Na­šoj ko­šar­ci tre­ba­ju Ci­bo­na i Ce­de­vi­ta

Mo­li­ti ne­ko­ga da igra za Hr­vat­sku, to je to je kao da si tru­lu ja­bu­ku ba­cio u ka­še­tu zdra­vih. Ina­če, ne­ma te ljet­ne li­ge ko­ja bi bi­la ko­ris­ni­ja za igrač­ki ra­zvoj od igra­nja za re­pre­zen­ta­ci­ju

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Dra­žen Braj­dić

KA­DA U NBA LI­GU NBA JE TE­ŽI PUT RAZVOJA

Pred­sjed­nik HKS-a sre­tan je zbog uz­bud­lji­ve za­vr­š­ni­ce do­igra­va­nja, ali i zbog to­ga što je ko­šar­ka naj­gle­da­ni­ji dvo­ran­ski sport u Hr­vat­skoj Na­kon što smo pr­va­ka Hr­vat­ske saz­na­li tek na­kon pe­te utak­mi­ce fi­na­la do­igra­va­nja, pred­sjed­nik Hr­vat­skog ko­šar­ka­škog sa­ve­za Stoj­ko Vran­ko­vić (53) oda­vao je do­jam za­do­volj­na čel­ni­ka: – Ovak­vu fi­nal­nu se­ri­ju po­že­lio bih sva­ke go­di­ne jer pu­na dvo­ra­na i maj­sto­ri­ca za pr­va­ka ra­du­ju sve nas u ko­šar­ci. Ima­li smo ja­ko za­nim­lji­vo pr­vens­tvo, li­gu ko­ja se pro­bu­di­la, pa slje­de­će se­zo­ne oče­ku­je­mo još i vi­še pu­bli­ke. Ra­du­je nas to što smo naj­po­sje­će­ni­ji dvo­ran­ski sport, no mo­že­mo na­pra­vi­ti pu­no vi­še. No, ka­že se, “ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke” pa je jas­no da mo­ra­mo po­di­ći fi­nan­cij­sku ra­zi­nu li­ge. Već smo sma­nji­li ko­ti­za­ci­je za klu­bo­ve, a uki­nu­te su i od­šte­te za od­la­zak mla­dih igra­ča u ino­zem­s­tvo. Po svr­šet­ku os­nov­nog di­je­la se­zo­ne lju­ti­li su se Split i Ši­be­nik jer ne mo­gu igra­ti ABA li­gu, a to po pla­sma­nu zas­lu­žu­ju. No čel­ni­ci ABA li­ge is­ti­ču da ne­ma­ju obve­zu po­što­va­ti pla­sma­ne u na­ci­onal­nom pr­vens­tvu sve dok do­tič­ni na­ci­onal­ni sa­vez ne priz­na re­gi­onal­nu li­gu. – Na­še pro­po­zi­ci­je jas­no ka­žu tko bi tre­bao igra­ti slje­de­ću ABA li­gu, pr­vak i dva naj­bo­lje pla­si­ra­na klu­ba iz li­ga­škog di­je­la, no njih ABA li­ga za­sad ne uva­ža­va. Mi pro­tiv ABA li­ge ne­ma­mo ni­šta, no ne mo­že­mo je priz­na­ti dok je ne priz­na Fi­ba či­ja smo mi čla­ni­ca i či­ja pra­vi­la mo­ra­mo po­što­va­ti. O sve­mu to­me pu­no se raz­go­va­ra­lo u pe­tak na su­sre­tu čel­ni­ka HKS-a i ABA li­ge. – Mi smo na sve sprem­ni ako do­đe do do­go­vo­ra Fi­be i Eu­ro­li­ge i kao Sa­vez ni­smo na­šim klu­bo­vi­ma za­bra­ni­li da igra­ju ABA li­gu. Vod­stvo ABA li­ge da­je kre­dit Ci­bo­ni i Ce­de­vi­ti jer su igra­le tri pa­ra­lel­na na­tje­ca­nja. A baš ta dva klu­ba, finalisti Pr­vens­tva Hr­vat­ske, naj­ve­ći su pro­tiv­ni­ci do­ma­će li­ge od 14 klu­bo­va. – Ra­zu­mi­jem ja što njih mu­či i to će se mi­je­nja­ti. Na­ša će ići li­ga na sma­nje­nje, no po za­ko­nu mi ne mo­že­mo sma­nji­va­ti ka­ko mi že­li­mo, već to kao pro­mje­nu mo­ra­mo naj­a­vi­ti go­di­nu da­na pri­je. Što re­ći na naj­a­vu Eu­ro­li­ge da ni ona ti­je­kom se­zo­ne ne­će pu­šta­ti svo­je re­pre­zen­ta­tiv­ce, kao i NBA? – To je stvar raz­go­vo­ra. Ne mo­žeš u ži­vo­tu ne­što tra­ži­ti a da ni­šta ne daš. Eu­ro­li­ga oči­to ti­me po­ku­ša­va oja­ča­ti svo­ju pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju pred Fi­bom. Ipak, ni­je li to za­bri­nja­va­ju­ća pri­ča u kon­tek­s­tu kva­li­fi­ka­ci­ja za SP? – Uis­ti­nu, jer se pos­tav­lja pi­ta­nje s kim igra­ti kva­li­fi­ka­ci­je. Mi ma­le zem­lje tre­ba­le bi­smo se udru­ži­ti i pre­dvo­đe­ne Li­tvom tre­ba­le bi­smo bra­ni­ti svo­je in­te­re­se. Oko to­ga mo­ra­mo glas­no is­ka­za­ti svo­je miš­lje­nje, jer smo čla­ni­ca i na to ima­mo pra­vo. Ne­ko­li­ko je upit­ni­ka oko oda­zi­va se­ni­or­skom iz­bor­ni­ku Pe­tro­vi­ću za ak­ci­ju Eu­ro­ba­sket, uglav­nom oko na­ših mla­dih igra­ča u NBA li­gi. Mo­gu li NBA klu­bo­vi do­is­ta za­bra­ni­ti svom igra­ču da igra za re­pre­zen­ta­ci­ju ili oni sa­mo ra­de pri­ti­sak na ko­ji su ne­ki imu­ni, a dru­gi mu pod­leg­nu? – Ka­da sam ja igrao za Cel­tic­se, nji­ma je bi­la čast što ću ja bra­ni­ti bo­je Hr­vat­ske na OI u Bar­ce­lo­ni. Klub ti mo­že za­bra­ni­ti nas­tup je­di­no ako ne­maš sa­ni­ra­nu oz­lje­du. Uos­ta­lom, pi­ta­nje ko­li­ko im je važ­no igra­ti za svo­ju zem­lju tre­ba pos­ta­vi­ti Nowit­zkom, Pa­uu Ga­so­lu, Par­ke­ru i mno­gih dru­gim vr­hun­skim

Pri­rod­ni­ji je put da se ra­zvi­ješ u Eu­ro­pi pa da on­da ideš u NBA. Do­bar je pri­mjer Ša­rić ko­jem je Eu­ro­li­ga po­mo­gla Ne­ki se mo­gu ra­zvi­ja­ti i kroz NBA, no to je te­ži put. Ša­ri­ću je is­kus­tvo igra­nja Eu­ro­li­ge ja­ko pu­no po­mo­glo

NBA igra­či­ma ko­ji su se re­do­vi­to oda­zi­va­li svo­jim iz­bor­ni­ci­ma. A mo­li­ti ne­ko­ga da igra za re­pre­zen­ta­ci­ju ne­ma smis­la jer to vam je kao da tru­lu ja­bu­ku ba­ci­te u ka­še­tu zdra­vih. Odjed­nom su ljet­ne li­ge pos­ta­le važ­ni­je od na­ci­onal­ne vr­ste? – Uz duž­no po­što­va­nje pre­ma NBA ljet­nim li­ga­ma i kam­po­vi­ma, mla­dom igra­ču pu­no je ko­ris­ni­je igra­ti za re­pre­zen­ta­ci­ju, no on to pri­je sve­ga mo­ra raš­čis­ti­ti sam sa so­bom. Što je­dan mlad cen­tar mo­že na­pra­vi­ti u ljet­noj li­gi osim ući u do­bru kon­di­cij­sku spre­mu!? Mlad igrač naj­bo­lje se ra­zvi­ja ka­da igra na­tje­ca­telj­ske utak­mi­ce, a ljet­na li­ga je re­vi­jal­na. Da ne ka­žem ko­li­ko mla­dom igra­ču zna­či ka­da sa svo­jom re­pre­zen­ta­ci­jom ne­što i osvo­ji. Kad se već vr­ti­mo oko na­ših mla­dih cen­ta­ra, tko ima ve­ći po­ten­ci­jal, Ivi­ca Zu­bac ili An­te Ži­žić? – Vi­še sam gle­dao Zup­ca ne­go Ži­ži­ća i vi­dio da Zu­bac ku­ži ko­šar­ku. Mo­žda za­sad ima de­fen­ziv­nih pro­ble­ma zbog ne­što spo­ri­jih no­gu, no u na­pa­du ima od­lič­na rje­še­nja. Ži­žić je pak mo­ćan tje­les­no i tr­kač­ki. Stal­no je na sko­ku, ja­ko do­bro iz­la­zi na po­ma­ga­nje u obra­ni od pick and rol­la i do­bro za­tva­ra re­ket. Njih dvo­ji­ca igra­ju is­tu po­zi­ci­ju, ali su ipak raz­li­či­ti i ja ne vi­dim pre­pre­ku da oni odu do sa­mog vr­ha. Jer, vr­lo je obe­ća­va­ju­ća stvar ka­da s 20 go­di­na igra­te us­pješ­no Eu­ro­li­gu ili ka­da s 19 u La­ker­si­ma ima­te pro­sjek od 15 mi­nu­ta. Vre­me­na se oči­to mi­je­nja­ju, pa se mi­je­nja­ju i te­ori­je o to­me ka­da na­da­ren igrač tre­ba ići u NBA. – Pri­rod­ni­ji je put da se ra­zvi­ješ u Eu­ro­pi i da on­da ideš. S od­la­skom u NBA mi­je­njaš na­čin ži­vo­ta, je­zik, su­sre­ćeš se s dru­ga­či­jim men­ta­li­te­tom. Zup­cu ni­je bi­lo la­ko, sla­li su ga u NBDL, vra­ća­li u NBA gdje je us­pješ­no is­ko­ris­tio svo­ju pri­li­ku. Ne­ki se oči­to mo­gu ra­zvi­ja­ti i kroz sam NBA, no to je te­ži put. Uos­ta­lom, Ša­ri­ću je is­kus­tvo Eu­ro­li­ge pu­no po­mo­glo. Naj­bo­ljim pu­tem, či­ni se, kre­nuo je upra­vo Stoj­kov sin An­to­nio, od­li­čan stu­dent na vr­lo ugled­nom (i ko­šar­ka­ški i aka­dem­ski) Du­ke Uni­ver­sityju na ko­jem mu je tre­ner du­go­go­diš­nji ame­rič­ki iz­bor­nik Mi­ke Kr­zyzew­ski. – Imao je obe­ća­nje da će igra­ti vi­še, ali ni­je i to ga je one­ras­po­lo­ži­lo, no iz­vu­kao je mu­ški se­zo­nu.

Čak je od tre­ne­ra do­bio priz­na­nje za rad na tre­nin­zi­ma i po­žr­tvov­nost u sva­koj mi­nu­ti na par­ke­tu. Sli­je­di mu tre­ća go­di­na i pre­dvi­đe­no je da će ima­ti i mi­nu­ta­žu. Ako do­bi­je pri­li­ku, mo­žda se i An­to­nio na­đe na me­ti NBA klu­bo­va jer po­traž­nja za pe­ti­ca­ma pu­no je ve­ća ne­go za vanj­skim igra­či­ma? – Vr­hun­skih pe­ti­ca, ko­je igra­ju le­đi­ma ko­šu, osim Mar­ca Ga­so­la, go­to­vo da i ne­ma. Imaš igra­ča po­put DeAn­drea Jor­da­na ko­jem daš lop­tu kad je okre­nut le­đi­ma ko­šu i on ne zna što će s njom. S ob­zi­rom na duž­nost ko­ju je pre­uzeo, ali i ro­di­telj­sku mi­si­ju ko­ju je oba­vio, Stoj­ko se s Flo­ri­de vr­lo br­zo se­li na­trag u Zagreb. – Ja već je­sam u fa­zi se­lje­nja. Otiš­li smo ka­da je An­to­nio imao 15 go­di­na jer je imao ve­li­ku že­lju da ide već s po­čet­kom sred­nje ško­le. No sa­da se on osa­mos­ta­lio, a i Ame­ri­ka je do­sad­na zem­lja ako ne­maš po­sao pa je doš­lo vri­je­me da se vra­ti­mo. Nos­tal­gi­ja ipak či­ni svo­je. Ko­li­ko god ti do­bro ži­vio i do­bro te pri­mi­li, ti si ta­mo ipak stra­nac i ne­ke ti stva­ri fa­le kao što su sta­ro druš­tvo, ali i ne­ke stva­ri iz na­šeg men­ta­li­te­ta ko­je ne mo­žeš na­ći go­re. Re­ci­mo, dok je ju­tar­nja ka­vi­ca kod nas obred, kod njih je to ne­što us­put. Već za dva tjed­na Stoj­ko bi tre­bao po­no­vo bi­ti sta­nov­ni­kom Za­gre­ba, i to u sta­nu u užem cen­tru glav­nog nam gra­da. – Imam ku­ću na Šes­ti­na­ma, no ona je iz­najm­lje­na kao re­zi­den­ci­ja bra­zil­skog ve­le­pos­la­ni­ka, a ka­ko sam stariji i ka­ko su u ovom gra­du sve ve­će pro­met­ne gu­žve, sve mi je mi­li­ji sre­diš­nji dio gra­da. Eto, ta­ko će ho­tel Wes­tin iz­gu­bi­ti svog naj­vjer­ni­jeg gos­ta jer još od nje­go­ve pr­ve ino­zem­ne igrač­ke se­zo­ne i igra­nja za so­lun­ski Aris (1989.) Stoj­ko je uvi­jek po do­la­sku u Zagreb od­sje­dao u tom ho­te­lu (ta­daš­njem In­ter­con­ti­nen­ta­lu). Na­kon sve­ga naj­ma­nje što je zas­lu­žio jest da u Wes­ti­nu jed­nu so­bu ime­nu­ju po nje­mu.

Sin An­to­nio obo­ža­va svoj faks Du­ke i re­do­vi­to da­je is­pi­te. Sva­kim da­nom sve je svjes­ni­ji ko­li­ko je obra­zo­va­nje bit­no, is­ti­če ta­ta Stoj­ko

Čas­ni Stoj­ko Po oni­ma ko­ji ga do­bro zna­ju, Stoj­ko Vran­ko­vić je­dan je od naj­čas­ni­jih lju­di ko­ji su se ikad po­ja­vi­li u na­šoj ko­šar­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.