Još su ama­te­ri, a 22. na svi­je­tu

Ne­ma­ju pro­fe­si­onal­nu li­gu, ne­ki igra­či 1. li­ge za pla­ću do­bi­ju ko­pač­ke, ali dr­ža­va ula­že u no­go­met. A igra­či su to vra­ti­li i po­ve­ća­li pri­hod od tu­riz­ma za 25 pos­to!

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Kar­lo Le­din­ski

Pot­kraj 2010. Is­land je bio 108. na ljes­tvi­ci. No, ta­da su pos­lo­ži­li sve re­pre­zen­ta­ci­je, od U-13 do se­ni­or­ske, da ra­de po is­tom mo­de­lu. Re­zul­tat se vi­di Is­land je jed­na od ri­jet­kih europ­skih ze­ma­lja ko­ja ne­ma pro­fe­si­onal­nu no­go­met­nu li­gu. U nji­ho­voj 1. li­gi ne­ki do­ma­ći igra­či dos­lov­no igra­ju za bes­pla­tan par ko­pač­ki! No, una­toč to­me, ne­djelj­ni pro­tiv­nik Hr­vat­ske iz­a­zi­va strah kod svih europ­skih re­pre­zen­ta­ci­ja. Jer Is­land je, bez sum­nje, re­pre­zen­ta­ci­ja ko­ja je naj­vi­še na­pre­do­va­la u po­s­ljed­njih šest-se­dam go­di­na.

En­gle­zi ih ite­ka­ko pam­te

Ne ta­ko dav­no, pot­kraj 2010. go­di­ne, Is­land je bio mom­čad na ko­joj su naj­ve­će re­pre­zen­ta­ci­je po­bolj­ša­va­le gol-raz­li­ku. Ta­da je na Fi­fi­noj ljes­tvi­ci bio tek 108. re­pre­zen­ta­ci­ja svi­je­ta. No, da­nas je Is­land 22. na toj lis­ti, i to kao je­di­na zem­lja u TOP 100 ko­ja ima ma­nje od po­la mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka. S 323.000 sta­nov­ni­ka, Is­land je tek 182. na lis­ti­na j mno­go­ljud­ni j ih dr­ža­va pla­ne­ta, a us­po­red­be ra­di, ima 364 pu­ta ma­nje sta­nov­ni­ka ne­go što Cris­ti­ano Ro­nal­do ima pra­ti­te­lja na Fa­ce­bo­oku. No, baš u utak­mi­ci s Ro­nal­do­vim Por­tu­ga­lom, kas­ni­jim pr­va­kom Eu­ro­pe, Is­lan­đa­ni su os­ta­li ne­po­ra­že­ni na Eu­ru (1:1). A u osmi­ni fi­na­la pri­re­di­li su naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje iz­ba­civ­ši s tur­ni­ra En­gle­sku, ko­ja ima mi­li­jun i pol re­gis­tri­ra­nih no­go­me­ta­ša, pet pu­ta vi­še ne­go što Is­land ima sta­nov­ni­ka. Ko­ji je re­cept is­lan­d­skog us­pje­ha? – Rad, rad i sa­mo rad, od pr­ve do zad­nje mi­nu­te – ot­krio je biv­ši is­lan­d­ski iz­bor­nik Lars Läger­back. Da su ra­di­šan na­rod Is­lan­đa­ni su po­t­vr­di­li i pro­tek­lih go­di­na. Ta­ko su eko­nom­ski krah, ka­da su s dru­gog mjes­ta po BDP-u po sta­nov­ni­ku (2005.) pa­li na 115. mjes­to (2010.), pre­bro­di­li jer su za­su­ka­li ru­ka­ve i od­lu­či­li stvar pre­uze­ti u svo­je ru­ke. Ta­ko su na­pra­vi­li i u no­go­me­tu! Pri­je šest go­di­na pos­lo­ži­li su sve re­pre­zen­ta­ci­je, od U-13 do se­ni­or­ske, da ra­de po is­tom mo­de­lu. Re­zul­ta­ti se već vi­de. Kod Is­lan­đa­na ne igra­ju ime­na, kod njih igra mom­čad. Ma­lo je onih ko­ji mo­gu na­bro­ji­ti tri nji­ho­va re­pre­zen­ta­tiv­ca, ali nji­ma to ni­je bit­no. Ka­ko je Is­land od no­go­met­nog li­li­pu­tan­ca do­šao do res­pek­ta­bil­ne re­pre­zen­ta­ci­je, ot­kri­li su nam i is­lan­d­ski no­vi­na­ri. – U po­s­ljed­njih če­ti­ri-pet go­di­na Is­lan­đa­ni su po­če­li ži­vje­ti za no­go­met. Po­go­to­vo se vo­di bri­ga o omla­din­skim ško­la­ma. Dje­ca us­po­re­do idu u ško­lu i tre­ni­ra­ju u sjaj­nim za­tvo­re­nim dvo­ra­na­ma. Zbog uvje­ta ko­je je no­go­met­ni sa­vez stvo­rio sa­da se no­go­met igra svih 12 mje­se­ci, a ne kao pri­je od trav­nja do lis­to­pa­da – ka­žu nam is­lan­d­ski no­vi­na­ri. A sve je kre­nu­lo po­čet­kom sto­lje­ća, ka­da je bi­lo nov­ca pa je dr­ža­va sa­gra­di­la čak 180 no­go­met­nih igra­li­šta, uglav­nom s umjet­nom tra­vom. Ulo­ži­li su u no­go­met i to im se sa­da vra­ća. Pa čak i pre­ko tu­riz­ma, jer is­tra­ži­va­nje jed­ne agen­ci­je po­ka­za­lo je da se za­hva­lju­ju­ći us­pje­hu na Eu­ru broj tu­ris­ta na Is­lan­du u go­di­nu da­na po­ve­ćao za čak 25 pos­to!

Bez igra­ča iz do­ma­će li­ge

– Na­pre­dak je ite­ka­ko očit, ali još ima­mo mo­guć­nos­ti za na­pre­dak. Li­ga nam je još dos­ta sla­ba pa is­lan­d­ski kva­li­tet­ni igra­či ra­no od­la­ze u ino­zem­s­tvo, naj­vi­še u Šved­sku, Dan­sku, Ni­zo­zem­sku i Bel­gi­ju. Od sa­daš­nja 23 u re­pre­zen­ta­ci­ji ni­je­dan igrač ni­je iz is­lan­d­ske li­ge. Pr­va is­lan­d­ska li­ga još je uvijek po­lu pro­fe­si­onal­na, mno­gi igra­či u njoj osim što igra­ju no­go­met us­po­re­do i ra­de. Ima do­ma­ćih igra­ča ko­ji igra­ju sa­mo za put­ne tro­ško­ve ili se za­do­vo­lje ti­me što bes­plat­no do­bi­ju ko­pač­ke – rek­li su nam is­lan­d­ski no­vi­na­ri. No, Mo­dri­ća, Man­džu­ki­ća, Pe­ri­ši­ća i druš­tvo taj nji­hov ama­ter­ski sta­tus pr­ve li­ge ne bi smio za­va­ra­ti, jer Is­lan­đa­ni su po­ka­za­li da su ite­ka­ko opas­ni.

Ja­ko vo­de bri­gu o mla­di­ma, ko­ji us­po­re­do idu u ško­lu i tre­ni­ra­ju u sjaj­nim dvo­ra­na­ma Is­land je po bro­ju sta­nov­ni­ka tek 182. na svi­je­tu, a na Fi­fi­noj ljes­tvi­ci je na 22. mjes­tu!

REUTERS

Ne­kad su bi­li kan­ta za na­pu­ca­va­nje, no Is­lan­đa­ni su sa­da jed­na od naj­bo­ljih europ­skih re­pre­zen­ta­ci­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.