MIRJANA PISKULIĆ

Bez ob­zi­ra na po­li­tič­ke op­ci­je, u od­no­su pre­ma is­e­lje­niš­tvu u do­mo­vi­ni vla­da kon­sen­zus

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ivan Ril pa­no­ra­ma@ve­cer­nji.net ZAGREB

Ro­đe­na u Juž­no­afrič­koj Re­pu­bli­ci, Mirjana Piskulić no­si us­po­me­ne dje­tinj­stva pro­ve­de­nog u dva su­prot­na po­li­tič­ka sustava

Ne­kad se iz do­mo­vi­ne is­e­lja­va­lo zbog po­li­tič­kih i eko­nom­skih raz­lo­ga, no da­nas, či­ni se, ne­ma pra­vi­la. Sve je druk­či­je, a is­ta je sa­mo nos­tal­gi­ja. Vi­še ne­ma odre­đe­ne dob­ne sku­pi­ne, za­ni­ma­nja, rad­nog sta­tu­sa ili lo­šeg tre­nut­ka za odlazak u “bo­lje su­tra”. Na “kr­sta­re­nje” kre­ću svi, od­mah i po­svu­da. Ne ta­ko dav­no ču­di­li smo se što mla­di u to­li­koj mje­ri na­pu­šta­ju do­mo­vi­nu. On­da smo u ne­vje­ri­ci gle­da­li ka­ko za so­bom pov­la­če obi­telj i pri­ja­te­lje. Pa je ubr­zo do­šao red na nji­ho­ve ro­di­te­lje, ali i lju­de ko­ji u Hr­vat­skoj ima­ju po­sao. Pra­ve broj­ke te­ško je i za­mis­li­ti! Či­ni se da nas vi­še ni­šta ne mo­že iz­ne­na­di­ti jer se sa­da bo­ca “is­ti­ne ili iz­a­zo­va” okre­nu­la pre­ma oni­ma ko­ji­ma je os­ta­lo tek ne­ko­li­ko go­di­na do zas­lu­že­ne mi­ro­vi­ne. O ovim, ali i broj­nim dru­gim te­ma­ma raz­go­va­ra­mo s Mir­ja­nom Piskulić, v. d. rav­na­te­lja Hr­vat­ske ma­ti­ce is­e­lje­ni­ka – ins­ti­tu­ci­je sta­re 66 go­di­na ko­ja je iz do­mo­vi­ne is­pra­ti­la mno­ge na­še su­na­rod­nja­ke.

Kra­jem sr­p­nja 2016. ime­no­va­ni ste vr­ši­te­lji­com duž­nos­ti rav­na­te­lja. Ta­da ste nam rek­li da je pred va­ma mno­go iz­a­zo­va. Na što ste toč­no mis­li­li i kak­vo je da­nas sta­nje u ku­ći?

Pre­uze­ti us­ta­no­vu ko­ja ima ta­ko uko­ri­je­nje­nu tra­di­ci­ju i bo­ga­tu povijest iz­a­zov je bez kon­ku­ren­ci­je. Usre­do­to­či­la sam se na Ma­ti­či­no pos­lo­va­nje i vo­đe­nje ak­tiv­nos­ti us­mje­re­nih na do­bro­bit hr­vat­skih za­jed­ni­ca di­ljem svi­je­ta. Mis­lim da smo da­nas na do­brom pu­tu ka­ko bi­smo se su­oči­li s no­vim tren­do­vi­ma – ra­zvit­kom kul­tur­nog iden­ti­te­ta te oču­va­nja ma­te­rin­skog je­zi­ka. U si­ner­gi­ji sa Sre­diš­njim dr­žav­nim ure­dom za Hr­va­te iz­van RH že­li­mo po­ja­ča­ti pri­sut­nost vi­so­ke hr­vat­ske kul­tu­re u is­e­lje­niš­tvu op­će­ni­to. To je naš go­ru­ći iz­a­zov.

Ro­đe­ni ste u Juž­no­afrič­koj Re­pu­bli­ci. Dak­le, i sa­mi ste di­je­te is­e­lje­ni­ka. Ko­li­ko vam ta či­nje­ni­ca po­ma­že dok ste na če­lu jed­ne ova­ko važ­ne us­ta­no­ve?

“Ra­zu­mi­jem one ko­ji su ra­su­ti po svi­je­tu s obi­te­lji, a sr­ce ih vu­če na­trag. Shva­ćam i nji­ho­vu dje­cu ko­ja ži­ve nas­li­je­đe­nu kul­tu­ru u no­voj sre­di­ni. To mi is­kus­tvo da­je po­ti­caj da tra­žim na­či­ne po­ve­zi­va­nja svje­to­va.”

Dos­ta mi po­ma­že, ne sa­mo sa­da dok vo­dim Hr­vat­sku ma­ti­cu is­e­lje­ni­ka, ne­go i u du­go­go­diš­njem ra­du s is­e­lje­ni­ci­ma, di­plo­ma­ci­ji... No­sim us­po­me­ne dje­tinj­stva pro­ve­de­nog u dva di­ja­me­tral­no su­prot­na po­li­tič­ka sustava. Ra­zu­mi­jem one ko­ji su ra­su­ti po svi­je­tu sa svo­jom obi­te­lji, a sr­ce ih vu­če na­trag. Shva­ćam i nji­ho­vu dje­cu ko­ja ži­ve nas­li­je­đe­nu kul­tu­ru u no­voj sre­di­ni. To mi is­kus­tvo da­je po­ti­caj da u svo­jem pos­lu, pla­ni­ra­nju i vi­zi­ji tra­žim na­či­ne po­ve­zi­va­nja svje­to­va. Zna­te, is­kus­tvo dvos­tru­ke pri­pad­nos­ti obo­ga­ću­je.

Di­plo­mat­sku ka­ri­je­ru po­če­li ste 2005. go­di­ne kao pr­va taj­ni­ca Ve­le­pos­lans­tva RH u Can­ber­ri. Od 2008. do 2013. bi­li ste ge­ne­ral­na kon­zu­li­ca u Syd­neyu. Pri­je tri go­di­ne vra­ti­li ste se u Hr­vat­sku ma­ti­cu is­e­lje­ni­ka i pre­uze­li Odjel za in­for­mi­ra­nje is­e­lje­niš­tva. Ka­ko je bi­lo ra­di­ti s is­e­lje­niš­tvom dok ste bi­li “jed­na od njih”, a ka­ko je da­nas iz do­mo­vi­ne?

Ka­da ste me­đu is­e­lje­ni­ci­ma, po­go­to­vo oni­ma ko­ji su otiš­li da­le­ko od svo­je do­mo­vi­ne, uro­ni­te u nji­ho­ve ži­vo­te, obi­te­lji, us­pje­he i ne­us­pje­he – su­dje­lu­je­te u ži­vo­tu za­jed­ni­ce. Dru­ži­te se i s na­šim lju­di­ma ko­ji ne idu u hr­vat­ske klu­bo­ve ili cr­k­ve, ali dr­že do svog po­dri­je­tla. Hr­vat­ski di­plo­ma­ti ima­ju od­go­vor­nu, ali čas­nu duž­nost – bi­ti traj­na po­vez­ni­ca is­e­lje­niš­tva s do­mo­vi­nom. Na­ši su lju­di čes­to us­pješ­ni po­sred­ni­ci u gos­po­dar­skim i po­du­zet­nič­kim ak­tiv­nos­ti­ma. Hr­va­ti di­ljem svi­je­ta, osim do­sa­daš­nje do­mi­nant­ne ulo­ge glav­nih su­di­oni­ka na tr­ži­štu rad­ne sna­ge, do­bi­va­ju no­vu so­ci­jal­no i kul­tur­no in­te­gri­ra­ju­ću ulo­gu na svim ra­zi­na­ma.

Že­le li hr­vat­ski is­e­lje­ni­ci i da­lje ula­ga­ti u svo­ju do­mo­vi­nu? Kak­va su va­ša is­kus­tva po tom pi­ta­nju?

Ka­da vi­di­te pos­lov­ne us­pje­he ko­je su pos­ti­gli na­ši is­e­lje­ni­ci u raz­nim pla­ne­tar­nim eko­no­mi­ja­ma, po­mis­li­te za­što to ni­su mo­gli na­pra­vi­ti i u svo­joj do­mo­vi­ni.

Da, za­što?

Raz­lo­ga je mno­go – oso­bi­to u po­du­zet­nič­koj kli­mi u Hr­vat­skoj. Uo­bi­ča­je­no je, usu­đu­jem se re­ći, da se pri spo­mi­nja­nju is­e­lje­ni­ka uglav­nom mis­li ka­ko ni­su do­volj­no is­ko­ri­šte­ni nji­ho­vi po­ten­ci­ja­li, a pri to­me se mis­li sa­mo na no­vac. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­kre­nut je Me­eting G2 ko­ji vo­di sku­pi­na Hr­va­ta po­vrat­ni­ka dru­ge ge­ne­ra­ci­je, či­ji je cilj umre­ži­ti pos­lov­nu za­jed­ni­cu te ra­di­ti na po­ve­ća­nju ula­ga­nja di­jas­po­re u do­mo­vi­nu. Na nji­ho­ve dvi­je do­sad odr­ža­ne kon­fe­ren­ci­je oda­zvao se ve­lik broj na­ših lju­di iz ino­zem­s­tva. Dak­le, za­ni­ma­nje pos­to­ji i pri­li­ke ne bi­smo smje­li pro­pu­šta­ti.

Čes­to go­vo­ri­te da pos­to­je i dru­ge vr­ste ula­ga­nja is­e­lje­niš­tva o ko­ji­ma se ne zna do­volj­no?

Ta­ko je. Pri­mje­ri­ce, tu su pri­no­si u ljud­skom ka­pi­ta­lu i zna­nju is­tak­nu­tih svjet­skih znans­tve­ni­ka hr­vat­skog po­dri­je­tla ko­ji ne­se­bič­no men­tor­stvi­ma po­du­pi­ru znans­tve­ne pro­jek­te u do­mo­vi­ni i, s dru­ge stra­ne, otva­ra­ju na­šim po­naj­bo­ljim struč­nja­ci­ma vra­ta naj­u­gled­ni­jih la­bo­ra­to­ri­ja di­ljem svi­je­ta. Tre­ća ge­ne­ra­ci­ja hr­vat­skih is­e­lje­ni­ka u do­mo­vi­ni vi­di svo­ju bu­duć­nost i pri­li­ku za us­pjeh. Dvos­tru­ki iden­ti­tet po­ma­že im u pos­lu. Pi­ta­nje od­no­sa pre­ma hr­vat­skom is­e­lje­niš­tvu pos­ta­lo je jed­no od ri­jet­kih po­dru­čja gdje u do­mo­vi­ni vla­da kon­sen­zus, bez ob­zi­ra na po­li­tič­ke op­ci­je.

Struč­na ste sa­vjet­ni­ca i jed­na od zas­luž­ni­jih za po­kre­ta­nje Ve­čer­nja­ko­va is­e­lje­nič­kog por­ta­la “Mo­ja Hr­vat­ska” ko­ji bi­lje­ži ne­vje­ro­jat­ne re­zul­ta­te po­sje­će­nos­ti. Ne­ke va­še pri­če odjek­nu­le su di­ljem svi­je­ta gdje sva­kod­nev­no ko­ra­ča hr­vat­ska no­ga. Što je sve proš­la ta hr­vat­ska no­ga?

Me­ni hr­vat­sko is­e­lje­niš­tvo pred­stav­lja dio na­še po­vi­jes­ti i sa­daš­njos­ti, ča­rob­ni svi­jet is­pre­ple­ten li­je­pim i te­gob­nim pri­ča­ma, za­div­lju­ju­ćim do­se­zi­ma po­je­di­na­ca ko­ji su za­du­ži­li Zem­lju vlas­ti­tim ot­kri­ći­ma, ali i dir­lji­vim zgo­da­ma, ta­ko­zva­nih ma­lih lju­di, oni su se čes­to iz eg­zis­ten­ci­jal­nih raz­lo­ga mo­ra­li od­se­li­ti da bi svo­joj obi­te­lji omo­gu­ći­li pris­to­jan ži­vot. Ve­čer­nja­kov por­tal “Mo­ja Hr­vat­ska” broj­nim je či­ta­te­lji­ma otvo­rio vra­ta u taj ča­rob­ni svi­jet. Vo­lim pi­sa­ti jer i mo­ja kap­lja po­ma­že ga tka­ti. Do­bar je bio i pri­jed­log da se objav­lju­ju član­ci iz ar­hiv­skih bro­je­va ča­so­pi­sa Ma­ti­ca za ko­je smo mis­li­li da su za­uvi­jek za­bo­rav­lje­ni. Do­sa­daš­njih 135 pri­lo­ga ima­lo je vi­še od 900 ti­su­ća pre­gle­da.

Ka­ko ocje­nju­je­te pri­jed­log pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić da se 22. sr­p­nja 2017. su­sret­ne s pred­stav­ni­ci­ma hr­vat­skog is­e­lje­niš­tva i ma­nji­na?

Ka­ko su naj­a­vi­li iz nje­zi­na Ure­da, pred­sjed­ni­ca ti­me že­li oda­ti priz­na­nje važ­noj ulo­zi ko­ju je is­e­lje­na Hr­vat­ska ima­la u ra­zvo­ju do­mo­vi­ne te za­hva­li­ti svim na­šim za­jed­ni­ca­ma di­ljem svi­je­ta na stal­noj pot­po­ri i po­mo­ći. Za­nim­lji­vo je da pred­sjed­ni­ca stu­di­oz­no pris­tu­pa ulo­zi su­vre­me­nog hr­vat­skog za­jed­niš­tva na pla­ne­tar­noj ra­zi­ni i ovog u do­mo­vi­ni, ko­je je nuž­no za na­pre­dak u zre­los­ti na­šeg druš­tva i gos­po­dar­stva. Tog će se da­na odr­ža­ti i za­vr­š­na sve­ča­nost ovo­go­diš­njih Hr­vat­skih svjet­skih igra na ko­ji­ma će su­dje­lo­va­ti vi­še od ti­su­ću mla­dih iz ci­je­log svi­je­ta. Zagreb će ta­da bi­ti do­ma­ćin mno­gim is­e­lje­ni­ci­ma. Nji­ho­vim po­nov­nim od­la­skom iz­gu­bit će­mo onih ne­ko­li­ko dje­li­ća sla­ga­li­ca bez ko­jih sli­ka Hr­vat­ske ni­je pot­pu­na.

Ra­di li Vla­da Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske do­volj­no na pla­nu po­ve­zi­va­nja do­mo­vi­ne s is­e­lje­niš­tvom i što mis­li­te o os­ni­va­nju jed­nog mi­nis­tar­stva ko­je bi se ti­me ba­vi­lo? Je li ono ključ­no, ka­ko mno­gi ka­žu, za gos­po­dar­ski uz­let Hr­vat­ske?

Na­ža­lost, u naš na­rod u dr­ža­vi i iz­van nje uvu­kao se men­ta­li­tet kri­ti­zi­ra­nja i ne­ga­tiv­nos­ti, ta­ko da se sve po­zi­tiv­no i pos­tig­nu­to de­gra­di­ra pa ta­ko i ono što se na­pra­vi za is­e­lje­ni­ke. Pri­mje­ri­ce, u ovim kriz­nim vre­me­ni­ma Vla­da je pre­ko Sre­diš­njeg dr­žav­nog ure­da za Hr­va­te iz­van Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske za ovu aka­dem­sku go­di­nu po­di­je­li­la 500 sti­pen­di­ja pri­pad­ni­ci­ma hr­vat­skog na­ro­da iz­van do­mo­vi­ne. Struč­nja­ci ka­žu da za gos­po­dar­ski uz­let tre­ba stvo­ri­ti uvje­te, od­nos­no pro­mi­je­ni­ti pres­tro­ge za­kon­ske pro­pi­se i sma­nji­ti sva da­va­nja. Naj­važ­ni­je je da Sre­diš­nji dr­žav­ni ured za Hr­va­te iz­van RH, a ti­me i Hr­vat­ska ma­ti­ca is­e­lje­ni­ka, ima­ju Vla­di­nu pot­po­ru za rad ko­jim se obu­hva­ća ve­li­ko i raz­li­či­to po­lje dje­lo­va­nja.

Kad se spo­mi­nju is­e­lje­ni­ci, ka­že se da ni­je is­ko­ri­šten nji­hov po­ten­ci­jal, a uglav­nom se tu mis­li na no­vac

U druš­tvu pre­mi­je­ra

S Tonyjem Ab­bot­tom, biv­šim pre­mi­je­rom Aus­tra­li­je, na ruč­ku s na­šim is­e­lje­ni­ci­ma u Hr­vat­skom klu­bu Syd­ney, 2013. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.