FRANK RÜHLI

Is­tra­žu­ju­ći mu­mi­je, na­uči­li smo da su kar­ci­no­mi mno­go sta­ri­ji ne­go što se mis­li­lo

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas zo­ran.vi­tas@ve­cer­nji.net ZAGREB

Naš­li smo slu­čaj ma­lig­nog tu­mo­ra u sta­rom Egip­tu, što je ja­ko ri­jet­ko. Tak­va ot­kri­ća da­ju dru­ga­či­je saz­na­nje o bo­les­ti. I u Za­gre­bu, na jed­noj od mu­mi­ja u Ar­he­olo­škom mu­ze­ju, ta­ko­đer je pro­na­đen tu­mor

Za­gre­bač­kim je gos­tom ovih da­na bio dr. Frank Rühli, rav­na­telj Ins­ti­tu­ta za evo­lu­cij­sku me­di­ci­nu u Züric­hu i su­vo­di­telj Švi­car­skog pro­jek­ta mu­mi­ja. U Ins­ti­tu­tu za ar­he­olo­gi­ju su­dje­lo­vat će na Me­đu­na­rod­nom znans­tve­nom sku­pu Pa­le­ora­di­ology me­ets ar­c­ha­eology u or­ga­ni­za­ci­ji dr. sc. Hr­vo­ja Ka­la­fa­ti­ća te doc. dr. sc. Mis­la­va Čav­ke. Ri­ječ je o jed­nom od naj­ve­ćih auto­ri­te­ta u svjet­skoj pa­le­opa­to­lo­gi­ji, pr­vom struč­nja­ku ko­ji je sni­mio mu­mi­je mag­net­nom re­zo­nan­ci­jom te pr­vom ko­ji je pri­mi­je­nio CT-om vo­đe­nu bi­op­si­ju na mu­mi­fi­ci­ra­na ti­je­la pos­ti­žu­ći ta­ko slo­je­vit pri­kaz di­je­la ti­je­la ko­ris­te­ći se ioni­zi­ra­ju­ćim – rend­gen­skim zra­če­njem. Rü­hli­jev tim je is­tra­ži­vao i Kar­la Ve­li­kog, a ana­li­zi­rao je i poz­na­tog Öt­zi­ja, le­de­nog čo­vje­ka iz Bol­za­na. Rühli je su­dje­lo­vao u is­tra­ži­va­nju Tu­tan­k­ha­mo­na te do­šao do pot­pu­no no­vih spoz­na­ja. Ipak, ka­ko sam is­ti­če, nje­go­vo je dje­lo­va­nje us­mje­re­no pri­je sve­ga pre­ma na­pret­ku u me­di­ci­ni.

U Za­gre­bu i Hr­vat­skoj nis­te pr­vi put?

Dru­gi sam put u Hr­vat­skoj. U Za­gre­bu sam uži­vao, mis­lim da je ovo pre­kra­san grad, pro­žet kul­tu­rom, ali i sa sjaj­nim znans­tve­ni­ci­ma. Jas­no, zo­vu me iz ci­je­log svi­je­ta jer ovo je ma­lo po­dru­čje, tek ne­ko­li­ko gru­pa znans­tve­ni­ka ra­di u nje­mu, no Zagreb je va­žan grad. Mis­la­va znam već go­di­na­ma i on je ov­dje vo­de­ći na tom po­lju pa je i mo­ja os­nov­na po­vez­ni­ca. Za­što ste se uop­će po­če­li ba­vi­ti mu­mi­ja­ma? Bio sam u po­čet­ku fas­ci­ni­ran mo­guć­noš­ću po­ve­zi­va­nja drev­nih os­ta­ta­ka s mo­der­nom teh­no­lo­gi­jom, ta je kon­tra­dik­tor­nost iz­a­zov­na. No, što vi­še ra­dim to mi je jas­ni­ja važ­nost ovog po­lja u kon­tek­s­tu ra­zu­mi­je­va­nja evo­lu­ci­je bo­les­ti ko­je i da­nas mo­re čo­vje­čans­tvo. Ni­je lako, u pu­no slu­ča­je­va ni­je nam do­pu­šte­no uzi­ma­ti uzor­ke, već se mo­ra­mo os­lo­ni­ti sa­mo na vi­zu­al­nu di­jag­nos­ti­ku, no na­še is­tra­ži­va­nje snaž­no do­pri­no­si ra­zu­mi­je­va­nju ka­ko su se po­ja­vi­le po­je­di­ne bo­les­ti, ka­ko su se ši­ri­le, od­nos­no ka­da i gdje se ko­ja bo­lest po­ja­vi­la. Kad je to vid­lji­vo na rend­ge­nu, jas­no.

Što smo na­uči­li iz va­ših do­sa­daš­njeg is­tra­ži­va­nja?

Mis­lim da smo od mu­mi­ja na­uči­li pu­no jer to su ti­je­la na ko­ji­ma je sa­ču­va­no me­ko tki­vo pa nam to da­je pre­gled od če­ga je ta oso­ba mo­žda bo­lo­va­la, a mo­že ih se pre­poz­na­ti. Dos­ta mo­že­te na­uči­ti i iz kos­ti­ju te kos­tu­ra, no ako že­li­te vi­še od to­ga, ta­da i me­ko tki­vo mo­ra bi­ti sa­ču­va­no. Pro­uča­va­nje kroz an­tro­po­lo­gi­ju i pa­le­opa­to­lo­gi­ju mo­že­te vas do­ves­ti do bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja evo­lu­ci­je bo­les­ti i do­pri­no­sa me­di­ci­ne. To je važ­na toč­ka na­šeg is­tra­ži­va­nja. A on­da je tu i na­pred­na teh­no­lo­gi­ja te me­to­do­lo­gi­ja is­tra­ži­va­nja. Po­no­san sam što sam, za­hva­lju­ju­ći na­šem ra­du, mo­gao us­pos­ta­vi­ti i ins­ti­tut ko­ji se ti­me ba­vi.

Is­tra­ži­va­nje mu­mi­fi­ci­ra­nih ti­je­la ni­je tek ar­he­olo­gi­ja već ima i kon­kret­nu ko­rist za me­di­ci­nu.

Još ni­smo obja­vi­li, no naš­li smo slu­čaj ma­lig­nog tu­mo­ra u sta­rom Egip­tu, što je ja­ko ri­jet­ko. Tak­va vam ot­kri­ća do­pu­šta­ju da do­bi­je­te dru­ga­či­je saz­na­nje o ne­koj bo­les­ti, smjes­ti­ti nje­zi­nu po­ja­vu u ne­ko dru­go vri­je­me u od­no­su na do­sa­daš­nja saz­na­nja. Je­dan je ta­kav slu­čaj za­bi­lje­žen i u Za­gre­bu, na jed­noj od mu­mi­ja ko­je se ču­va­ju u ov­daš­njem Ar­he­olo­škom mu­ze­ju ta­ko­đer je pro­na­đen tu­mor. Ut­vr­đe­no je na­kon pre­gle­da CT-om i MRI-jem ka­ko se ra­di o ma­lig­nom tu­mo­ru. Bi­lo to pr­vi put na svi­je­tu da je pri­mi­je­njen MRI u di­fe­ren­ci­jal­noj di­jag­no­zi na mu­mi­ji, po­go­to­vo da je ne­što tak­vo pro­na­đe­no. Dak­le, za­klju­ču­je­mo ka­ko su ma­lig­ne bo­les­ti mno­go sta­ri­je od ono­ga što se do sa­da mis­li­lo, a to zna­mo za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nju mu­mi­ja.

Ja­ko čes­to se u znans­tve­nim me­di­ji­ma spo­mi­nje mis­te­ri­oz­ni “le­de­ni čo­vjek” Öt­zi, ko­jeg ste is­tra­ži­va­li. Što smo do sa­da o nje­mu doz­na­li?

Zna­mo ka­ko je Öt­zi bo­lo­vao od ate­ro­s­kle­ro­ze. Ali, pro­naš­li smo i bo­les­ti ko­je su upu­ći­va­le na to ka­ko je in­ha­li­rao dim, ra­di­lo se o va­tri u ku­ći u ko­joj je ži­vio. No, ni­je to ono od če­ga je umro, us­mr­ti­la ga je stre­li­ca od ko­je je is­kr­va­rio. To što se na­la­zio na le­de­nja­ku sva­ka­ko mu ni­je po­mo­glo, vje­ro­jat­no se stro­po­štao i umro na mjes­tu na ko­je je pao. Öt­zi je va­žan ne sa­mo za­to što je naj­sta­ri­ja “mo­kra” mu­mi­ja ne­go i za­to što je iz­u­zet­no oču­van. Ta­ko­đer, ka­ko ni­je po­ko­pan, s njim je na­đe­no i sve što je u tre­nut­ku smr­ti imao sa so­bom. On je uzet od ži­vo­ta, to je tre­nu­tak u po­vi­jes­ti: zna­mo da je jeo po­la sa­ta pri­je smr­ti, to je je­dins­tve­na si­tu­aci­ja. Mo­gli smo ut­vr­di­ti što se toč­no s njim do­ga- đa­lo po­s­ljed­njih sa­ti nje­go­va ži­vo­ta. U tak­vom is­tra­ži­va­nju do­is­ta se ko­ris­ti­mo pro­fe­si­onal­nim pro­fi­le­ri­ma, toč­no ona­ko ka­ko se to ko­ris­ti u is­tra­ži­va­nju raz­li­či­tih kaz­ne­nih dje­la. U ovom kon­tek­s­tu to je bit­no jer Öt­zi ni­je ubi­jen iz stras­ti, gdje je zlo­čin ek­s­ce­si­van, već je ri­ječ o smr­ti iz ne­kog in­te­re­sa. Još tra­ju is­tra­ge zbog če­ga bi ga net­ko ubio, je li bi­la ri­ječ o ne­koj pljač­ki, mo­žda, ili je po­sri­je­di ne­ki dru­gi sli­čan pri­ze­man mo­tiv. Pr­vi su put u po­vi­jes­ti za is­ti stol sje­li an­tro­po­log, ar­he­olog, ra­di­olog i – pro­fi­ler!

Is­tra­ži­va­li ste i jed­nu od naj­važ­ni­jih oso­ba u Eu­ro­pi, Kar­la Ve­li­kog?

Kar­lo Ve­li­ki me­đu naj­poz­na­ti­jim je Eu­rop­lja­ni­ma, otac Eu­ro­pe, bio je ja­ko po­što­van i na­kon smr­ti. Nje­go­vi su se os­ta­ci briž­no ču­va­li, a u onih sa­mo ne­ko­li­ko pri­go­da ka­da su ek­shu­mi­ra­ni bi­lo je mo­gu­će i is­tra­ži­ti ga. Usko­ro će­mo obja­vi­ti po­dat­ke s po­s­ljed­nje nje­go­ve ek­shu­ma­ci­je, 1998. go­di­ne. Ra­di­mo na to­me da us­ta­no­vi­mo uz­rok nje­go­ve smr­ti, to do sa­da ni­je sa si­gur­noš­ću ut­vr­đe­no. Imao je, re­ci­mo, iz­nim­no te­žak slu­čaj gih­ta, ni­je ga on ubio, no to je bi­la nje­go­va naj­iz­ra­že­ni­ja bo­lest. Mo­gu­će da je to iz­a­zva­lo in­fek­tiv­nu bo­lest ko­ja ga je za­pra­vo ubi­la.

U Egip­tu ste is­tra­ži­va­li sva­ka­ko naj­poz­na­ti­ju mu­mi­ju, Tu­tan­ka­mo­no­vu. Mo­gu­će je pro­na­đe­na i kra­lji­ca Ne­fer­ti­ti, ho­će li se to po­t­vr­di­ti u ne­koj sko­roj bu­duć­nos­ti?

Ni­ka­da ni­je po­t­vr­đe­no da je mu­mi­ja na­zva­na Mla­da že­na za­pra­vo Ne­fer­ti­ti. U Egip­tu je dos­ta te­ško is­tra­ži­va­ti jer ima dos­ta lju­di ko­ji sum­nja­ju u ge­net­ski ma­te­ri­jal ko­ji po­tje­če s tih mu­mi­ja. Mo­je je miš­lje­nje ka­ko je to vje­ro­dos­toj­no. Bio sam uklju­čen u is­tra­ži­va­nje Tu­tan­k­ha­mo­no­ve mu­mi­je. Ne­po­bit­no je ut­vr­đe­no ka­ko mu je bio slom­ljen fe­mur (be­dre­na kost, op. a.) što je vje­ro­jat­no iz­a­zva­lo nje­go­vu smrt. Tu­tan­k­ha­mon je imao ne­ko­li­ko bo­les­ti, ni­sam naj­si­gur­ni­ji ko­li­ko je toč­no obav­lje­na pa­to­lo­gi­ja hra­ne, ali pri­lič­no je si­gur­no da je bo­lo­vao od ma­la­ri­je, od ko­je je bio dos­ta is­crp­ljen. A on­da je još i slo­mio no­gu te umro. Nje­gov slu­čaj ni­je do kra­ja ri­je­šen, mo­ra ga se po­nov­no pre­gle­da­ti i pro­ci­je­ni­ti. Nje­go­va je mu­mi­ja u pri­lič­no lo­šem sta­nju. Iz­gle­da da sa­ma mu­mi­fi­ka­ci­ja ni­je sa­svim do­bro obav­lje­na, ni­je iz­gle­dao svje­že ni ka­da je pro­na­đen. I sam ar­he­olog Car­ter ko­ji ga je pro­na­šao 20-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća imao je ve­ći in­te­res za na­kit i amu­le­te, pa je mu­mi­ju dje­lo­mič­no i uni­štio ski­da­ju­ći ih. Na­kon Car­te­ra ne­ko­li­ko je pu­ta mu­mi­ja va­đe­na iz stak­la i sar­ko­fa­ga, što ni­je po­mo­glo pa je zbog sve­ga to­ga sa­da u dos­ta lo­šem sta­nju. Po­go­to­vo u us­po­red­bi s dru­gim mu­mi­ja­ma. Sa­da is­tra­žu­jem mu­mi­je iz no­vih is­ko­pa. Na­juz­bud­lji­vi­je je ot­kri­će grob­ni­ce u ko­joj su pro­na­đe­ne 83 oso­be. Pot­pu­no je sa­ču­va­na i mak­si­mal­no po­pu­nje­na, ta­mo je i ne­ko­li­ko lju­di pa­tu­ljas­tog ras­ta, prin­če­va, prin­ce­za, a ri­ječ je o Do­li­ni kra­lje­va pa je pred na­ma naj­vje­ro­jat­ni­je grob­ni­ca u ko­joj je po­ko­pan ci­je­li dvor. Tu­tan­k­ha­mon je sva­ka­ko ne­što naj­važ­ni­je na če­mu sam ra­dio, egi­pat­ske mu­mi­je i ina­če su fas­ci­nant­ne. Po­seb­no ka­da još zna­te o ko­me je ri­ječ.

Za­što je bal­za­mi­ra­nje ti­je­la nes­ta­lo iz ljud­skih obi­ča­ja?

Kon­cept egi­pat­ske re­li­gi­je u ko­joj se nas­to­ja­lo sa­ču­va­ti ti­je­lo i na­kon smr­ti, ali i u smis­lu po­nov­nog su­sre­ta na­kon smr­ti, ni­je s njo­me i nes­tao. No, to ni­je ide­ja ek­s­klu­ziv­no ve­za­na za sta­ri Egi­pat, pre­ma sve­mu su­de­ći i Kar­lo je Ve­li­ki mu­mi­fi­ci­ran, ba­rem dje­lo­mič­no. Kris­ti­ja­ni­za­ci­ja ni­je za­us­ta­vi­la taj obi­čaj u sta­rom Egip­tu, pa ni na pu­no dru­gih mjes­ta. Pro­naš­li smo pri­mje­re u Aus­tri­ji i Švi­car­skoj, gdje su po­ko­pa­ne mu­mi­je bez unu­traš­njih or­ga­na, zna­či ra­di­lo se o na­mjer­nom pos­tup­ku. Ima­te i ne­ke li­de­re ko­ji su mu­mi­fi­ci­ra­ni, Le­njin pri­mje­ri­ce, iako su ma­le šan­se da jed­nom is­tra­ži­mo nje­go­vu mu­mi­ju. I u Juž­noj je Ame­ri­ci pos­to­ja­la tra­di­ci­ja mu­mi­fi­ci­ra­nja, ne mo­žda na is­ti na­čin kao u Egip­tu, ali mo­že se po­vu­ći pa­ra­le­la. Ni­je to jef­tin pos­tu­pak, iz­ra­ču­na­no je da je mu­mi­fi­ka­ci­ja u sta­rom Egip­tu sta­ja­la jed­no­go­diš­nju pla­ću. Ima­mo pro­jekt u ko­jem i sa­mi po­ku­ša­va­mo mu­mi­fi­ci­ra­ti ži­vo­tinj­ske i ljud­ske os­tat­ke ka­ko bi­smo bo­lje ra­zu­mje­li taj pro­ces, pro­mje­ne u mor­fo­lo­gi­ji, na ko­ji se na­čin mi­je­nja tki­vo, ka­ko os­ta­je sa­ču­van DNK.

Mu­mi­ja Tu­tan­k­ha­mo­na u lo­šem je sta­nju, ali zna­mo da je umro jer je slo­mio be­dre­nu kost Kar­lo Ve­li­ki imao je te­žak oblik gih­ta, što je mo­žda iz­a­zva­lo in­fek­ci­ju od ko­je je umro

SIMENS

Te­me­lji­ta ana­li­za Zbog oču­va­nja mu­mi­ja one se naj­češ­će pre­gle­da­va­ju ovim me­to­da­ma

SIMENS

Mu­mi­ja u ske­ne­ru Ovo mu­mi­fi­ci­ra­no ti­je­lo iz Pe­rua bit će pod­vrg­nu­to sni­ma­nju mag­net­nom re­zo­nan­ci­jom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.