e Madoff

Vecernji list - Hrvatska - - Feljton - Pi­še: ZORAN VITAS

Film “Ča­rob­njak la­ži”, ko­ji se od pri­je ne­ki dan u Hr­vat­skoj mo­že po­gle­da­ti na plat­for­mi HBO GO, po­nov­no je pod­sje­tio na ne­vje­ro­ja­tan slu­čaj Ber­ni­eja Ma­dof­fa ko­ji u ame­rič­kom za­tvo­ru izdržava kaznu od 150 go­di­na. Za­mis­li­te da vam ugled­ni i re­no­mi­ra­ni fi­nan­cij­ski struč­njak pri­đe i ka­že: “Daj­te da inves­ti­ram vaš no­vac, jam­čim ve­li­ki po­vrat na ulo­že­no unu­tar 90 da­na.” Iako nit­ko dru­gi to ne nu­di, sve­jed­no je ma­lo mjes­ta sum­nji ovoj po­nu­di. Jer iza nje sto­ji Ber­nard Madoff, je­dan od os­ni­va­ča NASDAQ-a (ame­rič­ke elek­tro­nič­ke bur­ze di­oni­ca sa sje­di­štem u New Yor­ku) i pred­sjed­nik NASD-a, udru­ge tr­go­va­ca obvez­ni­ca­ma. Ako ste pos­lu­ša­li ra­zum i da­li Ma­dof­fu no­vac, gad­no ste po­gri­je­ši­li. Jer ono što je sta­ja­lo iza Ma­dof­fo­vih obe­ća­nja ni­je bi­lo ni­šta dru­go ne­go obič­na pri­je­va­ra.

Ve­li­ki su s njim za­ra­di­li

Ne­ko­me po­put Ma­dof­fa da­te no­vac te­me­ljem ne­re­al­nih obe­ća­nja za pro­fi­tom, on pro­na­đe još ne­ko­li­ko slič­nih, pa nji­hov no­vac da­je va­ma na­vo­de­ći ka­ko je to re­zul­tat nje­go­va vje­šta inves­ti­ra­nja. Uz­me svo­ju pro­vi­zi­ju, ali os­ta­je ni­jem na pi­ta­nje ka­ko je to us­pio na­vo­de­ći ka­ko je to pos­lov­na taj­na. Vi­še vam ni­je čud­no ka­ko to da vi pre­ko Ma­dof­fa ima­te pro­fit­nu mar­gi­nu od 15-18 pos­to u vri­je­me ka­da ri­jet­ko tko mo­že do­gu­ra­ti do vi­še od pet pos­to. Pri­je­va­ra ima i svo­je ime, a zo­ve se Pon­zi­je­va she­ma, pre­ma Ita­lo­ame­ri­kan­cu Char­le­su Pon­zi­ju ko­ji je is­to ra­dio 20-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća. Iako ni on sam ni­je to smis­lio, ne­go Wil­li­am F. Mil­ler kra­jem 19. sto­lje­ća, no Pon­zi je pos­tao to­li­ko poz­nat da je she­ma do­bi­la nje­go­vo ime. Ali Ber­nie Madoff sva­ka­ko je she­mu tje­rao naj­du­lje od svih te je i iz­vu­kao naj­ve­ći no­vac od svih pre­va­ra­na­ta. Za­pra­vo i ni­je si­gur­no ka­da je po­čeo, na su­du je kao po­če­tak na­veo 1991., no nje­gov glav­ni fi­nan­ci­jaš Frank DiPas­ca­li, ko­ji je za Ma­dof­fa po­čeo ra­di­ti još 1975., iz­ja­vio je ka­ko je sve tek­lo prak­tič­no ot­ka­ko se sje­ća. Još je za­nim­lji­vi­je ču­ti ka­ko Madoff vi­še i ne zna tko ga je na ope­ra­ci­ju na­go­vo­rio, a k to­me ne zna ni­ti za­što se uop­će ti­me po­čeo ba­vi­ti. Bio je do­volj­no vješt nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

nas­ta­vak s pret­hod­ne stra­ni­ce >> tr­go­vac vri­jed­nos­ti­ma, prak­tič­no pi­onir elek­tro­nič­kog tr­go­va­nja, mo­gao je od svo­jeg zna­nja ži­vje­ti do­volj­no do­bro, osi­gu­ra­ti ži­vot na vi­so­koj no­zi ci­je­loj obi­te­lji, no opet ni­je odo­lio la­kom nov­cu Pon­zi­je­ve she­me. Mis­lio je, go­vo­rio je pos­li­je, ka­ko će sve tra­ja­ti krat­ko, on će ne­što za­ra­di­ti i to je sve. No, ni­je se mo­gao iz­vu­ći. A ni kli­jen­ti ni­su ima­li ni­šta pro­tiv. Če­ti­ri naj­ve­ća za­ra­di­la su s Ma­dof­fom vi­še sto­ti­na mi­li­ju­na do­la­ra, a ban­ka Cha­se Man­hat­tan, špe­ku­li­ra se, za­ra­di­la je 483 mi­li­ju­na do­la­ra, pa ni ona ni­je pos­tav­lja­la ne­ugod­na pi­ta­nja. Na kra­ju, ci­fra se od kli­je­na­ta iz­vu­če­na nov­ca po­pe­la do 65 mi­li­jar­di do­la­ra. Ci­je­la je pri­ča po­či­va­la na Ma­dof­fo­voj re­pu­ta­ci­ji ko­ja se po­ja­ča­va­la ka­ko su se ši­ri­le priče o ne­vje­ro­jat­nim za­ra­da­ma ko­je os­tva­ru­ju nje­go­vi kli­jen­ti. – Svi su bi­li po­hlep­ni, sa­mo su htje­li vi­še, a ja sam on­da na­pros­to nas­ta­vio igra­ti – re­kao je Madoff kas­ni­je. Mo­gao si je do­pus­ti­ti i da po­ne­kog kli­jen­ta od­bi­je, ta­ko je uos­ta­lom još do­bi­vao na vje­ro­dos­toj­nos­ti. Ipak, sve­mu jed­nom do­đe kraj. Kod Pon­zi­je­ve she­me kraj do­la­zi ako se ru­ko­vo­di­telj od­lu­či pre­ki­nu­ti i po­bjeg­ne s nov­cem, nes­ta­ne no­vih inves­ti­to­ra ili ka­da inves­ti­to­ri is­to­dob­no poč­nu pov­la­či­ti no­vac u omje­ru ko­ji je ne­mo­gu­će is­pla­ti­ti is­tog tre­nut­ka. Ma­dof­fu se do­go­di­lo ovo po­s­ljed­nje. Jer, 2008. sti­že svjet­ska fi­nan­cij­ska kri­za, inves­ti­to­ri hit­no že­le svoj no­vac jer ni Ma­dof­fo­va re­pu­ta­ci­ja ni­je vi­še do­volj­na da se odr­ži po­vje­re­nje. Ber­nie je is­to­dob­no mo­rao is­pla­ti­ti se­dam mi­li­jar­di do­la­ra. A imao je u tom tre­nut­ku tek iz­me­đu 200 i 300 mi­li­ju­na. Ni­je vi­še bi­lo iz­la­za. Priz­nao je si­no­vi­ma, oni su ga, pak, smjes­ta pri­ja­vi­li, Madoff se pre­dao po­li­ci­ji, za­tvo­ren je, iz­a­šao je uz ka­uci­ju od de­set mi­li­ju­na do­la­ra, ali sa­mo da bi bio osu­đen na kaznu od 150 go­di­na za­tvo­ra s odu­zi­ma­njem imo­vi­ne či­jom će se ras­pro­da­jom na­mi­ri­ti te­melj­ni ulo­zi ošte­će­nih inves­ti­to­ra. A njih ni­je ma­lo, sve­ukup­no je Madoff oprao 4800 lju­di, me­đu nji­ma i Ste­ve­na Spi­el­ber­ga, Ke­vi­na Ba­co­na, Eli­eja Wi­ese­la... Na­kon is­tra­ge, ut­vr­đe­no je ka­ko je stvar­nog nov­ca na ra­ču­ni­ma nje­go­ve Ber­nard L. Madoff Inves­t­ment Se­cu­ri­ti­es LLC bi­lo tek ne­što vi­še od 17 mi­li­jar­di do­la­ra. Ka­ko da za to ni­je znao prak­tič­no nit­ko, ni Ma­dof­fo­vi si­no­vi ko­ji su ra­di­li u oče­voj tvrt­ki, pa ni re­gu­la­tor­ni or­ga­ni?

Mis­te­rij 17. ka­ta

Tvrt­ka bur­zov­nog me­še­ta­ra ko­ji je pos­tao pre­va­ran­tom na­la­zi­la se u zgra­di poz­na­toj kao Lip­s­tick Bu­il­ding na man­hat­tan­skoj Tre­ćoj ave­ni­ji. Pros­ti­ra­la se na 17., 18. i 19. ka­tu 34-kat­ni­ce. Tr­go­va­lo se na 18. ka­tu, na 19. ka­tu bi­la su smje­šte­na ra­ču­na­la i ad­mi­nis­tra­ci­ja. Ključ je 17. kat. Ta­mo je sje­dio Ma­dof­fov ra­ču­no­vo­đa DiPas­ca­li te još dva­de­se­tak naj­po­vjer­lji­vi­jih lju­di. Na ovom su se ka­tu zva­nom „hed­ge fund flo­or“ču­va­li pra­vi do­ku­men­ti o nov­cu pris­ti­glom od inves­ti­to­ra. I ni­šta dru­go, oči­to, jer je sve za­vr­ša­va­lo na ra­ču­nu u Cha­se Man­hat­ta­nu. Na tom 17. ka­tu ni­ka­da ni­su bi­li ni­ti Ma­dof­fo­vi si­no­vi. Ipak, bi­lo je in­di­ka­ci­ja da ta­mo ne­što ne šti­ma. Fi­nan­cij­skog ana­li­ti­ča­ra Har­ryja Pri­je ne­ko­li­ko tje­da­na New York Post je pro­na­šao Ber­ni­eje­vu su­pru­gu Ruth ko­ja mu je os­ta­la vjer­na do kra­ja, a ko­joj je na ra­ču­nu os­ta­vio 2,5 mi­li­ju­na do­la­ra za mir­nu sta­rost Mar­ko­po­lo­sa še­fo­vi su tra­ži­li da po­ku­ša re­pli­ci­ra­ti na ko­ji to na­čin Madoff vu­če tak­ve pro­fit­ne mar­gi­ne. No, u sa­mo je jed­no po­pod­ne 1999. go­di­ne iz­ra­ču­nao da Madoff naj­vje­ro­jat­ni­je la­že. Osam i pol go­di­na Mar­ko­po­los je is­tra­ži­vao Ma­dof­fa, zbog to­ga čak i na­pus­tio svoj po­sao. No, re­gu­la­tor­no ti­je­lo Se­cu­ri­ti­es and Exc­han­ge Com­mi­ssi­on (SEC) ni­je se oba­zi­ra­la na nje­go­va upo­zo­re­nja sve do 2005. Te go­di­ne Madoff se su­oča­vao s pr­vim ve­li­kim va­lom zah­tje­va za pov­la­če­nje sred­sta­va zbog če­ga re­gu­la­to­ri mo­ra­ju za­tra­ži­ti po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Tra­žen je od nje­ga po­pis ula­ga­nja. Na­prav­lje­na su i dva pi­sma ko­ja ni­ka­da ni­su upu­će­na na adre­se dvi­ju tvrt­ki. Ni ta­da SEC ni­je vje­ro­vao da je pri­je­va­ra tak­vih raz­mje­ra uop­će mo­gu­ća. Ka­da je stvar na­po­kon ot­kri­ve­na, za­ma­lo je ra­sfor­mi­ran SEC. Ali za­ma­lo, ra­de i da­nas una­toč tak­vom pro­pus­tu. Osim iz­gub­lje­ne do­bi­ti i nov­ca, afe­ra je od­ni­je­la i zna­tan broj ljud­skih ži­vo­ta. Ne­ko­li­ko je inves­ti­to­ra, po­put Re­ne-Thi­er­ryja Ma­go­na de la Vil­le­huc­he­ta, ko­ji je iz­gu­bio mi­li­jar­du i 400 mi­li­ju­na do­la­ra, se­bi odu­ze­lo ži­vot. Is­to je, obje­siv­ši se, na­pra­vio i Ma­dof­fov sin Mark 2010. go­di­ne, dok mu je sin spa­vao u su­sjed­noj so­bi. Dru­gi sin, An­dy, umro je od raka lim­fo­ma pri­je dvi­je go­di­ne. Za ži­vo­ta je maj­ci Ruth za­bra­nio da po­sje­ću­je oca u za­tvo­ru pod ci­je­nu da će je se odre­ći. Po­go­to­vo joj je za­mje­rio što je uz Ber­ni­eja os­ta­la i za tri mje­se­ca ko­li­ko je tra­jao nje­gov kuć­ni pri­tvor u nji­ho­vom man­hat­tan­skom pen­t­ho­useu. Ruth je do­ni­je­la te­šku od­lu­ku da ga pos­lu­ša os­ta­ju­ći lo­jal­na svo­jem su­pru­gu ko­ji joj je, na kra­ju kra­je­va, omo­gu­ćio dug pe­ri­od la­god­na ži­vo­ta.

Ni u Agro­ko­ru nit­ko ni­je znao

Pro­na­šao ju je pri­je ne­ko­li­ko tje­da­na New York Post u ma­lom mjes­tu Old Gre­enwich u ame­rič­kog dr­ža­vi Con­nec­ti­cut. S no­vi­na­ri­ma ne raz­go­va­ra, sta­nov­ni­ci zna­ju tko je, no os­tav­lja­ju joj pra­vo da ži­vi svoj ži­vot. Ova,o se mo­ra­la pre­se­li­ti. Čak ju je i Do­nald Trump od­bio smjes­ti­ti u ne­ku od svo­jih broj­nih ne­kret­ni­na na Man­hat­ta­nu. U omi­lje­ni fri­zer­ski sa­lon Pi­er­re Mic­hel vi­še ni­je smje­la jer sa­lon je dos­ta kli­je­na­ta di­je­lio upra­vo s nje­zi­nim mu­žem, za­mo­lje­na je da vi­še ne do­la­zi. Nov­ca ima, jer Madoff je u na­god­bi, ko­jom je pris­tao pre­da­ti 80 mi­li­ju­na do­la­ra osob­nog bo­gat­stva, a Ruth je do­pu­šte­no da za­dr­ži dva i pol mi­li­ju­na do­la­ra. Vi­še ne­ma uži­va­nja u ne­koj od tri ku­će za od­mor, plo­vid­be na ne­koj od tri jah­te, div­lje­nja ne­koj od broj­nih sku­pih di­ja­mant­nih ogr­li­ca. Od raka plu­ća je, če­ka­ju­ći pre­su­du, pre­mi­nu­la i des­na Ma­dof­fo­va ru­ka, Frank DiPas­ca­li. Ma­dof­fov di­rek­tor Da­ni­el Bo­nven­tre do­bio je za su­ra­đi­va­nje de­set go­di­na ro­bi­je. Ka­da sve ovo pro­či­ta­te, la­ko je za­klju­či­ti za­što slu­čaj Madoff pro­go­ni ame­rič­ku jav­nost go­di­na­ma na­kon što je ci­je­la stvar ot­kri­ve­na. Sa­mo u po­s­ljed­njih go­di­nu i pol vi­dje­li smo jed­nu mi­ni­se­ri­ju i dva cje­lo­ve­čer­nja fil­ma u ko­ji­ma Ma­dof­fa tu­ma­če ve­li­ka­ni Ric­hard Dreyfuss i Robert De Niro. I dok je Dreyfu­ssov Madoff go­to­vo za­ba­van, lu­kav i zlo­čes­to sim­pa­ti­čan špe­ku­lant ko­ji gu­bi­tak tu­đeg nov­ca tu­ma­či tek nez­go­dom, De Ni­rov Madoff znat­no je zlo­kob­ni­ji, re­al­ni­ji. HBO je oba­vio mno­go bo­lji po­sao od ABC-a. Ko­ris­ti­li su knji­gu “Ča­rob­njak la­ži” gos­po­dar­ske no­vi­nar­ke Di­ane Hen­riqu­es ko­ja je ci­je­li slu­čaj pra­ti­la od po­čet­ka, te s Ma­dof­fom us­pje­la raz­go­va­ra­ti u za­tvo­ru. U svo­jim je is­ka­zi­ma Madoff sa­da znat­no otvo­re­ni­ji, pa će us­t­vr­di­ti ka­ko je go­to­vo si­gur­no da su ba­rem ve­li­ke ban­ke zna­le što on za­pra­vo ra­di. No, ka­ko je re­kao, na­pros­to ni­su že­lje­le zna­ti. Se­be je pro­gla­sio žr­tvom, utje­lov­lje­njem ukup­nog kriv­ca za sve što se do­ga­đa­lo 2008. go­di­ne. Ne­ko­ga se mo­ra­lo oz­na­či­ti za sve lo­še, iz­gle­da da su oda­bra­li me­ne. Sve je jas­no u sceni gdje SEC is­pi­tu­je Mar­ka Ma­dof­fa uvje­ra­va­ju­ći ga ka­ko je mo­rao zna­ti. – Ja sam mo­rao zna­ti? – uz­vra­tio je mlađi Madoff. – A ka­ko to da vi nis­te zna­li? Naj­bo­lje je oči­to što ma­nje zna­ti o ne­ko­me tko je na vr­hu, raz­mo­taj­mo sve ka­da pad­ne. Tko zna, mo­žda će duh ne­kog Ivi­ce To­do­ri­ća na sli­čan na­čin pro­ga­nja­ti i nas, mo­žda će­mo i mi go­di­na­ma tra­ži­ti gdje su sve iz­gub­lje­na sred­stva ne­kog Agro­ko­ra. Jer ni kod nas nit­ko ni­je že­lio zna­ti.

Ber­nie Madoff va­rao je kli­jen­te ko­ris­te­ći se Pon­zi­je­vom she­mom. Film o toj pri­je­va­ri u Hr­vat­skoj se mo­že po­gle­da­ti na HBO GO plat­for­mi ROBERT DE NIRO Na­kon go­di­na lu­ta­nja vra­tio se na ve­li­ku sce­nu sjaj­nom ulo­gom u ko­joj je čak i fi­zič­ki “ski­nuo” Ber­ni­eja Ma­dof­fa

Madoff Madoff je na su­đe­nju re­kao ka­ko je Pon­zi­je­vu she­mu po­čeo ra­bi­ti po­čet­kom 90-ih

ni­je znao pres­ta­ti, re­kao je da se na­dao pot­pu­noj pro­pas­ti svi­je­ta

Ča­rob­njak la­ži Film s De ni­rom u ulo­zi Ma­dof­fa mno­go je oz­bilj­ni­ji od fil­ma u ko­jem pre­va­ran­ta glu­mi Ric­hard Dreyfuss

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.