Ni­šta od si­gur­ne sta usko­ro mo­gle pre­tvo

Ne bu­de li do­dat­ka na mi­ro­vi­ne za osi­gu­ra­ni­ke 2. sta­rost past će u vo­du jer će te mi­ro­vi­ne bi­ti ma­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Uzdrmani mirovinski stupovi -

pa­dom Agro­ko­ra sva­kog se da­na otva­ra­ju nove te­me i di­le­me hr­vat­skog druš­tva. Vri­jed­nost hr­vat­skih di­oni­ca ko­ji­ma se tr­gu­je na Za­gre­bač­koj bur­zi u tri mje­se­ca pa­la je 14 pos­to, a nji­ho­vi vlas­ni­ci iz­gu­bi­li su 22 mi­li­jar­de ku­na! Ka­pi­ta­li­zi­ra­na vri­jed­nost tvrt­ki uvr­šte­nih na bur­zu sma­nje­na je ta­ko sa 158 na 136 mi­li­jar­di ku­na, a me­đu gu­bit­ni­ci­ma ni­je se na­šao sa­mo Ivi­ca To­do­rić ne­go i svi dru­gi ko­ji su ula­ga­li u hr­vat­ske kom­pa­ni­je, uklju­ču­ju­ći i mi­ro­vin­ske fon­do­ve. Sre­ća je u ne­sre­ći da gu­bi­ci mi­ro­vin­skih fon­do­va u Le­du, a po­sred­no i na os­ta­lim hr­vat­skim di­oni­ca­ma, za­sad ne­će ima­ti utje­ca­ja ni na či­je mi­ro­vi­ne jed­nos­tav­no za­to što is­pla­te mi­ro­vi­na iz dru­gog stu­pa još ni­su kre­nu­le. Mi­nu­si se još uvijek stig­nu po­pe­gla­ti kad is­pla­te kre­nu, no ovi gu­bi­ci po­no­vo su skre­nu­li ras­pra­vu na to ko­li­ko je mi­ro­vin­ska šted­nja si­gur­na i gdje je jam­s­tvo da go­le­ma sred­stva ras­pr­še­na u dr­žav­ne obvez­ni­ce i di­oni­ce kom­pa­ni­ja ne­će nes­ta­ti? – Ov­dje je iz­vjes­no sa­mo ko­li­ko ula­žeš, ali pot­pu­no je ne­iz­vjes­no ko­li­ko ćeš na kra­ju i do­bi­ti – pro­ko­men­ti­ra­la je sin­di­ka­lis­ti­ca Ana Pe­zelj. Ni­je Agro­kor je­di­ni po­tak­nuo ras­pra­vu o bu­duć­nos­ti i si­gur­nos­ti ula­ga­nja u dru­gi mi­ro­vin­ski stup. Ne­iz­rav­no je to uči­ni­la i Plen­ko­vi­će­va Vla­da kad je u jed­nom do­ku­men­tu, ko­ji je oti­šao pre­ma Europ­skoj ko­mi­si­ji, na­ve­la da za­pos­le­ni ko­ji šte­de u 2. mi­ro­vin­skom stu­pu ne­će do­bi­va­ti do­da­tak od 27 pos­to kad os­tva­re pra­vo na mi­ro­vi­nu, što će im auto­mat­ski sma­nji­ti mi­ro­vi­ne, i to ne sa­mo za 27 pos­to ne­go, iz­ra­ču­na­la je Iva­na Vu­ko­re­pa, do­cen­ti­ca na Prav­nom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, i do 41 pos­to, ovis­no o pri­jaš­njim za­ra­da­ma. Taj je do­da­tak po va­že­ćem za­ko­nu re­zer­vi­ran sa­mo za rad­ni­ke či­ja se mi­ro­vi­na u ci­je­los­ti is­pla­ću­je iz dr­žav­nog mi­ro­vin­skog fon­da, od­nos­no iz pr­vog stu­pa. Čim u mi­ro­vi­nu kre­nu ge­ne­ra­ci­je ro­đe­ne 1962. go­di­ne, nji­ho­ve mi­ro­vi­ne pos­ta­ju zbroj is­pla­ta iz pr­vog i iz dru­gog stu­pa, na­kon če­ga gu­be pra­vo na do­da­tak ko­ji ap­so­lut­no ne­ma ni­kak­ve ve­ze s pos­to­ja­njem 2. stu­pa. Do­da­tak pred­stav­lja “is­prav­lja­nje kri­ve Dri­ne” u od­no­su na mi­ro­vin­ske uvje­te ko­ji su pos­to­ja­li do 1999. go­di­ne, a za nje­ga dr­ža­va go­diš­nje iz­dva­ja oko dvi­je mi­li­jar­de ku­na. Ka­pi­ta­li­zi­ra­na je šted­nja po­kre­nu­ta da bi mi­ro­vi­ne bi­le ve­će, a ne ma­nje, a ako do­đe do us­kra­te do­dat­ka, ci­je­la ta ope­ra­ci­ja pos­ta­je be­smis­le­na. Zo­ran Anu­šić, vi­ši sa­vjet­nik Svjet­ske ban­ke i je­dan od kre­ato­ra mi­ro­vin­ske re­for­me u Hr­vat­skoj, i sam ka­že da re­for­ma ne­će ima­ti smis­la ako raz­log za ni­že mi­ro­vi­ne bu­de uz­ro­ko­van “ad­mi­nis­tra­tiv­no, od­nos­no ne­priz­na­va­njem do­dat­ka za is­ti upla­će­ni do­pri­nos”. Anu­šić objaš­nja­va ka­ko je uči­nak ne­priz­na­va­nja do­dat­ka taj da tre­nu­tač­no u Hr­vat­skoj ima­mo dvi­je efek­tiv­ne ak­tu­al­ne vri­jed­nos­ti mi­ro­vi­ne, op­ću od 62 kn za čla­no­ve 2. stu­pa i 78,7 ku­na za one ko­ji su sa­mo u pr­vom stu­pu. Po va­že­ćoj for­mu­li, ta se svo­ta mno­ži s go­di­na­ma sta­ža te (ko­ri­gi­ra­na za iz­nos pla­će ili uma­nje­na kod ra­ni­jeg od­la­ska u mi­ro­vi­nu) da­je ko­nač­ni iz­nos bu­du­će mi­ro­vi­ne.

Is­ti uvje­ti, dvi­je vri­jed­nos­ti

– Ima­mo dvi­je vri­jed­nos­ti mi­ro­vi­ne za po­sve is­te uvje­te i za raz­dob­lje pri­je ne­go što je dru­gi stup uop­će pos­to­jao, što je oči­to dis­kri­mi­na­tor­no. Na­kon na­pi­sa da se do­da­tak ne­će odo­bri­ti dru­gos­tu­pa­ši­ma, ču­li smo od mi­nis­tra To­mis­la­va Ćo­ri­ća da će Vla­da ipak raz­mo­tri­ti kom­pen­za­ci­ju dru­gos­tu­pa­ša ve­za­nu za do­da­tak od 27%. Miš­lje­nje o ovoj prak­si tre­bao bi da­ti i Us­tav­ni sud, a na­kon to­ga is­kris­ta­li­zi­rat će se tre­ba li kom­pen­za­ci­ja dru­gos­tu­pa­ša tre­ba bi­ti pu­na ili dje­lo­mič­na – na­vo­di Anu­šić. Kad je ri­ječ o gu­bi­ci­ma na ulo­že­na sred­stva, Anu­šić do­da­je da je za iz­nos mi­ro­vi­ne važ­na du­go­roč­na za­ra­da. – Ne­ma ni­kak­ve ga­ran­ci­je ko­li­ko će ukup­na šted­nja iz­no­si­ti u tre­nut­ku umi­rov­lje­nja, a za­da­tak mi­ro­vin­skih dru­šta­va i Han­fe je da di­ver­si­fi­ka­ci­ja i ula­ga­nja bu­du tak­ve da se mi­ni­mi­zi­ra du­go­roč­ni ri­zik. U hr­vat­skom slu­ča­ju po­sr­nu­će Agro­ko­ra re­flek­ti­rat će se u ni­žim sto­pa­ma za­ra­da ne sa­mo kod Le­da već i dru­gih tvrt­ki u ko­ji­ma je mi­ro­vin­ska šted­nja, ali to će zbog di­ver­zi­fi­ka­ci­je pred­stav­lja­ti ma­nji dio ukup­ne sto­pe po­vra­ta. Ako Han­fa ut­vr­di bi­lo ka­kav kon­flikt in­te­re­sa kod po­je­di­nog ula­ga­nja mi­ro­vin­skih fon­do­va, čla­no­vi tre­ba­ju bi­ti obe­šte­će­ni za gu­bi­tak. Ali ako ga ni­je bi­lo, gu­bi­tak, baš kao i ne­ki dru­gi do­bi­tak, pre­uzi­ma­ju čla­no­vi – ko­men­ti­ra Anu­šić. Na­kon što se uga­se svje­tla po­li­tič­kih re­flek­to­ra, jav­na ras­pra­va tre­ba­la bi se us­mje­ri­ti pre­ma naj­av­lje­noj mi­ro­vin­skoj re­for­mi. Oče­ku­je se pro­mje­na za­ko­na ko­ja će ubr­za­ti pro­du­lje­nje rad­nog vi­je­ka na 67 go­di­na i des­ti­mu­li­ra­ti ra­ni­je umi­rov­lje­nje te na po­sve nov na­čin re­gu­li­ra­ti be­ne­fi­ci­ra­ni staž. De­ta­lji s ko­ji­ma će iz­a­ći sa­daš­nji mi­nis­tar ra­da i mi­ro­vin­skog sus­ta­va To­mis­lav Ćo­rić ili nje­gov na­s­ljed­nik ako Ćo­rić za­ro­ti­ra na dru­go mi­nis­tar­sko mjes­to, još se ne zna­ju, a struč­ne su sku­pi­ne pri­pre­mi­le niz si­mu­la­ci­ja iz ko­jih se tre­ba iz­ro­di­ti po­li­tič­ka od­lu­ka. Mi­ro­vin­ska je re­for­ma uvijek iz­a­zi­va­la ve­li­ku paž­nju jav­nos­ti za­to što se ti­če ve­li­kog bro­ja gra­đa­na, a jed­na­ko kao i pla­će, hr­vat­ske su mi­ro­vi­ne

vri­jed­na je imo­vi­na mi­ro­vin­skih fon­do­va, a 22,5 mi­li­jar­di od­no­si se na za­ra­du os­tva­re­nu uz 5,8% pri­no­sa

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.