Moj je su­per­ta­lent la­ko šo­pin­gi­ra­nje

Sve je češ­će u Hr­vat­skoj, sni­ma no­vu se­ri­ju i pos­ta­je dio an­sam­bla Lu­de ku­će

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Ni­ko­li­na Gu­ja

Be­ograd­ska glu­mi­ca ko­ju gle­da­mo u showu “Su­per­lju­di” hr­vat­ska je sna­ha pa se u Se­nju, ka­že, osje­ća kao kod ku­će sce­na@ve­cer­nji.net Ne­odo­ljiv šarm, ši­rok osmi­jeh i uvi­jek po­zi­tiv­no ras­po­lo­že­nje za­štit­ni su znak be­ograd­ske glu­mi­ce i hr­vat­ske sna­he An­đel­ke Pr­pić, ko­ju pam­ti­mo po se­ri­ji “An­dri­ja i An­đel­ka”. Od­ne­dav­no ima i ulo­gu u RTL-ovu showu “Su­per­lju­di” u ko­jem je gle­da­mo u ulo­zi čla­ni­ce ži­ri­ja. Još kao dje­voj­či­ca vo­lje­la je či­ta­ti dram­ske tek­s­to­ve, a re­ci­ti­ra­njem se ba­vi­la od os­nov­ne ško­le. Za­nim­lji­vo je da je u iš­če­ki­va­nju pri­jam­nog is­pi­ta na glu­mi upi­sa­la Uči­telj­ski fa­kul­tet. No ka­da je upi­sa­la glu­mu, odus­ta­la je od ide­je da bu­de uči­te­lji­ca.

Na je­sen ću igra­ti u mo­no­dra­mi Bran­ka Đu­ri­ća u ka­za­li­štu ko­je s Re­ne­om Bi­to­raj­cem otva­ra u biv­šem ki­nu Mo­sor

Že­lim oto­ke obi­ći je­dri­li­com

– Su­dje­lo­va­nje u showu “Su­per­lju­di” no­vo je, sjaj­no is­kus­tvo. Glum­cu su za­pra­vo sve ulo­ge no­vost. Naj­te­že mi pa­da­ju one u ko­ji­ma sam ja uis­ti­nu ja, u ko­ji­ma ne­ma sce­na­ri­ja, kos­ti­ma. Ta­da imam mi­li­jun pi­ta­nja i di­le­ma – tko sam, ho­ću li tak­va kak­va je­sam bi­ti iko­me za­nim­lji­va... Na kra­ju je, či­ni mi se, sve is­pa­lo li­je­po i za­bav­no – is­tak­nu­la je. Na pi­ta­nje ima li ona ne­ki su­per­ta­lent, za­klju­či­la je da ga ima i da ga mu­škar­ci, za raz­li­ku od že­na, ne­će ra­zu­mje­ti. – La­ko i ne­umor­no mo­gu šo­pin­gi­ra­ti i za se­be i za dru­ge. To je moj ta­lent – ka­že Be­ogra­đan­ka ko­ja ne kri­je da ja­ko vo­li Hr­vat­sku i ot­kri­va svo­je omi­lje­ne ri­tu­ale ka­da do­đe u po­sjet: – Kad smo u Ro­vi­nju, ne pro­pu­šta­mo ba­ka­lar, kad smo u Ri­je­ci, je­dva če­ka­mo ma­ren­du, u Se­nju smo kao kod ku­će, a u Bri­nju uži­va­mo u naj­ljep­šem vr­tu na­še tet­ke An­đel­ke. Zagreb je re­zer­vi­ran za ka­vu vi­ken­dom, ali če­kam otvo­re­nje Lu­de ku­će, biv­šeg ki­na Mo­sor, ko­ju otva­ra­ju Bran­ko Đu­rić Đu­ro i Re­ne Bi­to­ra­jac, u ko­joj ću re­do­vi­to igra­ti mo­no­dra­mu. Još mi se ni­je os­tva­ri­la že­lja da oto­ke obi­đe­mo je­dri­li­com, ali mla­di smo – ka­že maj­ka če­tve­ro­go­diš­njeg si­na Jak­še o ko­jem go­vo­ri u su­per­la­ti­vi­ma.

Po­pust­lji­va sam maj­ka

– Jak­ša je di­je­te kao iz TV pro­da­je; zna­te ono kad uz­me­te te­le­fon, na­zo­ve­te i na­ru­či­te ne­što po svo­joj mje­ri. Mo­žda smo ima­li vi­še sre­će ne­go pa­me­ti. Vo­lje­la bih nje­go­va­ti i odr­ža­va­ti tu nje­go­vu ra­dost pre­ma ži­vo­tu – ka­že An­đel­ka ko­ja se­be opi­su­je kao po­pust­lji­vu maj­ku: – Na­dam se da moj su­prug ne­će vi­dje­ti ovo jer pred njim to ne bih priz­na­la. Jed­nos­tav­no se za­lju­biš u svo­je di­je­te, i to je to. Tru­dim se ne odus­ta­ja­ti od ne­kih prin­ci­pa. Ipak, vi­šak lju­ba­vi ni­ko­me ni­je na­ško­dio. Prem­da Jak­ša fi­zič­ki vi­še sli­či na ta­tu, ka­že da je ve­seo pa mno­gi bliž­nji u nje­mu ipak vi­de vi­še nje­zi­nih oso­bi­na. Sa su­pru­gom Da­ri­jem tru­di se uvi­jek pro­na­ći vre­me­na za njih dvo­je. – Sva­kod­ne­vi­cu pla­ni­ra­mo za­jed­no, ali ono is­tin­sko vri­je­me za nas je na pu­to­va­nji­ma. To nam je strast – ka­že glu­mi­ca ko­ja je već po­sve­će­na no­vim pro­jek­ti­ma. – Osim sni­ma­nja se­ri­je za va­šu te­le­vi­zi­ju, na lje­to ću uigra­va­ti mo­no­dra­mu “Ju, što me sna­đe” ko­ju re­ži­ra Bran­ko Đu­rić pa vas na je­sen oče­ku­jem na pre­mi­je­ri u Lu­doj ku­ći – za­klju­či­la je.

Sa su­pru­gom Da­ri­jem di­je­li strast pre­ma pu­to­va­nji­ma

Moj je sin Jak­ša kao di­je­te iz TV pro­da­je; zna­te ono kad uz­me­te te­le­fon i na­ru­či­te ne­što po svo­joj mje­ri, ka­že An­đel­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.