Eu­ro ni­je va­lu­ta već ins­tru­ment eu­rop­skog bla­gos­ta­nja

Eu­rop­ska ko­mi­si­ja pred­lo­ži­la je ju­čer niz no­vih mje­ra za dub­lju in­te­gra­ci­ju dr­ža­va euro­zo­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - To­mis­lav Kras­nec ZAGREB

Tra­ži se rje­še­nje ko­je bi po­mo­glo da se eko­nom­ski sla­bi­je dr­ža­ve po­put Grč­ke za­du­žu­ju po po­volj­ni­jim uvje­ti­ma na tr­ži­štu Eu­rop­ska ko­mi­si­ja pred­lo­ži­la je ju­čer niz no­vih mje­ra za pro­dub­lje­nje europ­ske eko­nom­ske i mo­ne­tar­ne uni­je, a me­đu nji­ma je i am­bi­ci­oz­na ide­ja da se dr­žav­ne obvez­ni­ce čla­ni­ca euro­zo­ne spo­je u no­vi fi­na­cij­ski ins­tru­ment ko­ji bi se pro­da­vao ula­ga­či­ma na tr­ži­štu. Ia­ko do­ku­ment EK iz­ri­či­to na­vo­di da to ne zna­či da će do­ći do tzv. mu­tu­ali­za­ci­je jav­nih du­go­va, tj. pre­tva­ra­nja du­go­va dr­ža­va u za­jed­nič­ki dug či­ta­ve euro­zo­ne, i ova­ko stid­lji­vi­je sro­čen pri­jed­log o spa­ja­nju obvez­ni­ca ne­ko­li­ko raz­li­či­tih dr­ža­va mo­gao bi bi­ti hra­bri, no­vi ko­rak u tom smje­ru. Smjer kre­ta­nja pre­ma “euro­obvez­ni­ca­ma”, od­nos­no obvez­ni­ca­ma iza ko­jih sto­ji či­ta­va euro­zo­na umjes­to ove ili one dr­ža­ve euro­zo­ne, već niz go­di­na do­živ­lja­va se, ba­rem te­oret­ski, kao rje­še­nje ko­je bi po­mo­glo da se eko­nom­ski sla­bi­je dr­ža­ve, po­put Grč­ke ili čak Ita­li­je, za­du­žu­ju po po­volj­ni­jim uvje­ti­ma na tr­ži­štu, bli­že uvje­ti­ma eko­nom­ski snaž­ni­jih dr­ža­va po­put Nje­mač­ke. I već niz go­di­na ta se ide­ja od­ba­cu­je u prak­si jer Nje­mač­ka i dru­ge dr­ža­ve ne že­le svo­jim vi­so­kim rej­tin­gom jam­či­ti za dru­ge s ni­žim.

Eu­ro­obvez­ni­ce ni­su ba­uk

Sa­da je po­treb­na po­li­tič­ka hra­brost da se do­vr­ši eu­rop­ska eko­nom­ska uni­ja

Tre­nut­no je ci­je­na za­du­ži­va­nja dr­ža­va ni­ska, za­hva­lju­ju­ći ne­ko­nven­ci­onal­noj po­li­ti­ci Europ­ske sre­diš­nje ban­ke (ECB) ko­ja od 2015. us­pješ­no uvje­ra­va tr­ži­šta da će uči­ni­ti “što god je po­treb­no” da spri­je­či da duž­nič­ka kri­za do­ve­de do ras­pa­da euro­zo­ne. No, ma­lo tko se usu­di jav­no raz­miš­lja­ti što će se do­go­di­ti ono­ga da­na kad ECB pre­ki­ne s ne­ko­nven­ci­onal­nim mje­ra­ma mo­ne­tar­nog po­pu­šta­nja. Ju­če­raš­nji Ko­mi­si­jin do­ku­ment o pro­dub­lje­nju mo­ne­tar­ne uni­je či­ni upra­vo to: po­ti­če jav­no raz­miš­lja­nje, na­kon ko­jeg se oče­ku­je od­lu­ka europ­skih vla­da, o to­me ka­ko osi­gu­ra­ti da se pri­no­si na obvez­ni­ce dr­ža­va čla­ni­ca euro­zo­ne du­go­roč­no odr­že na po­volj-

Na sto­lu je i pri­jed­log os­ni­va­nja za­jed­nič­kih fon­do­va za po­moć dr­ža­va­ma u pro­ble­mi­ma

nim ra­zi­na­ma. -– Eu­ro je jed­no od naj­važ­ni­jih europ­skih pos­tig­nu­ća, on je mno­go vi­še od va­lu­te. Za­miš­ljen je kao obe­ća­nje bla­gos­ta­nja. Ka­ko bi to obe­ća­nje odr­ža­li i za bu­du­će na­ra­šta­je, sa­da nam je po­treb­na po­li­tič­ka hra­brost da oja­ča­mo i do­vr­ši­mo europ­sku eko­nom­sku i mo­ne­tar­nu uni­ju – re­kao je pot­pred­sjed­nik EK Val­dis Dom­brov­skis na pred­stav­lja­nju do­ku­men­ta u Bruxel­le­su. Ko­mi­si­ja se fo­ku­si­ra na tri ključ­na po­dru­čja: do­vr­še­tak is­tin­ske fi­nan­cij­ske uni­je, us­pos­ta­va in­te­gri­ra­ni­je eko­nom­ske i fi­skal­ne uni­je, te uč­vr­š­ći­va­nje de­mo­krat­ske od­go­vor­nos­ti i jačanje ins­ti­tu­ci­ja euro­zo­ne. Ovo pr­vo zna­či do­vr­še­tak ban­kar­ske uni­je do 2019., i stu­pa­nje na sna­gu 2025., gdje bi se osi­gu­ra­nje šted­nih ulo­ga gra­đa­na jam­či­lo s vr­ha euro­zo­ne, a ne vi­še na ra­zi­ni dr­ža­va. I to, kao i ide­ja o udru­ži­va­nj­ju dr­žav­nih obvez­ni­ca u ne­kak­ve “eu­ro­obvez­ni­ce”, do­sad ni­je baš bi­la pri­hvat­lji­va ide­ja u Nje­mač­koj. Ko­mi­si­ja ta­ko­đer stav­lja na ras­pra­vu i ide­ju os­ni­va­nja no­vih za­jed­nič­kih fon­do­va euro­zo­ne, iz ko­jih bi se po­ma­ga­lo oni­ma ko­ji su naj­po­go­đe­ni­ji ne­za­pos­le­noš­ću, pa­dom jav­nih inves­ti­ci­ja i slič­nim. Čak se spo­mi­nje i mo­guć­nost os­ni­va­nja po­seb­nog “fon­da za kiš­ne da­ne”, ko­ji bi po­ma­gao dr­ža­va­ma eu­ro zo­ne nad ko­je se, u eko­nom­sko-fi­nan­cij­skom smis­lu, na­dvi­ja­ju cr­ni obla­ci.

Zna­čaj za Hr­vat­sku

Što sve to zna­či za Hr­vat­sku? Za­sad ne pu­no, ili je ba­rem te­ško pre­ciz­ni­je pre­dvi­dje­ti. Su­go­vor­ni­ci upu­će­ni i u euro­zo­nu i u Hr­vat­sku ka­žu ka­ko se Hr­vat­skoj ne is­pla­ti sr­lja­ti u ban­kov­nu uni­ju dok još ni­je ni čla­ni­ca mo­ne­tar­ne uni­je (euro­zo­ne), a ula­zak u euro­zo­nu ne ovi­si sa­mo o na­ma ne­go i o vo­lji euro­zo­ne da se ši­ri. Fo­ku­si­ra li se euro­zo­na na pro­dub­lji­va­nje EMU-a na­uš­trb pro­ši­re­nja EMU-a, ta­kav sce­na­rij gdje ši­re­nje euro­zo­ne pa­da u dru­gi plan mo­gao bi bi­ti lo­ši­ji za Hr­vat­sku ako mi že­li­mo da se pro­ši­re­nje na nas do­go­di pri­je. Hr­vat­skoj za­pra­vo od­go­va­ra i pro­dub­lje­nje i pro­ši­re­nje euro­zo­ne is­to­vre­me­no, ali joj ne bi, ka­žu su­go­vor­ni­ci, od­go­va­ra­lo stav­lja­nje fo­ku­sa is­klju­či­vo na pro­dub­lje­nje. Ju­če­raš­nji Ko­mi­si­jin do­ku­ment za raz­ma­tra­nje o pro­dub­lje­nju EMU-a tre­ći je u ni­zu od pet do­ku­me­na­ta naj­av­lje­nih u Bi­je­loj knji­zi o bu­duć­nos­ti Eu­ro­pe

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.