U ki­to­vi­ma u Sre­do­zem­lju alar­mant­ne ko­li­či­ne opas­ne mi­kro­plas­ti­ke

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Jo­lan­da.rak-sajn@ve­cer­nji.net

Ki­to­vi su vi­so­ko kon­ta­mi­ni­ra­ni fta­la­ti­ma, ko­jih obič­no ima u za­vje­sa­ma za tu­ši­ra­nje, li­je­ko­vi­ma, bo­ja­ma, ka­be­li­ma, par­fe­mi­ma... Jo­lan­da Rak Šajn No­vo is­tra­ži­va­nje WWF-a, ko­je uklju­ču­je ob­duk­ci­ju ki­to­va iz Sre­do­zem­nog mo­ra, po­ka­za­lo je alar­mant­ne ko­li­či­ne mi­kro­plas­ti­ke pro­na­đe­ne u utro­bi ovih ži­vo­ti­nja, pri­op­ći­li su u po­vo­du Svjet­skog da­na oce­ana iz te Svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu pri­ro­de (WWF). Nji­ho­vi struč­nja­ci ana­li­zi­ra­li su, na­ime, bi­op­si­je go­to­vo 100 pri­mje­ra­ka tri­ju vr­sta ki­to­va ko­ji ži­ve u uto­či­štu za mor­ske si­sav­ce Pe­la­gos – naj­ve­ćem za­šti­će­nom po­dru­čju na Me­di­te­ra­nu, smje­šte­nom iz­me­đu Ita­li­je, Fran­cu­ske i oto­ka Sar­di­ni­je. Po­ka­za­lo se ka­ko su ki­to­vi vi­so­ko kon­ta­mi­ni­ra­ni fta­la­ti­ma, ko­ji se kao jed­na od kom­po­nen­ti plas­ti­ke na­la­ze u vre­ći­ca­ma, za­vje­sa­ma za tu­ši­ra­nje, ka­be­li­ma, la­ko­vi­ma, li­je­ko­vi­ma, bo­ja­ma..., a is­to ta­ko i u koz­me­ti­ci po­put la­ka za nok­te ili kosu ili pak u par­fe­mi­ma. Pro­sječ­na kon­cen­tra­ci­ja DEHP-a (naj­tok­sič­ni­jeg fta­la­ta) pro­na­đe­nog u su­hom tki­vu ki­to­va iz­no­si­la je 1060 μg/kg, a sve ko­li­či­ne iz­nad 300 μg/kg sma­tra­ju se vi­so­kom kon­cen­tra­ci­jom. Glo­bal­na pro­izvod­nja fta­la­ta da­nas iz­no­si tri mi­li­ju­na to­na go­diš­nje, tok­sič­ni su i za lju­de i ži­vo­ti­nje, a vje­ru­je se i da uz­ro­ku­ju en­do­kri­ne po­re­me­ća­je i rak. – Kon­ta­mi­na­ci­ja ki­to­va plas­ti­kom iz­a­zi­va du­bo­ku za­bri­nu­tost za sta­nje oce­ana i tre­ba­la bi bi­ti upo­zo­re­nje za na­še vlas­ti­to zdrav­lje – re­kao je Mo­sor Pr­van, struč­ni su­rad­nik za pi­ta­nja mo­ra u WWF Adria, is­ti­ču­ći ka­ko na­še druš­tvo pro­izvo­di to­ne plas­ti­ke s ne­po­vrat­nim dje­lo­va­njem na na­ša mo­ra. Sva­ki dan iz­me­đu 4,8 i 12,7 mil. me­trič­kih to­na plas­ti­ke ula­zi u oce­an, od ko­jih je 93% po­tro­šač­ki ot­pad. Go­to­vo 269.000 to­na plas­tič­nog ot­pa­da plu­ta na oce­ani­ma i mo­ri­ma, a sas­to­ji se od 5000 mi­li­jar­di čes­ti­ca. Pod utje­ca­jem sun­ca i va­lo­va, plas­ti­ka se pre­tva­ra u ma­nje čes­ti­ce (ma­nje od 5 mm) na­zva­ne mi­kro­plas­ti­ka, ko­ja se raz­gra­đu­je i po ne­ko­li­ko sto­lje­ća. Sre­do­zem­no mo­re kla­si­fi­ci­ra se kao šes­to naj­ve­će po­dru­čje za aku­mu­la­ci­ju plas­tič­nog ot­pa­da na pla­ne­tu, s pro­cje­nom iz­me­đu 1000 i 3000 to­na plas­ti­ke – i pro­sječ­no 115.000 čes­ti­ca mi­kro­plas­ti­ke po km2 – ko­ja plu­ta na po­vr­ši­ni. Ne­dav­no znans­tve­no is­tra­ži­va­nje DeFi­shGe­ar, na ko­je­mu je me­đu struč­nja­ci­ma ze­ma­lja Ja­dran­sko-jon­ske re­gi­je ra­dio i Ins­ti­tut za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo iz Spli­ta, po­ka­za­lo je ka­ko ni Ja­dran­sko mo­re ni­je imu­no na čes­ti­ce mi­kro­plas­ti­ke ko­je su na­đe­ne u pro­bav­nom trak­tu tr­lja, ar­bu­na i sr­de­la.

NO­VI IZAZOVI Pred­sjed­ni­ca Gra­bar-Ki­ta­ro­vić po­sje­ti­la je u petak Rav­na­telj­stvo po­li­ci­je gdje je na­gla­si­la ka­ko se u doba sve ve­će mo­bil­nos­ti lju­di i ro­ba tre­ba su­oči­ti s no­vim iz­a­zo­vi­ma. (h)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.