Za­što u po­li­ti­ci ne­ma mjes­ta za znans­tve­ni­ke!?

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Žar­ko De­lač dipl. ing. iz Za­gre­ba

Upra­vo za­vr­še­ni izbori po­ka­za­li su još jed­nom da bi­ra­či na lo­kal­noj ra­zi­ni uglav­nom bi­ra­ju stran­ke, a ne lju­de i nji­ho­ve pro­gra­me što po­li­tič­ki me­še­ta­ri vje­što ko­ris­te. Ka­ko iz­nim­ke po­t­vr­đu­ju pra­vi­lo, po­ka­zu­je iz­bor no­vog gra­do­na­čel­ni­ka u Kni­nu, ali i nje­go­va vr­lo za­nim­lji­va iz­ja­va da je na­pus­tio stran­ku jer se kao znans­tve­nik ko­ji mis­li svo­jom gla­vom ni­je mo­gao uka­lu­pi­ti u stra­nač­ku oli­gar­hi­ju. A ka­ko pro­đu po­li­ti­ča­ri ko­ji os­ta­ju u stran­ka­ma i mis­le svo­jom gla­vom, mo­že­mo vi­dje­ti na pri­mje­ru Ve­li­ke Go­ri­ce. Kao ni­ka­da do sa­da mo­že­mo za­klju­či­ti da iz­bo­re do­bi­va­ju stra­nač­ke ma­ši­ne­ri­je, in­te­res­no umre­že­ni po­li­ti­ča­ri, me­dij­ski spi­no­vi i vir­tu­al­no-ho­lo­graf­ska sli­ka kan­di­da­ta. Ta­ko se po­li­ti­ka sve vi­še uda­lja­va od svo­je os­nov­ne ni­ti i ple­me­ni­tih pos­tu­la­ta ve­za­nih uz op­će­ljud­sko do­bro, od­go­vor­nos­ti za iz­go­vo­re­nu ri­ječ ili obe­ća­na dje­la i pre­os­ta­je sa­mo ona Su­pi­lo­va “o po­li­ti­ča­ri­ma do­brog že­lu­ca i de­be­la obra­za”. Slav­lja i iz­ra­zi odu­šev­lje­nja, pa čak smo vi­dje­li i va­tro­me­te, ni­su sto­ga iz­ra­zi ide­olo­ške i pro­gram­ske po­bje­de, već jed­nos­tav­no ula­ska u krug u ko­jem se od­lu­ču­je, uprav­lja, vla­da i, na­rav­no, u pr­vom re­du za­ra­đu­je. I to je je­di­na i pra­va is­ti­na da­naš­nje po­li­tič­ke sce­ne. Iz­a­bra­ni po­li­ti­ča­ri uglav­nom vo­de bri­gu o se­bi, svo­jim stran­ka­ma i me­ce­na­ma ko­je tek sa­da mo­ra­ju na­mi­ri­ti, a ne o svo­jim bi­ra­či­ma, pro­ved­bi pro­gra­ma i bo­ljit­ku svo­je sre­di­ne. Mo­že­mo po­vu­ći i us­po­red­bu s no­go­me­tom, ali po­ma­lo i s dru­gim spor­to­vi­ma ko­ji ni­su vi­še vi­te­ške i sport­ske bor­be, već go­lem po­sao i za­ra­da. Ta­ko i hr­vat­ska po­li­tič­ka sce­na sve vi­še na­li­ku­je na jav­nu tr­go­vi­nu i unos­ne tran­sfe­re po­je­di­na­ca bez ob­zi­ra na upit­nost mo­ral­nih ili etič­nih na­če­la, a za ve­ći­nu hr­vat­skih gra­đa­na i kr­še­nje Bož­jih za­po­vi­je­di. Upra­vo zbog to­ga i tak­vog okru­že­nja oso­bi­to mla­di lju­di tra­že pra­ved­ni­ji i po­šte­ni­ji ži­vot iz­van na­ših gra­ni­ca, a vi­še nas ni­ma­lo ne iz­ne­na­đu­je da nam pro­fe­so­ri ra­de kao tr­gov­ci ili psi­ho­lo­zi kao ču­va­ri dje­ce. Is­to ta­ko po­sve rav­no­duš­no pri­hva­ća­mo in­for­ma­ci­je o pro­ne­vje­ri mi­li­ju­na ku­na, uboj­stvi­ma su­pruž­ni­ka ili dje­ce jer me­di­ji su nas sva­kod­nev­nim ne­kri­tič­kim iz­vje­šta­va­njem na tak­ve si­tu­aci­je već na­vik­li i pos­ta­li smo bez­o­sje­ćaj­ni i de­zo­ri­jen­ti­ra­ni. Sto­ga ne ču­de i iz­ja­ve bi­ra­ča u pre­diz­bor­no vri­je­me ka­ko je bo­lje da “os­ta­nu is­ti jer, ia­ko kra­du, bo­lje je i to ne­go da do­đu dru­gi ko­ji će za­to što su no­vi kras­ti još i vi­še”!? U tak­vom okru­že­nju i at­mo­sfe­ri pro­mi­ču nam dru­ge znat­no bit­ni­je stva­ri. Jed­na je od njih, re­ci­mo, i za­tvo­re­na ben­zin­ska pos­ta­ja u No­va­lji na Pa­gu ko­ja je tre­ba­la po­če­ti s noć­nim se­zon­skim ra­dom po­čet­kom lip­nja. Raz­log je vr­lo be­ni­gan, ali zna­ko­vit. Na­ime, ne­ma do­volj­no lju­di ko­ji bi ra­di­li ti­je­kom lje­ta. Si­tu­aci­ja je slič­na s ko­mu­nal­nim re­da­ri­ma, a da ne go­vo­ri­mo o ugos­ti­telj­skim rad­ni­ci­ma ili za­pos­le­ni­ci­ma u sus­ta­vu skr­bi sta­ri­jih oso­ba i ta­ko da­lje. No to što je kod nas rad pot­pla­ćen, a is­to­dob­no nam je tr­ži­šte ra­da u Eu­ro­pi pos­ta­lo do­hvat­lji­vo ili nam BDP pa­da zbog utje­ca­ja Agro­ko­ra (ko­ji će tek do­seg­nu­ti svo­je pra­ve raz­mje­re), po­li­ti­ča­re pre­vi­še ne za­bri­nja­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.