Ka­ko Hr­vat­ska iz­gle­da u oči­ma za­pad­no­europ­skih in­te­lek­tu­ala­ca ko­ji ni­su op­te­re­će­ni na­ci­ona­liz­mom

Vecernji list - Hrvatska - - Zašto se ni nebo više ne plavi -

Ne­dav­ni gost Za­greb Bo­ok Fes­ti­va­la, aus­trij­ski pi­sac Karl-Mar­kus Ga­uss, u hr­vat­sku pri­jes­tol­ni­cu ni­je do­šao praz­nih ru­ku. Na pok­lon je do­nio knji­gu „Oči Za­gre­ba“, koju je obja­vi­la Frak­tu­ra, na hrvatski pre­veo Mi­lan Sok­lić, a ure­dio Se­id Ser­da­re­vić. Za­nim­lji­vost ove proz­ne knji­ge je u to­me da je objav­lje­na tro­je­zič­no, osim na hr­vat­skom i na en­gle­skom i nje­mač­kom je­zi­ku, te da ju je in­s­pi­ra­tiv­no ilus­tri­rao Do­mi­nik Vu­ko­vić. Uz hr­vat­sko, pa­ra­lel­no je u Be­ču objav­lje­no i nje­mač­ko iz­da­nje knji­ge (Pa­ul Zsol­nay Ver­lag). Karl-Mar­kus Ga­uss poz­nat je kao in­te­lek­tu­alac ko­ji se vr­lo čes­to ba­vi ma­nji­na­ma i ma­njin­skim pi­ta­nji­ma, tra­ga za europ­skim na­ro­di­ma, je­zi­ci­ma i kul­tu­ra­ma ko­ji su pred iz­u­mi­ra­njem, pa je ta­ko u knji­zi „Oči Za­gre­ba“na­pi­sao ne­ko­li­ko auto­bi­ograf­skih cr­ti­ca o svo­jim sje­ća­nji­ma na i ne ta­ko broj­ne po­sje­te Za­gre­bu. „U Za­greb sam prvi put do­pu­to­vao ka­ko bih po­sje­tio sku­pi­nu ža­los­nih znans­tve­ni­ka i u slast po­jeo jed­no oko.“Ta­ko po­ma­lo na­dre­alis­tič­ki, čak i sal­va­dor­da­li­jev­ski po­či­nje Ga­ussov kul­tu­ro­lo­ški i po­li­tič­ki pu­to­pis po Agra­mu. A u Za­greb ga je, u osvit de­mo­krat­skih pro­mje­na, za­pra­vo do­veo Mi­ros­lav Kr­le­ža, či­jim se dje­lom sla­bo poz­na­tim za­pad­noj Eu­ro­pi Ga­uss jed­no vri­je­me sve­srd­no kul­tur­tre­ger­ski ba­vio. Po­ku­šao je Ga­uss ne­mo­gu­će. Za­in­te­re­si­ra­ti oho­lu Eu­ro­pu za jed­nog ve­li­kog sred­njo­europ­skog gos­po­di­na ko­ji je pi­sao ja­ko pu­no i za­pra­vo, ja­ko kva­li­tet­no i u europ­skim raz­mje­ri­ma, ali je de­fi­ni­tiv­no ro­đen u po­greš­nom gra­du i u po­greš­noj zem­lji. Ga­uss Kr­le­žu ana­li­zi­ra vr­lo lu­cid­no, bez ne­po­treb­nog ado­ri­ra­nja, kao što i du­ho­vi­to opi­su­je svoj po­sjet Kr­le­ži­nu Gvoz­du kroz ko­ji ga vo­di kus­to­si­ca Ves­na Vra­bec, ali i ži­vo­pis­ni od­nos iz­me­đu Kr­le­že i Be­le. Dra­go­cje­ni su i iz­nim­no za­nim­lji­vi Ga­usso­vi tek­s­to­vi po­sve­će­ni, pri­mje­ri­ce, ba­nu Jo­si­pu Je­la­či­ću i bi­sku­pu Jo­si­pu Jur­ju Stro­s­smaye­ru, oso­ba­ma ko­je hr­vat­sku po­vi­jest traj­no i čvr­sto po­ve­zu­ju s aus­trij­skom i hab­sbur­škom. Je­dan od vr­hu­na­ca ove op­se­gom ne­ve­li­ke knji­ge sva­ka­ko je i pri­ča o pre­vo­di­te­lji­ci Ini Jun Bro­da, ko­ja je na vlas­ti­toj ko­ži osje­ti­la svu te­ži­nu us­ta­ške stra­hov­la­de u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ali i de­mis­ti­fi­ka­ci­ja one ro­man­si­ra­ne tvrd­nje ta­li­jan­skog pis­ca Cur­zi­ja Ma­la­par­tea o zdje­li na sto­lu us­ta­škog po­glav­ni­ka An­te Pa­ve­li­ća ko­ja je, na­vod­no, bi­la na­pu­nje­na ljud­skim oči­ma ko­je su us­ta­še is­ko­pa­li na­s­mrt mu­če­nim za­rob­lje­ni­ci­ma i pro­tiv­ni­ci­ma Ne­za­vis­ne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Ga­uss po­šte­no i upu­će­no opi­su­je tu stra­vič­nu Ma­la­par­te­ovu iz­miš­ljo­ti­nu, se­ci­ra­ju­ći pri­tom vr­lo efek­t­no i ubo­ji­to i Ma­la­par­te­ov lik i dje­lo, ali i na­po­mi­nje da je ovaj zlo­ćud­ni pam­flet o Pa­ve­li­ću i ljud­skim oči­ma za­vr­šio ne sa­mo u broj­nim ro­ma­ni­ma (pa i u ne ta­ko dav­no na­pi­sa­nom ro­ma­nu ugled­nog fran­cu­skog ro­ma­no­pis­ca Mat­hi­asa Enar­da ko­ji je ove go­di­ne u Le­ip­zi­gu do­bio na­gra­du za eu­rop­sko ra­zu­mi­je­va­nje), ne­go i u fil­mo­vi­ma, me­mo­ari­ma, pa čak i u po­vi­jes­nim stu­di­ja­ma!? Ga­uss je u Za­greb po­čeo do­la­zi­ti u kas­noj fa­zi sa­mo­uprav­nog so­ci­ja­liz­ma, bio je tu i u vri­je­me Do­mo­vin­skog ra­ta (ni­ka­da ni­je imao sim­pa­ti­ja za hrvatski rat­ni na­ci­ona­li­zam), a do­la­zio je i vre­me­ni­ma tzv. de­tuđ­ma­ni­za­ci­je. Sto­ga je i knji­ga „Oči Za­gre­ba“pu­na i Aus­tri­jan­če­vih po­li­tič­kih re­mi­nis­cen­ci­ja i op­ser­va­ci­ja u ko­ji­ma se zor­no vi­di ka­ko Hr­vat­ska iz­gle­da u oči­ma za­pad­no­europ­skih in­te­lek­tu­ala­ca ko­ji ni­su op­te­re­će­ni na­ci­ona­lis­tič­kim ide­olo­gi­ja­ma bu­du­ći da već de­set­lje­ći­ma ži­ve u uho­da­nim vi­šes­tra­nač­kim de­mo­kra­ci­ja­ma i to kao dio vi­še-ma­nje odav­no for­mi­ra­nih na­ci­ja ko­je su za­šti­će­ne na­ci­onal­nom dr­ža­vom s one stra­ne “ber­lin­skih” zi­do­va. Na ža­lost, Hr­vat­ska se tak­vom pri­vi­le­gi­ra­nom po­vi­ješ­ću ne mo­že po­hva­li­ti, što se i da iš­či­ta­ti iz ove na ma­ho­ve i tr­p­ke knji­ge o hr­vat­sko-europ­skim nes­po­ra­zu­mi­ma ko­ji tra­ju sto­lje­ći­ma, a ni­su pres­ta­li ni u tre­nut­ku ka­da je neo­vis­na Hr­vat­ska, ba­rem for­mal­no, pos­ta­la rav­no­prav­ni član ve­li­ke za­jed­ni­ce dr­ža­va okup­lje­nih u Europ­skoj uni­ji. No, ako i ni­smo rav­no­prav­ni ne­kim rav­no­prav­ni­jim i sta­ri­jim čla­no­vi­ma EU, ba­rem ima­mo iz­vr­s­ne pre­vo­di­te­lje s nje­mač­kog na hrvatski i obrat­no, o ko­ji­ma ta­ko­đer pi­še Ga­uss, kao što su to Se­ad Mu­ha­me­da­gić, An­dy Jel­čić i Bo­ris Pe­rić.

“Oči Za­gre­ba”, Karl-Mar­kus Ga­uss, Frak­tu­ra, 139 ku­na, na hrvatski pre­veo Mi­lan Sok­lić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.