EU tre­ba ja­kog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja da pa­ri­ra SAD-u

Pos­to­ja­nje mi­nis­tra zna­či­lo bi i pos­to­ja­nje po­seb­nog pro­ra­ču­na ko­ji bi se ko­ris­tio za fi­nan­ci­ra­nje odre­đe­nih jav­nih do­ba­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić lju­bi­ca.ga­ta­ric@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Jav­na ras­pra­va o fi­skal­noj uni­ji per­so­na­li­zi­ra­noj kroz mi­nis­tra fi­nan­ci­ja tre­ba­la bi tra­ja­ti do iz­bo­ra za Eu­ro­par­la­ment 2019. go­di­ne Tre­ba li mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Eu­rop­skoj uni­ji? Su­de­ći pre­ma naj­no­vi­jim ide­ja­ma ko­je su proš­log tjed­na kre­nu­le iz Bruxel­le­sa, od­go­vor bi mo­gao bi­ti po­t­vr­dan. Na kri­li­ma po­bje­de Ema­nu­ela Ma­cro­na na fran­cu­skim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, pro­europ­ski fran­cu­ski duž­nos­ni­ci pr­vi su put jav­no i de­talj­no iz­ni­je­li svo­je pri­jed­lo­ge ve­za­ne uz stva­ra­nje fi­skal­ne uni­je, ko­ji uklju­ču­ju i za­jed­nič­kog europ­skog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja. – Du­go sam za­go­va­rao mi­nis­tra fi­nan­ci­ja za euro­zo­nu, mo­žda i s pro­ra­ču­nom u euri­ma ko­ji bi kom­bi­ni­rao ne­ko­li­ko iz­vr­š­nih od­go­vor­nos­ti i funk­ci­ja – ka­zao je europ­ski po­vje­re­nik Pi­er­re Mos­co­vi­ci na proš­lo­tjed­nom gos­po­dar­skom fo­ru­mu u Bruxel­le­su na ko­je­mu su Fran­cu­zi pr­vi put de­talj­ni­je iz­ni­je­li vi­đe­nje no­vog fi­skal­nog us­tro­ja ko­ji bi te­kao pa­ra­lel­no s do­vr­šet­kom ban­kar­ske i mo­ne­tar­ne uni­je.

Du­go­tra­jan pro­ces

Za­jed­nič­ka euro­obvez­ni­ca spo­ro se po­ra­đa, jed­na­ko kao i jam­s­tvo EU za sve šted­ne ulo­ge, a po no­vom pla­nu ci­je­li bi taj po­sao tre­bao bi­ti za­okru­žen u idu­ćih se­dam go­di­na. Du­go će se pu­to­va­ti i do euro­mi­nis­tra fi­nan­ci­ja, no za­nim­lji­vo je da plan ka­ko do­ći do nje­ga ne do­la­zi od po­li­ti­ča­ra, već od fran­cu­skog gu­ver­ne­ra Franço­isa Vil­le­roya de Gal­ha­ua. Eu­ro­pa, ka­že taj ban­kar, mo­ra ima­ti dva me­đu­na­rod­no pre­poz­na­ta eko­nom­ska glas­no­go­vor­ni­ka euro­zo­ne, je­dan u li­ku pred­sjed­ni­ka Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke, a dru­gi u li­ku mi­nis­tra fi­nan­ci­ja! – S ve­li­kim po­što­va­njem na­če­la sup­si­di­jar­nos­ti, mi­nis­tar fi­nan­ci­ja tre­bao bi bi­ti ins­ti­tu­ci­onal­no sna­žan i s de­mo­krat­skim iz­bor­nim le­gi­ti­mi­te­tom. Teh­nič­ku po­dr­šku do­bi­vao bi od struč­nog osob­lja Eu­rop­ske ko­mi­si­je, ali i neo­vis­nog sa­vje­to­dav­nog vi­je­ća – na­vo­di Vil­le­roy de Gal­hau, ko­ji mis­li da ni euro ni mo­ne­tar­na uni­ja ne mo­gu na­do­mjes­ti­ti ma­njak za­jed­nič­ke ko­or­di­na­ci­je u fi­skal­noj po­li­ti­ci. EU ubr­za­va rast, ali to ni­je do­volj­no da dr­ži ko­rak sa SAD-om. Od 2011. go­di­ne ku­mu­la­tiv­na pu­ta­nja ras­ta gos­po­dar­stva EU bi­la je 7,5 pos­tot­nih po­ena ma­nja od ras­ta u SAD-u. – Za­jed­nič­ki mi­nis­tar fi­nan­ci­ja bio bi mo­ćan alat. Ka­da bi pos­to­ja­la usu­gla­še­na fi­skal­na i struk­tur­na po­li­ti­ka, naš bi rast bio vi­ši 2-3% – uvje­ren je Vil­le­roy de Gal­hau. Pos­to­ja­nje mi­nis­tra po­dra­zu­mi­je­va­lo bi i pos­to­ja­nje po­seb­nog pro­ra­ču­na ko­ji bi se ko­ris­tio za fi­nan­ci­ra­nje odre­đe­nih europ­skih jav­nih do­ba­ra po­put di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je, ener­get­ske tran­zi­ci­je ili in­te­gra­ci­je iz­bje­gli­ca. To bi ta­ko­đer mo­glo uklju­či­va­ti europ­sku she­mu osi­gu­ra­nja ne­za­pos­le­nos­ti, no ta­kav pro­ra­čun fi­nan­ci­rao bi se i iz no­vih europ­skih po­re­za. – Ta­kav “kvant­ni skok” zah­ti­je­va od­luč­nu po­li­tič­ku vo­lju, ali to je na­ša pri­li­ka da pos­tig­ne­mo pra­vu raz­li­ku – ka­že Vil­le­roy de Gal­hau.

Po­li­tič­ki osjet­lji­va te­ma

Jav­na ras­pra­va tek je po­če­la, a za­go­vor­ni­ci br­žeg stva­ra­nja fi­skal­ne uni­je per­so­na­li­zi­ra­ne kroz mi­nis­tra fi­nan­ci­ja vje­ru­ju da će do iz­bo­ra za Eu­ro­par­la­ment 2019. go­di­ne ima­ti jas­ni­ju sli­ku. An­te Žig­man, član hr­vat­skog po­vje­rens­tva za fi­skal­nu po­li­ti­ku, poz­drav­lja otva­ra­nje ras­pra­ve, no vje­ru­je da je ri­ječ o po­li­tič­ki vr­lo osjet­lji­voj te­mi. – Ma­ri­ne Le Pen di­gla je Fran­cu­ze na no­ge zbog eura, a što bi tek bi­lo kad bi dr­ža­ve pre­ni­je­le fi­skal­ni su­ve­re­ni­tet na EU. Lak­še je bi­lo gra­di­ti mo­ne­tar­nu uni­ju jer se mo­ne­tar­na po­li­ti­ka us­pje­la iz­bo­ri­ti za neo­vis­nost, dok je po­zi­ci­ja mi­nis­tra fi­nan­ci­ja po­li­tič­ka po­zi­ci­ja – ko­men­ti­ra An­te Žig­man. Sin­di­ka­list Vi­lim Ri­bić vje­ru­je da fi­skal­na uni­ja ni­je san, no pi­ta­nje je bi li no­vi europ­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja bio po­li­ti­čar ti­pa stro­gog nje­mač­kog mi­nis­tra Wol­f­gan­ga Sc­häu­blea ili po­pust­lji­vi­jeg gu­ver­ne­ra Ma­ri­ja Drag­hi­ja. – Pre­ba­ci­va­nje di­je­la fi­skal­nih ov­las­ti na EU ne­će ugro­zi­ti na­ci­onal­nu si­gur­nost. Va­žan je i na­čin na ko­ji bi se bi­ra­la tak­va oso­ba, ko­li­ki bi bio bu­džet mi­nis­tra fi­nan­ci­ja i s kak­vih bi po­li­tič­kih po­zi­ci­ja nas­tu­pao – go­vo­ri Ri­bić. Ina­če, mi­nis­tri fi­nan­ci­ja svih dr­ža­va čla­ni­ca euro­zo­ne sa­da dje­lu­ju pre­ko Eu­ro­gru­pe, ko­ja unu­tar se­be bi­ra pred­sje­da­va­ju­ćeg.

Mi­nis­tri fi­nan­ci­ja svih dr­ža­va euro­zo­ne sa­da dje­lu­ju pre­ko Eu­ro­gru­pe i svog pred­sje­da­va­ju­ćeg Ov­las­ti no­vog mi­nis­tra po­dra­zu­mi­je­va­le bi i uvo­đe­nje no­vog europ­skog po­re­za

Vil­le­roy de Gal­hau, gu­ver­ner Fran­cu­ske na­rod­ne ban­ke, za­la­že se za fi­skal­nu uni­ju i za­jed­nič­kog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.