Dos­ta je bi­lo, od­la­zim u igrač­ku mi­ro­vi­nu

Naj­vi­še ću ža­li­ti za za­pu­ca­nim 11-er­cem i gu­bit­kom fi­na­la LP-a 2012. pro­tiv Chel­se­aja

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - To­mis­lav Da­so­vić to­mis­lav.da­so­vi@ve­cer­nji.net ZAGREB

Pros­lav­lje­ni re­pre­zen­ta­ti­vac že­li bi­ti tre­ner, upi­sao je aka­de­mi­ju HNS-a. Ka­že da će u ka­ri­je­ri naj­vi­še ža­li­ti za pro­ma­še­nim je­da­na­es­ter­cem u fi­na­lu LP-a

U Mün­c­he­nu sam se pod sta­re da­ne na­igrao i ne­mam ni­šta pro­tiv ako mi je ovo bi­la po­s­ljed­nja utak­mi­ca ka­ri­je­re, ka­zao je Ivi­ca Olić Oti­šao je ne­ki­dan u su­za­ma Fran­ces­co Tot­ti, a tri da­na kas­ni­je još jed­na is­tin­ska no­go­met­na le­gen­da. Je­dan od na­ših naj­po­žr­tvov­ni­jih, naj­sr­ča­ni­jih i naj­o­mi­lje­ni­jih no­go­met­nih ju­na­ka, hra­bro sr­ce iz Da­vo­ra, 37-go­diš­nji Ivi­ca Olić. A opro­štaj u Mün­c­he­nu bio je is­to­dob­no spek­ta­ku­la­ran i go­rak, šo­kant­nim po­ra­zom zeh­ci­ge­ra od Re­gen­sbur­ga (0:2) u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za os­ta­nak u 2. Bun­des­li­gi.

Uži­vao sam do kra­ja

Ta­ko se dva Oli­će­va ve­li­ka klu­ba, Zagreb i Mün­c­hen 1860, se­le u – tre­ću li­gu. A naš Ola, pre­plav­ljen olak­ša­njem, la­ga­no kli­zi pre­ma – mi­ro­vi­ni, na­kon čak dva­de­set go­di­na pro­fe­si­onal­ne ka­ri­je­re, pet­na­est tro­fe­ja s pet klu­bo­va, 104 nas­tu­pa za re­pre­zen­ta­ci­ju i ne­bro­je­nih he­roj­sta­va... – Na­kon pat­nje u HSV-u tra­žio sam klub u ko­je­mu ću se na­igra­ti, još na­uži- va­ti no­go­me­ta. I sve to što sam tra­žio u Mün­c­he­nu sam i do­bio. Na ža­lost, re­zul­tat­ski je is­pa­lo lo­še, ali ja ipak ne od­la­zim ja­ko ra­zo­ča­ran. Da, či­ni se da je pre­da mnom mi­ro­vi­na i ja sam za nju spre­man, no zna­te ka­ko je to sa mnom; ta­ko sam raz­miš­ljao i proš­le go­di­ne pa, kad se otvo­ri­lo ovo sa zeh­ci­ge­ri­ma, ra­do sam pri­hva­tio. Ne­ću za­to od­mah re­ći zbo­gom ia­ko se u ovom tre­nut­ku či­ni da je go­to­vo – ka­zao nam je le­gen­dar­ni Olić. Na utak­mi­ci s Re­gen­sbur­gom bi­la mu je ci­je­la obi­telj, su­pru­ga Na­ta­li te dje­ca Antonio, Lu­ka i La­ra. – Is­kre­no, ja sam se za ova­kav sce­na­rij svo­ga klu­ba već bio pri­pre­mio. U pr­voj utak­mi­ci u Re­gen­sbur­gu bi­li smo na­di­gra­ni i iz­vuk­li smo re­mi na prav­di Bo­ga ta­ko da me ovaj po­raz ni­je iz­ne­na­dio. Već tjed­ni­ma una­trag na na­šim tre­nin­zi­ma ni­sam pri­mi­je­tio ni­ka­kav im­puls – nas­tav­lja Olić. Ka­ko objaš­nja­va­te ova­kav kraj ne­ka­daš­njeg nje­mač­kog pr­va­ka? – Por­tu­gal­ski tre­ner Vi­tor Pe­re­ira, je­dan od naj­skup­ljih struč­nja­ka u Nje­mač­koj, do­veo je u po­lu­se­zo­ni tro­ji­cu-če­tvo­ri­cu igra­ča na po­sud­bu i po­čeo gra­di­ti no­vu mom­čad. No, Por­tu­ga­lac, ko­ji je s Por­tom osva­jao tro­fe­je, pod­ci­je­nio je 2. Bun­des­li­gu. U njoj ne po­bje­đu­ju oni ko­ji ima­ju bo­lje igra­če, ne­go oni či­ji igra­či ima­ju ve­ća mu­da, oni ko­ji se zna­ju do­bro ‘po­faj­ta­ti’. Ta­ko je Por­tu­ga­lac u jed­nom tre­nut­ku, ka­da smo bi­li 11., po­mis­lio ka­ko je os­ta­nak osi­gu­ran, a on­da je sti­gla se­ri­ja od tri po­ra­za pa se uvuk­la ner­vo­za, a mi ne­ma­mo igra­če ko­ji se zna­ju no­si­ti s pri­ti­skom. Kad mom­čad go­di­na­ma ne­ma po­bjed­nič­ki men­ta­li­tet, on­da je ovak­va ka­tas­tro­fa ne­iz­bjež­na – is­ti­če Olić. Što vas je naj­vi­še po­go­di­lo u ovoj pri­či? – Ka­da sam iz­a­šao na Al­li­anz Are­nu, ni­sam mo­gao vje­ro­va­ti: bi­la je pu­na k’o čep! Je li ovo mo­gu­će, pi­tao sam se i sad mi je još vi­še žao što klub ko­ji mo­že na sta­di­on do­ves­ti 65.000 lju­di mora u tre­ću li­gu. No mo­žda ni­je sve ta­ko cr­no;

mo­žda im ovaj šok bu­de pre­kret­ni­ca i oz­na­či no­vi po­če­tak – nas­tav­lja Olić ko­ji će na­kon za­vr­šet­ka blis­ta­ve ka­ri­je­re nas­ta­vi­ti ži­vje­ti u Ham­bur­gu. Što da­lje, pi­ta­mo Ivi­cu. – Po­ha­đam No­go­met­nu aka­de­mi­ju HNS-a, tre­nu­tač­no se pri­pre­mam za li­cen­ci­ju Ue­fa B... Tje­dan je fi­na­la Li­ge pr­va­ka, a Ivi­ca Olić čak dva je pu­ta bio su­di­onik naj­ve­će klup­ske utak­mi­ce. – Vi­še ža­lim za po­ra­zom svo­ga Bayer­na od Chel­se­aja 2012. go­di­ne, ka­da smo bi­li bo­lji i zas­lu­ži­li smo kru­nu. Dvi­je go­di­ne ra­ni­je, pro­tiv Mo­urin­ho­va In­te­ra u Ma­dri­du, bi­li smo u po­dre­đe­nom po­lo­ža­ju pa i ne no­sim ne­ko ve­li­ko ra­zo­ča­ra­nje.

Ju­ve la­ga­ni fa­vo­rit u fi­na­lu

A za­pu­ca­ni je­da­na­es­te­rac u fi­na­lu 2012. go­di­ne? – Kro­os i Rob­ben ni­su se usu­di­li pu­ca­ti pa sam ja uzeo lop­tu. Ni­je imao vi­še tko, sa­mo su još na­vi­ja­či mo­gli pu­ca­ti. Ne pro­ga­nja me taj šut, jed­nos­tav­no – Čech me pro­či­tao, obra­nio i – do­vi­đe­nja. Bi­lo bi mi te­že da sam pro­ma­šio vra­ta. Vi­še mi je žao zbog si­tu­aci­je iz pro­du­že­ta­ka, ka­da sam bio u pri­li­ci, a ni­sam pu­cao, ne­go išao do­da­va­ti... Ju­ven­tus ili Re­al Ma­drid? – Dra­go mi je da će bar je­dan naš igrač uze­ti tro­fej. Ve­li­ki je to us­pjeh za na­še deč­ke, jer put do kru­ne je te­žak i tr­no­vit. Os­tao je još fi­na­le, utak­mi­ca u ko­joj ne­ma kal­ku­li­ra­nja, u ko­joj se nit­ko ne šte­di. Ju­ven­tus je mom­čad ko­ja me ci­je­lu se­zo­nu im­pre­si­oni­ra svo­jom ko­lek­tiv­nom igrom; ka­ko se is­to­dob­no fan­tas­tič­no bra­ne, ali ima­ju i ubo­ji­tu za­vr­š­ni­cu. Zbog to­ga im u fi­na­lu i da­jem odre­đe­nu, ona­ko baš la­ga­nu pred­nost, ali is­to­dob­no imam na umu i da Re­al Ma­drid ima go­ro­pad­no­ga Ro­nal­da, ka­ko će mu pri­sus­tvo Va­ra­nea uč­vr­sti­ti obra­nu, na kra­ju i ka­ko je taj Re­al Ma­drid Bayer­nu za­bio pet ko­ma­da. To je u sta­nju na­pra­vi­ti sa­mo straš­na mom­čad – is­ti­če Olić. S kim ste bli­ski­ji, na­ši­ma u Re­alu ili s Man­džom? – Sa svi­ma jed­na­ko, Lu­kom, Ko­vom i Man­džu­ki­ćem, me­đu nji­ma ne pra­vim raz­li­ku. Jed­na­ko će me ve­se­li­ti us­pjeh sva­ko­ga od njih – za­klju­čio je le­gen­dar­ni na­pa­dač, u či­joj ve­leb­noj ka­ri­je­ri ne­dos­ta­je sa­mo tro­fej Li­ge pr­va­ka.

Dva Oli­će­va ve­li­ka klu­ba, Zagreb i Mün­c­hen 1860, se­le se u – tre­ću li­gu! Ta­li­ja­ni su se u ne­dje­lju opros­ti­li od Fran­ces­ca Tot­ti­ja, a sa­da je oti­šao i naš ve­li­kan Ivi­ca Olić

Oli­će­va po­s­ljed­nja utak­mi­ca bi­la je šo­kant­na, nje­gov je Mün­c­hen 1860 iz­gu­bio od Re­gen­sbur­ga i is­pao u 3. li­gu ODLAZAK NA­KON 21 GO­DI­NU Se­ni­or­sku ka­ri­je­ru Ivi­ca je po­čeo u Mar­so­ni­ji 1996., a još je igrao za Her­t­hu, Zagreb, Di­na­mo, CSKA, HSV, Bayern, Wol­f­sburg i 1860 Mün­c­hen PIXSELL

Olić je za re­pre­zen­ta­ci­ju odi­grao 104 utak­mi­ce (u raz­dob­lju od 2002. do 2015. go­di­ne) te pos­ti­gao 20 po­go­da­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.