Na­kon se­dam go­di­na maj­stor­ski po­vra­tak Jinxa s jed­nim od al­bu­ma go­di­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Kritika -

Ne­ma pu­no sas­ta­va po­put Jinxa. Ne­ma ni pu­no pje­va­či­ca po­put Yaye, a ni skla­da­te­lja po­put Co­ki­ja. Da­pa­če, ja­ko ih je ma­lo. Ako net­ko obja­vi al­bum se­dam go­di­na na­kon pret­hod­nog, ili je u autor­skoj kri­zi ili ima pak­le­no vi­so­ke kri­te­ri­je. Zna­ju­ći za proš­le al­bu­me Jinxa i ka­ko su nas­ta­ja­li, jas­no je da je ri­ječ o ovom dru­gom. A zna­ju­ći za Co­ki­jev te­me­ljit pro­ces ra­da – či­taj, pe­dant­nost u ton­skom stu­di­ju – ne­do­umi­ca je još ma­nje. Zad­njih go­di­nu i pol no­vi al­bum Jinxa „Po­gre­bi i po­mi­ri­ši“bio je „tu neg­dje“, sa­mo što ni­je, ali tek sad je „va­ni“. De­talj­no do­ra­đen i pri­prem­ljen po naj­vi­šim (svjet­skim) stan­dar­di­ma, još je je­dan jack pot Gor­da­na Mu­ra­to­vi­ća Co­ki­ja (aka Co­co Mosqu­ito) i Jinxa i al­bum pun iz­vr­s­nih pje­sa­ma i ma­što­vi­te glaz­be, svir­ke i aran­žma­na. Rek­li bi­smo, „to­tal­no is­kus­tvo“i pot­pu­ni pa­ket. Kad go­vo­ri­mo o auto­ri­ma i skla­da­te­lji­ma, Co­ki je me­đu oni­ma ko­ji po­štu­ju naj­vi­še stan­dar­de od ka­da je po­čeo, ali šme­ker­ska glaz­be­na rje­še­nja za sla­do­kus­ce i poz­na­va­te­lje ne pri­je­če ga da is­po­ru­ču­je pu­no­krv­nu glaz­bu ko­ja je, vi­di vra­ga, i ko­mer­ci­jal­na, sluš­lji­va mno­gi­ma. Ni­su Jinxi uza­lud us­pješ­ni, ali na nji­ho­voj se glaz­bi mo­gu na­po­ji­ti i oni ko­je za­ni­ma po­naj­bo­lja pop i rock-ro­ba i vi­zu­ra. Kao autor i pro­du­cent, sa sni­ma­te­ljem Ber­kom, al­bum „Po­gre­bi i po­mi­ri­ši“tra­di­ci­onal­no je sni­man u nji­ho­vu stu­di­ju Fun­ho­use, tra­di­ci­onal­no du­go i te­me­lji­to. Ber­ko se, na­rav­no, po­jav­lju­je i kao bub­njar, a Co­ki je sve na­pi­sao, pro­ra­dio i opet po­t­vr­dio da je je­dan od auten­tič­nih pro­du­ce­na­ta s pot­pi­som, di­ri­gent či­ta­ve ope­ra­ci­je. Uz to što je nas­lu­šan i upoz­nat s glaz­be­nom si­tu­aci­jom u svi­je­tu, spo­so­ban je u stu­di­ju pod svo­je sta­vi­ti kom­ple­tan tret­man i iz­gu­ra­ti ga do kra­ja. Osim pri­če s Jinxi­ma, ti­je­kom go­di­na bio je zas­lu­žan za mno­ge dru­ge pro­jek­te ko­ji su na kon­cu ima­li nje­gov pre­poz­nat­ljiv pot­pis: pr­vi al­bum Na­ta­li Diz­dar, pr­vi­je­nac „Ro­vi­nan“Du­brov­ča­ni­na Da­vo­ra Er­ce­ga, a nje­go­va pro­duk­ci­ja, aran­žma­ni i za­du­že­nja na po­vrat­nič­kom al­bu­mu Maya­le­sa 2012. bi­li su važ­ni jed­na­ko kao i sa­ma glaz­ba. Tu je i glaz­ba za mju­zikl „Li­zis­tra­ta“pra­izve­den u Ljub­lja­ni 2014. pa je jas­no da je Co­ki odra­dio ne­ko­li­ko važ­nih stva­ri dok smo če­ka­li na Jinxe. I što smo do­če­ka­li? Pr­vi singl “Je­smo li do­bro?” šar­mant­no je objas­nio da mi mo­žda i ni­smo, ali Jinxi je­su. I po­ka­zao ne sa­mo ka­ko se na pro­toč­nu me­lo­di­ju od­lič­ne pje­sme mo­že umet­nu­ti an­ga­ži­ran tekst o tmur­noj druš­tve­noj stvar­nos­ti – ko­ji će slu­ša­telj shva­ti­ti ama baš is­to kao da je ri­ječ o ne­kom za­ja­pu­re­nom an­ga­ži­ra­nom ben­du – ne­go i poz­na­ti za­štit­ni znak Jinxa da se spo­je le­pr­šav pris­tup, ta­lent i pa­met, i da se bez do­ci­ra­nja i pre­ten­ci­oz­nos­ti ka­že ono za što su ne­ki­ma po­treb­ne de­mons­tra­ci­je. Či­tav al­bum „Po­gre­bi i po­mi­ri­ši“za­pra­vo je ta­kav. Slič­no je i s pje­sma­ma “Jed­ni za dru­ge” ili “Ako si ro­đen u po­greš­no vri­je­me”, ali ne ra­di se o na­teg­nu­tom pa­me­to­va­nju, ne­go sjaj­nom pjes­nič­kom spa­ja­nju du­ho­vi­tih de­ta­lja, pro­nic­lji­va po­gle­da na stvar­nost i, naj­važ­ni­je, sjaj­nim pje­sma­ma ko­je je vo­ka­lom „do­ni­je­la“su­pe­ri­or­na Yaya. Čes­to se, po­greš­no, sma­tra da su u rock-glaz­bi pjes­ni­ci sa­mo tmur­ni no­be­lov­ci s de­se­ci­ma stro­fa, po­put Bo­ba. Co­ki je vi­še po­put Chuc­ka Ber­ryja, maj­stor iz­rav­ne, sa­že­te i jas­ne mis­li bez ne­jas­nih me­ta­fo­ra. Spa­da me­đu naj­jas­ni­je do­ma­će tek­s­to­pis­ce, s tom raz­li­kom da mu tek­s­to­vi pa­šu kao sa­li­ve­ni u glaz­bu, pa i za osob­ne, pri­vat­ne vi­nje­te po­put “Za lju­bav tvo­je ma­me”, ma­le pri­če o ljud­skim od­no­si­ma ko­je svi ima­mo. Naj­važ­ni­je, autor­ske fi­ne­se po­ve­zu­ju sa­dr­žaj i for­mu, pa je “Po­gre­bi i po­mi­ri­ši“pri­mjer ka­ko ru­ku pod ru­ku idu pri­mam­lji­ve pje­sme i na­dah­nu­ti de­ta­ljis­tič­ki aran­žma­ni te svir­ka ben­da s pu­no druš­tva i gos­ti­ju u stu­di­ju. Sve obje­di­nje­no poz­na­tom pro­duk­ci­jom i ton­skim mik­som zbog ko­jih će­te ču­ti za­što je sni­ma­nje al­bu­ma tra­ja­lo du­go. I zbog če­ga ovaj al­bum va­pi za vi­nil­nim LP iz­da­njem, ne sa­mo zbog zvu­ka, ne­go jer se for­mom ra­di o pra­voj „plo­či“s de­set pje­sa­ma i po­go­đe­nom mi­nu­ta­žom. Yayi­ni vo­ka­li klju­čan su dio pri­če. Jed­na od po­naj­bo­ljih do­ma­ćih „ka­rak­ter­nih“pje­va­či­ca ne sa­mo da je za­štit­ni znak i da­je ži­vot­nost pje­sma­ma, ne­go po­ka­zu­je ka­ko iz­gle­da pra­vo sras­ta­nje skla­da­te­lja i vo­ka­la. Jed­nos­tav­ni­je re­če­no, ovo su “nje­zi­ne” pje­sme, kao što i nje­zi­ne in­ter­pre­ta­ci­je zvu­če sa­svim raz­li­či­to od uobi­ča­je­nih pje­va­nja na do­ma­ćoj es­tra­di. Yaya da­je pu­no to­ga, a Co­ki zna da u njoj ima naj­bo­ljeg tu­ma­ča za tek­s­to­ve. Sa svi­rač­ke stra­ne, pje­sme su pu­ne proz­rač­nih aran­žma­na; bo­ga­ti, sjaj­no ras­pi­sa­ni du­ha­či i do­bre me­lo­di­je po­dvu­če­ne su ne­što čvr­š­ćom svir­kom ben­da, pri­sut­ni­jim kla­vi­ri­ma i ele­men­ti­ma blu­es “dva­na­es­ti­ce” u du­etu Yaye i Da­vo­ra Gop­ca “Ma­ra­do­na”, a ima i swin­ger­skih bra­vu­ra “Šah i sta­tis­ti­ka” i “Ele­gant­na va­ri­jan­ta”. Zad­nja, “U de­be­lom hla­du”, s fe­no­me­nal­nim Yayi­nim vo­ka­lom u druk­či­jem iz­da­nju, iro­nič­na je “od­ja­va” al­bu­ma, pri­ča o bi­je­gu pred stvar­noš­ću, a sti­ho­vi “s gla­vom u pi­je­sku i ovaj dan je tvoj, dok tap­kaš u mjes­tu, još si re­la­tiv­no svoj” na fi­nja­ka go­vo­re ono što svi pro­živ­lja­va­mo. Sad sve to sku­pa mo­že­te pro­živ­lja­va­ti s Jinxi­ma na jed­nom od al­bu­ma go­di­ne.

Tek­s­to­vi po­put onih u “Je­smo li do­bro?” ili sti­ho­vi “s gla­vom u pi­je­sku i ovaj dan je tvoj, dok tap­kaš u mjes­tu, još si re­la­tiv­no svoj” na fi­nja­ka go­vo­re ono što svi pro­živ­lja­va­mo

De­talj­no do­ra­đen i pri­prem­ljen po naj­vi­šim (svjet­skim) stan­dar­di­ma, „Po­gre­bi i po­mi­ri­ši“još je je­dan jack pot Jinxa

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.