Haj­duk tre­ba ja­kog vlas­ni­ka, ci­je­li ga svi­jet ima

Ne­kad su iz zo­zem­skog Ajaxa do­la­zi­li gle­da­ti i uči­ti ka­ko se ra­di u omla­din­skoj ško­li Haj­du­ka!

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - Mla­den Mi­le­tić

Od­bio sam Mi­šu Kr­sti­če­vi­ća da mu bu­dem po­moć­nik u pr­voj mom­ča­di Haj­du­ka. Ni­sam ta­da že­lio os­ta­vi­ti ju­ni­ore - ka­že Sti­pe mla­den.mi­le­tic@ve­cer­nji.net Stje­pan An­dri­ja­še­vić (50), za pri­ja­te­lje Sti­pe, bio je va­žan član naj­ve­će Haj­du­ko­ve pos­li­je­rat­ne (mis­li­mo na Do­mo­vin­ski, op. a.) mom­ča­di. Za­pra­vo, ne sa­mo Haj­du­ko­ve već i HNL-a op­će­ni­to. Mo­žda bi net­ko sad mo­gao tvr­di­ti da ga je sin Fran­ko nad­ma­šio, me­đu­tim... Mom­čad ko­ja je igra­la če­t­vr­t­fi­na­le Li­ge pr­va­ka u se­zo­ni 1994./95. ipak ne­ma prem­ca u os­tva­re­nom re­zul­ta­tu, bez ob­zi­ra na te­ži­nu tvrd­nji da je u ono vri­je­me klu­bo­vi­ma iz ovog di­je­la Eu­ro­pe bi­lo lak­še do­ći me­đu osam ne­go što je da­nas, kad ne­ke zem­lje po­put En­gle­ske mo­gu ima­ti pra­vo i na pet pred­stav­ni­ka u elit­nom na­tje­ca­nju. An­dri­ja­še­vić se uoči te naj­ve­će Haj­du­ko­ve se­zo­ne vra­tio u Po­ljud na ko­jem je igrač­ki odras­tao i s ko­jeg je po­šao u no­go­met­ni svi­jet gdje je ta­ko­đer os­ta­vio zna­ča­jan trag – igrao je u Mo­na­cu u vri­je­me Ar­se­nea Wen­ge­ra, da bi se na­kon to­ga otis­nuo u Pri­me­ru gdje je pr­vo igrao za Cel­tu Vi­go, a pos­li­je kra­ćeg po­vrat­ka u Hr­vat­sku tri je se­zo­ne nas­tu­pao za Rayo Val­le­ca­no, klub iz ma­drid­skog pred­gra­đa.

Naj­bo­lji Haj­duk na­kon 80-tih

Ga­brić, Bu­to­ro­vić, Per­šon, Vu­lić, Šti­mac, Pra­že­ni­ca, An­dri­ja­še­vić, Pra­li­ja (Vu­če­vić), Asa­no­vić, Mor­nar i Ra­pa­ić. Bi­la je to mom­čad či­ji će europ­ski re­zul­tat ja­ko te­ško net­ko iz ovog di­je­la kon­ti­nen­ta u do­gled­no vri­je­me dos­ti­ći, a na do­ma­ćem pla­nu go­to­vo s la­ko­ćom doš­la je do du­ple kru­ne. U Haj­duk se vra­tio u se­zo­ni 2010./2011. i pos­tao po­moć­ni tre­ner An­ti Mi­ši. – Pred­sjed­nik je ta­da bio Hr­vo­je Ma­leš. Do­go­vor je bio da nas­ta­vi­mo ako iz­bo­ri­mo Eu­ro­pu. Ima­li smo igru za Eu­ro­pu, ali na kra­ju su nas no­gi­ra­li. No ima­li smo još go­di­nu da­na ugo­vo­ra u Haj­du­ku, ja sam se po­sve­tio ra­du s ju­ni­ori­ma. Vo­dio je Mi­šo Kr­sti­če­vić, a ja sam mu bio po­moć­nik. Ino­zem­nu ka­ri­je­ru po­če­li ste u Mo­na­cu, u to vri­je­me tre­ner je bio... – Ar­se­ne Wen­ger. Go­di­nu da­na sam bio on­dje, imao sam pro­ble­ma s oz­lje­da­ma pa za­to i ni­smo ra­di­li ugo­vor na du­lje. Wen­ge­ru je bi­lo žao što mi ne mo­že pro­du­ži­ti, ali ni­je imao do­volj­no adu­ta da mi omo­gu­ći tro­go­diš­nji ugo­vor jer ni­je mo­gao jam­či­ti da se oz­lje­de ne­će po­nav­lja­ti. Is­to­vre­me­no me zva­la Cel­ta, pri­hva­tio sam po­ziv i bio s 14 go­lo­va tre­ći stri­je­lac mom­ča­di ko­ju je vo­dio Txetxu Ro­jo. Igra­li su i Gu­delj i Rat­ko­vić iz Zvez­de, a pri­je njih Go­ran Ju­rić. No na­kon sa­mo jed­ne se­zo­ne sti­gao je po­ziv iz Spli­ta. – Zva­li su Na­dan Vi­do­še­vić i Ve­dran Ro­žić. Rek­li su da sla­žu mom­čad za Li­gu pr­va­ka. Sti­gli su Šti­mac, Ga­brić, Vu­če­vić, Asa­no­vić. Rek­li smo da mo­ra­mo po­mo­ći i odi­gra­li ve­li­ku se­zo­nu, a is­pa­li smo od Ajaxa ko­ji je pos­tao pr­vak Eu­ro­pe. Na­kon to­ga sam oti­šao u Rayo Val­le­ca­no. Bio sam i hr­vat­ski re­pre­zen­ta­ti­vac, pr­vi me po­zvao Stan­ko Pok­le­po­vić, a sku­pio sam osam nas­tu­pa. Bio mu je to dru­gi “man­dat” u Haj­du­ku, a kraj pr­vog obi­lje­ži­la je te­ška pro­met­na ne­sre­ća 1989. zbog ko­je je dvi­je go­di­ne iz­bi­vao s te­re­na. – Upla­ti­li smo Yu­go, no mo­ra­lo ga se če­ka­ti 3-4 mje­se­ca. Ži­vje­li smo ta­da na Kma­nu, Fran­ko se još ni­je ro­dio. Svi su u to vri­je­me vo­zi­li ne­ke ves­pi­ce, pa sam i ja re­kao da ću vo­zi­ti dok mi ne do­đe au­to. – Imao sam pet mi­nu­ta do Po­lju­da, a ni­sam baš ne­što lu­do vo­zio. Tog 16. ruj­na oko 18.30 ta­man pred utak­mi­cu s Di­na­mom baš ni­kog od su­sje­da ni­je bi­lo da me odve­ze i re­kao sam: aj­de, odvest ću se ves­pom. Kad sam do­šao do jed­nog kri­ža­nja, na­šao se ta­mo ne­ki sto­ja­din ko­ji je iz­la­zio na ces­tu, ali ni­je iz­a­šao skroz. Kre­nuo sam ga za­obi­ći da ga ne uda­rim, ali sam za­ka­čio no­gos­tup te sam od­le­tio u ka­nal ko­ji je ta­man ta­da pro­ko­pan. Pao sam ta­mo i no­ga mi je puk­la. Ope­ra­ci­ju je vr­hun­ski iz­veo Zden­ko Vla­ho­vić i za­hva­lju­ju­ći nje­mu i dra­gom Bo­gu vra­tio

sam se no­go­me­tu – ka­že An­dri­ja­še­vić. Kad je pro­igrao, po­čeo je rat, a on za­vr­šio u Mo­na­cu ko­ji je ove se­zo­ne opet bio u po­lu­fi­na­lu LP-a i pos­tao fran­cu­ski pr­vak. Iako se mi­je­nja­ju vlas­ni­ci, pred­sjed­ni­ci, upra­ve, tre­ne­ri... Mo­na­co se stal­no vra­ća u vrh europ­skog no­go­me­ta?

Red se mo­ra zna­ti

– Sve se svo­di na to kak­vog pred­sjed­ni­ka ima­te. Sad je ta­mo onaj Rus, a sve po­či­nje od to­ga. Kad net­ko sa svo­jim nov­cem do­đe i ot­ku­pi di­oni­ce, on­da je nje­mu u in­te­re­su i da sve us­pi­je, pa struč­ni dio po­vje­ri lju­di­ma ko­ji su struč­nja­ci za to. On će se po­tru­di­ti da saz­na tko su pra­vi lju­di za pos­lo­ve tre­ne­ra, sport­skog di­rek­to­ra, dat će im po­vje­re­nje i vi­še im se ne­će mi­je­ša­ti. A kod nas se pred­sjed­ni­ci mi­je­ša­ju u po­sao stru­ke onog da­na kad je pos­ta­ve, a ni­su ulo­ži­li svoj no­vac!? On raz­go­va­ra s raz­nim me­na­dže­ri­ma po pi­ta­nju igra­ča, a ne di­rek­tor!? A di­rek­to­ri su obič­no lut­ke. Ali da je taj ko­ji je pred­sjed­nik ulo­žio svoj no­vac, on­da ne bi to ra­dio. Ima ipak po­zi­tiv­nih pri­mje­ra kod nas. – Eto vam Ri­je­ka i Osi­jek. Vol­pi je 2012. do­šao i pos­ta­vio Mi­ško­vi­ća, ali i Sreć­ka Ju­ri­či­ća, du­go­go­diš­njeg igra­ča Ri­je­ke ko­ji je i kao tre­ner sku­pio sil­no is­kus­tvo na Bli­skom is­to­ku. Pus­tio je Ju­ri­či­ću da slo­ži kri­žalj­ku, on je do­veo Ke­ka za tre­ne­ra ko­ji sad u pe­toj se­zo­ni ubi­re plo­do­ve od­lič­nog ra­da. Is­tim je pu­tem sad kre­nuo Osi­jek ra­di­ti, doš­li su ma­đar­ski vlas­ni­ci s nov­cem i u in­te­re­su im je da taj no­vac ulo­že u ne­što oz­bilj­no. Mo­že li Ri­je­kin nas­lov ne­što pro­mi­je­ni­ti u na­či­nu raz­miš­lja­nja u dru­gim sre­di­na­ma, pri­je sve­ga split­skoj? – Pa, ako na­kon ovog Ri­je­ki­na us­pje­ha ni­je kraj lu­ta­nju, on­da ne znam kad će bi­ti. Ri­je­ka je pro­mi­je­ni­la pr­va­ka na­kon 11 go­di­na. Ima­te Osi­jek s ko­jim se Haj­duk bo­ri za bo­lje mjes­to u Eu­ro­pi, a do­ne­dav­no je bio pred is­pa­da­njem. Pro­fe­si­ona­lan na­čin raz­miš­lja­nja ne­mi­nov­nost je sa­da svug­dje u Eu­ro­pi. Pa ne­će onaj tko ulo­ži no­vac od­ni­je­ti sta­di­on ili svla­či­oni­ce sa so­bom. Kao biv­ši igrač vo­lio bih ići na sta­di­on i gu­šta­ti, a ova­ko ne­mam ni že­lje ni vo­lje. Upra­va ko­ja je sa­da na če­lu Haj­du­ka ne od­lu­ču­je! Tko on­da od­lu­ču­je? Me­ne to ne za­ni­ma. Ne­mo­gu­će je da­nas bez vlas­ni­ka, a ho­će li to bi­ti Ara­pi, Ki­ne­zi ili Ja­pan­ci... Ci­je­la Eu­ro­pa do­vo­di stra­ne inves­ti­to­re – za­klju­čio je An­dri­ja­še­vić.

Kao tre­ner Haj­du­ko­vih ju­ni­ora osvo­jio je nas­lov pr­va­ka Hr­vat­ske ko­ji se če­kao osam go­di­na

go­di­ne proš­le su od ve­li­kog Haj­du­ko­va ula­ska u če­t­vr­t­fi­na­le Li­ge pr­va­ka u ko­jem je su­dje­lo­vao i Fran­kov otac Sti­pe An­dri­ja­še­vić go­lo­va za­bio je Sti­pe An­dri­ja­še­vić u dre­su Haj­du­ka za ko­ji je nas­tu­pio u 112 utak­mi­ca

Slav­na mom­čad: Asa­no­vić, Šti­mac, Hi­bić, An­dri­ja­še­vić, Sla­vi­ca, Vu­lić, Vu­če­vić, Er­ceg, Pra­li­ja, Bu­to­ro­vić i Per­šon

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.