Za­što Ili­ja i Ro­ko idu na živ­ce “pro­fe­si­onal­nim” Hr­va­ti­ma i Sr­bi­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bra­ni­mir Bra­da­rić

Ka­da je Ili­ja Ata­nac­ko­vić u RTL-ovu showu “Zvi­jez­de” za­pje­vao, svi su hva­li­li nje­gov pre­li­jep bar­šu­nas­ti glas ko­ji mu go­to­vo jam­či us­pješ­nu glaz­be­nu ka­ri­je­ru u Hr­vat­skoj i ši­re. Us­pio je ta­ko do­ći i u sa­mu za­vr­š­ni­cu ovog glaz­be­nog showa i pos­ta­ti poz­na­to ime. Me­đu­tim, ko­li­ko god on do­bro pje­vao, ipak je naj­vi­še po­zor­nos­ti iz­a­zva­lo to da je Ili­ja Sr­bin iz Tr­pi­nje, se­la po­kraj Vu­ko­va­ra, a još vi­še či­nje­ni­ca da go­vo­ri eka­vi­com. Me­đu­tim, gle, ču­da, ia­ko go­vo­ri eka­vi­com, svi su ra­zu­mje­li što go­vo­ri bez ikak­va pro­ble­ma. I vo­di­telj i čla­no­vi ži­ri­ja s njim su mo­gli sa­svim nor­mal­no raz­go­va­ra­ti. Je­di­no je ta eka­vi­ca mo­žda re­zul­ti­ra­la ti­me da su ga mno­go pa­ž­lji­vi­je slu­ša­li ka­ko bi mo­gli va­ga­ti sva­ku nje­go­vu ri­ječ. “Ne sra­mim se zbog eka­vi­ce. Da se sra­mim, ne bih ta­ko pje­vao ni go­vo­rio. U ta­lent-emi­si­ja­ma u Sr­bi­ji na­tje­ču se Hr­va­ti pa nit­ko ne ko­men­ti­ra ni nji­ho­vu na­ci­onal­nost ni nji­hov go­vor. Nas­tao je ‘bum’ za­to što go­vo­rim eka­vi­com ia­ko sam, is­kre­no, oče­ki­vao pu­no vi­še ne­ga­tiv­nih ko­men­ta­ra”, ka­zao je Ili­ja za Ve­čer­nji list re­kav­ši jed­nu ve­li­ku is­ti­nu i ono što ve­ći­na gra­đa­na mis­li, ali su ti­hi u ci­je­loj ovoj ga­la­mi ko­ju di­žu “pro­fe­si­onal­ni” Hr­va­ti ili Sr­bi. Slič­no se gle­da i na nas­tu­pe Ro­ka Bla­že­vi­ća ko­ji nas­tu­pa u glaz­be­nom showu “Pin­ko­ve zvez­de” sr­bi­jan­ske Pink te­le­vi­zi­je. Ovaj Spli­ća­nin re­do­vi­to pje­va pje­sme hr­vat­skih iz­vo­đa­ča i go­vo­ri hr­vat­skim je­zi­kom. I nje­ga ja­ko do­bro ra­zu­mi­ju svi čla­no­vi ži­ri­ja kao i vo­di­te­lji­ca showa. I na nje­gov go­vor u Sr­bi­ji, kao i na či­nje­ni­cu da do­la­zi iz Hr­vat­ske, pos­to­ji niz naj­raz­li­či­ti­jih ko­men­ta­ra. Ta dva pri­mje­ra po­ka­zu­ju nam da smo, na­ža­lost, i da­nas, 26 go­di­na od ra­ta, svje­do­ci ka­ko me­đu gra­đa­ni­ma dr­ža­va nas­ta­lih na pros­to­ri­ma biv­še dr­ža­ve i da­lje ima pu­no onih ko­ji­ma sme­ta go­vo­ri li net­ko hr­vat­skim ili sr­p­skim, eka­vi­com ili ije­ka­vi­com. Ne gle­da se pri to­me ni­jed­na dru­ga kva­li­te­ta te oso­be jer se od­mah “iz­da­la” go­vo­ri li ne­kim dru­gim je­zi­kom. Niz je si­tu­aci­ja u ko­ji­ma je oso­ba do­bi­la ve­li­ki mi­nus sa­mo za­to što je rek­la “zdra­vo” ili “bok”, a ako ko­jim slu­ča­jem ka­že mle­ko ili mli­je­ko, li­je­po ili le­po, on­da su to već neo­pros­ti­ve “gre­ške” ko­je će joj ući i u ži­vo­to­pis. Či­ni se da su nam u po­pla­vi raz­nih po­li­ti­ča­ra i onih ko­je do­bro pla­ća­mo ne­ke stva­ri tre­ba­li re­ći do sa­da ano­nim­ni Ili­ja Ata­nac­ko­vić ili Ro­ko Bla­že­vić. Ho­će li se ne­što pro­mi­je­ni­ti na tu te­mu u Hr­vat­skoj, te­ško je oče­ki­va­ti, ali uvi­jek je li­je­po ču­ti da me­đu mla­di­ma ima i onih neo­p­te­re­će­nih ko­ji že­le sa­mo do­bro ži­vje­ti i pu­to­va­ti ne raz­miš­lja­ju­ći o glu­pos­ti­ma. Upra­vo na ta­kav na­čin raz­miš­lja­ju Sr­bin Ili­ja Ata­nac­ko­vić i Hr­vat Pe­tar Ni­že­tić, ina­če za­pos­le­nik Hr­vat­ske voj­ske, ko­ji su sni­mi­li pje­smu “Nes­ta­la bez tra­ga” ko­jom že­le raz­bi­ti raz­ne pre­dra­su­de. Njih dvo­ji­ca od­lič­no se ra­zu­mi­ju i ka­da je­dan poz­dra­vi s bok, a dru­gi sa zdra­vo. Valj­da će do­ći i vri­je­me ka­da će i oni ko­ji od­lu­ču­ju o sve­mu ovo­me, a ko­je do­bro pla­ća­mo, ko­nač­no sta­ti pred gra­đa­ne i re­ći im ne­ke stva­ri. U ovak­vim vr­sta­ma de­mo­kra­ci­je oni mo­ra­ju bi­ti ti ko­ji po­či­nju s pro­mje­na­ma ili upu­ću­ju na smjer ko­jim tre­ba­mo ići. Do sa­da je taj nji­hov smjer naj­češ­će bio po­gre­šan.

Dok Ili­ja, Sr­bin iz Tr­pi­nje, “pe­va” u Zvi­jez­da­ma, a Ro­ko, Hr­vat iz Spli­ta, pje­va u “Zvez­da­ma”, svi ih ra­zu­mi­ju, ali ne­ki im opros­ti­ti ne mo­gu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.