Pil­čić: Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da s 15 je go­di­na do­la­zi­la na mo­je utak­mi­ce

Još vo­zim Fi­at Uno iz 1998. ko­ji mi je pok­lo­nio Šu­ker. Pre­šao sam 350.000 km

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - To­mis­lav Da­so­vić to­mis­lav.da­so­vic@ve­cer­nji.net

Osam go­di­na bio sam bez pos­la i, da ni­je bi­lo po­mo­ći re­pre­zen­ta­ti­va­ca, ne znam ka­ko bih pre­ži­vio, pri­sje­ća se 58-go­diš­nji Mla­den Pil­čić Iz bron­ča­ne eks­pe­di­ci­je u Fran­cu­skoj ‘98. u hr­vat­skoj no­go­met­noj re­pre­zen­ta­ci­ji i oko nje os­ta­la su još sed­mo­ri­ca ‘ja­ha­ča’ iz ono­ga vre­me­na: tre­ner vra­ta­ra Ma­ri­jan Mr­mić (ko­ji je ta­da bio dru­gi vra­tar), za­tim Zo­ris­lav Sre­brić i Da­vor Šu­ker, pa li­ječ­nik dr. Bo­ris Ne­mec, šef si­gur­nos­ti Zo­ran Cvrk, te dvo­ji­ca eko­no­ma, Želj­ko Me­sić i ju­nak na­še pri­če, 58-go­diš­nji Mla­den Pil­čić. Po­pu­lar­ni Pi­le naj­o­mi­lje­ni­ji je oru­žar broj­nih ge­ne­ra­ci­ja hr­vat­skih no­go­me­ta­ša, čo­vjek ve­li­ka sr­ca ko­ji je odu­vi­jek znao sve taj­ne na­ših igra­ča i či­je po­vje­re­nje ni­ka­da ni­je iz­ne­vje­rio. Za­to je Pil­čić već dva­de­set go­di­na ne­izos­ta­van ‘igrač’ kod svih hr­vat­skih iz­bor­ni­ka, od Ći­re do Ča­či­ća.

Oru­žar još od 1988. go­di­ne

– Ovim pos­lom po­čeo sam se ba­vi­ti u NK Ri­je­ka 1988. go­di­ne. Pri­je to­ga ra­dio sam u po­du­ze­ću “Par­ko­vi i na­sa­di” ko­je je odr­ža­va­lo trav­njak Kan­tri­de. Bio sam za­fr­kant, za­bav­ljač, imi­ti­rao sam ra­dij­ske re­por­te­re, pa mi je Du­ško Gra­bo­vac re­kao: “Ti os­ta­ješ kod nas, vi­še te ne pu­štam”. Du­ško me 1994. go­di­ne do­veo i u HNS, a pr­va ge­ne­ra­ci­ja s ko­jom sam ra­dio bi­la je ču­ve­na mla­da re­pre­zen­ta­ci­ja pre­pu­na bu­du­ćih zvijezda – Vu­gri­nec, Ši­mić, To­mas, Ma­rić, Mor­nar, Ra­pa­ić, Bu­ti­na... Ka­da su zah­tje­vi pos­ta­li ve­ći u A vr­sti, igra­či su tra­ži­li da me se pri­klju­či va­tre­ni­ma – ka­že Pil­čić. Vo­zi­te li još Fi­at Uno ko­ji vam je Da­vor Šu­ker pok­lo­nio 1998. go­di­ne? – Vo­zim, baš je sa­da kod me­ha­ni­ča­ra na po­prav­ku, ali do­bro me slu­ži. Pre­šao je 350.000 ki­lo­me­ta­ra. Ma taj auto bio je hit u ono vri­je­me, vri­je­dio je ba­rem de­set ti­su­ća eura, kao da­nas Pe­uge­ot. A me­ni i ne tre­ba no­vi auto, ne pa­tim od to­ga. Vo­zit ću ga i ka­da pos­ta­ne ol­d­taj­mer – nas­tav­lja Pil­čić. Kroz pro­fe­si­onal­nu ka­ri­je­ru dos­ta ste bi­li ve­za­ni za Da­vo­ra Šu­ke­ra? – Upoz­na­li smo se 1989. go­di­ne, ka­da je do­šao igra­ti pro­tiv Ri­je­ke na Kan­tri­du. Tre­ba­lo mu je za­ša­ra­fi­ti kram­po­ne i tra­žio je po­moć. Ja sam se usko­čio, ri­je­šio pro­blem i Da­vor je od ta­da do­bar pre­ma me­ni. Ra­dio sam za nje­go­vu No­go­met­nu aka­de­mi­ju, a na­kon što je ona bi­la za­tvo­re­na, os­tao sam bez pos­la i re­dov­nih pri­ma­nja osam go­di­na. Ka­ko sam ži­vio? Su­ra­đi­vao sam ho­no­rar­no s HNS-om, a imao i sam ne­ko­li­ci­nu re­pre­zen­ta­ti­va­ca ko­ji su me spon­zo­ri­ra­li. Da ni­je bi­lo njih, ne znam ka­ko bih pre­ži­vio to te­ško raz­dob­lje. Ne bih spo­mi­njao nji­ho­va ime­na. Ka­da je pos­tao pred­sjed­nik HNS-a, Da­vor Šu­ker vra­tio me na po­sao. Da ni­je bi­lo nje­ga i va­tre­nih, moj ži­vot bio bi pu­no te­ži – nas­tav­lja Pil­čić. Sen­ti­men­tal­no ste ve­za­ni za ge­ne­ra­ci­ju ‘98.? – Ve­zan sam za sve ge­ne­ra­ci­je re­pre­zen­ta­ti­va­ca po­djed­na­ko, ali deč­ki iz 1998. na­pra­vi­li su naj­vi­še za hr­vat­ski no­go­met i još se to ni­je po­no­vi­lo. Me­đu­tim, ovi deč­ki ko­ji su sa­da na oku­pu sprem­ni su na­pra­vi­ti ta­kav ve­li­ki re­zul­tat, do­ći u po­lu­fi­na­le ve­li­kog na­tje­ca­nja. Mo­žda već slje­de­će go­di­ne u Ru­si­ji. Mo­gli smo to i na Eu­ru u Fran­cu­skoj da je bi­lo ma­lo vi­še sre­će – is­ti­če Pil­čić. Ko­je su da­nas obve­ze oru­ža­ra re­pre­zen­ta­ci­je? – Ne­kad, kad smo bi­la dvo­ji­ca, bi­lo je to­li­ko pos­la s opre­mom da ni­smo sti­gli igra­či­ma ko­pač­ke čis­ti­ti. Da­nas smo tro­ji­ca, Vin­cek, mla­di Lu­kan­čić i ja, i sjaj­no se na­do­pu­nju­je­mo, sve sti­že­mo, mak­si­mal­no smo na us­lu­zi igra­či­ma pa i to­me da ih uvi­jek če­ka­ju očiš­će­ne, su­he ko­pač­ke.

Pot­pred­sjed­nik NK Rje­či­ne

Ri­je­ča­nin ste s Grob­ni­ka, sport­ski dje­lat­nik, poz­na­je­te li pred­sjed­ni­cu Ko­lin­du? – Na­rav­no, ku­će su nam uda­lje­ne ki­lo­me­tar i pol. Poz­na­je­mo se još ot­kad sam bio no­go­me­taš lo­kal­nog pe­to­li­ga­ša Rje­či­ne, a ona sred­njo­škol­ka ko­ja je do­la­zi­la na na­še utak­mi­ce. Vo­lje­la je no­go­met; zna­li smo pu­to­va­ti auto­bu­som za­jed­no u Ri­je­ku, ja na po­sao, ona u ško­lu i sa­mo smo o no­go­me­tu pri­ča­li. Da­nas sam pot­pred­sjed­nik klu­ba, od­lu­čio sam nam sma­nji­ti tro­ško­ve pa sam im is­klju­čio stru­ju i vo­du – ša­li se ne­ka­daš­nji cen­tar­for Pil­čić, ko­ji je jed­nom čak bio zlat­na ko­pač­ka svo­ga klu­ba, pa nas­tav­lja u is­tom to­nu: – Pri kra­ju ka­ri­je­re igrao sam za NK Vr­bov­sko i bio naj­bo­lji stri­je- lac svog klu­ba u toj se­zo­ni. Ima­li smo gol-raz­li­ku 1:85, a ja sam pos­ti­gao je­di­ni po­go­dak! I Anas Shar­bi­ni vaš je su­sjed s Grob­ni­ka? – Ah, Anas, žao mi je što ni­je na­pra­vio ve­ću ka­ri­je­ru. S tim ta­len­tom mo­gao je igra­ti u Bar­ce­lo­ni, ali ‘gla­va’ mu to ni­je do­zvo­li­la. S Ana­som je tre­ba­lo zna­ti, pro­na­ći mu ži­cu, kao što je to znao ta­daš­nji tre­ner Ri­je­ke Zlat­ko Da­lić, kod ko­je­ga je Anas odi­grao svo­je naj­bo­lje utak­mi­ce – ka­že Pil­čić. I Pil­či­ćev sin Dra­žen, da­nas 28-go­diš­njak, bio je pro­fe­si­onal­ni no­go­me­taš u Ri­je­ci. Ima 23 nas­tu­pa, pos­ti­gao je čak i je­dan pr­vo­li­ga­ški po­go­dak. – Dra­žen da­nas igra za Grob­ni­čan, u sva­koj se­zo­ni za­bi­je 20-25 go­lo­va, ali ima po­sao, vo­zi ka­mi­on, uži­va... Igrao je za Ri­je­ku ka­da je po­čeo nje­zin us­pon, u kon­ku­ren­ci­ji Ben­ka, Kr­sta­no­vi­ća i Kra­ma­ri­ća stvar­no je bi­lo te­ško pro­ći. Mo­ja 24-go­diš­nja kćer Kris­ti­na ve­li­ka je na­vi­ja­či­ca Ri­je­ke i obe­ćao sam joj da ću je vo­di­ti na ne­ke utak­mi­ce Li­ge pr­va­ka, ako se Ri­je­ka pla­si­ra. Je li vam žao što u NK Ri­je­ka ne­ma ni­jed­no­ga do­ma­će­ga igra­ča? – To je sa­da ta­ko, ta­ko je klub za­cr­tao i tak­va po­li­ti­ka da­la je re­zul­tat. Ne mo­že im to nit­ko za­mje­ri­ti. Na­vi­jač sam Ri­je­ke i uvi­jek ću to bi­ti, Ri­je­ka je obi­lje­ži­la jed­no raz­dob­lje mo­ga ži­vo­ta – za­klju­čio • je Mla­den Pil­čić.

I Anas Shar­bi­ni moj je su­sjed s Grob­ni­ka. Da je “imao” gla­vu, igrao bi za Bar­ce­lo­nu, ka­že Pil­čić

Ova ge­ne­ra­ci­ja va­tre­nih Ova ge­ne­ra­ci­ja va­tre­nih u sta­nju je po­no­vi­ti us­pjeh bron­ča­nih iz Fran­cu­ske, ka­že Pil­čić go­di­ne Ri­je­ča­nin Mla­den Pil­čić bio je pri­klju­čen ta­daš­njoj mla­doj re­pre­zen­ta­ci­ji, u ko­joj su bi­li Bu­ti­na, To­mas, Ši­mić, Ma­rić, Mor­nar, Ra­pa­ić...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.