Ava­ri – rat­ni­ci ko­nja­ni­ci či­ja je sab­lja na­đe­na u gro­bu iz 725.

U jed­nom od 18 no­vo­ot­kri­ve­nih gro­bo­va, na na­la­zi­štu bli­zu Ilo­ka, s po­s­mrt­nim os­ta­ci­ma za­ko­pa­na je i opre­ma voj­ni­ka vi­šeg ran­ga

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Bra­ni­mir Bra­da­rić VUKOVAR

U dvi­je go­di­ne is­tra­ži­va­nja na lo­ka­li­te­tu poz­na­tom od 2005. pro­na­đe­no je 45 gro­bo­va, što po­t­vr­đu­je da su on­dje obi­ta­va­li i ima­li na­se­lje Od 2005. pos­to­je saz­na­nja o avar­skoj ne­kro­po­li na lo­ka­li­te­tu Ša­ren­grad – Klo­pa­re iz 8. sto­lje­ća. Ve­ći­na ne­kro­po­le uni­šte­na je gra­đe­vin­skim za­hva­ti­ma jer ni­je bi­la za­šti­će­no po­dru­čje. Ti­je­kom proš­lo­go­diš­njih ar­he­olo­ških is­tra­ži­va­nja, ka­da je na lo­ka­li­te­tu Klo­pa­re pro­na­đe­no avar­sko grob­lje, ta saz­na­nja su i po­t­vr­đe­na. U dvi­je go­di­ne is­tra­ži­va­nja na to­me lo­ka­li­te­tu pro­na­đe­no je 45 avar­skih gro­bo­va, što je po­t­vr­di­lo ra­ni­ja saz­na­nja da su Ava­ri na po­dru­čju Ša­ren­gra­da ne­ka­da obi­ta­va­li i ima­li na­se­lje. Ovo­go­diš­nje is­tra­ži­va­nje, kao i proš­lo­go­diš­nju res­ta­ura­ci­ju i kon­zer­va­ci­ju ma­te­ri­ja­la, fi­nan-

ci­ra Mi­nis­tar­stvo kul­tu­re RH. Is­tra­ži­va­nje se odvi­ja su­rad­njom Mu­ze­ja gra­da Ilo­ka, Ins­ti­tu­ta za ar­he­olo­gi­ju iz Za­gre­ba i Grad­skog mu­ze­ja Vin­kov­ci. – Ove go­di­ne pro­naš­li smo 18 avar­skih gro­bo­va, od ko­jih je naj­z­na­čaj­ni­ji na­laz grob 42, gdje smo uz po­s­mrt­ne os­tat­ke pro­naš­li i pa­laš, avar­sku sab­lju, i di­je­lo­ve po­jas­ne voj­ne gar­ni­tu­re, voj­ni nož, kre­si­vo s kre­me­nom, vrh stre­li­ce luka, ke­ra­mič­ku po­su­du, os­ta­tak ži­vo­ti­nje kao po­pud­bi­ne za dru­gi svi­jet te lju­ske ja­ja. Na­la­zi kao što je pa­laš su ri­jet­ki i on po­ka­zu­je da se oči­gled­no ra­di o avar­skom voj­ni­ku ko­ji je bio vi­še ran­gi­ran – rek­la je ar­he­olo­gi­nja Mu­ze­ja gra­da Ilo­ka i vo­di­te­lji­ca ar­he­olo­ških is­tra­ži­va­nja na lo­ka­li­te­tu Andrea Rim­pf.

Na­se­lja uz ri­je­ke

Pre­ma do­sa­daš­njim saz­na­nji­ma, ovaj na­laz s na­či­nom iz­ra­de i ukra­si­ma da­ti­ra iz 725. go­di­ne i ima iz­nim­no ve­li­ku ar­he­olo­šku važ­nost. Po­seb­no je vri­jed­no što je na po­dru­čju Hr­vat­ske do sa­da pro­na­đe­no sa­mo ne­ko­li­ko slič­nih na­la­za. S ob­zi­rom na to da lo­ka­li­tet ni­je do kra­ja is­tra­žen, a pos­to­ji još jed­na čes­ti­ca na ko­joj ni­su ni po­če­la is­tra­ži­va­nja, ar­he­olo­zi oče­ku­ju i niz dru­gih na­la­za ve­za­nih uz Ava­re na tom po­dru­čju. – Oni su ov­dje ži­vje­li oko dva sto­lje­ća pri­je ne­go­li ih je po­ra­zio Kar­lo Ve­li­ki, pos­li­je če­ga su se asi­mi­li­ra­li me­đu Sla­ve­ne ko­ju su tu ži­vje­li. Ot­kriv­ši grob­lja zna­mo za ne­ke lo­ka­li­te­te gdje su ži­vje­li. Pro­na­đe­no je i ne­ko­li­ko po­je­di­nač­nih grob­ni­ca ko­je nam go­vo­re o nji­ho­voj pri­sut­nos­ti – ka­že Rim­pf. O na­či­nu ži­vo­ta Ava­ra ma­lo se zna, a i to se saz­na­lo na­kon ot­kri­ća avar­skih grob­lja, s ob­zi­rom na to da su Ava­ri po­ka­pa­ni u sva­kod­nev­noj odje­ći. Za­nim­lji­vo je da su čes­to po­ka­pa­ni i dub­lje od dva me­tra, što se objaš­nja­va vje­ro­jat­nim stra­hom od pljač­ka­nja gro­bi­šta. Kao i broj­na dru­ga ple­me­na i Ava­ri su svo­ja na­se­lja gra­di­li uz ri­je­ke ko­je su im bi­le

iz­vor pit­ke vo­de, ali u is­to vri­je­me i pri­rod­na ba­ri­je­ra za obra­nu. S dru­ge stra­ne, ima­li su plod­nu zem­lju za is­pa­šu sto­ke i uz­goj hra­ne, kao i šu­me gdje su lo­vi­li div­ljač. Do sa­da je na ci­je­lom po­dru­čju Pa­non­ske ni­zi­ne pro­na­đe­no oko 80.000 avar­skih gro­bo­va, od če­ga ih je vi­še od 600 na po­dru­čju Hr­vat­ske. Naj­ve­će avar­sko grob­lje na­la­zi se kod Priv­la­ke, a uz grob­lje u Ša­ren­gra­du poz­na­ta su i ona u Nu­š­tru, Oto­ku, Sta­rim Jan­kov­ci­ma, Brod­skom Dre­nov­cu i Bi­je­lom Br­du. Osim tih ve­ćih i is­tra­že­nih grob­lja, pro­na­đe­ni su i ne­ki po­je­di­nač­ni na­la­zi, kao oni u Osi­je­ku, Zma­jev­cu i Bap­skoj. Ar­he­olo­gi­nja Grad­skog mu­ze­ja Vin­kov­ci Ani­ta Ra­pan-Pa­pe­ša go­di­na­ma ra­di na is­tra­ži­va­nju avar­skih grob­lja i Ava­ra kao ple­me­na. Pre­ma nje­zi­nim ri­je­či­ma, Ava­ri kao no­mad­ski na­rod na po­dru­čje da­naš­nje Hr­vat­ske do­la­ze u 6. sto­lje­ću iz Azi­je. – Ava­ri su bi­li voj­nič­ki us­tro­je­no pleme, voj­nič­ki us­tro­je­no druš­tvo. Ži­vje­li su u ku­ća­ma ko­je su gra­di­li od bla­ta ili pak u po­lu­uko­pa­nim ze­mu­ni­ca­ma. Ni­je ih bi­lo pu­no, ali su im voj­nič­ke vje­šti­ne, no­ve voj­ne teh­ni­ke i no­va oruž­ja ko­ja su do­ni­je­li omo­gu­ći­li da po­ro­be Sla­ve­ne ko­ji su ov­dje ži­vje­li. Osva­ja­li su naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći ko­nji­ma – rek­la je Ra­pan-Pa­pe­ša. Ava­ri su bi­li od­lič­ni ko­nja­ni­ci pa su ta­ko i nak­nad­ne ana­li­ze pro­na­đe­nih ljud­skih kos­ti­ju po­ka­za­le zna­ko­ve du­go­traj­nog ja­ha­nja. Bi­li su iz­nim­no ve­za­ni uza svo­je ko­nje, ne­ki vi­ši avar­ski čas­ni­ci i po­ka­pa­ni su s nji­ma. Do­ka­zu­ju to i ne­ka gro­bi­šta gdje su uz ljud­ske kos­ti pro­na­đe­ni i po­s­mrt­ni os­ta­ci ko­nja. Ra­pan-Pa­pe­ša po­jaš­nja­va i da su glav­na oruž­ja Ava­ra bi­le sab­lje, sje­ki­re, kop­lja, s ti­me da su naj­poz­na­ti­ji bi­li po lu­ko­vi­ma i stri­je­la­ma. Ko­ris­ti­li su stri­je­le s tri bri­da ko­je su za­da­va­le oz­bilj­ni­je ra­ne ne­go obič­ne stri­je­le. Sa so­bom su do­ni­je­li i re­flek­s­ni luk ko­ji im je omo­gu­ća­vao pu­no ve­ći do­met ne­go obič­ni lu­ko­vi. Bit­ke su vo­di­li uglav­nom na otvo­re­nim pros­to­ri­ma, a gra­di­li su i ve­li­ke lo­go­re, ut­vr­đe­ne zem­lja­nim na­si­pi­ma iz ko­jih su mo­gli na­pa­da­ti na sve stra­ne. Izve­li su niz us­pješ­nih voj­nih osva­ja­nja u to vri­je­me. Ipak, naj­ve­ći nji­hov voj­ni pot­hvat, ali ne­us­pio, za­jed­no sa Sla­ve­ni­ma bio je na­pad na Kons­tan­ti­no­pol 626. go­di­ne. Uz voj­ni po­raz, u toj bit­ki ima­li su i ve­li­ke ljud­ske gu­bit­ke, na­kon če­ga po­či­nje opa­da­nje nji­ho­ve voj­ne mo­ći. Na­kon po­ra­za vra­ti­li su se u ove kra­je­ve, a kas­ni­je su bi­li i svo­je­vr­s­na tam­pon­ska zo­na iz­me­đu Bi­zan­ta i Fra­na­ka. Na­ime, Bi­zant je ti­je­kom 7. i 8. sto­lje­ća Ava­ri­ma u zla­tu pla­ćao da ga ne na­pa­da­ju. Ava­ri ni­su ko­va­li svoj no­vac, ne­go su to zla­to go­to­vo dva sto­lje­ća aku­mu­li­ra­li. Kas­ni­je, za­jed­no sa sla­ven­skim sta­nov­niš­tvom, do­la­ze u su­kob s Kar­lom Ve­li­kim, ko­ji ih je i po­ra­zio, što je bio po­če­tak nji­ho­va kra­ja na ovim pros­to­ri­ma.

Stro­ga or­ga­ni­za­ci­ja

– Pos­li­je to­ga po­ra­za pre­os­ta­li Ava­ri su asi­mi­li­ra­ni, a nji­ho­vo zla­to je kao voj­ni pli­jen uzeo Kar­lo Ve­li­ki. Zla­to je dos­lov­no vo­že­no ko­li­ma. Oda­tle jed­nim di­je­lom i pro­iz­la­zi moć Kar­la Ve­li­kog, ko­ji je kas­ni­je gra­dio cr­k­ve i mno­ga dru­ga zda­nja – ka­že Ra­pan-Pa­pe­ša. Po­vi­jes­ne knji­ge ka­žu i da su Ava­ri bi­li or­ga­ni­zi­ra­ni po ro­do­vi­ma i ple­me­ni­ma, na či­jem če­lu su se na­la­zi­li tar­ha­ni. Na če­lu vi­še ro­do­va i ple­me­na bio je ka­gan, a u rat­nim po­ho­di­ma uz nje­ga je pos­to­jao još i ju­gur, kao pr­vi za­po­vjed­nik. Ava­ri, ko­ji su Sla­ve­ne ko­ris­ti­li kao ro­bo­ve, po­ra­zom od Kar­la Ve­li­ko­ga gu­be sna­gu, a ubr­zo i zna­čaj. Broj­ni­ji Sla­ve­ni su ih asi­mi­li­ra­li pa to vojničko pleme ubr­zo nes­ta­je.

Na­kon što ih je voj­no po­ra­zio, Kar­lo Ve­li­ki je Ava­ri­ma odu­zeo sve zla­to

VOJNIČKO PLEME Ava­ra ni­je bi­lo pu­no, ali su im voj­nič­ke vje­šti­ne (go­re), no­ve voj­ne teh­ni­ke i no­va oruž­ja ko­ja su do­ni­je­li omo­gu­ći­li da po­ro­be Sla­ve­ne da­nas go­vo­re ar­he­olo­ški os­ta­ci, a važ­na no­va ot­kri­ća po­ka­za­la nam je vo­di­te­lji­ca ar­he­olo­ških is­tra­ži­va­nja na ovo­me lo­ka­li­te­tu Andrea Rim­pf (do­lje)

ko­ji su ov­dje ži­vje­li. O nji­ma

Sab­lje, sje­ki­re, kop­lje, luk i stri­je­la Glav­no oruž­je Ava­ra bi­li su luk i stri­je­la s tri bri­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.