Uz ve­li­ku po­moć (do­ma­ćih) pri­ja­te­lja u nor­ma­lu su nas vra­ti­li Be­atle­si, bar na­krat­ko

Vecernji list - Hrvatska - - Kritika -

Ina Olim­pij­skim igra­ma u Lon­do­nu uvje­ri­li smo se ko­li­ko se rock-glaz­ba mo­že is­ko­ris­ti­ti u pro­pa­gan­d­ne svr­he i ko­li­ko je pop-kul­tu­ra pos­ta­la „služ­be­ni iz­bor“i glav­na kul­tur­na re­fe­ren­ci­ja mno­gih dr­ža­va. Ka­mo­li ne Ve­li­ke Bri­ta­ni­je ko­ja je od šez­de­se­tih go­di­na ci­je­lu pri­ču, iz­miš­lje­nu u SAD-u, iz­ve­la upra­vo nji­ma i či­ta­vom svi­je­tu. A to ra­di i da­nas, s Be­atle­si­ma kao stal­nim adu­ti­ma, ali i sa sto­ti­na­ma no­vih iz­vo­đa­ča go­diš­nje ko­ji dos­pi­ju da­le­ko iz­van En­gle­ske. I mi smo proš­log tjed­na do­bi­li svoj dio „oku­pa­ci­je“sjaj­nim kon­cer­tom „Sre­tan 50. ro­đen­dan, na­red­ni­če Pep­per“u Li­sin­skom. Kao što je ve­le­pos­la­nik Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Hr­vat­skoj An­drew Dal­gle­ish mo­gao bi­ti po­no­san na do­me­te bri­tan­skog pop-kul­tur­nog utje­ca­ja i iz­vo­za u svi­jet, ta­ko smo i mi mo­gli bi­ti za­do­volj­ni me­ga­pro­gra­mom ko­ji je Be­atles Re­vi­val Or­c­hes­tra s gos­ti­ma bes­pri­je­kor­no po­sve­ti­la jed­nom od naj­z­na­čaj­ni­jih re­per­to­ara u po­vi­jes­ti roc­ka i al­bu­mu „Sgt. Pep­per“. Kao i či­nje­ni­com da smo bar u ne­če­mu – nak­lon glaz­be­ni­ci­ma – na is­toj val­noj du­lji­ni i slič­nih mo­guć­nos­ti kao i oni „va­ni“. Da­pa­če, bi­la je ri­ječ o jed­nom od naj­bo­ljih ovo­go­diš­njih kon­ce­ra­ta, na ko­jem je do­ma­ći glazbeni ta­lent fr­cao na sve stra­ne i stao uz bok onim luk­suz­nim svjet­skim iz­ved­ba­ma ne­kog al­bu­ma od Lon­do­na do Los An­ge­le­sa. Kao da ži­vi­mo u sa­svim nor­mal­nom svi­je­tu u ko­jem glaz­be­ni­ci ne mo­ra­ju „ko­pa­ti“da do­đu do do­bre ga­že, kao da nam ne pri­je­ti Agro­ko­ro­va apo­ka­lip­sa i sve što uz nju ide – sa­svim kon­kret­no, ali i kao do­mi­nant­no sta­nje du­ha ko­je kod nas vla­da – kao da su nam du­hov­ni ob­zo­ri, re­for­ma škol­s­tva i ži­vo­ti pu­bli­ke u kr­ca­tom Li­sin­skom is­ti kao u ra­ni­je spo­me­nu­tom svi­je­tu. Ono­me tko ni­je bio, u svje­tlu stal­nih su­bjek­tiv­nih ras­pra­va „ko­ga vo­lim, ko­ga ne vo­lim, ko­ga mr­zim“, bit će te­ško objas­ni­ti ka­ko su to baš svi ko­ji su iz­aš­li na bi­nu svo­je ulo­ge iz­ve­li vi­so­ko­pro­fe­si­onal­no i s ta­len­tom ko­ji nam opet po­ka­zu­je da ima­mo glaz­be­nu sce­nu bo­lju ne­go što smo spre­mi priz­na­ti. Pri­je sve­ga za­to što su, ili kao so­lis­ti ili kao čla­no­vi broj­nih do­ma­ćih pos­ta­va, pred­loš­ci­ma pris­tu­pi­li s osje­ća­jem, ra­zu­mi­je­va­njem, ener­gi­jom i svje­ži­nom – vo­đe­ni Oljom De­ši­ćem či­ja se mu­zi­kal­nost ču­je i kad svi­ra bas-gi­ta­ru i kad or­kes­tri­ra ovak­ve pro­jek­te, a vi­dio sam ih ne­ko­li­ko – a ne kao ge­ri­ja­trij­ski an­sam­bli či­je iz­ved­be pje­sa­ma Be­atle­sa obič­no dje­lu­ju kao loš so­un­d­track za ži­vot u do­mu umi­rov­lje­ni­ka. Osim „Sgt. Pep­pe­ra“do­bi­li smo još dva sa­ta „os­tat­ka“iz re­per­to­ara Be­atle­sa. Be­atle­si su bi­li “mla­di­ći u naj­bo­ljim go­di­na­ma”, u kre­ativ­noj top-for­mi, pa je bio red da ovak­va po­sve­ta ima kr­vi i stras­ti, ali i pra­vog mu­zi­ci­ra­nja s kom­plek­s­nim aran­žma­ni­ma ko­je je uz sam bend (Erik Mal­nar, Jo­sip Ra­dić, Go­ran Ru­be­ša i Marko Ju­rić, po­ja­ča­ni Ve­dra­nom Kri­ža­nom na kla­vi­ru) ve­li­ki an­sambl s gos­tu­ju­ćim pje­va­či­ma iz­veo bez­greš­no. Na­kon pri­god­nog po­čet­ka s “Bir­t­h­day” s “Bi­je­log al­bu­ma” i ne­ko­li­ko uvod­nih pje­sa­ma, in­te­gral­na iz­ved­ba “Sgt. Pep­pe­ra” po­ka­za­la je svu ra­skoš ko­ju su Len­non, McCart­ney, Har­ri­son i Starr os­ta­vi­li iza se­be u ključ­noj fa­zi ka­ri­je­re. Još bo­lje, jas­no se osje­ti­la raz­li­ka spram pri­jaš­njih hi­to­va ko­ju su Be­atle­si do­ni­je­li svo­jim naj­am­bi­ci­oz­ni­jim al­bu­mom do ta­da i pro­mje­nom smje­ra dje­lo­va­nja. Za­okru­že­ni kon­cept al­bu­ma u Li­sin­skom osje­tio se ka­ko tre­ba, a Ma­ja Po­sa­vec u Har­ri­so­no­voj “Wit­hin You, Wit­ho­ut You” – uz do­da­tak si­tra i ta­bla bub­nje­va u jed­nom od pr­vih pri­mje­ra wor­ld-mu­si­ca iz 1967. – i Ne­no Be­lan u mc­cart­neyev­skoj “sre­di­ni” za­vr­š­ne epo­pe­je “A Day In The Li­fe”, bi­li su je­di­ni gos­tu­ju­ći pje­va­či. Pa­met­na od­lu­ka ko­jom je uz “Strawber­ry Fi­el­ds Fo­re­ver” i “Pen­ny La­ne”, pr­ve pje­sme snim­lje­ne za al­bum “Sgt. Pep­per”, ali objav­lje­ne sa­mo na vi­zi­onar­skom sin­glu po­čet­kom 1967. – za­dr­žan smi­sao iz­vor­ni­ka, a do­ma­ćoj pu­bli­ci pri­ušte­na kon­cen­tri­ra­na, zna­lač­ka obra­da važ­nog al­bu­ma. Na­kon to­ga u vi­še od dva sa­ta pu­bli­ka u Li­sin­skom ču­la je re­vi­zi­ju di­je­la os­ta­log ma­te­ri­ja­la Be­atle­sa, u ko­ji­ma je vi­so­ko­pro­fe­si­onal­na glaz­be­na prat­nja iš­la pod ru­ku s vo­kal­nim iz­ved­ba­ma gos­ti­ju. Ti­na Kres­nik na vo­ka­li­ma i Be­ro na Ham­mond or­gu­lja­ma iz Par­nog valj­ka iz­ve­li su “Mo­ney Can’t Buy Me Lo­ve”, Lu­ce “Don’t Let Me Down’, u blo­ku uz prat­nju or­kes­tra Marko To­lja i Zvjez­dan Ru­žić na kla­vi­ru “And I Lo­ve Her”, gi­ta­ris­tič­ko ču­do od dje­te­ta Fra­no Živ­ko­vić s vo­ka­li­ma Ak­va­re­la ot­pra­šio je pot­pu­ri Be­atle­sa, te­nor Stje­po Gleđ Mar­kos iz­veo je “Mic­hel­le”, a Da­mir Ke­džo “Ele­ono­re Rig­by”. The Blon­des su uz dvi­je gi­ta­re oda­bra­le “Norwe­gi­an Wo­od”, De­to­ur “I Saw her Stan­ding The­re”, Ne­no Be­lan “Get Back”. Olja De­šić na kla­vi­ru i s or­kes­trom ot­pje­vao je “The Long And Win­ding Ro­ad”, a na kra­ju Da­ria Hod­nik s ri­ječ­kim gi­ta­ris­tom Iva­nom Pe­šu­tom “Whi­le My Gu­itar Gen­tly Whips” te Ra­doj­ka Šver­ko “So­met­hing”. Na­kon pri­mje­re­ne “The End” – kro­no­lo­ški po­s­ljed­njih sni­ma­ka Be­atle­sa s al­bu­ma “Ab­bey Ro­ad iz 1969. – i “All You Ne­ed Is Lo­ve” i “She Lo­ves You”, da ne bu­de sve pre­oz­bilj­no, Oli­ver Dra­go­je­vić u “Yes­ter­day” do­veo je pri­ču do svr­šet­ka sa svim gos­ti­ma na po­zor­ni­ci u “Yel­low Sub­ma­ri­ne”, “Let It Be” i „Hey Ju­de“. Naj­važ­ni­je, ni­je bi­lo ki­ča, sli­na­ve nos­tal­gi­je i pre­ten­ci­oz­nog mi­je­ša­nja kla­si­ke i roc­ka kak­vo se omak­ne i u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ne­go je mla­đa ge­ne­ra­ci­ja glaz­be­ni­ka is­prav­no pro­tu­ma­či­la pred­lo­ške i pu­noj dvo­ra­ni pri­ušti­la vri­jed­nu po­sve­tu Be­atle­si­ma.

In­te­gral­na iz­ved­ba “Sgt. Pep­pe­ra” po­ka­za­la je svu ra­skoš ko­ju su Len­non, McCart­ney, Har­ri­son i Starr os­ta­vi­li iza se­be u ključ­noj fa­zi ka­ri­je­re

Na kon­cer­tu u Li­sin­skom po­ka­za­lo se da smo bar u ne­če­mu slič­nih mo­guć­nos­ti kao i oni „va­ni“

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.