vi­še poz­na­tih, jav­nih oso­ba, ko­je se u me­di­ji­ma dek­la­ri­ra­ju kao vjer­ni­ci, ne skri­va­ju­ći svo­ju du­hov­nost, jav­no i na druš­tve­nim mre­ža­ma objav­lju­ju­ći svo­je mo­li­tve i za­hva­le Bo­gu, po­put Blan­ke Vla­šić s Olim­pij­skih iga­ra. I ru­ko­met­ni iz­bor­nik Želj­ko Ba­bić na po­bje­di je za­hva­lio Gos­pi Me­đu­gor­skoj i Zlat­ku Sud­cu. Sve je vi­še spor­ta­ša ko­ji otvo­re­no go­vo­re o svo­joj vje­ri, po­put Sti­pe Ple­ti­ko­se, Da­ri­ja Ši­mi­ća, Ma­tea Ko­va­či­ća, Ro­ber­ta i Ani­ce Ko­vač, ali i es­trad­nja­ka po­put Do­ris Dra­go­vić, Ma­ri­je i Iva­ne Hu­sar, Ala­na Hr­ži­ce, Ni­ne Ba­drić, Sa­nje Do­le­žal, Ja­smi­na Sta­vro­sa, Vlat­ke Po­kos, Ma­ri­na Iva­no­vi­ća Sto­ke, Si­mo­ne Iš­tva­nić.

Raz­li­či­ta raz­miš­lja­nja

– Sva­ke dvi­je go­di­ne or­ga­ni­zi­ra­mo psi­hi­ja­trij­ski bi­je­na­le, na ko­ji osim psi­hi­ja­ta­ra iz re­gi­je do­la­ze i ugled­ne oso­be iz jav­nog ži­vo­ta pa je ta­ko gos­to­va­la i Blan­ka Vla­šić koja nas je odu­še­vi­la kao oso­ba. Baš je ta­da bi­la u pro­fe­si­onal­noj kri­zi, tra­že­ći od­go­vor ka­ko kre­nu­ti da­lje, svje­do­či­la je svo­ju vje­ru i ka­ko joj ona po­ma­že – re­kao nam je psi­hi­ja­tar sa za­gre­bač­kog KBC-a Re­bro prof. dr. Mi­ro Ja­kov­lje­vić, objaš­nja­va­ju­ći tran­sdis­ci­pli­nar­ni pris­tup du­šev­nom zdrav­lju i po­re­me­ća­ji­ma, ko­ji po­la­zi od či­nje­ni­ce da čo­vjek ni­je sa­mo bi­olo­ško bi­će ko­je tre­ba li­je­či­ti sa­mo li­je­ko­vi­ma ne­go i psi­ho­lo­ško bi­će, pa se li­je­či psi­ho­te­ra­pi­jom, od­nos­no so­ci­jal­no bi­će, pa se ra­de raz­ne so­ci­jal­ne te­ra­pi­je, ali i du­hov­no bi­će, što da­je svim ovim dru­gim di­men­zi­ja­ma auten­ti­čan smi­sao. Blan­ka je kroz du­hov­nu di­men­zi­ju go­vo­ri­la ka­ko se bo­ri sa svo­jim pro­ble­mi­ma. Vi­di­te da je ona us­pje­la – ka­že dr. Ja­kov­lje­vić, objaš­njav­ja­ući ka­ko je du­hov­noš­ću mo­gu­će na­pre­do­va­ti u spor­tu, ali i op­će­ni­to u ži­vo­tu. – Zna­mo da pos­to­ji tran­s­cen­den­tal­na di­men­zi­ja, o če­mu go­vo­ri i sve ve­ći broj znans­tve­ni­ka, pa i lju­di ko­ji su bi­li ate­is­ti, po­put poz­na­tog fi­zi­ča­ra Goswa­mi­ja, ko­ji po­la­zi od či­nje­ni­ce da je du­hov­na re­al­nost pri­mar­na, a iz nje nas­ta­je ma­te­ri­jal­no. Du­hov­na re­al­nost je kvant­na re­al­nost. Mi se vi­di­mo i zna­mo da se sas­to­ji­mo od ti­je­la, ti­je­lo od or­ga­na, or­ga­ni od sta­ni­ca, sta­ni­ce od mo­le­ku­la, one od ato­ma, a oni na kra­ju od kvan­ta. Kvant­na fi­zi­ka go­vo­ri da kvant mo­že pos­to­ja­ti is­to­dob­no na vi­še raz­li­či­tih mjes­ta, jer on ima val­na svoj­stva, a zna­mo ka­ko se val ši­ri. Te­melj sve­ga je koz­mič­ka svi­jest iz ko­je se ma­te­ri­ja­li­zi­ra sve os­ta­lo – ka­že dr. Ja­kov­lje­vić, do­da­ju­ći da lju­di o Bo­gu raz­miš­lja­ju na raz­ne na­či­ne, u skla­du s poj­mo­vi­ma ko­je ima­ju, pa ga fi­zi­ča­ri vi­de kao koz­mič­ku svi­jest koja po­ve­zu­je, fi­lo­zo­fi kao te­melj smis­la sve­ga, tvor­ca sve­ga vid­lji­vo­ga i ne­vid­lji­vo­ga. – Bog je ve­li­ki mis­te­rij i o nje­mu go­vo­ri­mo na raz­li­či­te na­či­ne, svat­ko ima svo­je osob­no is­kus­tvo i svo­ju sli­ku Bo­ga. Bi­lo na kog­ni­tiv­noj ra­zi­ni, raz­miš­lja­ju­ći da Bog pos­to­ji ili ne pos­to­ji, in­tu­itiv­no i emo­ci­onal­no da osje­ća Bož­ju pri­sut­nost u svo­me ži­vo­tu, a kroz svo­je po­na­ša­nje i ono što mu se do­ga­đa ot­kri­va da Bog stvar­no pos­to­ji – ka­že dr. Ja­kov­lje­vić, objaš­nja­va­ju­ći da je čo­vjek bi­će ko­je tra­ži smi­sao svo­ga pos­to­ja­nja i ono­ga što ra­di, pa ta­ko či­ne i spor­ta­ši. On se pri­sje­tio i pr­vog su­sre­ta s Ći­rom Bla­že­vi­ćem, pri­je pr­vens­tva u Fran­cu­skoj 1998., gdje smo osvo­ji­li me­da­lju, ali smo pri­je to­ga iz­gu­bi­li od Slo­ve­ni­je. – Do­šao je u po­sjet bo­les­noj kće­ri svo­ga pri­ja­te­lja i na­kon što smo raz­go­va­ra­li o sta­nju pa­ci­jen­ti­ce, pi­tao sam ga zna li da u Bi­bli­ji pi­še „ta je bo­lest na sla­vu Bož­ju“. Pr­vo je po­mis­lio da go­vo­rim o pri­ja­te­lje­voj kće­ri, ali sam go­vo­rio da je iz­gu­bio utak­mi­cu pro­tiv Slo­ve­na­ca da vi­še nit­ko ne vje­ru­je da će se pla­si­ra­ti na pr­vens­tvo, ne sa­mo da će se pla­si­ra­ti ne­go će do­ni­je­ti i me­da­lju. Vi­dio sam po oči­ma ka­ko je br­zo raz­miš­ljao i re­kao mi je: „Hva­la ti, si­ne, re­kao si mi ve­li­ku stvar!“I Ći­ro je do­nio me­da­lju, što ni­je mo­ja zas­lu­ga, ne­go smo uš­li u ko­mu­ni­ka­ci­ju na tran­s­per­so­nal­noj ra­zi­ni, prem­da ne znam za­što sam mu to re­kao, jer me sport odav­no ne za­ni­ma. To je sin­kro­ni­ci­tet. Vje­ru i Bo­ga ne mo­že­te shva­ti­ti ako raz­miš­lja­te me­ha­ni­cis­tič­kim ka­uza­li­te­tom, da pos­to­ji je­dan uz­rok i jed­na po­s­lje­di­ca. Stvar­nost je mul­ti­di­men­zi­onal­na i slo­že­na. Ono što nam se do­ga­đa je in­te­rak­ci­ja ni­za raz­li­či­tih čim­be­ni­ka i kroz vje­ru mo­že­te uklju­či­ti u taj sin­kro­ni­ci­tet, od­nos­no pri­bli­ži­ti se Bož­jem pla­nu za vas. Vje­ra nas uči da ni­smo slu­čaj­no na ovom svi­je­tu, da je svat­ko Bož­je di­je­te, da ima svo­ju vri­jed­nost i da bi sve­mir bio si­ro­maš­ni­ji bez sva­kog od nas. To je moć­no uvje­re­nje i ako ži­vi­te s njim, to da­je re­zul­ta­te. Ako mis­li­te da ste ne­ki mrav i da ste slu­čaj­nost, on­da je to sa­svim po­greš­no. Tak­vih je ve­ći­na ne­sret­nih lju­di – ka­že dr. Ja­kov­lje­vić.

Svje­do­či­ti, a ne pri­ča­ti

Na pi­ta­nje za­što jav­ne oso­be sve otvo­re­ni­je go­vo­re o svo­joj vje­ri, ka­že da je to za­to što je čo­vjek druš­tve­no bi­će, ko­je ima po­tre­bu da svo­ja is­kus­tva di­je­li s dru­gi­ma. – Pra­va vje­ra ni­je pri­ča­ti o Bo­gu,

Vje­ra je za nje­ga po­tra­ga, a put k vje­ri za­po­čeo je u Me­đu­gor­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.