Eu­ro­pa će bi­ti mul­ti­kul­tu­ral­na, ali nes­noš­lji­vost ne­će nes­ta­ti

Na Sta­rom je kon­ti­nen­tu na dje­lu po­ve­ća­na ne­cr­k­ve­nost, ali to ne zna­či da su se biv­ši čla­no­vi kr­š­ćan­skih, po­seb­no pro­tes­tant­skih cr­ka­va, odrek­li ko­ri­je­na kr­š­ćan­sko­ga vje­ro­va­nja pa je te­ško re­ći da je Eu­ro­pa da­nas se­ku­lar­na

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še Di­ja­na Ju­ra­sić di­ja­na.ju­ra­sic@ve­cer­nji.net

Re­li­gi­je su i (pro)no­si­te­lji­ce i na­ci­onal­nog i po­li­tič­kog iden­ti­te­ta. U to­me smis­lu su­ži­vot is­la­ma i kr­š­ćans­tva u EU bit će stal­no na is­pi­tu

IVAN MARKEŠIĆ

so­ci­olog re­li­gi­je s Ins­ti­tu­ta Ivo Pi­lar

Pi­ta­nje je ho­će li Eu­ro­pa ići pre­ma to­le­ran­ci­ji, ne u smis­lu to­le­ri­ram te za­to što mo­ram, ne­go to­le­ri­ram čo­vje­ka ko­ji raz­li­či­to mis­li

IVI­CA MAŠTRUKO

biv­ši ve­le­pos­la­nik u Va­ti­ka­nu i so­ci­olog re­li­gi­je

Una­toč osob­nim i ko­lek­tiv­nim tra­ge­di­ja­ma, una­toč da­naš­njem na­pret­ku zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je, vje­ra u Bo­ga ni­kad se i ni­čim ne mo­že do­ves­ti u pi­ta­nje jer je ona pi­ta­nje ži­vo­ta i smr­ti i smis­la... Dru­gi dio re­če­ni­ce ni­je iz­go­vo­rio in­dok­tri­ni­ra­ni vjer­nik, što su za­si­gur­no mno­gi po­mis­li­li, ne­go je­dan od na­ših naj­bo­ljih so­ci­olo­ga re­li­gi­je, ko­ji nam je u jed­nom nes­luž­be­nom raz­go­vo­ru re­kao da je ate­ist. Za raz­li­ku od vje­re, re­li­gi­ja je spu­šta­nje s in­tim­ne ra­zi­ne na ins­ti­tu­ci­onal­nu i zlo­upo­treb­lja­va se za su­ko­be i ra­to­ve. Što će raz­li­či­te re­li­gi­je u 21. sto­lje­ću pro­izves­ti u mul­ti­kul­tu­ral­noj Eu­ro­pi, slo­že­no je pi­ta­nje? Ho­će li ti­nja­ti su­ko­bi iz­me­đu pri­pad­ni­ka re­li­gi­ja iz raz­li­či­tih kul­tu­ra jer kr­š­ćans­tvo i umje­re­ni is­lam mo­gu mir­no ko­eg­zis­ti­ra­ti, ali mo­že li ra­di­kal­ni is­lam či­ji pri­pad­ni­ci do­la­ze iz ne­europ­ske kul­tu­re?

Pra­vo na ko­nač­ne is­ti­ne

Fra­ne Sta­ni­čić, iz­van­red­ni pro­fe­sor na za­gre­bač­kom Prav­nom fa­kul­te­tu, ko­ji pre­da­je i ko­le­gij “Re­li­gi­ja, pra­vo i druš­tvo” sla­že se da umje­re­ni is­lam mo­že mi­ro­lju­bi­vo ko­eg­zis­ti­ra­ti s kr­š­ćans­tvom, kao u Hr­vat­skoj, u ko­joj je is­lam­ska za­jed­ni­ca pot­pu­no in­te­gri­ra­na u druš­tvo, a od­nos iz­me­đu is­lam­ske i ka­to­lič­ke za­jed­ni­ce iz­van­re­dan. Na opa­sku da hrvatski mus­li­ma­ni do­la­ze iz is­tog kul­tu­ral­nog kru­ga, Sta­ni­čić do­da­je da se za­to ne mo­že go­vo­ri­ti o su­ko­bu re­li­gi­ja, ne­go o su­ko­bu raz­li­či­tih kul­tu­ra jer ni­je ma­ins­tre­am is­la­ma da se su­kob­lja­va s ka­to­li­čans­tvom. No, mo­gu li u EU ima­ti mi­ran su­ži­vot ra­di­kal­ni is­lam iz dru­ge kul­tu­re s kr­š­ćans­tvom? – Ja­ko te­ško. Go­to­vo je si­gur­no da će u toj si­tu­aci­ji ras­ti nes­noš­lji­vost jer ra­di­kal­ni is­lam i kr­š­ćans­tvo ne mo­gu za­jed­no kao što mo­gu umje­re­ni is­lam i kr­š­ćans­tvo. Ra­di­kal­ni is­lam plus dru­ga kul­tu­ra pro­izvo­di si­tu­aci­ju ko­ja ne mo­že pro­ći u Eu­ro­pi, jer Eu­ro­pa ne mo­že pri­hva­ti­ti po­li­ga­mi­ju i ri­tu­al­no sa­ka­će­nje že­na, što pri­pad­ni­ci ra­di­kal­nog is­la­ma dr­že kul­tur­nim pra­vom – ka­že Sta­ni­čić. So­ci­olog re­li­gi­je prof. dr. Ivan Markešić go­vo­ri da će se od­nos is­la­ma i kr­š­ćans­tva u EU ogle­da­ti u bu­duć­nos­ti kroz od­nos bro­ja kr­š­ća­na i mus­li­ma­na. Već sad zbog ve­li­ko­ga bro­ja pri­pad­ni­ka ne­kr­š­ćan­skih re­li­gi­ja, Eu­ro­pu je, ka­že, te­ško zva­ti is­klju­či­vo kr­š­ćan­skom zem­ljom. – I kr­š­ćans­tvo i is­lam su mi­sij­ske i uni­ver­zal­ne re­li­gi­je ko­je po­la­žu pra­vo na po­sje­do­va­nje ko­nač­ne is­ti­ne. U svo­je člans­tvo že­le uklju­či­ti sve lju­de svi­je­ta. Ni jed­na ne že­li dru­goj pre­pus­ti­ti ni jed­nog po­ten­ci­jal­nog vjer­ni­ka. U tom smis­lu su is­klju­či­ve, rat­nič­ke. Gdje ima mjes­ta za jed­nu, dru­goj je uvijek ti­jes­no, jer pos­to­ji stal­na bo­ja­zan da bi net­ko mo­gao uči­ni­ti (is)ko­rak i pri­je­ći dru­go­me. Ko­nver­zi­ja se stro­go kaž­nja­va. Eu­ro­pa će u sko­roj bu­duć­nos­ti bi­va­ti vi­še mul­ti­kul­tu­ral­na. Na za­bo­ra­vi­mo da su re­li­gi­je i (pro)no­si­te­lji­ce ne sa­mo re­li­gij­sko­ga ne­go i na­ci­onal­nog i po­li­tič­kog iden­ti­te­ta. U to­me smis­lu su­ži­vot is­la­ma i kr­š­ćans­tva u EU bit će stal­no na is­pi­tu – go­vo­ri Markešić. Ko­li­ko re­li­gi­je u doba glo­ba­li­za­ci­je stva­ra­ju kon­flikt iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra i utje­ču na po­li­ti­ku od­nos­no po­li­ti­ka na njih? Biv­ši ve­le­pos­la­nik u Va­ti­ka­nu i so­ci­olog re­li­gi­je prof. dr. Ivi­ca Maštruko is­ti­če da je glo­ba­li­za­ci­ja pri­sut­na u svim po­dru­čji­ma druš­tva i utje­če i na pos­to­ja­nje i ra­zvi­ja­nje glo­bal­nog te­ro­riz­ma. – Bez ob­zi­ra na to što se sve re­li­gi­je po­zi­va­ju na te­melj­ne do­ku­men­te u ko­ji­ma su sve mi­ro­tvor­ne, bri­nu o čo­vje­ku i pro­ti­ve se ra­to­vi­ma i su­ko­bi­ma, u in­ter­pre­ta­ci­ja­ma i tu­ma­če­nji­ma svih re­li­gij­skih sku­pi­na je za­pra­vo iz­vor su­ko­ba. I ta nes­noš­lji­vost, ma ko­li­ko se nas­to­ja­la suz­bi­ti iz­ja­va­ma vod­stva re­li­gi­ja, ti­nja iz­me­đu pri­pad­ni­ka raz­li­či­tih re­li­gi­ja – ka­že prof. Maštruko. Iako se ve­ći­na vjer­ni­ka ne sla­že s tu­ma­če­nji­ma sve­ćens­tva i vod­stva re­li­gi­ja, oni tvr­di vjer­ni­ci svoju vje­ru vi­de je­di­no is­prav­nu i za­to će, ka­že ne­tr­pe­lji­vos­ti i da­lje bi­ti i u Eu­ro­pi, što ne zna­či da će one uvijek eska­li­ra­ti do su­ko­ba. – Ra­to­vi ko­ji su bi­li i ko­ji da­nas tra­ju no­se u se­bi pot­ku re­li­gij­skih ra­to­va. Eu­ro­pa će bi­ti sve vi­še mul­ti­kul­tu­ral­na, ali to što će Eu­ro­pa bi­ti mul­ti­kul­tu­ral­na ne zna­či da će ne­po­vje­re­nje i nes­noš­lji­vost nes­ta­ti i sma­nji­va­ti se. Sa­mo je pi­ta­nje do ko­jeg će se stup­nja ra­zvi­ja­ti me­đu­sob­na to­le­ran­ci­ja. Ni­je pro­blem u pos­to­ja­nju raz­li­či­tih re­li­gi­ja, pa čak i u pos­to­ja­nju nes­noš­lji­vost i su­ko­ba, pro­blem je u na­či­nu rje­ša­va­nja su­ko­ba i raz­li­či­tos­ti ko­je eska­li­ra­ju u nes­noš­lji­vost. Pi­ta­nje je ho­će li Eu­ro­pa ići pre­ma to­le­ran­ci­ji, ne u smis­lu to­le­ri­ram te za­to što mo­ram, ne­go to­le­ri­ram čo­vje­ka ko­ji raz­li­či­to mis­li – ka­že Maštruko. Po­li­tič­ka ma­pa na Bli­skom is­to­ku re­zul­tat je, do­da­je, po­li­ti­ke kr­š­ćan­ske Ame­ri­ke i Eu­ro­pe, ko­ja je pre­ko ko­lo­ni­jal­nih si­la, kre­ira­la po­li­tič­ku i ge­opo­li­tič­ku stvar­nost tog po­dru­čja. Iako u kr­š­ćans­tvu ne­ma po­je­di­nač­nih te­ro­ris­tič­kih na­pa­da i kr­š­ćan­ske zem­lje su vo­di­le te­ro­ris­tič­ke ra­to­ve, što do­vo­di, ka­že, do ne­tr­pe­lji­vos­ti kr­š­ća­na pre­ma is­la­mu i obr­nu­to jer su kr­š­ća­ni, umjes­to in­di­vi­du­al­nog či­na te­ro­ra, ima­li ko­lek­tiv­ne ra­to­ve. Nor­mal­no je da smo zbog te­ro­ris­tič­kih na­pa­da euro­cen­trič­ni, ali ka­ko oprav­da­ti i pri­hva­ti­ti te­ror u Li­bi­ji i Si­ri­ji, broj ubi­je­ne dje­ce u Si­ri­ji, Li­bi­ji Af­ga­nis­ta­nu – pi­ta se Maštruko. – Te­ro­ris­tič­ki či­ni po Za­pad­noj Eu- ro­pi ni­su po­s­lje­di­ca vje­ro­va­nja u is­ti­ne ko­je nu­de Ku­ran ili Evan­đe­lje, ne­go zlo­po­ra­ba vjer­skih uče­nja u po­li­tič­ke svr­he. U tom smis­lu ti su te­ro­ris­tič­ki či­ni upo­zo­re­nje ne sa­mo za­pad­nim de­mo­kra­ci­ja­ma da je na na­pla­tu doš­la ko­lo­ni­jal­na za­pad­no­europ­ska po­li­ti­ka, a s dru­ge stra­ne upo­zo­re­nje mus­li­ma­ni­ma u Eu­ro­pi da ne bi slu­čaj­no za­bo­ra­vi­li je­zik, re­li­gi­ju i obi­ča­je te preš­li na kr­š­ćans­tvo – dr­ži Markešić.

Raz­li­ka Bo­ga i Cr­k­ve

Pod­sje­ća da u knji­zi “Strah Eu­ro­pe od re­li­gi­je” José Ca­sa­no­va na­vo­di da za Eu­ro­pu ni­su pro­blem re­li­gi­je, ni nji­hov broj, ne­go shva­ća­nje da sa­mo se­ku­lar­na druš­tva mo­gu bi­ti de­mo­krat­ska. Ca­sa­no­va upo­zo­ra­va da se­ku­lar­no i ne­vjer­nič­ko ni­su ni­šta dobra do­ni­je­li Eu­ro­pi i svi­je­tu i da je eu­rop­ska bez­bož­nost za­vr­ši­la u to­ta­li­ta­riz­mu i vr­hu­nac je ima­la u užas­nim ra­to­vi­ma 20. sto­lje­ća. Lje­po­ta i prok­let­stvo re­li­gi­je je da ima ka­pa­ci­tet da­va­nja iden­ti­te­ta, pru­ža­nja sim­bo­lič­kih zna­če­nja, oprav­da­va­nja druš­tve­nih i svje­tov­nih pro­ce­sa, ali i da se mo­že zlo­upo­tri­je­bi­ti, ka­že so­ci­olog re­li­gi­je prof. dr. Si­ni­ša Zrin­š­čak. – I is­lam i kr­š­ćans­tvo i sve re­li­gi­je mo­gu bi­ti zlo­upo­tri­jeb­lje­ne za kon­flik­t­ne, bra­to­ubi­lač­ke, ljud­sko­ubi­lač­ke svr­he. Ima­mo pu­no pri­mje­ra da re­li­gi­je stva­ra­ju mir i di­ja­log, ali i, na ža­lost, pu­no pri­mje­ra da su su­di­oni­ci kon­flik­t­nog pro­ce­sa. U Mi­jan­ma­ru bu­dis­tič­ki mo­na­si pod­gri­ja­va­ju kon­flikt iako je bu­di­zam mir­na re­li­gi­ja. Re­li­gi­ja ni­je jed­na­ko mrž­nja i kon­flikt, ali re­li­gi­je ima­ju po­vi­jes­nu od­go­vor­nost da se ni­su do­volj­no su­prot­stav­lja­le ra­tu – go­vo­ri Zrin­š­čak. Una­toč se­ku­lar­nos­ti europ­skih dr­ža­va one ni­su li­še­ne vjer­skih sim­bo­la. Čak i pro­tes­tant­ske, vi­so­ko se­ku­la­ri­zi­ra­ne zem­lje Dan­ska, Nor­ve­ška, Fin­ska, Šved­ska, ima­ju na zas­ta­va­ma – križ. – Iako Skan­di­nav­ci ni­su prak­tič­ni vjer­ni­ci, po 10% ih ide u cr­k­vu u Dan­skoj, Šved­skoj, Nor­ve­škoj i Fin­skoj, ali je pri­pad­nost kr­š­ćans­tvu dio nji­ho­va na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta jer kr­š­ćans­tvo ima uni­ver­zal­ne mo­ral­ne vri­jed­nos­ti, ko­jih se oni pri­lič­no dr­že i ti­me po­ka­zu­ju pri­pad­nost za­pad­nom mo­ral­nom kr­š­ćan­skom kru­gu. Za­to će im i da­lje na sim­bo­lič­noj ra­zi­ni cr­k­va bi­ti važ­na. Dan­ci još ima­ju dr­žav­nu cr­k­vu i to je dio nji­ho­va na­ci­onal­nog i dr­žav­nog iden­ti­te­ta – go­vo­ri Sta­ni­čić. No, u skan­di­nav­skim je zem­lja­ma od­nos pre­ma Bo­gu i Cr­k­vi dru­ga­či­ji ne­go u ka­to­lič­ki­ma – ka­že Zrin­š­čak. Cr­k­va je odvo­je­na od dr­ža­ve, ko­ja ima pri­mat, ali je pri­sut­na kroz ci­je­lu po­vi­jest tih ze­ma­lja. – Cr­k­va u skan­di­nav­skim zem­lja­ma igra ve­li­ku ulo­gu na ra­zi­ni sim­bo­lič­kog iden­ti­te­ta, što je ja­ko iz­ra­že­no u Dan­skoj, ko­ja ima naj­ve­ći pos­to­tak re­li­gi­oz­nih uz is­to­vre­me­no ni­kak­vu re­li­gij­sku prak­su. No, Dan­ci i da­lje pla­ća­ju porez za Cr­k­vu jer je to dio nji­ho­va iden­ti­te­ta, ali sa­da se stva­ri us­lož­nja­va­ju s do­se­lja­va­njem mus­li­ma­na i dru­gih re­li­gi­ja. Nor­ve­ška i Šved­ska ne­ma­ju vi­še dr­žav­nu cr­k­vu, ali ih i da­lje sma­tra­ju svo­jim na­rod­nim cr­k­va­ma. Čak i u tim to­le­rant­nim zem­lja­ma ima ten­zi­ja ka­ko po­mi­ri­ti nji­ho­vu po­vi­jest i kul­tu­ru, či­ji je va­žan dio i re­li­gi­ja, s no­vim re­li­gi­ja­ma. Ali oni i o tim ten­zi­ja­ma raz­go­va­ra­ju – na­po­mi­nje Zrin­š­čak. I Markešić se sla­že da je u Eu­ro­pi na dje­lu po­ve­ća­na ne­cr­k­ve­nost, ali to ne zna­či da su se biv­ši čla­no­vi kr­š­ćan­skih, po­seb­no pro­tes­tant­skih cr­ka­va, odrek­li ko­ri­je­na kr­š­ćan­sko­ga vje­ro­va­nja pa je te­ško re­ći da je Eu­ro­pa se­ku­lar­na. U Nje­mač­koj pre­am­bu­la Te­melj­nog za­ko­na Nje­mač­ke pro­pi­su­je da je „svjes­na vlas­ti­te od­go­vor­nos­ti pred Bo­gom i lju­di­ma“. Us­tav Ir­ske pro­pi­su­je: „U ime Pre­sve­to­ga Troj­stva od ko­je­ga pro­iz­la­zi sva­ka vlast …” Us­ta­vi Grč­ke, Ita­li­je i Špa­njol­ske ima­ju slič­ne tvrd­nje o važ­nos­ti bo­žan­ske di­men­zi­je Cr­k­ve. – Kod nas i u Eu­ro­pi vjer­ni­ci raz­lu­ču­ju pri­vat­na vjer­ska uvje­re­nja od po­li­tič­kih. Re­li­gi­ja ima vi­še

Nor­mal­no je da smo zbog te­ro­ris­tič­kih na­pa­da euro­cen­trič­ni, ali ka­ko oprav­da­ti i pri­hva­ti­ti te­ror u Li­bi­ji i Si­ri­ji, broj ubi­je­ne dje­ce u Si­ri­ji, Li­bi­ji Af­ga­nis­ta­nu?

Kod nas tre­ći­na vjer­ni­ka ima in­di­vi­du­alan pris­tup re­li­gi­ji. Zbog to­ga ni­su ma­nje vjer­ni­ci

Ra­di­kal­ni is­lam plus dru­ga kul­tu­ra i kr­š­ćans­tvo ne mo­gu za­jed­no kao umje­re­ni is­lam i kr­š­ćans­tvo

FRA­NE STA­NI­ČIĆ

iz­van. prof. na Prav­nom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu

I is­lam i kr­š­ćans­tvo i sve re­li­gi­je mo­gu bi­ti zlo­upo­tri­jeb­lje­ne za kon­flik­t­ne, ljud­sko­ubi­lač­ke svr­he

SI­NI­ŠA ZRIN­Š­ČAK

so­ci­olog re­li­gi­je

fol­k­lor­ni ne­go stvar­ni po­li­tič­ki utje­caj. Ima ne­vid­lji­vih lo­bi­ra­nja za za­ko­ne, ali da to utje­če na za­ko­ne, to ne vi­dim. Ne vi­dim u nas da po­li­ti­ka utje­če na re­li­gi­ju i re­li­gi­ja na po­li­ti­ku, mis­lim da se to pre­na­gla­ša­va. U Si­sku je bi­skup Ko­šić prak­tič­ki re­kao vjer­ni­ci­ma da ne smi­ju gla­sa­ti za kan­di­dat­ki­nju SDP-a, a ona je po­bi­je­di­la. Ni jed­no is­tra­ži­va­nje ne po­ka­zu­je da re­li­gi­ja ima utje­caj na po­li­tič­ke sta­vo­ve gra­đa­na – ka­že Sta­ni­čić.

Rje­še­nje ži­vot­ne zbi­lje

Re­li­gi­ja je pri­vat­na ali i jav­na či­nje­ni­ca, go­vo­ri Zrin­š­čak, a u raz­li­či­tim epo­ha­ma do­la­zi­lo je do se­ku­la­ri­za­ci­je ili po­ras­ta re­li­gi­je. – Ži­vi­mo u druš­tvu plu­ral­nos­ti, do­mi­nant­nos­ti in­di­vi­du­al­nog po­gle­da, pa se mi­je­nja se i na­čin do­živ­lja­va­nja i živ­lje­nja re­li­gi­je. U Hr­vat­skoj tre­ći­na vjer­ni­ka ima­ju in­di­vi­du­alan pris­tup pre­ma re­li­gi­ji i ne pri­hva­ća­ju sva vjer­ska uče­nja. Ne mo­že­mo re­ći da su oni ma­nje vjer­ni­ci jer je pi­ta­nje slo­bo­de da svat­ko ra­zvi­ja svoj od­nos pre­ma vje­ri – is­ti­če Zrin­š­čak. Či­nje­ni­ca da mno­gi po­je­din­ci da­nas po­na­ša­njem i živ­lje­njem odu­da­ra­ju od prok­la­mi­ra­nog uče­nja svo­je kr­š­ćan­ske za­jed­ni­ce ne zna­či, do­da­je Markešić, da ni­su re­li­gi­oz­ni, da i da­lje ne no­se u se­bi za­sa­de kr­š­ćan­sko­ga vje­ro­va­nja. – Mno­gi od njih u svo­joj kr­š­ćan­skoj za­jed­ni­ci ne na­la­ze od­go­vo­re na iz­a­zo­ve su­vre­me­no­ga druš­tva. Tra­že ins­tant-rje­še­nja: od­mah i sa­da, po­seb­no kad je ri­ječ o bo­les­ti, pat­nji, sta­re­nju i smr­ti. Tem­po­ra­li­za­ci­ja spa­se­nja, po­mi­ca­nje nje­go­va os­tva­re­nja u ne­ko da­le­ko i ne­pre­ciz­no vri­je­me, ‘tje­ra’ za­pad­no­europ­skog, ra­ci­ona­li­zi­ra­nog čo­vje­ka da po­tra­ži rje­še­nja ži­vot­ne zbi­lje u po­nu­da­ma is­toč­njač­kih re­li­gi­ja i fi­lo­zo­fi­ja, u as­tro­lo­gi­ji, u New Ageu... Ve­li­ki fran­cu­ski fi­lo­zof, ate­ist Je­an-Pa­ul Sar­tre re­kao je “svi smo mi kr­š­ća­ni”. Ži­vi­mo u am­bi­jen­tu ko­ji je iz­gra­đen na te­me­lji­ma kr­š­ćan­ske re­li­gi­je – ka­že Markešić. Re­li­gi­ja i re­li­gi­oz­nost su kons­tan­ta u ra­zvo­ju ljud­skog druš­tva i os­tat će i u 21. sto­lje­ću, sma­tra prof. Maštruko. Re­li­gi­ja je pod­lož­na kri­tič­kom pro­miš­lja­nju i mi­je­nja­nju, pa su i me­đu ka­to­li­ci­ma, pra­vos­lav­ci­ma i pro­tes­tan­ti­ma pri­sut­ni pri­je­po­ri zbog raz­li­či­tih in­ter­pre­ta­ci­ja i tu­ma­če­nja vod­stva tih cr­ka­va. Dok za Ka­to­lič­ku cr­k­vu, ka­že Maštruko, va­ži iz­re­ka da se stal­no mi­je­nja i po­ku­ša­va us­kla­di­ti sa su­vre­me­nim uvje­ti­ma pos­to­ja­nja čo­vje­ka, i po­kret bu­dis­ta, po­seb­no u Ja­pa­nu, nas­to­ji iz­gra­di­ti so­ci­jal­no-po­li­tič­ku dok­tri­nu ure­đe­nja druš­tva pre­ma bu­dis­tič­kim prin­ci­pi­ma iako je bu­di­zam svje­tov­no ne­za­in­te­re­si­ran i ne­ma so­ci­jal­no-po­li­tič­ku dok­tri­nu. I u is­la­mu su­ko­bi iz­me­đu su­ni­ta i ši­ji­ta i dru­gih gru­pa­ci­ja svje­do­če o po­ku­ša­ji­ma pri­la­go­đa­va­nja su­vre­me­nim uvje­ti­ma.

Cr­k­va u skan­di­nav­skim zem­lja­ma igra ve­li­ku ulo­gu na ra­zi­ni sim­bo­lič­kog iden­ti­te­ta, pa ima ve­lik pos­to­tak re­li­gi­oz­nih uz ni­kak­vu re­li­gij­sku prak­su

Pro­ce­si­ja na Sv. Vla­ha Na du­bro­vač­kom se Stra­du­nu sva­ke go­di­ne oku­pi mnoš­tvo i oda po­čast sve­cu za­štit­ni­ku gra­da

REUTERS

Pa­pa Fra­njo u znak so­li­dar­nos­ti s pat­nja­ma mi­gra­na­ta lju­bio je no­ge dva­na­es­to­ri­ci iz­bje­gli­ca mus­li­man­ske vje­re

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.