KA­RIM RA­SHID

Ra­dim pr­vi svjet­ski ho­tel ko­ji do­pu­šta sek­su­al­ne slo­bo­de, a in­s­pi­ra­ci­ja je ljud­sko ti­je­lo

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Mar­ti­na Stru­kić mar­ti­na.stru­kic@ve­cer­nji.net ZAGREB

Kon­zu­men­ti su da­nas sve zah­tjev­ni­ji, a to zna­či da ih je sve te­že iz­ne­na­di­ti, odu­še­vi­ti i in­s­pi­ri­ra­ti, objaš­nja­va poz­na­ti di­zaj­ner Bi­ti 30 go­di­na u sa­mom vr­hu svjet­skog di­zaj­na mo­gu tek ri­jet­ki. Je­dan od njih sva­ka­ko je Ka­rim Ra­shid. Naj­bo­lje ga je pred­sta­vi­ti u broj­ka­ma, a one ka­žu: vi­še od 3000 di­zaj­ni­ra­nih pred­me­ta u pro­izvod­nji, vi­še od 300 na­gra­da i dje­lo­va­nje u vi­še od 35 dr­ža­va. Ovaj di­zaj­ner egi­pat­skog po­dri­je­tla s newyor­škom adre­som, ko­ji je svjet­sku po­pu­lar­nost ste­kao di­zaj­ni­ra­njem mo­der­nih ko­ma­da na­mje­šta­ja, od ko­jih da­nas ne­ki uži­va­ju kul­t­ni sta­tus, i prak­tič­nih pred­me­ta za sva­kod­nev­nu upo­tre­bu, naj­poz­na­ti­ji je po svo­jim broj­nim ko­la­bo­ra­ci­ja­ma s emi­nent­nim di­zaj­ner­skim ku­ća­ma. Upra­vo ga je jed­na tak­va su­rad­nja, ona s do­ma­ćim pro­izvo­đa­čem na­mje­šta­ja Erom, do­ve­la u Zagreb, toč­ni­je u Mu­zej Mi­ma­ru, u ko­jem je otvo­rio iz­lož­bu ko­la­bo­ra­cij­skih pri­mje­ra­ka. Iz­lož­ba se mo­že raz­gle­da­ti do 11. lip­nja, a ta­da se eks­po­na­ti se­le u Mu­zej Ka­ri­ma Ra­shi­da u New Yor­ku.

Ka­da po­gle­da­mo pred­stav­lje­ne eks­po­na­te na ovoj iz­lož­bi, go­to­vo da mo­že­mo go­vo­ri­ti o pre­sje­ku va­šeg du­go­go­diš­njeg ra­da. Ipak, su­sre­li ste se s ne­kim iz­a­zo­vi­ma...

Ja­ko sam po­no­san na ci­je­lu ko­lek­ci­ju i uis­ti­nu ima tu mno­go po­vez­ni­ca s ne­kim ra­ni­jim ra­do­vi­ma, ali po­seb­no sam po­no­san na stol Kol­li­de. Na­ime, ide­ja je bi­la pro­na­ći ne­ki neo­bi­čan kut iz­ved­be or­gan­ske for­me. Uz to va­lja­lo je vo­di­ti ra­ču­na da stol bu­de sta­bi­lan, a is­to­dob­no i es­tet­ski priv­la­čan, ta­ko da mi je, ka­da go­vo­rim o ko­lek­ci­ji, taj stol za­pra­vo naj­dra­ži.

Ne­mo­gu­će se ote­ti doj­mu da je ova ko­lek­ci­ja, ko­ju ste odra­di­li s Erom, pri­lič­no ne­ko­nven­ci­onal­na, pri­je sve­ga zbog no­vih obli­ka u ko­ji­ma ni­je mo­gu­će na pr­vu spoz­na­ti da je ri­ječ o ko­mo­di, so­fi, or­ma­ru, klub-sto­li­ću, bla­go­va­onič­kom sto­lu, fo­te­lji ....

Iz­nim­no sam sre­tan zbog ove su­rad­nje jer je Era sve mo­je za­mis­li i ide­je pre­tvo­ri­la u upo­rab­ne pred­me­te, na­mje­štaj ko­ji de­fi­ni­tiv­no

ima ne­ku svo­ju po­seb­nu pri­ču i ko­ji je druk­či­ji od uobi­ča­je­nog. No, upra­vo u to­me i jest nje­go­va lje­po­ta.

Du­go, već 30 go­di­na, u svjet­skom ste di­zaj­ner­skom vr­hu, ko­ja je va­ša fi­lo­zo­fi­ja us­pje­ha? Ka­ko di­zajn us­pi­je­va­te uči­ni­ti važ­nim u sva­kod­nev­nom ži­vo­tu?

Čo­vjek dnev­no, u pro­sje­ku, do­tak­ne čak 600 pred­me­ta – to je naj­bo­lji do­kaz da je di­zajn sva­kod­nev­nih pred­me­ta i te ka­ko va­žan i po­tre­ban. Ve­li­ki iz­a­zov za di­zaj­ne­re, pa ta­ko i me­ne, jest uči­ni­ti te pred­me­te, ko­ji su dos­tup­ni ši­ro­kom kru­gu lju­di, po­seb­ni­ma, bit­ni­ma i ori­gi­nal­ni­ma. Di­zaj­ne­ri ima­ju moć obli­ko­va­ti bo­lji svi­jet, po­jed­nos­tav­ni­ti ži­vot i na­pra­vi­ti oku li­je­pe pred­me­te dos­tup­ne svi­ma. Vr­lo sam svjes­tan da ži­vi­mo u kom­plek­s­nom svi­je­tu i ne sli­je­dim sli­je­po svo­ju vi­zi­ju, već mis­lim da svat­ko od nas tre­ba da­ti svoj mak­si­mal­ni do­pri­nos.

Osim va­ših ra­do­va, ve­li­ki pe­čat os­tav­lja­ju raz­ne su­rad­nje s poz­na­tim bren­do­vi­ma od ko­jih su ne­ke os­ta­vi­le i te ka­kav trag u kul­tu­ri. I sva­ka va­ša no­va ko­la­bo­ra­ci­ja ve­li­ka je stvar, iš­če­ku­je se s nes­trp­lje­njem. Ne­mo­gu­će je ne pi­ta­ti vas što no­vo spre­ma­te?

O, tre­nu­tač­no mi se “ku­ha” to­li­ko to­ga. Ra­dim na no­voj ko­lek­ci­ji sre­br­nog na­ki­ta, na no­voj ko­lek­ci­ji ra­s­vjet­nih ti­je­la u su­rad­nji s Axo Lig­ht, po­sve­ćen sam iz­ra­di na­mje­šta­ja od pje­ne ko­ji omo­gu­ću­je po­igra­va­nje obli­ci­ma... Na­da­lje, ure­đu­jem in­te­ri­je­re za tri ho­te­la u Nor­ve­škoj, 500 so­ba do­bit će no­vi iden­ti­tet u Am­s­ter­da­mu, a kom­plet­no ću ure­di­ti i je­dan no­vi ho­tel u Gdanj­sku u Polj­skoj. Ra­dim i na in­te­ri­je­ri­ma če­ti­ri­ju res­to­ra­na u Abu Da­bi­ju i Ba­hra­inu. Pa­ra­lel­no s tim pos­lo­vi­ma po­ku­ša­vam ure­di­ti i ne­ko­li­ko sta­no­va u Mi­ami­ju i New Yor­ku. No, uza sve te pro­jek­te tre­nu­tač­no mi je u fo­ku­su no­vi ho­tel Temp­ta­ti­on ko­ji sam ra­dio za Ori­gi­nal Re­sorts. I pri­je sam di­zaj­ni­rao ho­te­le, ali ni­kad ova­kav. Na­ime, ri­ječ je o ho­te­lu sa­mo za odras­le, ko­ji je to­ples zo­na. Di­zaj­ni­rao sam ci­je­lu zgra­du, za­jed­nič­ke pros­to­ri­je, so­be, de­vet res­to­ra­na i gi­gant­ski ba­zen. Ho­tel do­pu­šta sek­su­al­nu slo­bo­du i pr­vi je ta­kav ho­tel na svi­je­tu. In­s­pi­ra­ci­ja pri ure­đe­nju bi­lo mi je ljud­sko ti­je­lo te me­đu­sob­na ljud­ska in­te­rak­ci­ja. Je­dva če­kam da bu­de za­vr­šen i pred­stav­ljen svi­je­tu, a to bi, pre­ma pla­nu, tre­ba­lo bi­ti u lis­to­pa­du ove go­di­ne. Da, baš sam uz­bu­đen zbog tog pro­jek­ta.

Upra­vo ste na­ve­li da vas no­vi pro­jek­ti i da­lje i te ka­ko uz­bu­đu­ju i po­kre­ću, no, mo­ram vas pi­ta­ti, što vam je u ka­ri­je­ri bio naj­ve­ći iz­a­zov? Što vam je bi­lo naj­te­že di­zaj­ni­ra­ti?

Bob­ble (bo­ca s pro­čiš­ći­va­čem ko­ja fil­tri­ra vo­du, op. a.) bio je vr­lo iz­a­zo­van pro­izvod, od sa­mog pa­ten­ta do iz­ved­be. Va­lja­lo je na­pra­vi­ti fil­tar ko­ji je do­volj­no ma­len da mo­že pro­ći kroz usko gr­lo bo­ce i da pri­tom vo­da kroz nje­ga br­zo pro­la­zi jer u su­prot­nom ne bi bi­la ri­ječ o funk­ci­onal­nom pred­me­tu. S di­zaj­ner­ske toč­ke gle­di­šta bi­lo je iz­a­zov­no na­pra­vi­ti za­ob­lje­nu bo­cu iz­nim­no tan­kih sti­jen­ki ko­ja će iz­dr­ža­ti čes­tu upo­tre­bu, na­ime, jed­na bo­ca pre­dvi­đe­na je za čak 300 pu­nje­nja i fil­tri­ra­nja. Vo­de­ći se tom ide­jom, na­pra­vio sam bo­cu či­ja se for­ma te­me­lji na obli­ku bro­ja osam. I pri­tom sam ko­ris­tio BPA free plas­ti­ku. No, da za­klju­čim, ono zbog če­ga je ova bo­ca bri­ljant­na jest či­nje­ni­ca da je ri­ječ o pro­izvo­du ko­ji je ap­so­lut­no uni­ver­za­lan, ko­ji bri­še gra­ni­ce i ko­ji je dos­tu­pan svug­dje u svi­je­tu. Dak­le to je pro­izvod ko­ji šte­di no­vac, ču­va oko­liš i omo­gu­ću­je vam da uvi­jek uz se­be ima­te čis­tu vo­du. Sve to u sa­mo jed­noj ma­loj bo­ci.

Ni­je taj­na da vo­li­te eks­pe­ri­men­ti­ra­ti s obli­ci­ma i ma­te­ri­ja­li­ma, što­vi­še, ta­kav na­čin ra­da je­dan je od va­ših za­štit­nih zna­ko­va. Is­tra­žu­je­te li no­ve ma­te­ri­ja­le i for­me?

Vo­lim su­ra­đi­va­ti s kli­jen­ti­ma ko­ji su otvo­re­ni no­vim ide­ja­ma, eko- lo­škim ma­te­ri­ja­li­ma ili ko­ma­di­ma ko­ji nas­ta­ju re­cik­la­žom, jer me­ni je za­šti­ta oko­li­ša ja­ko bit­na. Sa­da mi je ap­so­lut­ni hit or­gan­ska plas­ti­ka. Op­sjed­nut sam ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji su raz­gra­di­vi, re­cik­li­ra­ni ili čak do­bi­ve­ni od ne­kih dru­gih iz­vo­ra, a ne naf­te. Pri­mje­ri­ce, vo­lim ra­di­ti s plas­ti­kom ko­ja se do­bi­va od ku­ku­ru­za ili še­će­ra. Ne­ki od mo­jih pro­izvo­da iz­ra­đe­ni su od ku­ku­ru­za. No pu­bli­ka, od­nos­no kup­ci ne zna­ju raz­li­ku, nji­ma sva­ka plas­ti­ka iz­gle­da kao plas­ti­ka, za­to je na na­ma da ih in­for­mi­ra­mo i edu­ci­ra­mo. Pos­to­ji mno­go bi­oraz­gra­di­vih ma­te­ri­ja­la ko­je ko­ris­tim u svom di­zaj­nu i ko­ji su su­per. Omo­gu­ću­ju lak­še skul­p­tu­ri­ra­nje, a pri­tom su eko­lo­ški.

S ob­zi­rom na to da ste iz­u­zet­no za­pos­le­ni, vje­ru­jem da vam po­ne­kad ni­je la­ko pro­na­ći in­s­pi­ra­ci­ju, ko­ji je vaš re­cept za uvi­jek svje­že ide­je?

Ne uzi­mam in­s­pi­ra­ci­ju s jed­nog mjes­ta, stva­ri ili oso­be. Ni­je taj­na da je mu­zi­ka vr­lo ve­lik po­kre­tač mo­je kre­ativ­nos­ti, no sli­čan efekt ima­ju i mo­ja broj­na pu­to­va­nja ti­je­kom ko­jih se uvi­jek uhva­tim ne­čeg što mi se uči­ni neo­bič­nim. Pri­mje­ri­ce, ne­ke od ve­li­kih in­s­pi­ra­ci­ja bi­le su mi te­re­ta­na iz Hong Kon­ga i ku­pa­oni­ca u jed­nom ma­lom pa­ri­škom ho­te­lu. Lje­po­ta je u sve­mu, na na­ma je da je vi­di­mo i pre­poz­na­mo.

Di­zajn je ono što ži­vi­te i od če­ga ži­vi­te, a on je da­nas mno­go vi­še od ko­ma­da na­mje­šta­ja ili ko­ma­da odje­će. Lju­di ku­pu­ju­ći rad ne­kog odre­đe­nog di­zaj­ne­ra ku­pu­ju svo­je­vr­s­ni stil ži­vo­ta. Što mis­li­te, za­što je lju­di­ma da­nas to­li­ko bit­no po­sje­do­va­ti stva­ri s pot­pi­som?

Mo­žda će vas iz­ne­na­di­ti mo­je miš­lje­nje, ali je­di­ni pot­pis ko­ji stvar­no tre­ba­mo je naš vlas­ti­ti. A kad je ri­ječ o to­me da lju­di ku­pu­ju na­mje­štaj s pot­pi­som, ja sam pu­no vi­še od svog pot­pi­sa. Ja sam 30 go­di­na iskus­tva, struč­nos­ti, is­tra­ži­va­nja i vi­zi­je. Da­nas smo svje­do­ci odras­ta­nja no­ve ge­ne­ra­ci­je, one ko­ja je okre­nu­ta di­gi­tal­nom svi­je­tu, vir­tu­al­noj stvar­nos­ti, u ko­joj je sav luk­suz dos­tu­pan, gdje se jed­nim po­te­zom bri­šu gra­ni­ce. U tak­vom svi­je­tu svi smo po­zva­ni da stva­ra­mo. Dru­ga stra­na te pri­če ka­že da su kon­zu­men­ti sve zah­tjev­ni­ji i sto­ga uvi­jek tre­ba te­ži­ti to­me da ih iz­ne­na­di­mo, in­s­pi­ri­ra­mo i odu­še­vi­mo.

O SU­RAD­NJI S EROM

Su­rad­nja s Erom bi­la je su­per jer sve što sam za­mis­lio, oni su pro­ve­li u dje­lo ia­ko im to ni­je bi­lo ni­ma­lo la­ko

O KONZUMERIZMU

Ja ni­sam sa­mo pot­pis, ja sam 30 go­di­na iskus­tva, is­tra­ži­va­nja, struč­nos­ti i vi­zi­je, a sve to lju­di pre­poz­na­ju i ci­je­ne

“Op­sjed­nut sam ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji su raz­gra­di­vi, re­cik­li­ra­ni... Vo­lim ra­di­ti s plas­ti­kom od ku­ku­ru­za ili še­će­ra. Ne­ki od mo­jih pro­izvo­da iz­ra­đe­ni su od ku­ku­ru­za. No kup­ci ne zna­ju raz­li­ku”

Na­mje­štaj bu­duć­nos­ti Li­ni­je, ma­te­ri­ja­li, obli­ci ko­je pot­pi­su­ju Era i Ka­rim Ra­shid fu­tu­ris­tič­ka su vi­zi­ja ko­ja se neo­če­ki­va­no do­bro uk­lo­pi­la u pros­tor Mu­ze­ja Mi­ma­re

Dr­vo i pre­maz Igra obli­ka u ko­joj je, uz di­zajn, ja­ko važ­na i sta­bil­nost od­li­ke su ovog or­ma­ra. Iz­ra­đen je od dr­ve­ta i pre­ma­zan ulji­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.