Mu­škar­ci u obi­te­lji su vra­ta­ri

Sin An­te bra­ni za za­pre­šić­ki In­ter, a dru­gi sin Tin bra­ni za Va­ra­ždin. Čak je i zet Ju­raj Nik­šić vra­tar, on bra­ni za Odru, čla­na Pr­ve za­gre­bač­ke no­go­met­ne li­ge

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - To­mis­lav Da­so­vić to­mis­lav.da­so­vić@ve­cer­nji.net ZAGREB

Na si­rij­skoj gra­ni­ci, u gra­di­ću Ga­zi­an­te­pu, 20.000 ti­fo­sa pros­la­vi­lo je s na­ma Beşik­taşev nas­lov pr­va­ka – re­kao je Ma­ri­jan Mr­mić

Le­gen­dar­ni vra­tar Beşik­taşa, da­nas tre­ner vra­ta­ra u tur­sko­me klu­bu, Siš­ča­nin Ma­ri­jan Mr­mić (52) ja­vio se za Max! iz klup­skih pros­to­ri­ja u azij­skom di­je­lu Is­tan­bu­la. – Kamp je u Azi­ji, a naš sta­di­on Vo­da­fo­ne Are­na u eu­rop­skom di­je­lu gra­da. Vož­nja na­še­ga klup­skog auto­bu­sa iz­me­đu ovih dvi­ju des­ti­na­ci­ja tra­je oko po­la sa­ta, što je i us­pjeh s ob­zi­rom na lud­ni­cu u pro­me­tu. U Is­tan­bu­lu ima se­dam mi­li­ju­na auto­mo­bi­la, od to­ga dva mi­li­ju­na tak­si­ja. Ne mo­že­te ni za­mis­li­ti ka­kav je ov­dje pro­met­ni ka­os – ka­že nam le­gen­da Beşik­taşa, ti­hi i sa­mo­za­taj­ni Mr­mić, čo­vjek ko­ji je kao igrač pro­veo dvi­je se­zo­ne u slav­no­me, ali ipak po rej­tin­gu i tro­fe­ji­ma tre­će­mu tur­skom klu­bu.

Bio sam pr­vi tre­ne­rov iz­bor

– Za Beşik­taş sam pot­pi­sao na­kon Eura 1996. i u svo­joj pr­voj se­zo­ni bio sam pro­gla­šen naj­bo­ljim igra­čem tur­ske li­ge. Ta­da su u Tur­skoj mo­gla nas­tu­pa­ti tro­ji­ca stra­na­ca, uz me­ne su u Beşik­taşu bi­li Ni­ge­ri­jac Amo­kac­hi te Bu­ga­ri Jan­kov i Leč­kov. Ja sam bio stan­dar­dan i re­do­vi­to pr­vi tre­ne­rov iz­bor. U mo­joj pr­voj se­zo­ni bi­li smo do­pr­va­ci, u dru­goj smo osvo­ji­li kup. Beşik­taş je ove se­zo­ne osvo­jio svo­ju dru­gu uzas­top­nu ti­tu­lu. Ukup­no pet­na­es­tu, dok re­kor­der Ga­la­ta­sa­ray ima 20, a Fe­ner­bahçe 19. – Me­đu na­šim na­vi­ja­či­ma da­ni­ma je vla­da­la lud­ni­ca, u Ga­zi­an­tep, grad na si­rij­skoj gra­ni­ci, doš­lo je 20.000 ti­fo­sa. Tur­ski no­go­met­ni sa­vez na­pra­vio je us­tu­pak i uki­nuo ogra­ni­če­nje bro­ja gos­tu­ju­ćih na­vi­ja­ča pa su na utak­mi­cu doš­li na­ši na­vi­ja­či iz svih kra­je­va zem­lje. Ina­če, moj Beşik­taş naj­gle­da­ni­ja je mom­čad tur­sko­ga pr­vens­tva, s pro­sje­kom od go­to­vo tri­de­set ti­su­ća gle­da­te­lja na do­ma­ćim utak­mi­ca­ma – nas­tav­lja Mr­mić. Beşik­taşe­va do­mi­na­ci­ja u tur­skoj li­gi pok­lo­pi­la se s od­la­skom Sla­ve­na Bi­li­ća, što ne ide u pri­log na­še­mu tre­ne­ru. Me­đu­tim, Ma­ri­jan Mr­mić bra­ni biv­še­ga še­fa iz re­pre­zen­ta­ci­je.

Bi­li­će­ve zas­lu­ge ve­li­ke

– Bi­lić ima zas­lu­ge za ove tro­fe­je jer je on se­lek­ci­oni­rao dio na­ših igra­ča. Bio je i os­tao omi­ljen kod na­ših na­vi­ja­ča, a nas­lov pr­va­ka iz­mak­nuo mu je za dla­ku, za­to što ni­je imao ta­ko ši­rok ka­dar kao Fe­ner­bahçe i Ga­la­ta­sa­ray – objaš­nja­va Mr­mić. Bi­li­ća je na klu­pi Beşik­taşa nas­li­je­dio slav­ni tur­ski tre­ner Se­nol Günes, osva­jač svjet­ske bron­ce 2002. go­di­ne, i od­mah je po­če­la do­mi­na­ci­ja cr­no-bi­je­lih. Je­dan od Güne­so­vih po­te­za bi­lo je i do­vo­đe­nje tre­ne­ra vra­ta­ra Ma­ri­ja­na Mr­mi­ća. – Ka­da sam pre­uzi­mao duž­nost, šef mi je s pu­no po­vje­re­nja re­kao: “Vra­ta­re ti pre­pu­štam, ti za njih od­go­va­raš.” Imam iz­vr­stan od­nos s glav­nim tre­ne­rom, a mo­ji me deč­ki sli­je­de i uza­jam­no se po­štu­je­mo. Se­zo­nu je po­čeo Tol­ga Zen­gin, a po­tom je pr­vi vra­tar pos­tao Špa­njo­lac Fa­bri – nas­tav­lja Mr­mić. Is­tan­bul ni­je fa­vo­ri­zi­ran Kon­ku­rent u bit­ki za nas­lov bio vam je Is­tan­bul Başakşe­hir, klub za ko­ji na­vi­ja pred­sjed­nik Er­doğan. Je li pot­po­ra dr­žav­nog vr­ha bi­la vje­tar u le­đa grad­skom su­par­ni­ku? – Ne, ni­smo uop­će osje­ća­li da je Is­tan­bul fa­vo­ri­zi­ran. Oni, po­put nas, igra­ju iz­vr­stan no­go­met, ima­ju kon­ti­nu­itet tre­ne­ra na klu­pi, u mom­ča­di zvi­jez­de po­put Ba­ba­ca­na, Ade­bayo­ra, Emrea, Viš­će... i bi­li su nam za­is­ta jak su­par­nik. No is­pos­ta­vi­lo se da smo ipak ja­či te, da ni­je bi­lo europ­skih is­pi­ta, već bi­smo dav­no osi­gu­ra­li nas­lov pr­va­ka – is­ti­če Mr­mić. Ka­ko se u Beşik­taşu sna­šao Mi­tro­vić? – U star­tu je bio hen­di­ke­pi­ran jer je do­šao nes­pre­man, prak­tič­ki s od­mo­ra sti­gao je na na­še pri­pre­me u An­talyu pa je ci­je­lo pro­lje­će bio u za­os­tat­ku. No Ma­tej je upo­ran i mar­ljiv pa je s vre­me­nom po­di­zao ra­zi­nu fi­zič­ke spre­me i po­la­ko se na­me­tao tre­ne­ru. Bit će mu lak­še ka­da pro­đe kom­plet­ne pri­pre­me s na­ma. U pri­la­god­bi mu naj­vi­še po­ma­že­mo sr­p­ski re­pre­zen­ta­ti­vac To­šić i ja – ka­že Mr­mić. Osje­ća­te li se si­gur­nim u Is­tan­bu­lu? – Ov­dje se do­is­ta osje­ćam kao kod ku­će, uži­vam u ovom gra­du, vo­lim Tur­ke i nji­hov men­ta­li­tet. U Is­tan­bu­lu se ži­vot odvi­ja nor­mal­no, grad ži­vi pu­nim plu­ći­ma i, una­toč ra­ni­jim te­ro­ris­tič­kim ak­ci­ja­ma, uop­će o to­me ne raz­miš­ljam. Bi­la mi je u Tur­skoj i obi­telj, zi­mus na pri­pre­ma­ma u An­talyi, i no­se odan­de div­ne us­po­me­ne. Mr­mi­će­va su­pru­ga Ivan­či­ca i 13-go­diš­nji sin Tin ži­ve u Va­ra­ždi­nu, dok 24-go­diš­nji sin An­te bra­ni u za­pre­šić­kom In­te­ru. Ima Ma­ri­jan i 30-go­diš­nju kćer Ma­ju i 4-go­diš­njeg unu­ka Ja­ko­va. – Svi mu­ški u obi­te­lji su vra­ta­ri. Tin bra­ni u po­mlat­ku Va­ra­ždi­na, An­te u In­te­ru, a čak i moj zet, Ju­raj Nik­šić, ne­ka­da ju­ni­or Di­na­ma, ko­ji se da­nas ba­vi knji­go­vod­stvom, za svoj gušt bra­ni u Odri – za­klju­čio je Ma­ri­jan Mr­mić, tre­ner vra­ta­ra re­pre­zen­ta­ci­je, či­ji su uče­ni­ci Su­ba­šić i Ka­li­nić pro­gla­še­ni naj­bo­ljim vra­ta­ri­ma u Fran­cu­skoj, od­nos­no Bel­gi­ji.

U svo­joj pr­voj se­zo­ni u Tur­skoj Mr­mić je bio naj­bo­lji igrač li­ge i ve­li­ka zvi­jez­da

Mr­mić je kao vra­tar pr­vi put do­šao u Beşik­taş 1996. go­di­ne, a od stra­na­ca u klu­bu uz nje­ga su igra­li Ni­ge­ri­jac Amo­kac­hi te Bu­ga­ri Leč­kov i Jan­kov

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.