Ni­su svi us­ta­še Ja­se­no­vac ni­ti su svi par­ti­za­ni Ble­iburg

Či­nje­ni­ca je da smo ži­vje­li u so­ci­ja­lis­tič­koj Hr­vat­skoj i da je ona bi­la na­ša dr­ža­va, ali je ta­ko­đer či­nje­ni­ca da se ži­vje­lo i u NDH i da je i ona bi­la na­ša dr­ža­va. Sav na­rod ni­je bio ni pro­tiv jed­ne ni pro­tiv dru­ge

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Mi­lan Iv­ko­šić

Či­tam glav­ni nas­lov na pr­voj stra­ni­ci tjed­ni­ka Glo­bus – “Og­njen Kra­us: ‘Plen­ko­vić ne­ma pet­lje iz­ni­je­ti svoj stav o NDH’”. I pod­nas­lov: “Ne­vje­ro­jat­no je ka­ko i pred­sjed­ni­ca i pre­mi­jer iz­bje­ga­va­ju iz­re­ći jas­nu osu­du us­taš­tva”. Ne­toč­no, svoj stav iz­ra­zi­li su ne­ko­li­ko pu­ta i pre­mi­jer i pred­sjed­ni­ca, mo­žda ne na na­čin na ko­ji bi to Kra­us oče­ki­vao, ali je­su. Na pri­mjer, ako je pos­li­je ne­tom odr­ža­ne ko­me­mo­ra­ci­je u Ja­se­nov­cu pre­mi­jer iz­ja­vio da “us­ta­ške žr­tve zas­lu­žu­ju jed­nu ko­me­mo­ra­ci­ju”, on­da je jas­no iz­ra­zio stav o us­ta­škim zlo­či­ni­ma i is­tak­nuo za­jed­niš­tvo ko­je u osu­di tih zlo­či­na tre­ba­mo ima­ti. Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić je la­ni na dan NDH osu­di­la us­taš­tvo, a je­dan nas­lov ko­ji sa­ži­ma ta­daš­nju nje­zi­nu iz­ja­vu sve go­vo­ri: “Us­ta­ški re­žim je zlo­či­nač­ki, a ta dr­ža­va bi­la je naj­ma­nje ne­za­vis­na”. Za raz­li­ku od Plen­ko­vi­ća i Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, ko­li­ko znam, Kra­us ni­kad ni­je “imao pet­lje iz­ni­je­ti svoj stav” o zlo­či­ni­ma u ko­mu­nis­tič­koj Ju­gos­la­vi­ji, a kao duž­nos­nik ži­dov­ske za­jed­ni­ce u Hr­vat­skoj ni o zlo­či­ni­ma Iz­ra­ela­ca nad Pa­les­tin­ci­ma. Ivan Per­nar bi ga mo­gao pi­ta­ti zna li da je 1948. go­di­ne iz­vr­še­no et­nič­ko čiš­će­nje 750.000 Pa­les­ti­na­ca te da je dr­ža­va Iz­ra­el stvo­re­na na et­nič­kom čiš­će­nju. No na ne­što bih dru­go htio upo­zo­ri­ti, na sin­tag­mu “stav o NDH”, ko­ja je pot­pu­no, bla­go re­če­no, ne­su­vre­me­na. Ne­ma sta­va o NDH, ne­ma sta­va ni o us­ta­ša­ma, ni o ko­mu­nis­ti­ma, ni o čet­ni­ci­ma, i to je ono što ve­li­ke pro­tiv­ni­ke re­vi­zi­je po­vi­jes­ti naj­vi­še uža­sa­va. Ne­ma, dak­le, vi­še cr­no-bi­je­log sli­ka­nja po­vi­jes­ti, u ko­jem bi jed­ni biv­ši bi­li sa­mo cr­ni, a dru­gi sa­mo bi­je­li, jed­ne voj­ske sa­mo zlo­či­nač­ke, a dru­ge sa­mo os­lo­bo­di­lač­ke. Re­la­ti­vi­za­ci­ja tih sta­rih mo­de­la raz­miš­lja­nja odav­no je na dje­lu, i ona će bi­ti ne­za­us­tav­lji- va, a za­us­ta­vi­ti je mo­že sa­mo ne­ki no­vi to­ta­li­ta­ri­zam, no­vo jed­no­um­lje. Vi­še sam pu­ta na­gla­ša­vao da tre­ba raz­li­ko­va­ti hra­brost i do­mo­ljub­lje obič­nih us­ta­ških voj­ni­ka od zlo­či­na us­ta­škog vod­stva. I tre­ba raz­li­ko­va­ti služ­be­ne po­pi­se žr­ta­va u Ja­se­nov­cu od po­da­ta­ka iz is­tra­ži­va­nja ko­ja se te­me­lje is­klju­či­vo na či­nje­ni­ca­ma, na vje­ro­dos­toj­nim iz­vo­ri­ma i svje­do­čans­tvi­ma. Iz ko­mu­niz­ma su nas­li­je­đe­ni obras­ci po ko­ji­ma se su­di­lo o proš­los­ti, no ti obras­ci su va­lja­ni ko­li­ko je bi­la va­lja­na i dr­ža­va u ko­joj su nas­ta­li. U to­me je za­blu­da onih ko­ji se tih obra­za­ca i da­nas dr­že. Ali u za­blu­di su i oni ko­ji ni­je­ču baš sve iz te dr­ža­ve. Či­nje­ni­ca je da smo ži­vje­li u so­ci­ja­lis­tič­koj Hr­vat­skoj i da je ona bi­la na­ša dr­ža­va, ali je ta­ko­đer či­nje­ni­ca da se ži­vje­lo i u NDH te da je i ona bi­la na­ša dr­ža­va. Sav na­rod ni­je bio ni pro­tiv jed­ne ni pro­tiv dru­ge, za mno­ge su i jed­na i dru­ga bi­le nor­mal­ne, i u jed­noj i u dru­goj ra­đa­lo se i umi­ra­lo, za­ljub­lji­va­lo, že­ni­lo, sla­vi­lo, ško­lo­va­lo, po­di­za­na su dje­ca, ve­se­li­lo se Bo­ži­ću i dru­gim blag­da­ni­ma. Ni­ti je NDH bi­la sa­mo zlo­čin, ni­ti je ko­mu­nis­tič­ka Hr­vat­ska bi­la sa­mo re­pre­si­ja. I u jed­noj i u dru­goj po­što­va­ne su ne­ke vri­jed­nos­ti, s ne­kim to­ta­li­tar­nim spe­ci­fič­nos­ti­ma funk­ci­oni­ra­lo je obra­zo­va­nje, sud­stvo, me­di­ji, jav­nost, kul­tu­ra, funk­ci­oni­ra­lo je zdrav­s­tvo, po­ljo­pri­vred­na i in­dus­trij­ska pro­izvod­nja i ži­vot u svim dru­gim po­dru­čji­ma. Sva­ki cr­ni pre­maz pre­ko jed­ne ili du­ge dr­ža­ve jed­nos­tav­no ni­je is­ti­nit. Zlo je bi­lo u vlas­ti, u nje­zi­nim vr­ho­vi­ma. Is­to ta­ko, zlo ni­su bi­le voj­ske, ni par­ti­zan­ska, ni us­ta­ška, ni do­mo­bran­ska, ne­go su zlo bi­li zlo­či­nač­ki na­umi hi­je­rar­hi­ja. Pre­ma to­me, mo­že se ima­ti stav pre­ma tim hi­je­rar­hi­ja­ma, mo­gu se is­tra­ži­va­ti na­či­ni na ko­je su vla­da­le, ali i žr­tve tih vlas­ti. Ni­ti se svi us­ta­ški voj­ni­ci mo­gu po­is­to­vje­ti­ti s us­ta­škim zlo­či­ni­ma, ni­ti svi par­ti­zan­ski s par­ti­zan­skim, ni­su svi us­ta­še is­to što i Ja­se­no­vac ni­ti svi par­ti­za­ni is­to što i Ble­iburg. Za nor­ma­lan od­nos pre­ma proš­los­ti, za nor­mal­no oz­ra­čje u ko­jem će po­vjes­ni­ča­ri ra­di­ti svoj po­sao, nuž­no je odre­ći se is­klju­či­vog cr­ni­la ko­jim bi se pre­kri­va­la jed­na ili dru­ga dr­ža­va, ili is­klju­či­vog slav­lje­nja nji­ho­vih ide­ala. Na­ža­lost, u mno­gih lju­di u Hr­vat­skoj, a da oni ni­su uvi­jek za to kri­vi, pos­to­ji ne­ko na­gon­sko pro­tiv­lje­nje bi­lo kak­vu spo­me­nu na ne­što do­bro u NDH ili u so­ci­ja­lis­tič­koj Hr­vat­skoj, i bi­lo kak­vu spo­me­nu na ne­ke po­zi­tiv­ne oso­bi­ne us­ta­ša ili par­ti­za­na. Mis­lim da je to glav­ni raz­log fa­moz­nih “po­dje­la u druš­tvu”. Sto­ga bih za­klju­čio – Hr­va­ti se pr­vo mo­ra­ju os­lo­bo­di­ti za­rob­lje­nos­ti svo­jom proš­loš­ću da bi o njoj mo­gli su­di­ti. Tre­ba­ju se odre­ći svo­ga “sta­va” o njoj ka­kav Kra­us tra­ži od Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i Plen­ko­vi­ća.

Hr­va­ti se pr­vo mo­ra­ju os­lo­bo­di­ti za­rob­lje­nos­ti svo­jom proš­loš­ću da bi o njoj mo­gli su­di­ti

Kra­us ni­je u pra­vu – i pred­sjed­ni­ca i pre­mi­jer iz­rek­li su svoj stav o NDH

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.