Ka­li­fat se ši­ri na naj­ve­ću kr­š­ćan­sku zem­lju u Azi­ji

Od 100 mi­li­ju­na Fi­li­pi­na­ca sa­mo je 5% mus­li­ma­na. Oni se ni­ka­da ni­su po­mi­ri­li s dr­ža­vom

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Sil­vi­je To­ma­še­vić RIM

Vo­đe dži­ha­dis­ta lo­kal­ni su kri­jum­ča­ri dro­ge ko­ji­ma je pred­sjed­nik Du­ter­te bje­so­muč­nim ra­tom pro­tiv nar­ko­ma­fi­je pok­va­rio po­sao Fi­li­pin­ska po­li­ci­ja sma­tra da na­pad u ho­tel­skom kom­plek­su Re­sorts Wor­ld Ma­ni­la u pe­tak ni­je bio te­ro­ris­tič­ki čin, a tzv. ISIL pre­uzi­ma od­go­vor­nost za na­pad u ko­jem je po­gi­nu­lo 36 oso­ba. Šef po­li­ci­je u Ma­ni­li Os­car Al­bayal­de iz­ja­vio je ka­ko je osum­nji­če­ni po­či­ni­telj po­ko­lja bio stra­nac, vje­ro­jat­no s en­gle­skog go­vor­nog po­dru­čja, te da je na­đen mr­tav na pe­tom ka­tu ho­tel­ske zgra­de, a vje­ro­jat­no je po­či­nio sa­mo­uboj­stvo. Osum­nji­če­na oso­ba uš­la je u ho­tel s pi­što­ljem u ru­ci na­mje­ra­va­ju­ći op­ljač­ka­ti koc­kar­ni­cu jer je iz­gu­bio u igri, a pred­stav­ni­ci si­gur­nos­ti su po­bje­gli, ka­žu is­tra­ži­te­lji. Me­đu­tim, za­što su on­da teroristi ISIL-a pre­uze­li od­go­vor­nost za taj na­pad? Je li to bio čin vu­ka sa­mot­nja­ka ili or­ga­ni­zi­ra­na ope­ra­ci­ja? Je li tzv. ISIL pre­uzeo od­go­vor­nost sa­mo ka­ko bi se rek­la­mi­rao? Što se za­pra­vo do­ga­đa na Fi­li­pi­ni­ma? Pr­vo pre­uzi­ma­nje od­go­vor­nos­ti sti­glo je pre­ko nes­luž­be­nih ka­na­la tzv. ka­li­fa­ta, a on­da je i nje­go­va „služ­be­na agen­ci­ja“Amaq obja­vi­la krat­ko pri­op­će­nje. U sva­kom slu­ča­ju, taj je na­pad u dr­ža­vi pred­sjed­ni­ka Ro­dri­ga Du­ter­tea, poz­na­tog i po kr­va­vom ra­tu ko­ji je po­kre­nuo pro­tiv nar­ko­ma­fi­je i po „sli­ko­vi­tim“iz­ja­va­ma, šo­kan­tan. Fi­li­pi­ni su jed­na od tri azij­ske dr­ža­ve s ve­ćin­skim kr­š­ćan­skim sta­nov­niš­tvom. Dru­ge su dvi­je Ru­si­ja i Is­toč­ni Ti­mor. Na Fi­li­pi­ni­ma ži­vi go­to­vo 100 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, od ko­jih su 92% kr­š­ća­ni, od če­ga 80% ka­to­li­ci, te ima sa­mo 5% mus­li­ma­na. Tzv. ka­li­fat ni­je Fi­li­pi­ne uvr­stio me­đu svo­je po­kra­ji­ne (wi­layat).

Pa­pa, mo­li se za nas

No ana­li­ti­ča­ri dži­ha­diz­ma ka­žu ka­ko je to sa­mo de­talj te da su mno­gi ek­s­tre­mis­ti već uš­li u „te­ro­ris­tič­ki kar­tel“. Ci­je­le zo­ne Ma­rawi­ja, gra­da na ju­gu Fi­li­pi­na, za­uze­li su teroristi i po­di­gli cr­ne zas­ta­ve tzv. ISIL-a. Sto­ti­njak (mo­žda i 250) dži­ha­dis­ta na­oru­ža­nih do zu­ba, s po­ja­se­vi­ma na­pu­nje­nim eks­plo­zi­vi­ma, okru­že­no je voj­ni­ci­ma. Mno­ge že­ne i dje­ca, pri­je sve­ga kr­š­ća­ni, stav­lje­ni su kao štit. Ne­ki us­po­re­đu­ju Ma­rawi, grad ko­ji je uda­ljen 10.000 km od tzv. ka­li­fa­ta, s Mo­su­lom. Mno­gi su kr­š­ća­ni za­tvo­re­ni u cr­k­va­ma, a dži­ha­dis­ti ih dr­že kao ta­oce. Bi­skup Ma­rawi­ja Edwin de la Peña ka­že da kr­š­ća­ne ko­ji ni­su us­pje­li po­bje­ći dr­že kao ta­oce. – Ne znam ka­ko će lju­di pre­ži-

vje­ti. Pa­pa Fra­njo, mo­li se za nas – očaj­ni je po­ziv bi­sku­pa De la Peñe. Nje­go­va vi­ka­ra, ot­ca Te­re­si­ta So­ga­nu­ba te oko 15 vjer­ni­ka, čas­nih ses­ta­ra i la­ika kao ta­oce dr­ži is­la­mis­tič­ka sku­pi­na Ma­ute ko­ja je po­kre­nu­la na­pad na Ma­rawi, grad na za­pa­du fi­li­pin­skog oto­ka Min­da­nao. Ma­rawi ima oko 200 ti­su­ća sta­nov­ni­ka, ve­ći­nom mus­li­ma­na. Otok Min­da­nao auto­nom­na je re­gi­ja, ko­ju je Ma­ni­la priz­na­la 1989., mus­li­man­ske ve­ći­ne. Mus­li­man­ska za­jed­ni­ca pos­to­ji ov­dje već sto­lje­ći­ma. U XV. sto­lje­ću bi­lo je tu i sul­ta­na, a is­lam je „sti­gao“s arap­skim tr­gov­ci­ma. Ta se za­jed­ni­ca, za­pra­vo, ni­ka­da ni­je in­te­gri­ra­la u Fi­li­pin­sku Re­pu­bli­ku ko­ja je nas­ta­la pos­li­je Dru­gog svjet­skog ra­ta. U po­s­ljed­njih 40 go­di­na na tom su se oto­ku or­ga­ni­zi­ra­li se­pa­ra­tis­tič­ki bor­ci kao što su „Mo­ro na­ti­onal li­be­ra­ti­on front” ili “Mo­ro is­la­mic li­be­ra­ti­on front”, ko­ji su za­tim i sklo­pi­li spo­ra­zu­me s vla­dom u Ma­ni­li, ali se još ras­prav­lja o ko­nač­nom spo­ra­zu­mu ko­jim bi se odre­di­le gra­ni­ce i ov­las­ti auto­nom­ne re­gi­je. Unu­tar mus­li­man­ske za­jed­ni­ce pos­to­je, me­đu­tim, i te­ro­ris­tič­ke sku­pi­ne kao što je Abu Sayyaf (Bož­ja va­tra), ko­je od­ba­cu­ju bi­lo kak­ve pre­go­vo­re i pri­je­te kri­mi­nal­nim ak­ci­ja­ma, ot­mi­ca­ma, po­ko­lji­ma. Ne­dav­no je u po­kra­ji­ni La­nao os­no­va­na sku­pi­na na­zva­na Kha­li­fa Is­la­mi­ah Min­da­nao ili Ma­ute po ime­nu bra­će Ab­dul­la­ha i Oma­ra Ma­ute, ko­ji su ofor­mi­li tu te­ro­ris­tič­ku sku­pi­nu i pri­se­gli na vjer­nost tzv. is­lam­skoj dr­ža­vi. Sa­daš­nji na­pad na Ma­rawi dru­gi je u go­di­nu da­na ko­ji su or­ga­ni­zi­ra­li dži­ha­dis­ti sku­pi­ne Ma­ute. No sa­da su u sku­pi­nu pris­ti­gli no­vi teroristi, pri­je sve­ga zbog nov­ca pris­ti­glog iz ino­zem­s­tva. U trav­nju 2016. za­uze­li su mjes­to Bu­tig na ju­gu po­kra­ji­ne La­nao del Sur i za­uze­ti te­ri­to­rij pro­gla­si­li “mi­ni ka­li­fa­tom Min­da­na­oa”. Oko 30.000 gra­đa­na po­bje­glo je s to­ga pros­to­ra. Fi­li­pin­ska voj­ska or­ga­ni­zi­ra­la je op­sa­du i pos­li­je pet da­na os­lo­bo­di­la grad ubiv­ši 61 dži­ha­dis­ta. Sa­da fi­li­pin­ski voj­ni­ci pod op­sa­dom dr­že te­ro­ris­te u Ma­rawi­ju, a ta­moš­nji bi­skup De la Peña ka­že ka­ko bit­ka tra­je od vra­ta do vra­ta te ka­ko ne zna što je s nje­go­vim vi­ka­rom Te­re­si­tom Su­ga­no­bom i os­ta­lim ta­oci­ma. Ci­je­la fi­li­pin­ska ka­to­lič­ka za­jed­ni­ca u mo­li­tvi je za ta­oce, a kar­di­nal Or­lan­do Qu­eve­do, nad­bi­skup gra­da Co­ta­ba­to, ta­ko­đer na oto­ku Min­da­nao, po­zvao je mus­li­man­ske čel­ni­ke da pri­po­mog­nu u mir­nom rje­ša­va­nju si­tu­aci­je. Pred­sjed­nik Fi­li­pi­na Ro­dri­go Du­ter­te pro­gla­sio je na oto­ku Min­da­nao iz­van­red­ne mje­re i pri­je­ki sud. Dži­ha­dis­tič­ki na­pad na Ma­rawi sva­ka­ko je uda­ljio pro­ces mi­rov­nih pre­go­vo­ra Ma­ni­le i mus­li­man­ske za­jed­ni­ce o auto­nom­noj re­gi­ji. Na­si­lje je za­po­če­lo uoči ra­ma­za­na. Ka­to­lič­ki mi­si­onar Se­bas­ti­ano d’Am­bra, ko­ji se već 40 go­di­na na­la­zi na oto­ku Min­da­nao, iz­ra­ža­va na­du da bi mus­li­man­ski čel­ni­ci mo­gli spri­je­či­ti na­si­lje ko­je je po­kre­nu­to u ime is­la­ma, ka­ko se pred­stav­lja­ju dži­ha­dis­ti. Na Min­da­nau su is­lam­ski ge­ril­ci iz sku­pi­ne Mo­ro Is­la­mic Li­be­ra­ti­on Front, ko­ja se bo­ri od 1972., preš­li u sku­pi­nu Abu Sayyaf, ko­ja je bi­la vjer­na Al-Qa’idi i ko­ju je fi­nan­ci­rao Bin La­den. No 2014. spo­ji­la se s Al-Bag­h­da­di­jem ko­ji ju je na­gra­dio mi­li­ju­ni­ma do­la­ra. Proš­le su go­di­ne i bra­ća Ab­dul­lah i Omar Ma­ute priš­li u tzv. ISIL-u i nji­ho­vi su “rat­ni­ci” pos­ta­li, ako je to mo­gu­će, još kr­vo­loč­ni­ji od onih u Si­ri­ji i Ira­ku. U svo­je su sku­pi­ne re­gru­ti­ra­li dje­cu voj­ni­ke i to rek­la­mi­ra­li, a fi­li­pin­skim dži­ha­dis­ti­ma pri­klju­či­li su se i mno­gi stra­ni bor­ci iz dr­ža­va Bli­skog is­to­ka i po­seb­no s pros­to­ra ko­ja su os­lo­bo­đe­na od oku­pa­ci­je tzv. ka­li­fa­ta. Pri­je go­di­nu da­na go­vo­ri­lo se i ka­ko u re­do­vi­ma dži­ha­dis­ta u Ra­ki ima i fi­li­pin­skih dži­ha­dis­ta. Dak­le, pos­to­ja­la je ve­za pa, bez ob­zi­ra na uda­lje­nost, ima smis­la go­vo­ri­ti o po­ku­ša­ji­ma tzv. ISIL-a da osvo­ji otok Min­da­nao. Još u stu­de­no­me 2014. Da­biq, list na en­gle­skom je­zi­ku tzv. ISIL-a, na­pi­sao je ka­ko su ne­ke sku­pi­ne u raz­nim dr­ža­va­ma, me­đu ko­ji­ma i Fi­li­pi­ni­ma, pri­se­gle na vjer­nost Al-Bag­h­da­di­ju. To je bi­lo i vri­je­me naj­ve­će eks­pan­zi­je tzv. ISIL-a, ko­ji je za­uzeo mno­ge irač­ke gra­do­ve, me­đu ko­ji­ma i Mo­sul, te se pred­stav­ljao snim­ka­ma od­si­je­ca­nja gla­va. Pri­ka­za­ni su i zem­ljo­vi­di s mjes­ti­ma na ko­ji­ma se na­la­ze dži­ha­dis­tič­ki rat­ni­ci, me­đu ko­ji­ma su bi­li i Fi­li­pi­ni. Ana­li­ti­čar is­lam­skih dži­ha­dis­ta Char­lie Win­ter na­pi­sao je u svib­nju 2016. ka­ko pos­to­ji ve­li­ka po­ve­za­nost tzv. ISIL-a ne sa­mo sa sku­pi­na­ma u Ban­gla­de­šu i So­ma­li­ji već i s oni­ma na Fi­li­pi­ni­ma. Pos­to­jao je i pro­jekt pre­ma ko­jem je i Min­da­nao tre­bao pos­ta­ti vi­la­je­tom tzv. ISIL-a, ali, vje­ro­jat­no zbog po­ra­za ko­je do­živ­lja­va na Bli­skom is­to­ku, to ni­je pro­gla­še­no. Ipak, tzv. ka­li­fat priz­nao je svo­ga “pred­stav­ni­ka” ne sa­mo za Fi­li­pi­ne već za ci­je­li azij­ski ju­go­is­tok. To je Is­ni­lon Ha­pi­lon (51), čel­nik sku­pi­ne Abu Sayyaf. Za nji­me tra­ga­ju ne sa­mo fi­li­pin­ske sna­ge ne­go i Ame­ri­kan­ci, a FBI da­je 5 mi­li­ju­na do­la­ra za in­for­ma­ci­je ko­je bi do­ve­le do nje­go­va uhi­će­nja. Proš­log su tjed­na fi­li­pin­ske sna­ge po­ku­ša­le ulo­vi­ti Is­ni­lo­na, ali je ope­ra­ci­ja pro­pa­la i iz­a­zva­la re­ak­ci­ju nje­go­vih te­ro­ris­ta u gra­du Ma­rawi­ju.

Min­da­nao ka­ko uto­či­šte

Ali za­što je tzv. ISIL iz­a­brao Is­ni­lo­na kao li­de­ra za ju­go­is­tok Azi­je. Pre­ma ana­li­zi us­ta­no­ve Ins­ti­tu­te for Po­licy Analysis of Con­flict (PDF), či­ni se da Is­ni­lon ne zna go­vo­ri­ti ni arap­ski, ali ni en­gle­ski te da ni­je ni ve­li­ki poz­na­va­telj is­la­ma. Ipak, imao je vi­še go­di­na kon­tak­te s dži­ha­dis­ti­ma ISIL-a. Pre­ma miš­lje­nju pred­stav­ni­ka fi­li­pin­ske voj­ske, Is­ni­lon se udru­žio s bra­ćom Ma­ute. Ima­ju za­jed­nič­kog ne­pri­ja­te­lja: fi­li­pin­skog pred­sjed­ni­ka Du­ter­tea i nje­go­ve voj­ni­ke. Za­što? Oni su pri­pad­ni­ci et­nič­ke sku­pi­ne Ma­ra­nao ko­ja ži­vi na pros­to­ru La­naa na Min­da­nau i bi­li su po­ve­za­ni s lo­kal­nim vlas­ti­ma te za­ra­đi­va­li kri­jum­ča­re­njem dro­ge. Ka­da su iz­gu­bi­li vlast i kad im je sma­nje­na za­ra­da od dro­ge zbog Du­ter­te­ove kam­pa­nje pro­tiv nar­ko­ma­fi­je, po­če­li su do­bi­va­ti no­vac s Bli­skog is­to­ka, pri­je sve­ga iz Sa­udij­ske Ara­bi­je. – Ta­ko su se ra­di­ka­li­zi­ra­li – objaš­nja­va mons. De la Peña. Sid­ney Jo­nes, di­rek­to­ri­ca Ins­ti­tu­te for Po­licy Analysis of Con­flict, pro­cje­nju­je da bi su­rad­nja ISIL-a i fi­li­pin­skih sku­pi­na mo­gla pos­ta­ti sve zna­čaj­ni­jom zbog voj­nih po­ra­za dži­ha­dis­ta u Ira­ku i Si­ri­ji. – Min­da­nao bi mo­gao bi­ti nji­ho­va naj­bo­lja op­ci­ja – dr­ži Jo­nes.

DALEKI ISTOK Na­kon što su do­sad osva­ja­li is­klju­či­vo mus­li­man­ske zem­lje po­put Si­ri­je, Li­bi­je ili Ira­ka, ISIL je pr­vi put kre­nuo u osva­ja­nje te­ri­to­ri­ja jed­ne ve­ćin­ski kr­š­ćan­ske zem­lje

REUTERS

The mo­ve co­mes as a Bri­ta­in is he­ading for “tri­al by X”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.