Da dr­ža­va pro­gla­si ban­krot, po­sku­pje­li bi hra­na i re­ži­je, ne bi bi­lo za mi­ro­vi­ne

Be­lja­kov sal­to mor­ta­le – ide­ja pred­sjed­ni­ka HSS-a da dr­ža­va pres­ta­ne pla­ća­ti du­go­ve na pet do de­set go­di­na na­iš­la na osu­du i pod­smi­jeh struč­nja­ka:

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ma­ri­na Šu­njer­ga

Po­ka­zao ko­li­ko da­le­ko mo­gu ići fi­nan­cij­ski neo­bra­zo­va­ni, a is­to­dob­no neo­d­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri: Be­lja­ka bi se po­sra­mi­la i Syri­za! U po­pla­vi po­pu­lis­tič­kih ide­ja po­tak­nu­tih pre­diz­bor­nim oz­ra­čjem pred­sjed­nik Hr­vat­ske se­ljač­ke stran­ke Kre­ši­mir Be­ljak za­klju­čio je da bi bi­lo naj­bo­lje kad bi Hr­vat­ska pres­ta­la vra­ća­ti du­go­ve na pet do de­set go­di­na dok ne uhva­ti zra­ka. Ko­li­ko god priv­lač­no dje­lo­va­la tak­va ide­ja jed­ni­ma, a su­lu­da dru­gi­ma, ri­ječ je o pre­se­da­nu ko­jim se va­lja po­za­ba­vi­ti.

Po­dr­ža­va li Be­lja­ka SDP?

– Mi smo zre­li za re­kons­truk­ci­ju re­pu­bli­ke. Tre­ba ini­ci­ra­ti in­du­ci­ra­nu ko­mu, od­nos­no ban­krot dr­ža­ve. Tre­ba stra­nim vje­rov­ni­ci­ma re­ći da ni­smo spo­sob­ni ser­vi­si­ra­ti obve­ze i da nas če­ka­ju s našim du­go­vi­ma pet do de­set go­di­na dok ne udah­ne­mo zra­ka i re­kons­tru­ira­mo se kao dr­ža­va. On­da će­mo ima­ti i rast dr­ža­ve s ja­ča­njem lo­kal­nih za­jed­ni­ca – ka­zao je Be­ljak u emi­si­ji Ve­to na N1 te­le­vi­zi­ji. U Hr­vat­skoj na­rod­noj ban­ci hva­ta­ju se za gla­vu, ia­ko ne vje­ru­ju da će Be­lja­ko­va ide­ja na­ići na plod­no tlo u ši­rem po­li­tič­kom kru­gu, a una­toč či­nje­ni­ci da je Be­ljak go­na­rod­noj stu­ju­ći na N1 te­le­vi­zi­ji re­kao da Da­vor Ber­nar­dić po­du­pi­re ide­ju, SDP šu­ti i ne že­le ni po­t­vrd­no ni ne­ga­tiv­no od­go­vo­ri­ti po­dr­ža­va li kon­tro­verz­no rje­še­nje. Struč­nja­ci objaš­nja­va­ju ko­je bi bi­le po­s­lje­di­ce Be­lja­ko­va ola­kog po­zi­va­nja na ne­pla­ća­nje obve­za ino­zem­nim kre­di­to­ri­ma. Ta­kav bi po­tez bio “sal­to mor­ta­le” jer bi za gra­đa­ne pre­ko no­ći ap­so­lut­no sve po­sku­pje­lo, a no­vac ne bi­smo mo­gli po­su­di­ti go­to­vo od ni­ko­ga, ka­že nam je­dan fi­nan­cij­ski struč­njak ko­ji je že­lio os­ta­ti ano­ni­man ka­ko svo­jim ugle­dom ne bi dao na zna­ča­ju Be­lja­ko­vim kons­truk­ci­ja­ma. Na­ime, pr­vo ne­pla­ća­nje pris­pje­le ka­ma­te ili glav­ni­ce zna­či­lo bi sro­za­va­nje kre­dit­nog rej­tin­ga dr­ža­ve na sta­tus ban­kro­ta što zna­či da bi ka­ma­te sko­či­le u ne­bo. Na­rav­no, s po­dru­čja ma­kro­eko­no­mi­je sve bi se pre­li­lo u do­me­nu nov­ča­ni­ka sva­kog po­je­di­nog gra­đa­ni­na. Ve­će ka­ma­te za dr­ža­vu zna­če i ve­će ka­ma­te na kre­di­te, od onih za stan do ka­ma­ta za “mi­nus” na ra­ču­nu. Pro­sječ­ni stam­be­ni kre­dit u slu­ča­ju ras­ta ka­ma­te za je­dan pos­tot­ni po­en po­skup­lju­je od 200 do 300 ku­na mje­seč­no, a u slu­ča­ju ban­kro­ta dr­ža­ve mo­že do­ći do vi­šes­tru­kog ras­ta ka­ma­te po­put onih u Grč­koj ko­je su se­za­le i na vi­še od osam pos­to za gra­đa­ne. Kre­di­ti bi, dak­le, pre­ko no­ći po­sku­pje­li i vi­še od 1000 ku­na sva­kog mje­se­ca. Pro­fi­ti­ra­li bi gra­đa­ni sa šted­njom, ali ne do­volj­no da bi se sma­njio ne­ga­ti­van utje­caj ko­ji bi Be­lja­ko­vo rje­še­nje do­ni­je­lo op­ćem stan­dar­du. U Hr­vat­skoj ban­ci objaš­nja­va­ju nam da bi se ne­pla­ća­njem obve­za pre­ma vje­rov­ni­ci­ma uš­lo u po­zi­ci­ju u ko­joj ne­ma ni inves­ti­ci­ja ni lik­vid­nos­ti iz­van gra­ni­ca. – To bi stvo­ri­lo ve­lik pri­ti­sak na te­čaj ku­ne i HNB bi ga mo­rao bra­ni­ti tro­še­ći re­zer­ve zbog če­ga bi pa­da­le i de­viz­ne pri­ču­ve – ka­žu nam u HNB-u. U tom bi slu­ča­ju ku­na iz­gu­bi­la vri­jed­nost u od­no­su na euro. Kre­di­ti bi ta­ko po­sku­pje­li zbog ras­ta ka­ma­ta, a po­tom bi se zbog slab­lje­nja te­ča­ja do­go­dio i dvos­tru­ki udar na stan­dard.

Jav­ni dug u ve­lja­či opet pao

Me­đu­tim, ne bi bi­li ugro­že­ni sa­mo gra­đa­ni ko­ji su duž­ni ban­ka­ma, već svi jer bi sla­bi­ja ku­na o uvo­zu ovis­nom gos­po­dar­stvu zna­či­la po­skup­lje­nje svih pro­izvo­da, a zbog ener­get­ske neo­vis­nos­ti i znat­no po­skup­lje­nje re­ži­ja. Dr­ža­va bi tih pet do de­set go­di­na ušte­dje­la oko 11 mi­li­jar­di ku­na go­diš­nje iz pro­ra­ču­na jer ne bi pla­ća­la du­go­ve nas­ta­le po ka­ma­ta­ma, ali bi gos­po­dar­stvo do te mje­re us­po­ri­lo ak­tiv­nos­ti da ne bi upla­ći­va­lo do­volj­no po­re­za ni do­pri­no­sa. U tom bi slu­ča­ju dr­ža­vi vr­lo vje­ro­jat­no ne­dos­ta­ja­lo nov­ca za is­pla­tu pla­ća i mi­ro­vi­na, a i za pla­ća­nje us­lu­ga u zdrav­s­tvu. No­vac bi mo­gla po­su­di­ti je­di­no iz obvez­nih mi­ro­vin­skih fon­do­va, a to zna­či da bi po­je­la bu­du­će mi­ro­vi­ne. Za­što se to­ga Be­ljak do­sje­tio i za­što bi ga even­tu­al­no Ber­nar­dić u to­me po­dr­ža­vao, os­ta­je ne­jas­no. Jav­ni dug Hr­vat­ske i u ve­lja­či je pao u od­no­su na sta­nje iz ve­lja­če 2016. na 288,5 mi­li­jar­di ku­na, jav­ne fi­nan­ci­je sta­bil­ne su s po­vi­jes­no ni­skim de­fi­ci­tom, ka­ma­te na dug pa­da­ju, a smi­je­ši nam se i po­pra­vak kre­dit­nog rej­tin­ga. Ne­po­tre­ban Be­lja­kov po­pu­li­zam po­ka­zu­je ko­li­ko da­le­ko mo­gu ići fi­nan­cij­ski neo­bra­zo­va­ni, a is­to­dob­no neo­d­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri:

Syri­za!• Be­lja­ka bi se po­sra­mi­la i

Tre­ba­mo se re­kons­tru­ira­ti kao dr­ža­va, za­klju­čio je Kre­ši­mir Be­ljak

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.