Igra li Gr­bin za Slo­ve­ni­ju ili za ne­kog tre­ćeg?

Stje­pan Me­sić stal­no je po­nav­ljao: ka­kav na­rod, tak­va vlast! I bio je u pra­vu! Umjes­to da bi­ra­či kaž­nja­va­ju, u nas na­gra­đu­ju po­li­ti­ča­re ko­ji su nes­po­sob­ni, osu­đe­ni za kri­mi­nal, ko­rum­pi­ra­ni, pod te­škim op­tuž­ni­ca­ma, la­žo­vi… Oni druk­či­ji od­mah su osu­đe­ni kao

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Zvo­ni­mir Des­pot

Mno­gi se ču­de no­voj prav­noj vra­to­lo­mi­ji prav­nog ne­vje­že i zas­tup­ni­ka SDP-a Pe­đe Gr­bi­na. Jer, ko­ji je nje­gov mo­tiv da je sad, uoči obja­ve pre­su­de Ar­bi­traž­nog su­da o gra­ni­ci sa Slo­ve­ni­jom, u jav­nost unio sum­nju da Hr­vat­ska ni­je sve uči­ni­la po pi­ta­nju iz­la­ska iz ar­bi­tra­že te da bi sve na­še odluke mo­gle pas­ti u vo­du. Ko­ji su to mo­ti­vi ko­ji Gr­bi­na tje­ra­ju na tak­ve op­tuž­be, i to u pi­ta­nji­ma ko­ja su od vi­tal­nog na­ci­onal­nog i dr­žav­nog in­te­re­sa? Uglav­nom je za­klju­čak da je i to dio pre­diz­bor­ne kam­pa­nje ia­ko je kam­pa­nja za lo­kal­ne, a ne za na­ci­onal­ne iz­bo­re. No i do­sad su na­ci­onal­ne te­me pre­kri­le one sa­da bit­ni­je, lo­kal­ne, eg­zis­ten­ci­jal­ne, pa je Gr­bin sa­mo nas­ta­vio niz. Ali bi­lo bi pre­jed­nos­tav­no i pre­glu­po da je Gr­bin ovo iz­va­lio sa­mo zbog ne­kih sit­nih bo­do­va ko­je bi SDP even­tu­al­no uhva­tio ju­čer u dru­gom kru­gu lo­kal­nih iz­bo­ra. Kod Gr­bi­na mo­ra bi­ti ne­što sa­svim dru­go. I to su dvi­je op­ci­je, bez dalj­nje­ga. Jed­na je op­ci­ja da on mu­ti već du­lje sa svo­jim raz­li­či­tim iz­le­ti­ma u prav­nu stru­ku za ne­či­ji ši­ri in­te­res, ko­ji ni­je sa­mo nje­gov ili par­tij­ski, ili in­te­res par­tij­skih še­fo­va, po­seb­no ne­kad nje­go­vog

Kod Gr­bi­na se vje­ro­jat­no ra­di o po­sve­maš­njoj glu­pos­ti. Stje­če se do­jam da bo­lje pje­va Thom­p­so­no­ve pje­sme ne­go što se sna­la­zi u pra­vu

ve­li­kog vo­đe Mi­la­no­vi­ća. Igra li Gr­bin sad za in­te­re­se Slo­ve­ni­je? Ili za ne­kog tre­ćeg? Mo­žda da, mo­žda ne, i ula­zim u po­dru­čje te­ori­ja za­vje­re, ko­ji­ma ni­sam ni­ka­ko sklon. Za­pra­vo, kod Gr­bi­na se vje­ro­jat­no ra­di o to­tal­noj glu­pos­ti, bez­ve­za­ri­ji, ne­poz­na­va­nju, bri­ja­nju, pa­pa­zja­ni­ji, sa­mo da bi bio va­žan i pa­me­tan. Do­volj­no bi bi­lo po­bro­ji­ti sa­mo ko­li­ko je nje­go­vih fa­moz­nih prav­nih zah­tje­va pa­lo na vr­hov­nim sud­skim ins­tan­ca­ma. I ko­li­ko se pu­ta pros­la­vio prav­nič­kim be­smis­li­ca­ma, ali bit­no je da ga se ču­je i da os­ta­vi do­jam aka­de­mi­ka pra­va. A za­pra­vo is­pa­da da je prav­ni fa­kul­tet za­vr­šio tko zna ka­ko, i gdje je i što slu­šao, i što či­tao, i što uop­će ra­zu­mi­je. Čo­vjek stek­ne do­jam da mu bo­lje ide pje­va­nje Thom­p­so­no­vih pje­sa­ma od prav­nih za­vr­z­la­ma. Ali u sve­mu ovo­me tre­ba pod­sje­ti­ti, u če­mu Gr­bin ni­je bio usam­ljen, što je par­ti­ja pod vod­stvom ve­li­kog vo­đe ra­di­la, a gdje je Gr­bin bio je­dan od za­ja­pu­re­nih glas­no­go­vor­ni­ka. Sje­ća­te li se još do­no­še­nja “lex Per­ko­vić”? Sje­ća­te li se ka­ko je SDP po­ku­šao na sve na­či­ne spri­je­či­ti iz­ru­či­va­nje sta­rih ud­ba­ša Per­ko­vi­ća i Mus­ta­ča Nje­mač­koj? Sje­ća­te li se ka­ko su nas svi, uklju­ču­ju­ći i Gr­bi­na, pla­ši­li ti­me da će nam iz EU do­ći na de­set­ke i sto­ti­ne kaz­ne­nih pri­ja­va za rat­ne zlo­či­ne pro­tiv hr­vat­skih bra­ni­te­lja ako se ne za­šti­ti­mo do­no­še­njem “lex Per­ko­vić”? Taj je za­kon na kra­ju uki­nut, ud­ba­ški dvo­jac je iz­ru­čen, a da do da­nas ni­jed­na kaz­ne­na pri­ja­va ili uhid­be­ni na­log iz EU ni­je do­šao ni pro­tiv jed­nog hr­vat­skog bra­ni­te­lja! Pa tak­vi li­ko­vi, ko­ji su igra­li pro­tiv os­nov­nih europ­skih vri­jed­nos­ti ne bi smje­li vi­še ni pri­s­mr­dje­ti po­li­ti­ci. Ali oni i da­lje vo­ze, a bi­ra­či ih i da­lje ho­no­ri­ra­ju pa za­to i je­smo tu gdje je­smo. I on­da mis­li­te da je bi­lo čud­no kad je u bor­bi za stra­nač­ku fo­te­lju Gr­bin sjeo u sto­žer Or­sa­ta Mi­lje­ni­ća, ko­ji je bio je­dan od pre­dvod­ni­ka “lex Per­ko­vić”, ko­ji nam je mje­se­ci­ma pro­da­vao ma­glu kao mi­nis­tar pra­vo­su­đa, i on­da i da­lje ima obra­za ne­ko­me dr­ža­ti lek­ci­ju o bi­lo če­mu? Pa to su lju­di s obra­zom od đo­na, kao da se ni­šta ni­je do­go­di­lo, kao da nam ni­su la­ga­li, kao da ni­su na­ni­je­li šte­tu ci­je­loj dr­ža­vi, na­ro­du… Po­li­tič­ke šte­to­či­ne sa­mo tak­ve, ali ide­mo da­lje, ni­ko­me ni­šta. Ne­vje­ro­jat­no je ka­ko tak­vi po­li­ti­ča­ri mo­gu i da­lje pro­da­va­ti bi­lo što na­ro­du, bi­ra­či­ma, bez ob­zi­ra na to iz ko­je stran­ke do­la­zi­li jer su svi is­ti, čast iz­nim­ka­ma. Ka­ko s tak­vim bi­ra­či­ma gra­di­ti nor­mal­no, zdra­vo, de­mo­krat­sko druš­tvo? Ka­ko od tak­vih po­li­ti­ča­ra oče­ki­va­ti da će na­pra­vi­ti ne­što do­bro za ovu dr­ža­vu? Gr­bin se dr­ži na­pred­nim, li­be­ral­nim ti­pom, a u dje­lo­va­nju je za­pra­vo kao slon u stak­la­ni! Pa čak da je i bi­lo kak­vih pro­pus­ta u iz­la­sku iz ar­bi­tra­že, ni­je li od­go­vor­nost zas­tup­ni­ka da o to­me dis­kret­no ko­mu­ni­ci­ra, da upo­zo­ri ako mis­li da je pro­blem? Ili je na­ci­onal­ni in­te­res jav­no op­tu­ži­ti i da­ti Slo­ven­ci­ma vje­tar u le­đa? Gdje je tu od­go­vor­nost, ra­zum? Ma ne­ma ni­če­ga, ne­go sa­mo bi­jed­na bor­ba za jef­ti­ne po­li­tič­ke bo­do­ve od ko­jih smo na kra­ju svi na gu­bit­ku. No ni­su kri­vi po­li­ti­ča­ri. Stje­pan Me­sić stal­no je po­nav­ljao: ka­kav na­rod, tak­va vlast! I bio je u pra­vu! Umjes­to da bi­ra­či kaž­nja­va­ju, u nas na­gra­đu­ju po­li­ti­ča­re ko­ji su nes­po­sob­ni, osu­đe­ni za kri­mi­nal, ko­rum­pi­ra­ni, pod te­škim op­tuž­ni­ca­ma, la­žo­vi… Oni druk­či­ji od­mah su osu­đe­ni kao uzur­pa­to­ri, smet­nja su! I tre­ba ih uda­lji­ti od po­li­ti­ke. Za­to su i lis­te za lo­kal­ne iz­bo­re bi­le sra­mot­ne!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.