Za­što i zdra­vim lju­di­ma za ve­li­kih vru­ći­na pri­je­ti pad tla­ka?

Vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, po­go­to­vo uz vi­so­ku vla­gu kao ovih da­na, oz­bilj­no nam ugro­ža­va­ju zdrav­lje. Pro­vje­ri­te za­što

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Pri­pre­mi­la: Bo­ja­na Ra­do­vić

1. De­ath Val­ley ili Do­li­na smr­ti u Ka­li­for­ni­ji ni­je bez raz­lo­ga do­bi­la to ime. On­dje je u lje­to 1913. go­di­ne iz­mje­re­na naj­vi­ša tem­pe­ra­tu­ra na Zem­lji do­sad. Ko­li­ka? a) 56,7 Cel­zi­je­vih stup­nje­va b) 47,7 Cel­zi­je­vih stup­nje­va c) 45,7 Cel­zi­je­vih stup­nje­va

2. Naj­vi­ša tem­pe­ra­tu­ra zra­ka u Hr­vat­skoj, iz­mje­re­na pre­ma stan­dar­di­ma Svjet­ske me­te­oro­lo­ške or­ga­ni­za­ci­je, u hla­du me­te­oro­lo­ške ku­ći­ce, za­bi­lje­že­na je 4. ko­lo­vo­za 1981. go­di­ne u Plo­ča­ma, a bi­la je: a) 45,8 Cel­zi­je­vih stup­nje­va b) 42,8 Cel­zi­je­vih stup­nje­va c) 40,8 cel­zi­je­vih stup­nje­va

3. Ko­je je go­di­ne u Hr­vat­skoj iz­mje­re­no naj­vi­še – čak osam – tem­pe­ra­tur­nih re­kor­da? a) 2002. b) 2010. c) 2012.

4. Du­go­traj­ni­je raz­dob­lje iz­ra­zi­to to­plog vre­me­na, ne­ri­jet­ko pra­će­nog i vi­so­kim pos­tot­kom vla­ge u zra­ku, na­zi­va­mo: a) to­plin­skim uda­rom b) to­plin­skim va­lom c) to­plin­skom groz­ni­com

5. Po­ja­ča­na tje­les­na ak­tiv­nost u uvje­ti­ma vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i vla­ge zra­ka opas­na je zbog: a) to­ga što u ljud­skom ti­je­lu ot­ka­zu­ju ter­mo­re­gu­la­cij­ski or­ga­niz­mi b) po­ja­ča­nog gu­bit­ka mi­ne­ra­la iz ti­je­la c) mo­guć­nos­ti groz­ni­ce

6. Vo­da či­ni vi­še od 70 pos­to ljud­skog ti­je­la, a već kod ma­lih gu­bi­ta­ka jav­lja­ju se pro­ble­mi. Ko­li­ki gu­bi­tak ukup­ne te­ku­ći­ne sma­tra­mo bla­gom de­hi­dra­ci­jom? a) 1 do 2 pos­to b) 2 do 5 pos­to c) 5 do 10 pos­to

7. Za­što mno­gim lju­di­ma, i zdra­vi­ma i bo­les­ni­ma, u po­seb­no vru­ćim da­ni­ma pri­je­ti pad tla­ka? a) zbog po­ja­ča­nog zno­je­nja b) zbog ne­sa­ni­ce c) zbog na­glog ši­re­nja krv­nih ži­la

8. Po­vi­še­na tje­les­na tem­pe­ra­tu­ra, cr­ve­na ko­ža li­ca, ubr­za­ni rad sr­ca, kra­tak i ubr­za­ni dah, gla­vo­bo­lja, pro­ble­mi s vi­dom, vr­to­gla­vi­ca... gu­bi­tak svi­jes­ti. To su simp­to­mi: a) to­plin­skog uda­ra b) aler­gi­je na sun­ce c) sun­ča­ni­ce

9. Ko­li­ko naj­ma­nje te­ku­ći­ne tre­ba po­pi­ti za vru­ćih da­na? a) 2 li­tre b) 2,5 li­ta­ra c) 3 li­tre

10. Ka­da je vru­će, zbog po­ja­ča­nog zno­je­nja ljud­sko ti­je­lo ubr­za­no gu­bi mi­ne­ra­le po­treb­ne za nje­gov rad. Po­seb­no je opa­san gu­bi­tak mi­ne­ra­la ko­ji je iz­nim­no va­žan za živ­ča­nu i mi­šić­nu rav­no­te­žu te po­ma­že pro­tiv umo­ra, stre­sa i uz­ne­mi­re­nos­ti. To je: a) kal­cij b) že­lje­zo c) mag­ne­zij

ANTO MAGZAN/PIXSELL

Dje­ca su proš­log lje­ta os­vje­že­nje po­tra­ži­la i na za­gre­bač­kim fon­ta­na­ma, a ove go­di­ne ra­dit će to i češ­će, jer lje­to će bi­ti pak­le­no

Zna­te li ko­li­ko vo­de tre­ba pi­ti ka­da je ja­ko vru­će?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.