HRASTOVE TRUPCE UNIŠTAVAJU I GO­RI ŠTETNICI OD STJENICA

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis - Prof. eme­ri­tus iz Za­gre­ba

Je li ko­nač­no od­zvo­ni­lo ne­kon­tro­li­ra­nom iz­vo­zu hras­to­vih tru­pa­ca na ko­ji­ma je, ka­ko tvr­de u drv­no-pre­ra­đi­vač­kom sek­to­ru, cvje­tao i or­ga­ni­zi­ra­ni kri­mi­nal, znat će se usko­ro. Na­red­bom mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de To­mis­la­va To­lu­ši­ća od su­bo­te, na­ime, po­či­nje te­ći rok od dvi­je go­di­ne ti­je­kom ko­jeg će bi­ti naj­stro­že za­bra­njen iz­voz tog na­ci­onal­nog bo­gat­stva na ko­je­mu su zem­lje po­put Ita­li­je, Aus­tri­je, Nje­mač­ke, Ki­ne, čak i Sr­bi­je zgr­ta­le mi­li­ju­ne eura. Kao raz­log za­bra­ne na­vo­de se fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re zbog hrastove mre­žas­te stje­ni­ce ko­jom su ugro­že­ne sto­ljet­ne šu­me hras­to­va u čak 14 hr­vat­skih žu­pa­ni­ja. No zna li se da je pod dek­la­ra­ci­ja­ma ne­za­nim­lji­vi­jih i jef­ti­ni­jih vr­sta dr­va iz Hr­vat­ske iz­la­zi­lo i 4-5 pu­ta vi­še hras­to­vih tru­pa­ca od za­bi­lje­že­ne sta­tis­ti­ke, što nam je pris­kr­bi­lo tek imidž zem­lje kva­li­tet­ne i jef­ti­ne si­ro­vi­ne, mu­dar po­tez mi­nis­tra, ko­jim će se od hras­ta mak­nu­ti tr­gov­ci i pre­kup­ci, do­la­zi u pra­vi čas. Dok po­je­di­ni tr­gov­ci, pi­la­na­ri i do­ma­ći dr­vo­pre­ra­đi­va­či, na­ime, tu vi­so­ko­vri­jed­nu si­ro­vi­nu do­bi­va­ju po pov­la­šte­noj ci­je­ni i nit­ko kas­ni­je ne kon­tro­li­ra ko­li­ko je od nje otiš­lo u fi­nal­ni pro­izvod, a ko­li­ko u pre­pro­da­ju u iz­voz po znat­no vi­šim ci­je­na­ma, dio do­ma­ćih fi­na­lis­ta, na­mje­šta­ja­ca, iz­no­va po­zi­va na re­vi­zi­je ugo­vo­ra s Hr­vat­skim šu­ma­ma i ža­li se na ne­dos­ta­tak vri­jed­ne si­ro­vi­ne, ko­ju nam stra­ni kup­ci kas­ni­je vra­ća­ju u vi­šes­tru­ko pre­pla­će­nom na­mje­šta­ju i par­ke­ti­ma s “pot­pi­som”. A što je naj­ža­los­ni­je, va­ni se hrast vi­še ci­je­ni i u jav­noj na­ba­vi, dok mi i da­lje iz­miš­lja­mo “to­plu vo­du”, a ve­ći­na gra­đa­na si ne mo­že pri­ušti­ti ni­šta vred­ni­je od na­mje­šta­ja iz plo­ča i ive­ri­ce. Do­ma­ći hrast u iz­voz od­la­zi i taj­no, u za­tvo­re­nim kon­tej­ne­ri­ma, dek­la­ri­ran kao gra­đa. Pre­ma sta­tis­ti­ka­ma, la­ni je iz Hr­vat­ske otiš­lo tru­pa­ca u vri­jed­nos­ti od oko 330 mi­li­ju­na ku­na, s obra­đe­nim pi­lje­nim dr­vom u vri­jed­nos­ti od oko 3 mi­li­jar­de ku­na, a una­toč do­ma­ćim po­tre­ba­ma u pro­izvod­nji pe­le­ta i elek­tra­na na bi­oma­su, iz­vez­lo se i oko 600 ti­su­ća to­na drv­ne bi­oma­se. S dru­ge stra­ne, Hr­vat­ske će šu­me ove go­di­ne po­sje­ći 2,26 mi­li­ju­na ku­bi­ka šu­me, dok kup­ci po­tra­žu­ju 2,89 mi­li­ju­na ku­bi­ka si­ro­vi­ne, pri če­mu su ni­ska ci­je­na tru­pa­ca, kao i jef­ti­na rad­na sna­ga raz­log i broj­nim ak­vi­zi­ci­ja­ma lo­kal­nih tvrt­ki u drv­noj in­dus­tri­ji od stra­ne stra­nog ka­pi­ta­la ko­ji si je u Hr­vat­skoj na­šao zlat­nu ko­ku. Is­pa­da ta­ko da, pre­ma To­lu­ši­će­vim ri­je­či­ma, od go­diš­njeg pri­ho­da drv­ne in­dus­tri­je od oko 13 mi­li­jar­di ku­na, iz­ve­ze­mo ro­be u vri­jed­nos­ti od oko 8,1 mi­li­jar­du ku­na, od če­ga 68 pos­to pre­ra­đe­nog dr­va, pi­lje­ne gra­đe i os­ta­log, a sve­ga 32 pos­to na­mje­šta­ja. S ob­zi­rom na po­ten­ci­jal i či­nje­ni­cu da je do­ma­ća drv­na in­dus­tri­ja tra­di­ci­onal­ni iz­voz­nik i jed­na od ri­jet­kih gra­na ko­je u vanj­sko­tr­go­vin­skoj bi­lan­ci os­tva­ru­ju su­fi­cit, vri­je­me je da se uz “fi­to­sa­ni­tar­ne” do­ne­su i do­dat­ne mje­re ko­je će pra­ve pro­izvo­đa­če odvo­ji­ti od štet­ni­ka ko­ji su u hr­vat­skim šu­ma­ma na­pra­vi­li i znat­no vi­še šte­te od hrastove mre­žas­te stje­ni­ce ili pot­kor­nja­ka. Igor Ča­tić Hr­vat­ske udru­ge or­ga­ni­zi­ra­ju sku­po­ve ne­za­do­volj­stva zbog re­for­me škol­skog sus­ta­va. Uvi­jek su is­ti go­vor­ni­ci, ko­ji ni­su oba­vi­li svoj po­sao kva­li­tet­no. Ali ni­ka­da ni­su pos­ta­vi­li pi­ta­nje dje­lo­va­nja jed­ne udru­ge ko­ja već odav­no uno­si oz­bi­ljan pro­blem u ško­le. Ali i u me­di­je. To je ne­pri­dr­ža­va­nje hr­vat­skih i me­đu­na­rod­nih nor­mi ko­ji se mo­gu sa­že­ti u re­če­ni­cu: “De­ci­mal­ni znak u hr­vat­skom pra­vo­pi­su je de­ci­mal­ni za­rez (HRN ISO 31-0:1996, Ve­li­či­ne i je­di­ni­ce - 0. dio: Op­ća na­če­la (ISO 31-0:1992)), a ne de­ci­mal­na toč­ka.” Us­pr­kos to­mu, Hr­vat­sko ma­te­ma­tič­ko druš­tvo kao vr­hov­na stru­kov­na udru­ga ipak pre­po­ru­ču­je upo­ra­bu de­ci­mal­ne toč­ke. Otu­da ne­ujed­na­če­nost u za­pi­su de­ci­mal­no­ga zna­ka. U svim škol­skim pri­ruč­ni­ci­ma, osim udž­be­ni­ka iz ma­te­ma­ti­ke, ra­bi se de­ci­mal­ni za­rez i to je je­di­no is­prav­no. Ma­te­ma­ti­ča­ri je­di­ni to ne po­štu­ju. Oni su 2000. go­di­ne na Pr­vom kon­gre­su nas­tav­ni­ka ma­te­ma­ti­ke RH od­lu­či­li da će pi­sa­ti de­ci­mal­nu toč­ku. Na­ža­lost, to ne­po­šti­va­nje hr­vat­skih nor­mi, pa i pra­vo­pis­nih pra­vi­la pro­ši­ri­lo se u ma­sov­ne me­di­je. Ovih da­na do­šao sam u je­dan du­ćan da ku­pim so­kov­nik za 2,999 ku­na. Ka­da sam htio pla­ti­ti 3 ku­ne, rek­li su mi to ko­šta dvi­je ti­su­će, de­vet sto­ti­na de­ve­de­set i de­vet ku­na. Re­kao sam im sa­mo da ne­ka na­pi­šu u du­hu me­đu­na­rod­nih i hr­vat­ski nor­mi is­prav­no ci­je­nu. Po za­ču­đe­nim li­ci­ma, za­klju­čio sam da ne­ma smis­la tu­ma­či­ti zas­tup­ni­ci­ma stra­no­ga ka­pi­ta­la da se mo­ra­ju pri­dr­ža­va­ti hr­vat­skih nor­mi. Pos­tav­lja se pi­ta­nje, mo­že li jed­nog da­na bi­lo ko­ja udru­ga za­klju­či­ti da dan ne­ma 24 sa­ta jer da oni mis­le da je bo­lje da to bu­de 23,99999 sa­ti. Ali Hr­vat­sko ma­te­ma­tič­ko druš­tvo mo­že uno­si­ti ne­red u hr­vat­ski obra­zov­ni sus­tav i po­s­lje­dič­no me­di­je. Ima­ju pra­vo pred­lo­ži­ti da Hr­vat­ska sli­je­di pri­mjer ne­kih dru­gih ze­ma­lja i ra­bi de­ci­mal­nu toč­ku. Ali to mo­ra­ju pro­ves­ti kroz nor­mi­za­cij­ski pos­tu­pak da to usvo­ji Hr­vat­ski za­vod za nor­me. Ali tad tre­ba pre­ra­di­ti i sve udž­be­ni­ke i mno­go to­ga dru­go­ga. Gdje su in­s­pek­ci­je ko­je će dras­tič­no kaž­nja­va­ti upo­ra­bu de­ci­mal­ne toč­ke, pa i u ra­ču­na­li­ma ko­je pro­da­ju na hr­vat­skom tr­ži­štu? Gdje su škol­ske in­s­pek­ci­je ko­je ne re­agi­ra­ju, iz­da­va­či itd.? Dvos­tru­ko pi­sa­nje is­to­ga de­ci­mal­nog zna­ka dje­ci u ško­li je ve­li­ki pro­blem. Da se ne i go­vo­ri o us­ta­nov­lje­nom na­si­lju nad mla­dom po­pu­la­ci­jom pre­tje­ra­nom upo­tre­bom di­gi­tal­nih spra­va u naj­ra­ni­joj do­bi. Ko­ja re­zul­ti­ra di­gi­tal­nom de­men­ci­jom i uru­ša­va­njem kog­ni­tiv­nih spo­sob­nos­ti. Udru­ge gra­đa­ne ne mo­gu bi­ti iz­nad prav­nih oso­ba s jav­nim ov­las­ti­ma kak­va je Hr­vat­ski za­vod za nor­me.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.