HRVATE U BIH ČAN DO­GA­ĐAJ

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

ži­vi ka­ko bi gla­sa­li za njih – po­ma­lo ogor­če­no ka­že Ivan Mar­ke­šić.

Na sce­nu stu­pa fra Edu­ard

No, fra­nje­vač­ki sa­mos­tan i cr­k­va na Šći­tu, ko­ja za hr­vat­sku za­jed­ni­cu ima vi­še ne­go si­mo­lič­no zna­če­nje, ni­je po­top­lje­na i sru­še­na. Je li za to zas­luž­na nad­mor­ska vi­si­na, ko­ta na ko­joj je sa­gra­đe­na ili ljud­ska do­sjet­lji­vost, po­vjes­ni­ča­ri i da­nas o to­me dvo­je. – Ne­mam po­uz­da­nih po­da­ta­ka o to­me ko­li­ko je tre­ba­la bi­ti nad­mor­ska vi­si­na naj­vi­še ko­te bra­ne na ri­je­ci Ra­mi, ali – kad se sve sve­de na te­ori­ju uro­te – pos­to­ji pri­ča da je i ona tre­ba­la bi­ti po­top­lje­na ili, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, tre­ba­la je os­ta­ti sa­svim iz­o­li­ra­na na ma­lo­me oto­či­ću. Ta­da na sce­nu stu­pa fra Edu­ard Ži­lić (1905. – 1971.), ram­ski fra­tar ko­ji je dok­to­ri­rao u Pa­ri­zu i ko­ji je pri­je do­la­ska u Ra­mu za gvar­di­ja­na ure­đi­vao unu­traš­njost Pleč­ni­ko­ve cr­k­ve sv. An­te u Be­ogra­du (1945. – 1964.) i u to­me pe­ri­odu upoz­nao mno­ge važ­ne lju­de – na­vo­di Mar­ke­šić. Za­hva­lju­ju­ći nje­go­voj spret­nos­ti, mno­ge će stva­ri u Ra­mi kre­nu­ti na­bo­lje. – Mno­gi vje­ru­ju, što ne mo­ra bi­ti is­ti­na, da je upra­vo on, za­hva­lju­ju­ći svo­jim “be­ograd­skim ve­za­ma” us­pio ra­di cr­k­ve i sa­mos­ta­na is­ho­di­ti ni­žu ko­tu ram­ske bra­ne. No bez ob­zi­ra na to, fra Edu­ard je u tom vre­me­nu us­pio ure­di­ti cr­k­vu, sa­mos­tan, pri­laz­ne pu­to­ve itd., ali i do­ves­ti ta­da mla­de i jav­nos­ti ne­poz­na­te umjet­ni­ke, kao npr. sli­ka­ra Jo­si­pa Bif­fe­la – tvr­di Ivan Mar­ke­šić. Me­đu­tim, sa­ču­va­ti sa­mos­tan na Šći­tu ni pos­li­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta ni za vri­je­me po­ta­pa­nja Ram­ske ko­tli­ne ni­je bi­lo jed­nos­tav­no ni la­ko. – Mno­gi­ma je ne­poz­na­to da su u ram­sko­me sa­mos­ta­nu u pos­li­je­rat­nom vre­me­nu on­daš­nje ko­mu­nis­tič­ke vlas­ti, sma­tra­ju­ći da je sa­mos­tan i pre­vi­še ve­lik za ta­ko ma­lo lju­di, smjes­ti­le svo­je ins­ti­tu­ci­je: am­bu­lan­tu, mjes­ni ured, po­štu, mi­li­ci­ju, ali i skla­di­šte ži­ta. Po­s­ljed­nji su se iz sa­mos­ta­na 1964. is­e­li­li mi­li­caj­ci Jo­vo i Ra­de ko­ji su u sa­mos­ta­nu bo­ra­vi­li pu­nih se­dam go­di­na, od 1957. Da­nas, 50 go­di­na od grad­nje bra­ne i HE Ra­ma, od go­le­me ko­li­či­ne pro­izve­de­ne stru­je, lo­kal­na za­jed­ni­ca u Ra­mi ima­la je ma­lo ko­ris­ti. Bu­du­ći da je sred­nja go­diš­nja pro­izvod­nja HE od 710 GWh (gi­ga­va­ta sa­ti), on­da ni­je te­ško iz­ra­ču­na­ti ko­li­ka je ci­je­na 35.500 Gwh, od­nos­no 35.500,000.000 KWh elek­trič­ne ener­gi­je. Op­ći­na Pro­zor – Ra­ma u 2017. go­di­ni do­bi­la je od HE ne­što vi­še od 14 mi­li­ju­na KM od hi­dro­aku­mu­la­ci­je. – Da­naš­njom Hi­dro­elek­tra­nom Ra­ma uprav­lja Jav­no po­du­ze­će Elek­tro­pri­vre­da Hr­vat­ske za­jed­ni­ce Her­ceg Bos­ne. Ko­li­ko je ta bra­na pro­fi­ta­bil­na, ni­ko­me da­nas ne pa­da na pa­met is­prav­lja­ti spo­me­nu­tu ko­mu­nis­tič­ku gre­šku. Kad je no­vac u pi­ta­nju, sva­ki na­ci­onal­ni gu­bi­tak, pa bio on i hr­vat­ski, la­ko se za­bo­ra­vi – za­klju­čio je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.