Ja­se­no­vač­kih se žr­ta­va tre­ba spo­mi­nja­ti, a ne se oko njih pre­pu­ca­va­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Dr. sc. Daf­ne Vi­da­nec te­olo­gi­nja, fi­lo­zof­ki­nja, eko­nom­ska te­ore­ti­čar­ka i eti­čar­ka iz Za­gre­ba

Ko­me­mo­ra­tiv­nu ra­zje­di­nje­nost oči­to­va­nu u či­nu tri za­seb­no odr­ža­ne ko­me­mo­ra­ci­je žr­tva­ma ja­se­no­vač­ke tra­ge­di­je od stra­ne ak­tu­al­ne Vla­de, an­ti­fa­šis­ta i SNV-a, Ko­or­di­na­ci­je ži­dov­skih op­ći­na RH odre­đe­ne druš­tve­no-po­li­tič­ke gru­pa­ci­je s pra­vom po­ku­ša­va­ju oprav­da­ti či­nje­ni­com da plo­ča s nat­pi­som “Za dom sprem­ni” iz­ra­ža­va ne sa­mo pro­vo­ka­ci­ju, ne­go je ri­ječ o ‘gu­ra­nju pr­sta u ra­nu’ ži­vim svje­do­ci­ma ja­se­no­vač­ke tra­ge­di­je ili pak nji­ho­vim po­tom­ci­ma, fa­mi­li­ji, a to ja­ko bo­li i ra­đa raz­lož­nu srdž­bu. U tom seg­men­tu ra­zje­di­nje­nost je ra­zum­lji­va, bu­du­ći da je iz­a­zva­na stig­mom “ZDS” ko­ja pred­stav­lja alu­zi­ju na stvar­nu bol, du­bo­ku ža­lost, sra­mo­tu, an­ti­hu­ma­ni­zam i ge­no­cid­na Sr­bi­ma, Ro­mi­ma, He­bre­ji­ma. Me­đu­tim, osim oprav­da­ne srdž­be od stra­ne SABAH-a i SNV-a po­tak­nu­te ig­no­ri­ra­njem Vla­de ko­ja još ni­je da­la uk­lo­ni­ti etič­ki ne­do­pus­ti­vog nat­pi­sa plo­ču, te či­nje­ni­ce da plo­ča, me­đu os­ta­lim, oda­ši­lje po­ru­ku da se pa­le bra­ni­te­lje iz Do­mo­vin­skog ra­ta iz­jed­na­ča­va s pro­tu­volj­no po­gub­lje­nim žr­tva­ma ja­se­no­vač­ke tra­ge­di­je, li­tur­gij­ski oprav­da­no od­sus­tvo Ži­do­va ko­ji su po­ra­di Ša­ba­ta or­ga­ni­zi­ra­li sa­mos­tal­nu ko­me­mo­ra­ci­ju, ta ce­re­mo­ni­jal­na ra­zje­di­nje­nost i po­red ovih objek­tiv­nih raz­lo­ga, otva­ra put gra­đan­skom ra­zje­di­nja­va­nju, a u stvar­nos­ti po­ka­zu­je na svom pri­mje­ru ka­ko iz­gle­da od­sus­tvo po­li­tič­kog di­ja­lo­ga od stra­ne glav­nih ak­te­ra po­li­tič­ke sce­ne. I tu sce­nu ne či­ni sa­mo Vla­da, ne­go i sve one akre­di­ti­ra­ne gru­pa­ci­je ko­je su uklju­če­ne u ak­tiv­no (su) dje­lo­va­nje u po­li­tič­kom uprav­lja­nju Hr­vat­skom. Pr­vo, ovo­go­diš­nja tros­tru­ka ko­me­mo­ra­ci­ja u Ja­se­nov­cu je vi­še pri­mjer za unu­tar­v­la­di­nu kri­zu uz­ro­ko­va­nu od­sus­tvom di­ja­lo­ga iz­me­đu raz­li­či­tih po­li­tič­kih, vla­di­nih i ne-vla­di­nih lo­bi­ja, ne­go li za to ka­ko u du­hu svoj­stve­nom re­žim­ski uvje­to­va­noj tra­ge­di­ji kao tak­voj oda­ti po­čast ja­se­no­vač­kim žr­tva­ma. Dru­go, ta či­ta­va pri­ča oko ja­se­no­vač­ke ko­me­mo­ra­ci­je pov­la­či za so­bom pi­ta­nje iden­ti­te­ta po­vi­jes­ne i po­li­tič­ke (ne)je­dins­tve­nos­ti od Dru­gog svjet­skog ra­ta na­ova­mo. Pi­ta­nje je li po­vi­jes­na in­ter­pre­ta­ci­ja (sve­ukup­nog nas­li­je­đa Dru­gog svjet­skog ra­ta kao i nas­li­je­đa no­vos­tvo­re­ne dr­ža­ve Hr­vat­ske 1990.-tih) po­di­je­li­la hr­vat­sku po­li­ti­ku ili je po­li­ti­ka po­di­je­li­la po­vjes­ni­ča­re me­đu so­bom, a za­hva­lju­ju­ći me­dij­skom po­sre­do­va­nju, na­po­s­ljet­ku i sa­mo gra­đans­tvo? – Kao eti­čar mo­gu­će rje­še­nje vi­dim u pri­hva­ća­nju bi­his­to­rij­skog kon­cep­ta po­li­tič­ke po­vi­jes­ti RH, jer bi sva­ko dru­go rje­še­nje vo­di­lo u smje­ru di­ja­lo­škog, po­vi­jes­no-po­li­tič­kog i gra­đan­skog sra­za. Ko­me­mo­ra­ci­ja u Ja­se­nov­cu ni­je is­klju­či­vo pi­ta­nje na­ci­onal­no­ga iden­ti­te­ta u sti­lu “ju­čer su ko­me­mo­ri­ra­li Hr­va­ti – tj. Vla­da, da­nas će Sr­bi, a su­tra Ži­do­vi”, već pi­ta­nje ka­ko će­mo se kao cje­lo­vi­ta gra­đan­ska za­jed­ni­ca u bu­duć­nos­ti “spo­mi­nja­ti” ja­se­no­vač­kih žr­ta­va ko­je su “umi­ru­ći” pos­ta­li sim­bo­lom na­ci­onal­ne ža­los­ti us­li­jed ni­kad ne­pra­ved­ni­je osu­de ne­vi­nih ljud­skih ži­vo­ta u (no­vi­joj) po­vi­jes­ti Hr­vat­ske?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.