ISELJAVANJE IZ RAME ZA JE DALEKOSEŽNO TRAGI

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

No, pro­jekt iz 1912. ni­ka­da ni­je os­tva­ren. – Uz­ro­ci to­me bi­le su naj­vje­ro­jat­ni­je on­daš­nje po­li­tič­ke i voj­ne pri­li­ke i do­ga­đa­ji uoči po­čet­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta 1914. – sma­tra Ivan Mar­ke­šić. Me­đu­tim, taj će pro­jekt od­mah na­kon za­vr­šet­ka Pr­vog svjet­sko­ga ra­ta opet pos­ta­ti ak­tu­alan. – Pri­jes­to­lo­na­s­ljed­nik Alek­san­dar je u ime kra­lja Pe­tra I. dao još 15. lis­to­pa­da 1920. za­dar­sko­me po­du­zet­ni­ku Pe­tru L. Bi­an­ki­ni­ju kon­ce­si­ju da na is­to­me mjes­tu is­pod se­la Mlu­še sa­gra­di bra­nu pre­ma aus­tro­ugar­skim pla­no­vi­ma. Me­đu­tim, ni on, ko­ji je kon­ce­si­ju do­bio na rok od 55 go­di­na, ni­je us­pio os­tva­ri­ti ovaj pro­jekt – objaš­nja­va. Uči­ni­li su to ko­mu­nis­ti u raz­dob­lju od 1947., ka­da po­či­nju pr­va is­tra­ži­va­nja, a po­seb­no u vre­me­nu od 1964. do 1968. go­di­ne.

U in­te­re­su im bio pro­fit

Grad­nja hi­dro­cen­tra­la u biv­šoj Ju­gos­la­vi­ji bi­li su sa­vez­ni pro­jek­ti ko­je su upra­vo ra­di stra­te­ške važ­nos­ti vo­di­li i nad­zi­ra­li ko­mu­nis­tič­ke, ka­ko par­tij­ske ta­ko i voj­ne vlas­ti. No, je­su li se ko­mu­nis­tič­ke vlas­ti vo­di­le baš sa­mo lo­gi­kom aku­mu­la­ci­je za pro­izvod­nju elek­trič­ne ener­gi­je ili su, kad je po­sri­je­di Ram­ska ko­tli­na, ima­li još ne­što na umu? – Za­si­gur­no, oni se, kad je ri­ječ o Ra­mi, ni­su vo­di­li miš­lju da bi trebalo sa­gra­di­ti i bra­nu, ali i sa­ču­va­ti do­mi­cil­no sta­nov­niš­tvo. Nji­ma je u in­te­re­su bio sa­mo pro­fit. I ne sa­mo nov­ča­ni pro­fit ne­go i de­mo­graf­ski de­fi­cit. Bi­lo im je u in­te­re­su na je­dan ve­oma zgo­dan na­čin ra­se­li­ti jed­nu kom­pak­t­nu na­ci­onal­nu hr­vat­sku i re­li­gij­sku ka­to­lič­ku za­jed­ni­cu ko­ja uop­će ni­je pri­hva­ća­la on­daš­nji ko­mu­nis­tič­ki sus­tav ni­ti nje­go­vu vlast. Na ža­lost, u to­me se i us­pje­lo – objaš­nja­va Mar­ke­šić. Kao je­dan od raz­lo­ga grad­nje bra­ne, pre­ma fra­nje­vač­kim po­da­ci­ma, na­vo­di se da je „Ra­ma ne­ko­mu sme­ta­la kao kraj ne­po­de­san za pri­la­god­bu na so­ci­ja­li­zam, da u njoj ima pre­vi­še ka­to­li­čans­tva i hr­vat­stva te ih tre­ba ra­se­li­ti“. In­že­njer Ja­ros­lav Čer­ni, ko­ji je još 1947. do­la­zio u Ra­mu gle­da­ti te­ren za bu­du­će aku­mu­la­cij­sko je­ze­ro, jed­nom je pri­go­dom na bal­ko­nu ram­sko­ga sa­mos­ta­na re­kao svo­jim su­rad­ni­ci­ma vje­ru­ju­ći da ga nit­ko od fra­ta­ra ne ču­je: „Da mi je još sa­mo ovo us­ta­ško gni­jez­do po­to­pi­ti!“Sto­ga se, pre­ma Mar­ke­ši­ću, Be­ograd ne mo­že abo­li­ra­ti od ulo­ge pro­tje­ri­va­nja Ram­lja­ka bu­du­ći da je to bio sa­vez­ni pro­jekt. Vlas­ti su, dak­le, pos­ti­gle iz­grad­njom bra­ne dva ci­lja: stva­ra­nje ve­li­kog aku­mu­la­cij­skog je­ze­ra s ogrom­nom ko­li­či­nom vo­de za pro­izvod­nju elek­trič­ne ener­gi­je i iseljavanje ne­po­ćud­nog sta­nov­niš­tva. De­mo­graf­ske po­s­lje­di­ce grad­nje bra­ne na ri­je­ci Ra­mi za ma­lo­broj­ni hr­vat­ski na­rod u BiH bi­le su ka­tas­tro­fal­ne. Pre­ma po­da­ci­ma, po­top­lje­no je 15,5 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra zem­lji­šta, od­nos­no 1754 hek­ta­ra, 1142 objek­ta, od če­ga 262 stam­be­ne zgra­de i 880 raz­nih gos­po­dar­skih obje­ka­ta, a is­e­lje­na su 283 do­ma­ćins­tva s 1747 čla­no­va. No, ni­su is­e­li­li sa­mo oni ko­ji su iz­rav­no bi­li po­go­đe­ni vo­dom aku­mu­la­cij­sko­ga je­ze­ra ne­go i mno­gi dru­gi, ta­ko da su ta­da, pre­ma pre­ciz­nim sa­mos­tan­skim kro­ni­ka­ma, po­seb­no pre­ma Ma­ti­ci is­e­lje­nih žu­pe Ra­ma-Šćit, ko­ju je iz­ra­dio 1978. go­di­ne fra Ma­ri­jan Br­kić, a pre­pi­sao fra Lju­bo Lu­cić, „is­e­li­la 752 ka­to­lič­ka do­ma­ćins­tva, od­nos­no 3355 ka­to­li­ka“. Po­lja i li­va­de su se pre­tvo­ri­le u je­ze­ro ko­je, kad je pu­no, do­se­že du­bi­nu od 70 do 95 me­ta­ra uz sa­mu bra­nu. Du­lji­na je­ze­ra od bra­ne kod se­la Mlu­še do iz­vo­ra ri­je­ke Rame, do se­la Var­va­ra, iz­no­si 7,5 km, a ši­ri­na mu je 4,6 km. Je­ze­ro ima mak­si­mal­ni vo­dos­taj od 1480,8 ha. Ko­li­či­na vo­de u tim okol­nos­ti­ma je oko 487,000.000 hm3. Ne­sret­ni lju­di, či­ja su ku­će, zgra­de, zem­lja po­top­lje­ni, pre­ma Os­lo­bo­đe­nju iz 1965., is­pu­nja­va­li su an­ke­tu „o so­ci­jal­nom sas­ta­vu sta­nov­niš­tva, eko­nom­skim mo­guć­nos­ti­ma, za­ni­ma­nju, že­lja­ma i ži­vot­noj ori­jen­ta­ci­ji pos­li­je pre­se­lja­va­nja“. An­ke­tu je na­ru­či­lo po­du­ze­će Hi­dro­elek­tra­ne na Ne­re­tvi i ona je pret­ho­di­la do­no­še­nju Od­lu­ke o na­či­nu odre­đi­va­nja i na­mi­re­nju nak­na­da za ne­kret­ni­ne, ko­je su se eks­pro­pri­ra­le za po­tre­be iz­grad­nje HE Ra­ma. – Ne­ki Ram­lja­ci, po­se­bi­ce oni ko­ji su bi­li imuć­ni­ji, mo­gli su s do­bi­ve­nim nov­cem pro­na­ći i ku­pi­ti ne­ko no­vo i nji­ho­vim obi­te­lji­ma pri­mje­re­no ima­nje neg­dje u Hr­vat­skoj ili dru­gim di­je­lo­vi­ma Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Oni si­ro­maš­ni­ji ili oni ko­ji se ni­su že­lje­li is­e­li­ti, os­ta­ja­li su u Ra­mi tra­že­ći prik­lad­no mjes­to sta­no­va­nja po okol­nim mjes­ti­ma ili po pla­nin­skim pro­plan­ci­ma – objas­nio je Mar­ke­šić. Za raz­li­ku od Hr­va­ta, ko­ji su se „naj­ve­ćim di­je­lom“is­e­li­li u Hr­vat­sku, po­naj­vi­še u Sla­vo­ni­ju i Sri­jem, Mus­li­ma­ni su se se­li­li u dru­ge di­je­lo­ve Bos­ne – Sa­ra­je­vo, Trav­nik, Bu­goj­no, Ha­dži­će. Ise­li­lo ih se pu­no ma­nje ne­go Hr­va­ta jer ih je bi­lo i dva pu­ta ma­nje. – Za hr­vat­sku za­jed­ni­cu u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni iseljavanje iz Rame dalekosežno je tra­gi­čan do­ga­đaj. Uni­šten je bo­gat ljud­ski ra­sad­nik, pre­ki­nut nji­hov do­ta­daš­nji na­čin ži­vo­ta, nji­ho­va vje­ro­va­nja, obi­ča­ji, nji­ho­vo za­jed­niš­tvo... Bos­na i Her­ce­go­vi­na bi­la je hr­vat­ska “rod­ni­ca”. I to sve do­ne­dav­no. Da­nas, na ža­lost, ne us­pi­je­va ro­di­ti do­volj­no ni za sa­mu se­be, a ka­mo­li da bi ih ro­di­la to­li­ko da nji­ma mo­že na­se­lja­va­ti Hr­vat­sku. Te či­nje­ni­ce, na ža­lost, ni­su svjes­ni hr­vat­ski po­li­ti­ča­ri ni u Hr­vat­skoj ni u BiH. Nji­ma je važ­no da Hr­va­ta ima dok su oni

Ram­sko je­ze­ro da­nas Kad je pu­no, do­se­že du­bi­nu od 70 do 95 me­ta­ra. Du­lji­na je­ze­ra od bra­ne kod se­la Mlu­še do iz­vo­ra ri­je­ke Rame, do se­la Var­va­ra je 7,5 km

Dva ci­lja Iz­gra­đe­na je ve­li­ka bra­na i is­e­lje­no ne­po­ćud­no sta­nov­niš­tvo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.