Mi smo bend ko­ji po­ve­zu­je jazz, pop i al­ter­na­tiv­nu pu­bli­ku

Uvje­ren je da su lju­di si­ti uvi­jek slič­nih pje­smu­lja­ka ko­je ra­de auto­ri-biz­ni­sme­ni

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Pi­še: HR­VO­JE HOR­VAT

To­ni Sta­re­ši­nić, kla­vi­ja­tu­rist i vo­đa jed­nog od naj­cje­nje­ni­jih do­ma­ćih ben­do­va Chui, ujed­no član gru­pe Man­gro­ove, u in­ter­v­juu go­vo­ri o su­rad­nji s Jo­si­pom Li­sac, nas­tu­pu na do­dje­li Ve­čer­nja­ko­ve ru­že, ras­pro­da­nim kon­cer­ti­ma s Big Ban­dom HRT-a, po­sve­ti Bowi­eju i su­rad­nja­ma s mno­gim glaz­be­ni­ci­ma.

No­vi singl Chu­ija s Jo­si­pom Li­sac “Te­bi pu­tu­jem” pred­sta­vio vas je ši­ro­koj pu­bli­ci ko­ja ni­je nuž­no poz­na­va­telj ja­zza, kak­va je bi­la su­rad­nja s Jo­si­pom?

Kad sam još fan­ta­zi­rao o svom bu­du­ćem glaz­be­nom ži­vo­tu ni­sam mo­gao ni po­mis­li­ti da će me put do­ves­ti do Jo­si­pe Li­sac. Do­go­di­la se ta glaz­ba ko­ja je zva­la Jo­si­pu, Želj­ka Ve­ve­rec na­pi­sa­la je vo­kal­ni dio baš za Jo­si­pu i sni­mi­li smo to u stu­di­ju proš­log lje­ta. Želj­ka je i ot­pje­va­la vo­kal­nu di­oni­cu za Jo­si­pu i pos­la­li smo joj pje­smu. I do­bi­li od­go­vor da joj se svi­đa, ali da je u to­tal­noj gu­žvi, ta­man je po­če­la ljet­na se­zo­na, a Jo­si­pa je bi­la po­svu­da, od Exi­ta do Fer­ra­gos­ta. Mi­mo­iš­li smo se za je­dan dan i u Spli­tu. Pa smo se mo­ra­li str­pje­ti do je­se­ni kad smo na­po­kon do­go­vo­ri­li sni­ma­nje. Jo­si­pu sam pr­vi put upoz­nao uži­vo baš na sni­ma­nju. Ne­vje­ro­ja­tan je bio tre­nu­tak kad je po­če­la pje­va­ti i kad je taj glas sa­mo iz­la­zio i osva­jao tekst, is­tog tre­na smo se svi naj­e­ži­li. Ener­gij­ski smo se vr­lo br­zo pre­poz­na­li i zbli­ži­li, Jo­si­pa je i da­lje ja­ko ra­zi­gra­na, otvorena za no­vo i uz­bud­lji­vo, ali i ja­ko od­go­vor­na pre­ma se­bi, svom gla­su i pu­bli­ci. Mno­gi mla­di glaz­be­ni­ci mo­gli bi što­šta na­uči­ti od nje. Htje­li smo da pje­sma od­mah ima i vi­de­os­pot, Jo­si­pa je pre­po­ru­či­la Gon­za i on je to maj­stor­ski na­pra­vio. Pje­sma je od­lič­no prim­lje­na i us­pje­la je po­ve­za­ti al­ter­na­tiv­nu, jazz i pop-pu­bli­ku.

Pr­vi put ste pje­smu tre­ba­li iz­ves­ti za­jed­no uži­vo na do­dje­li Ve­čer­nja­ko­ve ru­že u HNK, ali se Jo­si­pa raz­bo­lje­la. Svi­ra­li ste sa­mi, ali je pu­bli­ka od­lič­no re­agi­ra­la, a i nas­tup je bio u iz­rav­nom pri­je­no­su na HTV-u.

To je bio ja­ko za­nim­ljiv tre­nu­tak, iz­os­ta­nak Jo­si­pe je ci­je­lu si­tu­aci­ju sta­vio u još ne­vje­ro­jat­ni­ji kon­tekst. Stra­ni gle­da­telj je mo­gao na tren po­mis­li­ti da Hr­vat­ska za­is­ta pro­mo­vi­ra svo­ju mo­der­nu jazz-sce­nu kao što to ra­de Skan­di­nav­ci, Fran­cu­zi ili su­sje­di iz Ita­li­je. Sam nas­tup je i za nas bio pra­va avan­tu­ra jer su se u tom užur­ba­nom pre­mje­šta­nju po po­zor­ni­ci, dok su lju­di pred ma­lim ekra­ni­ma gle­da­li rek­la­me ili Du­ška Ćur­li­ća, po­br­ka­li ne­ki ka­be­li, a pri­je­nos je po­čeo i mo­ra­li smo se ne­ka­ko sna­ći. Ovom pri­li­kom se mo­ram za­hva­li­ti Ale­nu Đu­ri­ci i eki­pi iz Ve­čer­nja­ka što su nas po­dr­ža­li da pje­smu iz­ve­de­mo i u ins­tru­men- tal­noj ver­zi­ji. I Du­ško naj­av­lju­je pje­smu “ko­ju svi već pje­va­ju” i kre­ne ins­tru­men­tal, vrh!

Svi­ra­te i u sas­ta­vu Man­gro­ove, s iz­vr­s­nom pje­va­či­com Želj­kom Ve­ve­rec. Ka­ko do­živ­lja­va­te raz­li­ku iz­me­đu ins­tru­men­tal­ne svir­ke i su­rad­nje s vo­ka­lom?

Me­ne i su­pru­gu je upra­vo glaz­ba spo­ji­la i sa­svim je pri­rod­no da su­ra­đu­je­mo, svi­ram i s Edom Ma­aj­kom, su­ra­đu­jem i s No­lom i To­mis­la­vom Go­lu­ba­nom, do­go­di­la se pje­sma i s Jo­si­pom, ali de­si­la se pri­je i s Fi­lom Ti­le­nom i Da­dom To­pi­ćem i Te­di­jem Spa­la­tom, a tre­nu­tač­no do­vr­ša­va­mo i pje­smu s Bo­ri­som Što­kom. Glaz­ba je uvi­jek bi­ra­la su­rad­nje, ne mi. De­si se pje­sma i ču­je­te u njoj odre­đe­ni vo­kal. Mis­lim da je lak­še skla­da­ti ins­tru­men­tal­nu glaz­bu ne­go pop-glaz­bu s vo­ka­lom, jer vo­kal ni­je sa­mo naj­o­sob­ni­ji ins­tru­ment, već su tu i ri­je­či ko­je se mo­ra­ju slju­bi­ti s me­lo­di­jom. Ali de­ve­de­set pos­to da­naš­nje no­ve ma­ins­tre­am ra­dij­ske glaz­be ima je­dan te is­ti har­mo­nij­ski krug. Ne sje­ćam se da je ikad u po­vi­jes­ti pop-glaz­be vla­dao ta­kav zi­he­ra­ški pris­tup. Na­rav­no, ne­ka svat­ko ra­di što že­li, net­ko že­li no­vac, net­ko že­li glaz­bu, ali sme­ta mi kao auto­ru i glaz­be­ni­ku kad tak­ve biz­ni­sme­ne pro­gla­se ci­je­nje­nim auto­ri­ma. Pos­to­je na­gra­de i u pos­lov­nom svi­je­tu, pa sva­kom svo­je.

Tre­ći al­bum Chu­ija “The Third Sun From the Sto­ne” na po­pi­si­ma kri­ti­ča­ra pro­gla­šen je al­bu­mom go­di­ne, ko­ji je kao i “Ma­ti­ja svi­ra Ar­se­na” po­ka­zao da se ši­ra pu­bli­ka po­la­ko okre­će i zah­tjev­ni­joj glaz­bi?

Lju­di­ma su već la­ga­no do­sa­di­li jed­ni te is­ti pje­smulj­ci ko­ji se vr­te na ra­di­ju i že­le ču­ti ne­što no­vo i uz­bud­lji­vo. Mis­lim da su glaz­be­ni­ci kao Ma­ti­ja, bi­lo da svi­ra Ar­se­na ili s Pre­di­nom s jazz-stra­ne, i Ma­tej Me­š­tro­vić s kla­sič­ne stra­ne, lju­di ko­ji stva­ra­ju most i pri­bli­ža­va­ju pu­bli­ci zah­tjev­ni­ju glaz­bu. Chui is­to ta­ko pri­bli­ža­va jazz al­ter­na­tiv­noj pu­bli­ci i al­ter­na­ti­vu ja­zze­ri­ma. Na na­šim kon­cer­ti­ma su se zna­li na­ći jed­no do dru­gog obo­ža­va­te­lji ja­zza i teh­no-glaz­be. Mis­lim da je to do­bro za sve, to se jas­no vi­di i na te­re­nu u pu­nim klu­bo­vi­ma, na kon­cer­ti­ma ben­do­va ko­jih ne­ma u me­di­ji­ma. Sve je vi­še od­lič­nih ben­do­va, usu­dim se re­ći da tre­nu­tač­no u Za­gre­bu ži­vi­mo u sjaj­nom vre­me­nu, ovo­li­ko do­bre do­ma­će glaz­be ni­je bi­lo ni u zlat­no do­ba biv­še dr­ža­ve.

Ne­dav­no su Chui s Jazz or­kes­tron HRT-a ras­pro­da­li dva kon­cer­ta u dvo­ra­ni Gor­go­na MSU-a, ka­ko ste do­ži­vje­li te nas­tu­pe gdje ste svi­ra­li s big ban­dom?

To je bi­lo fe­no­me­nal­no is­kus­tvo. Ne­vje­ro­ja­tan je osje­ćaj kad deč­ki puh­nu, to je tak­va ko­li­či­na po­zi­tiv­ne ener­gi­je. Na pr­vom kon­cer­tu imao sam ogrom­nu tre­mu, kao da me net­ko ša­kom zgra­bio za že­lu­dac i ni­je pu­štao dok se ni­smo ma­lo pro­ve­se­li­li na­kon kon­cer­ta, ali za­to sam na dru­gom, ko­ji su sni­ma­le ka­me­re HRT-a, mak­si­mal­no opu­šte­no uži­vao. Aran­že­ri An­dre­as, Lu­ka i Joe na­pi­sa­li su od­lič­ne aran­žma­ne, sklad­be su pro­c­vje­ta­le na pu­no ra­zi­na, ne­vje­ro­jat­no ko­li­ko re­fe­ren­ci se mo­glo pro­na­ći u svoj toj glaz­bi, od Fran­ka Zap­pe, špa­ge­ti-ves­ter­na, elek­tro­nič­ke glaz­be, do naj­su­vre­me­ni­jeg ja­zza. Na kon­cer­ti­ma je bi­lo pu­bli­ke ko­ja ni­kad u ži­vo­tu ni­je bi­la na jazz-kon­cer­tu i s odu­šev­lje­njem su pri­ča­li da im je bi­lo su­per.

Na­kon to­ga ste sni­mi­li i no­vi stu­dij­ski al­bum, ta­ko­đer s Jazz or­kes­trom, ima li pro­mje­na spram nas­tu­pa u Gor­go­ni?

Ma­lih, ali ni­šta bit­no. Al­bum

upra­vo mik­sa­mo, a u pla­nu je da ga obja­vi­mo na je­sen. Ra­di­mo i na no­vom autor­skom al­bu­mu, s no­vom ri­tam-sek­ci­jom, bub­nja­rem Iva­nom Le­va­či­ćem i ba­sis­tom Kon­ra­dom Lo­vren­či­ćem.

Na proš­lom fes­ti­va­lu INmu­sic svi­ra­li ste pred tri ti­su­će lju­di, va­ša glaz­ba je za­pra­vo vr­lo pri­hvat­lji­va svi­ma ko­ji vo­le “fu­zi­ju”, pa i rock-pu­bli­ci?

Pu­bli­ka je re­agi­ra­la fan­tas­tič­no, is­pa­lo je kao da smo rock-zvi­jez­de. Mno­gi ko­men­ta­ri su nas pro­gla­si­li vr­hun­cem tog da­na fes­ti­va­la. Do­brim di­je­lom i svi­ra­mo rock, ener­gič­no i žes­to­ko, ali je umjes­to vo­ka­la u pr­vom re­du sak­so­fo­nist Voj­kan Jo­cić ko­ji pr­ži jazz. I tu se do­go­di taj do­dat­ni ener­get­ski im­puls i pu­bli­ka to osje­ti.

Ve­čer na­kon smr­ti Da­vi­da Bowi­eja u za­gre­bač­koj Tvor­ni­ci ste spon­ta­no iz­ve­li sjaj­nu obra­du nje­go­ve “Spa­ce Od­dity”, bi­la je to jed­na od naj­e­mo­ci­onal­ni­jih po­sve­ta Bowi­eju tih da­na.

Bowie je ta­man pri­je smr­ti obja­vio iz­vr­stan al­bum Blac­k­s­tar, ja­ko vo­li­mo i jazz sas­tav ko­ji ga pra­ti na tom al­bu­mu. Voj­kan je ve­li­ki fan li­de­ra tog ben­da, sak­so­fo­nis­ta Don­nyja McCas­li­na, a i Spa­ce Od­dity je vr­hun­ska pje­sma, obo­ža­vam tu me­lo­di­ju, zvuk me­lo­tro­na. Jed­nos­tav­no smo mo­ra­li to od­svi­ra­ti. Pro­ba­li smo jed­nom i to je bi­lo to, Jan­ko No­vo­se­lić je na bub­nje­vi­ma od­mah znao ka­ko to po­pra­ti­ti, a Voj­kan je ras­tu­rio so­lo.

Ne­dav­no je o Chui emi­ti­ra­na od­lič­na emi­si­ja “Svi­jet ja­zza” na HTV-u, ima li do­volj­no mjes­ta za jazz-glaz­bu u do­ma­ćim me­di­ji­ma?

Tre­ći pro­gram HTV-a ima po­pri­lič­no ja­zza i Hr­vat­ski ra­dio još us­pi­je­va za­dr­ža­ti do­bar ni­vo. Re­kao bih da je jazz so­lid­no po­pra­ćen. Pu­no ve­ći pro­blem ima­ju rock, al­ter­na­tiv­na i klup­ska glaz­ba.

Spoj mla­dos­ti i kul­ta S Jo­si­pom Li­sac Chui je sni­mio hit “Te­bi pu­tu­jem”, a za nju ka­žu da je još ra­zi­gra­na, ali od­go­vor­na pro­fe­si­onal­ka ko­joj ski­da­ju ka­pu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.