DA­VOR GO­BAC

Ukus pu­bli­ke je na vr­lo ni­skim gra­na­ma, ali dra­go mi je u pr­vim re­do­vi­ma i da­lje vi­đa­ti ti­nej­dže­re, što zna­či da za nas ipak ima ne­ke bu­duć­nos­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Feljton - Raz­go­va­ra­la: ANA HER­CEG

Sve će bi­ti u re­du – po­ru­ču­je nam no­vim sin­glom Da­vor Go­bac (53), na­ša is­tin­ska rock-zvi­jez­da ko­ja na­kon 34 go­di­ne ka­ri­je­re za­do­volj­no za­klju­ču­je ka­ko je sre­tan sa svi­me što je pos­ti­gao sa Psi­ho­mo­do Po­pom. Na dvi­je no­ve pje­sme on i deč­ki iz ben­da su­ra­đi­va­li su sa svjet­ski poz­na­tim pro­du­cen­tom Ste­ve­om Al­bi­ni­jem, i to je, ka­že, bi­lo iz­vr­s­no is­kus­tvo. “Mis­lim da je ukus pu­bli­ke po­s­ljed­njih go­di­na na vr­lo ni­skim gra­na­ma, ši­re pu­bli­ke, ali ipak još pos­to­ji rock’n’roll pu­bli­ka i dra­go mi je što u pr­vim re­do­vi­ma i da­lje vi­đa­mo ti­nej­dže­re, što zna­či da za nas ipak ima ne­ke bu­duć­nos­ti”, re­kao nam je Go­bac. Da rock’n’roll ima bu­duć­nost, vje­ru­je i nje­gov sin Vi­li ko­ji ta­ko­đer ima rock-bend. Kad se ne ba­vi glaz­bom, Go­bac sli­ka, a dje­la ko­ja lju­bo­mor­no ču­va za se­be iz­lo­žit će u Osijeku 5. sr­p­nja.

Ne­dav­no ste obja­vi­li singl za pje­smu “Sve će bi­ti u re­du (Pro­fuć­ko sam)”. Što je po­ru­ka, osim, na­rav­no, da će sve bi­ti u re­du?

Pje­sma “Sve će bi­ti u re­du (Pro­fuć­ko sam)” ko­men­tar je na si­tu­aci­ju u svi­je­tu i u zem­lji jer čo­vjek do­bi­va osje­ćaj da su uis­ti­nu svi pro­fuć­ka­li.

Na pje­smi ste su­ra­đi­va­li sa svjet­ski poz­na­tim pro­du­cen­tom Ste­ve­om Al­bi­ni­jem (Led Zep­pe­lin, Nir­va­na...). Ka­ko je doš­lo do te su­rad­nje?

Do su­rad­nje je doš­lo za­hva­lju­ju­ći na­šem pro­du­cen­tu Sr­đa­nu Se­ku­lo­vi­ću Skan­si­ju ko­ji je bio u Ame­ri­ci, upoz­nao se s njim i do­go­vo­rio sa Ste­ve­om sni­ma­nje u No­vom Mes­tu, i to s 15 stu­de­na­ta, a mi smo bi­li bend ko­ji je to sni­mao. Sni­mi­li smo dvi­je stva­ri – “Pro­fuć­ko sam” i “Ona me ne vo­li” i to je su­per is­pa­lo. Ra­đe­no je na tra­ke, ana­log­no. Čo­vjek je pun is­kus­tva, sni­mio je go­mi­lu to­ga. S njim je vr­lo ugod­no ra­di­ti i ve­li­ki je pro­fe­si­ona­lac.

Kak­vi su bi­li nje­go­vi doj­mo­vi?

Mis­lim da je on bio vr­lo za­do­vo­ljan. Pre­no­ćio je kod Skan­si­ja i re­kao da mu je bi­lo iz­nim­no ugod­no, da mu se bend svi­dio i da su pje­sme pra­vi rock’n’roll. Bi­la je to uza­jam­no ugod­na su­rad­nja.

Pje­smom “Sve će bi­ti u re­du” naj­av­lju­je­te no­vi al­bum. Re­ci­te nam ne­što o tom al­bu­mu – kad iz­la­zi, ko­li­ko je nas­ta­jao?

Ima­mo pet­na­es­tak de­mo-snim­ki i po­la­ko će­mo iz­ba­ci­va­ti singl po singl. Ne znam kad će iz­i­ći al­bum, vje­ro­jat­no na­kon što obja­vi­mo ne­ko­li­ko sin­glo­va. Proš­le sam go­di­ne imao na­va­lu in­s­pi­ra­ci­je, mis­lim da sam u mje­sec da­na na­pi­sao de­set-pet­na­est stva­ri. A in­s­pi­ra­ci­ja je oda­svu­da – iz ži­vo­ta, ka­ko bi se rek­lo.

Ho­će li bi­ti naj­bo­lji do sa­da?

Na­rav­no da ho­će, ko­ji ni­je bio naj­bo­lji do sa­da?!

Do­is­ta, mo­že­te li iz­dvo­ji­ti ne­ki vaš al­bum ko­ji vam je naj­dra­ži?

Na­ši su al­bu­mi kao na­ša dje­ca – svi su nam naj­dra­ži.

Idu­će go­di­ne obi­lje­žit će­te 30 go­di­na od iz­la­ska va­šeg pr­vog al­bu­ma “Go­di­na zma­ja”. Kad se os­vr­ne­te, jes­te li za­do­volj­ni pos­tig­nu­tim? Sa­nja­te li još da će­te osvo­ji­ti ame­rič­ko tr­ži­šte?

Kad po­gle­da­te oko se­be i vi­di­te gdje ži­vi­te, kak­va se glaz­ba u po­s­ljed­nje vri­je­me svi­ra, na­kon go­to­vo 34 go­di­ne mo­ra­mo bi­ti za­do­volj­ni jer re­al­nost ide u ne­kom dru­gom smje­ru. Mis­lim da je ukus pu­bli­ke po­s­ljed­njih go­di­na na vr­lo ni­skim gra­na­ma, ši­re pu­bli­ke, ali ipak još pos­to­ji rock’n’roll pu­bli­ka i dra­go mi je što u pr­vim re­do­vi­ma i da­lje vi­đa­mo ti­nej­dže­re, što zna­či da za nas ipak ima ne­ke bu­duć­nos­ti. Ne sa­nja­mo o ne­kak­vom osva­ja­nju ame­rič­kog tr­ži­šta, iako je to da­nas bli­že ne­go ika­da pri­je. Za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu mo­žeš do­hva­ti­ti sva­ki dio svi­je­ta, ali vi­djet će­mo... Mo­žda jed­nog da­na i ne­što oz­bilj­ni­je iz­da­mo za ame­rič­ko tr­ži­šte. Uglav­nom, na­ša is­kus­tva s Ame­ri­kan­ci­ma s ko­ji­ma smo svi­ra­li, od Ra­mo­ne­sa, Ig­gyja Po­pa do Sto­oge­sa, do­is­ta su od­lič­na. Svi su rek­li da smo baš do­bar bend.

Ko­li­ko vam je te­ško da­nas ener­gič­no vla­da­ti po­zor­ni­com u od­no­su na po­čet­ke ka­ri­je­re?

To je uvi­jek uži­tak raz­mje­ne ener­gi­je s ne­što bo­li jer što si stariji, sve vi­še te ne­što bo­li, ali obo­ža­vam svi­ra­ti uži­vo i mis­lim da je po­zor­ni­ca ono pra­vo. Sma­tram da bend mo­ra uži­vo bi­ti do­bar, na snim­ci to mo­že svat­ko.

Priz­na­li ste da ste u proš­los­ti pu­no pi­li. Ta­ko­đer, da ste se us­pje­li ot­hr­va­ti al­ko­ho­lu i po­sve­ti­ti se­bi – vjež­ba­nju, pre­hra­ni, zdrav­lju. U ko­jem ste tre­nut­ku na­pra­vi­li taj za­okret? Je li vas ne­što kon­kret­no nag­na­lo na tak­vu od­lu­ku?

Pres­tao sam pi­ti pri­je 12 go­di­na, jer sam pre­vi­še pio, i otad mi se ži­vot pro­mi­je­nio na­bo­lje. U po­čet­ku mi se či­ni­lo da će mi mo­žda ne­što ne­dos­ta­ja­ti, ali sad kad vi­dim al­ko­hol, zbi­lja mi ni­šta ne zna­či.

I, je li vam ži­vot bez pu­no al­ko­ho­la ma­nje za­nim­ljiv?

Re­kao bih da mi je ži­vot bez al­ko­ho­la pu­no za­nim­lji­vi­ji i pot­pu­ni­ji. Pri­je je to uglav­nom bi­lo sti­hij­sko div­lja­nje pod utje­ca­jem al­ko­ho­la.

Ko­ji je da­nas vaš naj­ve­ći po­rok?

Da vam ne bih još o to­me go­vo­rio!

Vaš sin Vi­li stu­di­ra glu­mu, a ima i rock-bend. Jes­te li vi sa­da u pr­vim re­do­vi­ma na nje­go­vim nas­tu­pi­ma?

Ni­sam još bio na nje­go­vu nas­tu­pu, ali na­dam se da ću usko­ro oti­ći. Tre­nu­tač­no je za­uzet obve­za­ma na Aka­de­mi­ji i po­la­ga­njem is­pi­ta pa ću ma­lo pri­če­ka­ti na to.

Ka­kav je vaš od­nos? Tra­ži li Vi­li po­ne­kad sa­vje­te ve­za­no uz glaz­bu ili ži­vot?

Ima­mo od­nos kao sva­ki nor­ma­lan otac i sin. I, na­rav­no, pu­no raz­go­va­ra­mo o glaz­bi.

Ima­te li mo­žda am­bi­ci­ju sni­mi­ti za­jed­nič­ku pje­smu?

Ne­ma­mo am­bi­ci­ju za­jed­no sni­ma­ti, ali kao otac na­dam se da će se to je­dan­put os­tva­ri­ti, ka­da do­đe pra­vi tre­nu­tak.

Ka­ko se va­ša su­pru­ga no­si s dva ek­s­cen­trič­na umjet­ni­ka kod ku­će?

Mo­ja je su­pru­ga tre­ći ek­s­cen­trič­ni umjet­nik.

Pri­pre­ma­te iz­lož­bu u Osijeku 5. sr­p­nja. U ko­jim tre­nu­ci­ma naj­vi­še vo­li­te sli­ka­ti?

Naj­vi­še vo­lim sli­ka­ti kad imam vre­me­na, a ni­sam već go­di­na­ma imao vre­me­na...

Va­ša dje­la i da­lje ni­su na pro­da­ju, za što ih ču­va­te?

To su mo­ja dje­la i mo­gu s nji­ma ra­di­ti što ho­ću pa sam od­lu­čio da ih ne­ću pro­da­ti.

I za kraj, kak­vu glaz­bu vo­li­te slu­ša­ti pri­vat­no? Ko­ji je vaš omi­lje­ni bend?

Sa­mo jed­na ri­ječ – Ra­mo­nes!

Vla­da­nje po­zor­ni­com je uži­tak raz­mje­ne ener­gi­je s ne­što bo­li jer sve vi­še bo­li kad si stariji

DA­VOR VIŠNJIĆ/ PIXSELL

U sr­p­nju iz­la­že sli­ke u Osijeku Svo­je sli­ke ne pro­da­je, lju­bo­mor­no ih ču­va za se­be, ali iz­lo­žit će ih 5. sr­p­nja u Osijeku

Obi­telj ek­s­cen­trič­nih umjet­ni­ka Gob­čev sin Vi­li stu­di­ra glu­mu i ima rock-bend, ali ne­ma­ju am­bi­ci­ju za­jed­no ne­što sni­mi­ti. A za su­pru­gu De­anu ka­že da je tre­ći ek­s­cen­trič­ni umjet­nik u nji­ho­voj obi­te­lji

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.