Trump iz­a­zi­va kon­tra­efekt: svijet po­ja­ča­va za­šti­tu kli­me i pla­ne­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Obzor - To­mis­lav Kras­nec

Jed­na od naj­be­smis­le­ni­jih iz­ja­va ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa – a kon­ku­ren­ci­ja tak­vih iz­ja­va iz­nim­no je žes­to­ka – ona je u ko­joj je od­lu­ku o pov­la­če­nju Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va iz Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma, pr­vog glo­bal­nog spo­ra­zu­ma o kli­mat­skim pro­mje­na­ma, obraz­lo­žio tvrd- njom da je on iz­a­bran ka­ko bi “zas­tu­pao gra­đa­ne Pit­t­sbur­g­ha, a ne Pa­ri­za”. Iz­ja­va ne­ma ni­kak­vog smis­la jer Pa­ri­ški spo­ra­zum ni­je skro­jen u in­te­re­su gra­đa­na Pa­ri­za. Glav­ni grad Fran­cu­ske pos­lu­žio je sa­mo kao mjes­to glo­bal­ne kon­fe­ren­ci­je na ko­joj je tekst spo­ra­zu­ma fi­na­li­zi­ran, a do­go­vo­ri­lo ga je i po­dr­ža­lo 196 dr­ža­va svi­je­ta. Spo­ra­zum je skro­jen u in­te­re­su svih sta­nov­ni­ka pla­ne­ta Zem­lje, ro­đe­nih i još ne­ro­đe­nih ko­ji­ma ovaj pla­net tek tre­ba sa­ču­va­ti. Skro­jen je s ci­ljem za­šti­te pla­ne­ta od ono­ga što znans­tve­ni­ci vje­ru­ju da bi bi­le dra­ma­tič­ne kli­mat­ske pro­mje­ne u slu­ča­ju da se in­ten­zi­tet za­ga­đi­va­nja nas­ta­vi kao do­sad. Iz­ja­va, ko­nač­no, ne­ma smis­la ni u svje­tlu či­nje­ni­ce da gra­đa­ni ame­rič­kog Pit­t­sbur­g­ha (gra­da ko­je­mu se, zbog broj­nih hr­vat­skih do­se­lje­ni­ka, u Hr­vat­skoj svo­je­dob­no te­pa­lo kao “dru­gom naj­ve­ćem hr­vat­skom gra­du na svi­je­tu”) ni­su bi­ra­li Trum­pa. Ve­ći­nu gla­so­va on­dje je osvo­ji­la de­mo­krat­ska pro­tu­kan­di­dat­ki­nja Hil­lary Clin­ton. Us­li­je­di­le su broj­ne re­ak­ci­je na tu vi­šes­tru­ko be­smis­le­nu Trum­po­vu iz­ja­vu o Pit­t­sbur­g­hu i Parizu. Kao, uos­ta­lom, što su us­li­je­di­le još broj­ni­je re­ak­ci­je na sa­mu od­lu­ku ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka da se po­vu­če iz Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma. No jed­na je bi­la po­seb­no za­nim­lji­va.

Uje­di­nje­ni Pit­t­sbur­gh i Pa­riz

“Proš­lo­ga tjed­na pred­sjed­nik Do­nald Trump po­ku­šao je su­prot­sta­vi­ti na­ša dva gra­da je­dan pro­tiv dru­go­ga. Kao gra­do­na­čel­ni­ci Pit­t­sbur­g­ha i Pa­ri­za, ov­dje že­li­mo re­ći da smo uje­di­nje­ni­ji ne­go ikad pri­je”, na­pi­sa­li su u za­jed­nič­kog ko­lum­ni u New York Ti­me­su gra­do­na­čel­ni­ca Pa­ri­za An­ne Hi­dal­go i gra­do­na­čel­nik Pit­t­sbur­g­ha Bill Pe­du­to. “Iako odvo­je­ni oce­anom i je­zi­kom, di­je­li­mo is­tu že­lju da uči­ni­mo ono što je naj­bo­lje za na­še gra­đa­ne i naš pla­net. To zna­či od­ba­ci­va­nje usko­grud­ne po­li­ti­ke i pri­hva­ća­nje glo­bal­nog iz­a­zo­va bor­be pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na. Či­ne­ći to, mo­že­mo stvo­ri­ti čis­ti­ji, zdra­vi­ji, pros­pe­ri­tet­ni­ji svijet za Pa­ri­ža­ne, Pit­t­sbur­ža­ne i sve dru­ge na pla­ne­tu”, po­ru­či­li su lo­kal­ni čel­ni­ci gra­do­va ko­je je Trump iz­dvo­jio u svom go­vo­ru o pov­la­če­nju iz Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma. Nji­ho­va ko­lum­na ni­po­što ni­je je­di­ni pri­mjer svo­je­vr­s­nog kon­tra­efek­ta ko­ji, ba­rem u prvi mah, iz­a­zi­va neo­bič­na Trum­po­va od­lu­ka. – Po­ne­kad pre­agre­siv­ni po­ku­šaj da se ne­što za­us­ta­vi za­pra­vo iz­a­zo­ve kon­tra­re­ak­ci­ju, iz­a­zo­ve efekt ubr­za­nja ne­kog pro­ce­sa – ko­men­ti­ra To­ni Vi­dan, du­go­go­diš­nji ak­ti­vist Ze­le­ne ak­ci­je i pred­stav­nik oko­liš­nih udru­ga iz Hr­vat­ske u Eu­rop­skom gos­po­dar­skom i so­ci­jal­nom od­bo­ru (EGSO), gdje ob­na­ša duž­nost pot­pred­sjed­ni­ka struč­ne sku­pi­ne za tran­s­port i ener­ge­ti­ku. – Ono što se vi­di po re­ak­ci­ja­ma na­kon Trum­po­ve obja­ve us­tva­ri je ja­ča­nje od­luč­nos­ti i Ki­ne i Eu­rop­ske uni­je, a i mno­gih lo­kal­nih ak­te­ra ili ak­te­ra u pos­lov­nom svi­je­tu SAD-a, da nas­ta­ve s pos­to­je­ćom ener­get­skom tran­zi­ci­jom. Ogrom­na ve­ći­na ana­li­ti­ča­ra vje­ru­je da je pos­tu­pak ener­get­ske tran­zi­ci­je ne­za­us­tav­ljiv. Ono što je pro­blem jest to što smo u utr­ci s vre­me­nom oko to­ga ko­li­ko dra­ma­tič­ne kli­mat­ske pro­mje­ne će­mo iz­a­zva­ti. Na­ža­lost, pos­to­ji mo­guć­nost da Trum­po­va od­lu­ka us­po­ri ener­get­sku tran­zi­ci­ju u SAD-u, što zna­či da ula­zi­mo u ve­ću zo­nu ri­zi­ka od kli­mat­skih pro­mje­na – sma­tra Vi­dan. U Hr­vat­skoj, do­da­je, za­sad ne pri­mje­ću­je ta­kav uči­nak Trum­po­ve od­lu­ke, u ko­jem bi hr­vat­ska Vla­da sig­na­li­zi­ra­la da je još od­luč­ni­ja u pro­ved­bi Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma i eu­rop­ske ener­get­ske po­li­ti­ke, ko­ja se na taj spo­ra­zum os­la­nja. Ali eko­lo­ški ak­ti­vist iz Ze­le­ne ak­ci­je objaš­nja­va da u Hr­vat­skoj i ina­če pos­to­ji “dos­ta ak­te­ra u aka­dem­skoj za­jed­ni­ci ko­ji ne shva­ća­ju du­bi­nu tran­zi­ci­je ko­ja se do­ga­đa u ener­get­skom sek­to­ru”. – Tak­vi­ma je sva­ka po­ja­va ili iz­ja­va ne­kog po­li­tič­kog ili ener­get­skog ak­te­ra u svi­je­tu us­tva­ri ar­gu­ment da us­t­vr­de ka­ko je, eto, ci­je­la pri­ča oko ob­nov­lji­ve ener­gi­je i učin­ko­vi­tos­ti sa­mo je­dan pro­laz­ni hit te da će ener­ge­ti­ka os­ta­ti tak­va kak­va jest – ka­že Vi­dan. Na otva­ra­nju kon­fe­ren­ci­je u Parizu, 30. stu­de­nog 2015. (spo­ra­zum je usvo­jen 12. pro­sin­ca 2015.), Hr­vat­sku je pred­stav­ljao pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić ko­ji je po­ru­čio da “sva­ki oblik gos­po­dar­skog ras­ta te­me­ljen na vi­so­ko­ug­ljič­nim mo­de­li­ma vi­še ni­je učin­ko­vit ne­go, da­pa­če, pred­stav­lja pri­jet­nju za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je”. Udru­ga Ze­le­na ak­ci­ja na­kon to­ga je ko­men­ti­ra­la da je ta­kav nas­tup hr­vat­skog pre­mi­je­ra u Parizu u su­prot­nos­ti s ener­get­skom po­li­ti­kom nje­go­ve Vla­de ko­ja je pro­mo­vi­ra­la dva vi­so­ko­ug­ljič­na pro­jek­ta, ter­mo­elek­tra­nu Plo­min C na ug­ljen i eks­plo­ata­ci­ju naf­te u Ja­dra­nu. Ni­je­dan od ta dva pro­jek­ta ni­je se do da­nas os­tva­rio. Hr­vat­ska je ra­ti­fi­ci­ra­la Pa­ri­ški spo­ra­zum, de­po­ni­ra­la ins­tru­ment o ra­ti­fi­ka­ci­ji u New Yor­ku i on za nju stu­pa na sna­gu 23. lip­nja. U ime hr­vat­ske Vla­de na­kon Trum­po­ve od­lu­ke ogla­sio se dr­žav­ni taj­nik u Mi­nis­tar­stvu za­šti­te oko­li­ša i ener­ge­ti­ke Ma­rio Ši­ljeg. – Os­tva­re­nje ci­lje­va Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma sa­mo je po se­bi ve­lik iz­a­zov, a iz­la­skom SAD-a iz Spo­ra­zu­ma on bi bio još i ve­ći. Hr­vat­ska svo­jim te­ri­to­ri­jal­nim i de­mo­graf­skim zna­čaj­ka­ma ne utje­če pre­sud­no na kli­mat­ske pro­mje­ne i baš je zbog to­ga za­in­te­re­si­ra­na da se na glo­bal­noj ra­zi­ni pos­tig­ne i po­štu­je do­go­vor ko­jim će se spri­je­či­ti dalj­nji rast glo­bal­nog za­top­lje­nja. Kao pu­no­prav­na čla­ni­ca, po pi­ta­nju Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma sto­ji­mo uz na­še part­ne­re iz Eu­rop­ske uni­je – re­kao je Ši­ljeg. U od­no­su na ra­ni­je slič­ne po­ku­ša­je (pro­to­kol iz Kyo­ta 1997., iz Rio de Ja­ne­ira 1992.), Pa­ri­ški spo­ra­zum je prvi ko­ji ne za­da­je ci­lje­ve sa­mo ra­zvi­je­nim zem­lja­ma ne­go i

Hr­vat­ska svo­jim te­ri­to­ri­jal­nim zna­čaj­ka­ma ne utje­če pre­sud­no na kli­mat­ske pro­mje­ne, ka­že dr­žav­ni taj­nik Ši­ljeg, i baš je za­to za­in­te­re­si­ra­na da se glo­bal­no po­štu­je do­go­vor ko­jim će se spri­je­či­ti rast glo­bal­nog za­top­lje­nja

oni­ma u ra­zvo­ju. Jed­nom ri­je­čju: svi­ma. I oni­ma ko­je su za­ga­đi­va­le sto­lje­ći­ma ra­ni­je (ra­zvi­je­ne zem­lje) i oni­ma ko­je vi­še za­ga­đu­ju sa­da (zem­lje u ra­zvo­ju). Pa­ri­ški spo­ra­zum je po­vi­jes­tan jer se u nje­mu svi na­čel­no sla­žu da tre­ba­ju da­ti svoj do­pri­nos sma­nje­nju glo­bal­nog za­top­lje­nja.

Ha­va­ji se i prav­no obve­za­li

Os­nov­ni je cilj da se to za­top­lje­nje ogra­ni­či na ra­zi­ni is­pod 2 Cel­zi­je­va stup­nja u od­no­su na pre­din­dus­trij­sko raz­dob­lje. No, iako su ne­ki di­je­lo­vi spo­ra­zu­ma is­pre­go­va­ra­ni kao prav­no obve­zu­ju­ći, is­pu­nja­va­nje na­ci­onal­nih ci­lje­va is­pre­go­va­ra­no je kao prav­no neo­bve­zu­ju­će. Do­go­vo­re­no je, do­du­še, da će se is­pu­nja­va­nje na­ci­onal­nih pla­no­va nad­gle­da­ti, re­vi­di­ra­ti sva­kih pet go­di­na, ali i uz ta­kav re­žim sve je i da­lje do­bro­volj­no. Mno­gi se ana­li­ti­ča­re za­to pi­ta­ju što je za­pra­vo pred­sjed­nik Trump že­lio pos­ti­ći od­lu­kom o pov­la­če­nju iz spo­ra­zu­ma. No­vi­nar ame­rič­kog por­ta­la i ma­ga­zi­na Po­li­ti­co Mic­ha­el Grunwald za­klju­ču­je ka­ko je tim po­te­zom že­lio, u po­li­tič­kom i di­plo­mat­skom smis­lu, “po­ka­za­ti sred­nji prst ci­je­lom svi­je­tu i is­to­vre­me­no pod­sje­ti­ti svoju bi­rač­ku ba­zu da di­je­li nji­ho­vu srdž­bu” pre­ma eli­ta­ma, znans­tve­ni­ci­ma i slič­nim “pa­met­nja­ko­vi­ći­ma” ko­ji svi­so­ka gle­da­ju na pra­ve Ame­ri­kan­ce želj­ne bu­še­nja za naf­tom i ko­pa­nja za ug­lje­nom. Pre­ma toj te­zi, Trum­pu ne­dos­ta­je is­pu­nje­nih pre­diz­bor­nih obećanja. Pro­vo­đe­nje smis­le­nih zdrav­s­tve­nih re­for­mi ko­je bi na­do­mjes­ti­le Oba­mi­nu re­for­mu “Oba­maCa­re” ne ide ka­ko je Trump za­miš­ljao. Na­jav­lje­na po­rez­na re­for­ma ta­ko­đer. Ame­rič­ki Kon­gres, ko­ji kon­tro­li­ra­ju nje­go­vi re­pu­bli­kan­ci, ni­je spre­man po­dr­ža­ti pro­ra­čun iz ko­jeg bi se pla­ća­la grad­nja zi­da pre­ma Mek­si­ku, a Mek­si­kan­ci ni u naj­lu­đim sno­vi­ma ne po­miš­lja­ju da ga oni pla­te. “Ta­ko da je od­bi­ja­nje spo­ra­zu­ma iz Pa­ri­za bi­lo naj­jed­nos­tav­ni­ji na­čin da iz­ra­zi svoju ide­ju o Tvr­đa­vi Ame­ri­ka, bez da mo­ra pro­vu­ći ne­ki za­kon”, pi­še Mic­ha­el Grunwald. Trum­po­va od­lu­ka pred­stav­lja sig­nal da u Bi­je­loj ku­ći sje­di net­ko ko­ga ni­je bri­ga za opas­nost od kli­mat­skih pro­mje­na, ali ne zna­či auto­mat­ski da SAD ne­će is­pu­ni­ti na­ci­onal­ne ci­lje­ve sma­nje­nja štet­nih pli­no­va jer te ci­lje­ve mo­gu is­pu­ni­ti sa­vez­ne dr­ža­ve, ve­li­ki gra­do­vi i pri­vat­ni sek­tor sa­mi, bez po­mo­ći fe­de­ral­ne vla­de. Da Trum­pa ni­je bri­ga, po­ka­zu­ju nje­go­ve ra­ni­je iz­ja­ve u ko­ji­ma je o kli­mat­skim pro­mje­na­ma go­vo­rio kao o pri­je­va­ri smiš­lje­noj u ko­rist Ki­ne­za, na šte­tu Ame­ri­ka­na­ca. A da dru­gi ame­rič­ki igra­či mo­gu, nje­mu us­pr­kos, nas­ta­vi­ti ame­rič­ki dio bor­be pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na, po­ka­zu­je, pri­mje­ri­ce, ovo­tjed­ni sas­ta­nak gu­ver­ne­ra Ka­li­for­ni­je s pred­sjed­ni­kom Ki­ne. Jer­ry Brown i Xi Jin­ping u Pe­kin­gu su raz­go­va­ra­li o to­me o nas­tav­ku su­rad­nje na ener­get­skoj tran­zi­ci­ji u skla­du s Pa­ri­škim spo­ra­zu­mom. Ka­li­for­ni­ja je gos­po­dar­ski naj­s­naž­ni­ja sa­vez­na dr­ža­va SAD-a. Da je sa­mos­tal­na i ne­za­vis­na, bi­la bi šes­ta gos­po­dar­ska si­la svi­je­ta. Ki­na, ko­ja je tre­nu­tač­no, ali ne i po­vi­jes­no (ku­mu­la­tiv­no) naj­ve­ći svjet­ski za­ga­đi­vač, pla­ni­ra do 2020. ulo­ži­ti 360 mi­li­jar­di do­la­ra u “ze­le­nu” ener­get­sku in­fras­truk­tu­ru i ot­ka­za­la je pla­ni­ra­nu grad­nju vi­še od sto­ti­nu no­vih ter­mo­elek­tra­na na ug­ljen (ko­ji ipak i da­lje do­mi­ni­ra u Ki­ni). Vi­še od 1500 ti­je­la lo­kal­nih vlas­ti i pri­vat­nih kom­pa­ni­ja u SAD-u obve­za­lo se da će nas­ta­vi­ti ra­di­ti na to­me da SAD is­pu­ni ci­lje­ve Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma, no Ha­va­ji su pr­va sa­vez­na dr­ža­va ko­ja je to uči­ni­la na prav­no obve­zu­ju­ći na­čin. Gu­ver­ner Da­vid Ige pot­pi­sao je za­kon ko­ji prav­no obve­zu­je nje­go­vu sa­vez­nu dr­ža­vu na is­pu­nje­nje svo­jih ci­lje­va kom­pa­ti­bil­nih sa spo­ra­zu­mom iz ko­jeg je Trump po­vu­kao Ame­ri­ku. U ci­je­loj pri­či va­žan je ele­ment i neo­bič­no du­ga­čak ti­jek iz­la­ska bi­lo ko­je zem­lje iz Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma. Prav­no gle­da­no, zah­tjev za iz­la­zak mo­že se pod­ni­je­ti tek tri go­di­ne na­kon stu­pa­nja spo­ra­zu­ma na sna­gu, što zna­či tek 4. stu­de­nog 2019. Za­tim tre­ba pri­če­ka­ti go­di­nu da­na da sam čin iz­la­ska pos­ta­ne prav­no va­ljan, dak­le če­ka­ti do 4. stu­de­nog 2020. Slje­de­ći pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri u SAD-u su 3. stu­de­nog 2020. go­di­ne.

Ak­ti­vis­ti Gre­en­pe­acea ova­ko su do­ži­vje­li Trum­po­vu od­lu­ku o pov­la­če­nju SAD-a iz Pa­ri­škog spo­ra­zu­ma o kli­mi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.