PREVARILA ME OBI­TELJ TODORIĆ, TO JE BIO ČISTI OR­GA­NI­ZI­RA­NI KRI­MI­NAL

142 mi­li­ju­na ku­na re­gres­nih mje­ni­ca Agro­ko­ra sa­da ja du­gu­jem ban­ka­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Zlat­ko Ma­rić, vlas­nik i pred­sjed­nik upra­ve naj­ve­će do­ma­će za­šti­tar­ske kom­pa­ni­je Sokol Ma­rić, uz Sber­bank, je­di­ni je Agro­ko­rov part­ner ko­ji je Ivi­cu To­do­ri­ća jav­no op­tu­žio za pri­je­va­ru. Go­to­vo po­lo­vi­ca Ma­ri­će­va go­diš­njeg pri­ho­da os­ta­la je za­rob­lje­na u Agro­ko­ru, a zbog mal­ver­za­ci­ja s re­gres­nim mje­ni­ca­ma iz­nos veći od 142 mi­li­ju­na ku­na sa­da Ma­rić du­gu­je ban­ka­ma. Priča o slu­ča­ju So­ko­la Ma­ri­ća za­pra­vo je priča o sto­ti­na­ma do­bav­lja­ča Agro­ko­ra ko­ji su bi­li pri­mo­ra­ni pos­lo­va­ti s naj­ve­ćom do­ma­ćom kor­po­ra­ci­jom pod uvje­ti­ma nad ko­ji­ma se da­nas zgra­ža jav­nost, a ko­ji su, iako na ru­bu za­ko­na, bi­li sva­kod­ne­vi­ca u hr­vat­skim pos­lov­nim ti­je­ko­vi­ma. Sto­ga priča o Sokol Ma­ri­ću ra­zot­kri­va pa­ra­dig­mu na ko­joj je ute­me­ljen do­bar dio do­ma­ćeg gos­po­dar­stva. Zlat­ko Ma­rić ušao je u za­šti­tar­ski biz­nis 90-ih, s re­no­me­om spor­ta­ša i re­da­ra iz za­gre­bač­kih noć­nih klu­bo­va. No u pro­tek­lih 20 go­di­na iz­gra­dio je res­pek­ta­bil­nu za­šti­tar­sku tvrt­ku ko­ja za­uzi­ma če­t­vr­ti­nu za­šti­tar­skog tr­ži­šta u Hr­vat­skoj, s vi­še od tri ti­su­će za­pos­le­nih i go­diš­njim pro­me­tom ve­ćim od 300 mi­li­ju­na ku­na.

Agro­kor vam je os­tao du­žan 142 mi­li­ju­na ku­na na ra­čun re­gres­nih mje­ni­ca. To­li­ko sad ban­ke po­tra­žu­ju od vas?

Taj iz­nos os­tao je otvo­ren po tzv. re­gres­ni­ma pra­vi­ma ta­ko da smo bi­li pri­mo­ra­ni ot­ku­pi­ti mje­ni­ce za na­ve­de­na po­tra­ži­va­nja i u do­go­vo­ru s fi­nan­cij­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma pre­tvo­ri­ti ih u kre­di­te.

Za­što ste pris­ta­li pos­lo­va­ti ta­ko?

To je priča ko­ja traje niz go­di­na, a mo­že se svesti na jednu rečenicu. Jed­nos­tav­no ni­smo imali op­ci­ja. Agro­kor je kao naj­ve­ća kom­pa­ni­ja bio do­bar i po­že­ljan part­ner. Pri­je se­dam go­di­na, ka­da smo pre­uze­li ek­s­klu­ziv­no ču­va­nje Agro­ko­ro­vih obje­ka­ta, na tr­ži­štu se već bi­la po­ja­vi­la stra­na kon­ku­ren­ci­ja ko­ja je že­lje­la dio tog ko­la­ča. Me­đu­tim, već na­kon go­di­nu da­na kre­nu­lo je s pro­bi­ja­njem ro­ko­va pla­ća­nja. S ob­zi­rom na op­seg pos­la ko­ji je uklju­či­vao an­ga­žman vi­še od 500 za­šti­ta­ra, 34 ti­su­će pri­je­vo­za mje­seč­no, mi smo mje­seč­no Agro­ko­ru fak­tu­ri­ra­li iz­me­đu se­dam i osam mi­li­ju­na ku­na. Da bi­smo za­dr­ža­li lik­vid­nost, s ob­zi­rom na to da go­to­vo 80 pos­to na­ših ra­sho­da ide na pla­će, do­pri­no­se i pri­re­ze te dru­ge obve­ze ko­je mo­ra­te ser­vi­si­ra­ti mje­seč­no, mo­ra­li smo se dr­ža­ti do­go­vo­re­nih ro­ko­va pla­ća­nja jer bi

NA­ČIN POSLOVANJA S AGROKOROM PRIČA JE KO­JA TRAJE NIZ GO­DI­NA, A MO­ŽE SE SVESTI NA JEDNU REČENICU. JED­NOS­TAV­NO NI­SMO IMALI OP­CI­JA

Ivan Todorić do­šao je na sas­ta­nak sa svim po­rez­nim i ban­kar­skim taj­na­ma mo­je tvrt­ke

se u pro­tiv­nom cje­lo­kup­ni sus­tav uru­šio. Za­tra­ži­li smo oči­to­va­nje od Agro­ko­ra, a ka­ko smo od­bi­li kom­pen­za­ci­je ili kup­nju ne­kret­ni­na, po­ja­vi­la se kod nas eki­pa eks­pe­ra­ta i fi­nan­cij­skih lu­me­na na­oru­ža­nih Excel ta­bli­ca­ma. Pred­lo­ži­li su mi fi­nan­ci­ra­nje pu­tem re­gres­nih mje­ni­ca či­me smo tre­ba­li olak­ša­ti pro­ble­me u na­pla­ti po­tra­ži­va­nja. To je bi­lo pri­je pet go­di­na.

Tko vam je do­šao s tim pri­jed­lo­gom?

To su bi­li Agro­ko­ro­vi me­na­dže­ri, naj­bli­ži su­rad­ni­ci Ivi­ce To­do­ri­ća, nje­gov sin Ivan, ko­ji je vo­dio tu eki­pu, i To­mis­lav Lu­cić. Sma­tram da oni, za­jed­no s di­je­lom dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja, či­ne jednu do­bro or­ga­ni­zi­ra­nu kri­mi­nal­nu sku­pi­nu ko­jom bi se pra­vo­su­đe za­si­gur­no tre­ba­lo oz­bilj­no po­za­ba­vi­ti. Doš­li su k me­ni s de­talj­nom krv­nom sli­kom mog poslovanja, s po­da­ci­ma ko­je nit­ko ni­je mo­gao zna­ti ako ne­ma iz­ra­van uvid u po­rez­ni i ban­kar­ski sus­tav. Od­go­vor­no tvr­dim da se to do­go­di­lo i os­ta­lim do­bav­lja­či­ma. To su sve lju­di ko­ji su de­set­lje­ći­ma vri­jed­no ra­zvi­ja­li svo­je biz­ni­se, ba­vi­li se pro­izvod­njom, a ne fi­nan­cij­skim špe­ku­la­ci­ja­ma. Svi­ma na­ma pred­lo­žen je is­ti mo­del pri­je­va­re. Pre­do­či­li bi nam toč­nu krv­nu sli­ku na­še fir­me, uklju­ču­ju­ći ti­je­ko­ve nov­ca, lik­vid­nost i sta­nje na te­ku­ćem ra­ču­nu. Čak sam ih ti­je­kom sas­tan­ka htio ma­lo cim­nu­ti pa sam re­kao da tu ima i 15 mi­li­ju­na ku­na krat­ko­roč­nog za­du­že­nja. Od­go­vor je bio: “Ne­maš, pri­ja­te­lju, zna­mo da ne­maš.“Re­koh, su­per kad zna­te.

Ni­je li vam bi­lo čud­no da ima­ju do de­ta­lja po­dat­ke o va­šem pos­lo­va­nju?

Bio sam svjes­tan da su oni dr­ža­va u dr­ža­vi. S dru­ge stra­ne, znam da pos­to­je Han­fa, HNB, od­go­vor­ne oso­be u ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma, Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja, kao i svi do­sa­daš­nji duž­nos­ni­ci Vla­da RH, ko­ji bi tre­ba­li vr­ši­ti kon­tro­lu i bri­nu­ti se o na­ma po­rez­nim obvez­ni­ci­ma. Ako su svi oni rek­li da sve šti­ma, od­nos­no nit­ko ni­je os­po­rio za­ko­ni­tost tak­vog mo­de­la, što mi je pre­os­ta­lo ne­go pris­ta­ti na mo­del ko­ji su mi pred­lo­ži­li i sma­tra­ti ga za­ko­ni­tim. S dru­ge stra­ne, ni­je mi ni na kraj pa­me­ti bi­lo da su ta­ko za­hva­ti­li 186 tvrt­ki. Svi smo bi­li u ne­koj vr­sti “hap­py li­nea” a da nit­ko ni­je znao ni za ko­ga, kao da je na dje­lu bio za­kon šut­nje. Da su te tvrt­ke u is­tom pro­ble­mu, doz­nao sam tek ne­dav­no na vi­je­ću do­bav­lja­ča.

Jes­te li raz­go­va­ra­li s Ivi­com To­do­ri­ćem o tak­vom na­či­nu poslovanja?

Raz­go­va­rao sam i s njim i s nje­go­vim dru­gim si­nom An­tom, ali jas­no je da je Ivica Todorić sta­jao iza sve­ga. Ono što ta­da ni­sam znao, a da­nas znam jest da je sve kre­nu­lo na­opa­ko ka­da je HNB ogra­ni­čio ban­ka­ma iz­lo­že­nost pre­ma Agro­ko­ru ka­ko bi se sma­nji­li ri­zi­ci u fi­nan­cij­skom sus­ta­vu. Me­đu­tim, Agro­kor je već u tom tre­nut­ku imao spre­man al­ter­na­tiv­ni mo­del pri­je­va­re bu­du­ći da su bi­li in­for­mi­ra­ni što se spre­ma. I sad se čo­vjek pi­ta: ako se ra­di­lo o 7,4 mi­li­jar­de ku­na pla­si­ra­nih na tr­ži­šte pu­tem mje­ni­ca, ka­ko je mo­gu­će da to nit­ko ni­je znao i da se da­nas svi pra­ve lu­di­ma.

Jes­te li bi­li svjes­ni da fi­nan­ci­ra­nje s re­gres­nim mje­ni­ca­ma go­di­na­ma nit­ko ni­je kon­tro­li­rao?

Si­gu­ran sam da je Han­fa ima­la kon­tro­lu nad tim mje­ni­ca­ma jer je sve iš­lo pre­ko fak­to­ring dru­šta­va ko­ja su dos­tav­lja­la mje­seč­na iz­vješ­ća Han­fi, a ona je u ok­vi­ru svo­je in­ge­ren­ci­je kon­tro­li­ra­la nji­ho­vo pos­lo­va­nje. Sa­da nit­ko ni­šta ne zna i svi se pra­ve lu­di. Sad, da bi eki­pa opra­la ru­ke, Han­fa da­je na­log Dr­žav­nom od­vjet­niš­tvu da pre­gle­da pos­lo­va­nje svih 186 do­bav­lja­ča Agro­ko­ra ko­ji su pos­lo­va­li pu­tem mje­ni­ca.

Je li i Sokol Ma­rić sa­da pred­met is­tra­ge?

Is­traž­ne rad­nje ko­ji­ma je obu­hva­ćen i Sokol Ma­rić od­no­se se na us­po­re­đi­va­nje fi­nan­cij­ske do­ku­men­ta­ci­je pla­sma­na fak­to­ring dru­šta­va ko­ju Han­fa po­sje­du­je iz iz­vješ­ća fak­to­ring dru­šta­va. Ona se us­po­re­đu­je s do­ku­men­ta­ci­jom do­bav­lja­ča, sa­mog Agro­ko­ra i nje­go­vih dru­šta­va. To je još je­dan do­kaz da je Han­fa ci­je­lo vri­je­me upoz­na­ta s cje­lo­kup­nom si­tu­aci­jom.

Ka­da ste shva­ti­li da stva­ri ne šti­ma­ju?

Raz­go­va­rao sam s Ivi­com To­do­ri­ćem u pro­sin­cu proš­le go­di­ne, za­tim u ve­lja­či i ožuj­ku ove go­di­ne, sa si­no­vi­ma go­to­vo sva­kod­nev­no i svi su raz­go­vo­ri za­vr­ša­va­li slič­nom po­ru­kom: “Ne bri­ni se, pri­ja­te­lju, sve će se ri­je­ši­ti, Ru­si sto­je iza nas i u do­go­vo­ru smo s Vla­dom.” Tre­ba na­gla­si­ti da su se te­ku­ći ra­ču­ni na­ma pla­ća­li u ro­ku od 60 da­na, ni­je bi­lo kaš­nje­nja pa ta­ko ni­šta ni­je ni uka­zi­va­lo na bu­du­ću ne­lik­vid­nost i blo­ka­du ra­ču­na Agro­ko­ro­vih tvrt­ki.

Ka­da spo­mi­nje­te kri­mi­nal­nu gru­pu, na ko­ga toč­no mis­li­te?

Či­nje­ni­ca je da su svi zna­li sve. U tom lan­cu jed­nos­tav­no ni­je mo­gu­će da od­go­vor­ne oso­be HNB-a, Han­fe... ni­su upoz­na­te s ko­la­njem se­dam mi­li­jar­di ku­na, da o to­me ni­šta ne zna­ju nji­ho­vi po­moć­ni­ci, da ne zna mi­nis­tar fi­nan­ci­ja, ni bi­lo tko iz spo­me­nu­tih fi­nan­cij­sko-re­gu­la­tor­nih ti­je­la. Slu­ša­mo stal­no o sta­bil­nos­ti te­ča­ja i ku­ne, nje­go­voj kon­tro­li mje­ra­ma mo­ne­tar­ne i fi­skal­ne po­li­ti­ke i dr., a sad odjed­nom nit­ko ne zna za se­dam mi­li­jar­di ku­na u op­tje­ca­ju pu­tem fak­to­ring dru­šta­va? U to me ne mo­že nit­ko uvje­ri­ti.

Ko­li­ko pro­me­ta go­diš­nje ra­di­te s Agrokorom?

Iz­me­đu 50 i 60 mi­li­ju­na ku­na.

Vaš go­diš­nji promet iz­no­si oko 300 mi­li­ju­na ku­na? Nis­te li bi­li ma­lo pre­vi­še iz­lo­že­ni jed­nom kli­jen­tu?

Ne mis­lim. Jed­nos­tav­no, po pi­ta­nju kon­cer­na ra­di se o ve­li­kom sus­ta­vu ko­ji je pra­ti­lo druš­tvo s dos­tat­nom in­fras­truk­tu­rom te je re­ali­za­ci­ja sa­mo plod te su­rad­nje i po­tre­be Agro­ko­ro­vih dru­šta­va za us­lu­ga­ma za­šti­te, a u ko­nač­ni­ci to je ma­nje od 20% ukup­nog pro­me­ta druš­tva Sokol Ma­rić.

Je li se vaš pos­lov­ni od­nos s Agrokorom te­me­ljio is­klju­či­vo na po­vje­re­nju?

Po­sao se skla­pa pot­pi­si­va­njem ugo­vo­ra, a pri­je i ti­je­kom nje­go­ve re­ali­za­ci­je mo­ra pos­to­ja­ti me­đu­sob­no po­vje­re­nje pos­lov­nih part­ne­ra. Ci­je­na us­lu­ge bi­la je tr­žiš­na. Priz­na­jem da sam se mo­gao i bo­lje upoz­na­ti s ma­te­ri­jom, ali sam i oči­to la­ko­vjer­no vje­ro­vao u kon­trol­ne me­ha­niz­me dr­ža­ve.

Ka­ko ste sklo­pi­li po­sao s Agrokorom?

S To­do­ri­ćem ste mo­gli bi­ti do­bri, ali bu­di­te uvje­re­ni da će oni pri­hva­ti­ti sa­mo naj­bo­lju, za njih naj­po­volj­ni­ju po­nu­du. Za taj po­sao na­tje­ca­le su se če­ti­ri tvrt­ke, od ko­jih jedna stra­na. Da su oni pre­uze­li za­šti­tu Agro­ko­ra, mi bi­smo auto­mat­ski iz­gu­bi­li zna­ča­jan dio tr­žiš­nog udje­la. Osim to­ga, mi smo je­di­ni sa­mi mo­gli or­ga­ni­zi­ra­ti prat­nju i za­šti­tu pri­je­vo­za go­to­vi­ne s ob­zi­rom na broj pro­da­va­oni­ca, ra­zve­de­nost te­ri­to­ri­ja RH i po­treb­nu pra­te­ću in­fras­truk­tu­ru za iz­vr­še­nje te us­lu­ge.

Vi ste, uz Sber­bank, je­di­ni Agro­ko­rov part­ner ko­ji priz­na­je da ga je Todorić pre­va­rio. Ka­ko je mo­gu­će pos­lo­va­ti s ta­ko ve­li­kim broj­ka­ma sa­mo te­me­ljem po­vje­re­nja?

Pre­va­ren sam, to je či­nje­ni­ca, kao i os­ta­li do­bav­lja­či. Prevarila me obi­telj Todorić, prevarila me i dr­ža­va ko­joj kao di­rek­tor i vlas­nik tvrt­ke go­diš­nje pla­ćam 60 mi­li­ju­na ku­na PDV-a, 130 mi­li­ju­na ku­na po­re­za i do­pri­no­sa i šest mi­li­ju­na ku­na po­re­za na do­bit. U pet go­di­na pla­tio sam dr­ža­vi mi­li­jar­du ku­na da­va­nja. Za­uz­vrat sam, u naj­ma­nju ru­ku, oče­ki­vao za­šti­tu te dr­ža­ve i nje­nih ins­ti­tu­ci­ja. Ovo je de­fi­ni­tiv­no or­ga­ni­zi­ra­ni kri­mi­nal ko­ji se mo­gao spri­je­či­ti, ali to ni­je uči­nje­no iako je spre­ča­va­nje to­ga u ok­vi­ru di­rek­t­nih in­ge­ren­ci­ja dr­žav­nih ti­je­la. Lju­di ko­ji to ni­su

spri­je­či­li sje­di­li su re­gu­la­tor­nim agen­ci­ja­ma Han­fi, HNB-u, kao i u iz­vr­š­noj i za­ko­no­dav­noj vlas­ti.

Oče­ku­je­te da će net­ko kaz­ne­no od­go­va­ra­ti, jes­te li pod­ni­je­li kaz­ne­nu pri­ja­vu?

Ja ni­ka­da, ni u ovom slu­ča­ju, ni­sam ni­ti ho­ću pod­ni­je­ti kaz­ne­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­ko­ga, me­đu­tim oče­ku­jem da dr­ža­va na­po­kon upo­tri­je­bi svo­je kon­trol­ne me­ha­niz­me te da ci­je­li slu­čaj ne os­ta­ne u sta­tu­su da u ko­nač­ni­ci nit­ko ne od­go­va­ra ni za što i da svi pe­ru ru­ke od sve­ga. Mis­lim da bi ma­kar ne­ko­li­ci­na uklju­če­nih tre­ba­la pra­ti ru­ke u Re­me­tin­cu, pa da vi­di­te ka­ko će pje­va­ti.

Mo­že­te li pre­ži­vje­ti ako do­đe do ot­pi­sa du­go­va? Emil Te­des­c­hi tvr­di da je Atlan­tic spo­so­ban pod­ni­je­ti 100 pos­to ot­pi­sa.

Sprem­ni smo za sve op­ci­je, uklju­ču­ju­ći i ot­pis po­tra­ži­va­nja. U na­šim ukup­nim pri­ho­di­ma Agro­kor su­dje­lu­je sa 17 pos­to i bez to­ga ne­će­mo bi­ti ja­ko ošte­će­ni. Ali oče­ku­jem da se na­đe rje­še­nje za sta­ri dug. Me­đu­tim, že­lim bi­ti ja­san – nit­ko od 186 do­bav­lja­ča ko­ji su da­li re­gres­ne mje­ni­ce ni­je zas­lu­žio ot­pis jer nit­ko od njih ni­je za­ra­dio ni li­pe na to­me. Čak 5 mi­li­jar­di ku­na kroz go­di­ne za­ra­dio je net­ko dru­gi. Mi smo bi­li naj­o­bič­ni­ji, u na­ro­du zva­ni “jam­ci”. Što se ko­le­ge Te­des­c­hi­ja ti­če, mo­lio bih ga da pres­ta­ne sa sa­mo­rek­la­mi­ra­njem. Mi ne zna­mo ko­li­ko iz­no­si tih nje­go­vih 100 pos­to, a ka­ko je rek­la pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de gos­po­đa Da­lić, “doš­lo je vri­je­me da ma­ske pad­nu”.

Mis­li­te li da se slu­čaj Agro­kor mo­že ras­pet­lja­ti bez ve­li­kih po­tre­sa?

Vje­ru­jem da će Vla­da pro­na­ći rje­še­nje da za­šti­ti gos­po­dar­stvo. Ključ­no je da op­s­ta­nu sve pro­fi­ta­bil­ne kom­pa­ni­je iz sas­ta­va kon­cer­na s na­gla­skom na Kon­zum jer to je je­di­ni tr­go­vač­ki la­nac ko­ji pro­da­je 80% is­klju­či­vo hr­vat­ske ro­be.

Kak­vo je sta­nje na za­šti­tar­skom tr­ži­štu i ka­ko se us­pi­je­va­te ot­hr­va­ti me­đu­na­rod­noj kon­ku­ren­ci­ji?

Ka­da su pri­je šest go­di­na od­lu­či­li ući na hr­vat­sko tr­ži­šte, stran­ci su mi po­nu­di­li iz­nos če­ti­ri pu­ta veći od iz­no­sa ko­ji mi du­gu­je Agro­kor. Od­bio sam po­nu­du jer že­lim da mo­ji sinovi, na­kon što odem u mi­ro­vi­nu, nas­ta­ve ovaj po­sao i da Sokol Ma­rić os­ta­ne hr­vat­ski brend. Ka­da smo im se za­hva­li­li, ku­pi­li su če­ti­ri ma­nja po­du­ze­ća i sad su dru­ga naj­ve­ća kom­pa­ni­ja. De­set su me go­di­na pla­ši­li da sam go­tov ka­da na tr­ži­šte do­đe kon­ku­ren­ci­ja iz ino­zem­s­tva. Ali mi smo ti­je­kom go­di­na to­li­ko inves­ti­ra­li u po­sao i in­fras­truk­tu­ru da se ne­mam če­ga bo­ja­ti. Ima­mo 350 ok­lop­nih auto­mo­bi­la, 2200 ko­ma­da va­tre­nog oruž­ja, 1700 pan­cir­ki, 160 ma­njih auto­mo­bi­la.Po­kri­va­mo či­ta­vu dr­ža­vu, uklju­ču­ju­ći sve na­se­lje­ne oto­ke, a u pla­nu su nam i ak­vi­zi­ci­je ve­ćih po­du­ze­ća na za­šti­tar­skom tr­ži­štu.

Is­pa­da da je va­ša tr­žiš­na po­zi­ci­ja slič­na onoj ko­ju Kon­zum dr­ži u ma­lo­pro­da­ji?

Ne mo­že­mo to us­po­re­di­ti. Druš­tvo Sokol Ma­rić dr­ži oko 26% za­šti­tar­skog tr­ži­šta, ali ni­smo kre­dit­no za­du­že­ni jer smo se ši­ri­li re­inves­ti­ra­ju­ći do­bit, ba­ve­ći se is­klju­či­vo te­melj­nom dje­lat­noš­ću, bez pos­lov­nih iz­le­ta u dje­lat­nos­ti ko­je su mi­nu­lih go­di­na na tre­nu­tak bi­le po­pu­lar­ne po­put tr­go­va­nja di­oni­ca­ma, fi­nan­cij­skog in­že­nje­rin­ga, gra­đe­vi­ne, tu­riz­ma i sl. Sto­ga, iako sam kod ban­ka imao naj­vi­šu bo­ni­tet­nu ocje­nu druš­tva, one su mi bi­le ve­ći­nom sa­mo do­bar pos­lov­ni part­ner ko­jem sam pru­žao us­lu­ge za­šti­te.

Je li bi­lo pri­ti­sa­ka da pro­da­te biz­nis?

Te­me­ljem ono­ga što sam do­ži­vio u 20 go­di­na mo­gao bih če­ti­ri knji­ge na­pi­sa­ti o pos­lo­va­nju u Hr­vat­skoj. Bi­lo je opas­nih tre­nu­ta­ka i pri­jet­nji, ali to je ta­ko čim ra­di­te s oruž­jem. Mno­gi su se že­lje­li in­fil­tri­ra­ti u ovaj biz­nis. Ali u tim tre­nu­ci­ma mo­ra­te po­ka­za­ti zu­be, ta­ko me je uli­ca na­uči­la. Kre­nuo sam kao re­dar u noć­nim klu­bo­vi­ma i na­učio se odu­pri­je­ti pri­tis­ci­ma.

Ko­li­ko ukup­nog pro­me­ta os­tva­ru­je­te kroz pos­lo­va­nje s dr­žav­nim tvrt­ka­ma ili ins­ti­tu­ci­ja­ma?

Oko 21 pos­to.

Dos­ta paž­nje u jav­nos­ti iz­a­zva­le su va­še ne­kret­ni­ne na Ka­ri­bi­ma?

Na Ka­ri­bi­ma sam u vri­je­me re­ce­si­je u SAD-u, ka­da nit­ko ni­je ula­gao, ku­pio zem­lji­šte i sa­gra­dio tri ku­će ko­je sa­da iz­najm­lju­jem. Mo­gao sam tak­ve ku­će sa­gra­di­ti na Ja­dra­nu, ali gra­đe­vin­sku do­zvo­lu ne bih do­bio za se­dam da­na, a inves­ti­ci­ja bi me sta­ja­la tri­put skup­lje. Osim to­ga, na Ka­ri­bi­ma se­zo­na traje 12 mje­se­ci.

Što mis­li­te o ma­te­ri­jal­nim pra­vi­ma vlas­ti­tih rad­ni­ka?

Ni­kad ni­sam pre­va­rio rad­ni­ka. Kad god bih ne­što pot­pi­sao, to bih i is­pu­nio. U ko­nač­ni­ci, i mo­ja sa­daš­nja bor­ba mo­ti­vi­ra­na je pri­mar­no bri­gom za mo­jih 3400 rad­ni­ka te za du­go­roč­nu pos­lov­nu op­s­toj­nost i ra­zvoj druš­tva. Do­kaz je to­me či­nje­ni­ca da ću ukup­nu do­bit iz bu­du­ćeg poslovanja ulo­ži­ti u fi­nan­cij­sku sta­bi­li­za­ci­ju poslovanja druš­tva i ot­pla­tu re­gres­nih pra­va. Moj rad­nik mo­že bi­ti ne­za­do­vo­ljan vi­si­nom svo­je pla­će. Što­vi­še, mo­ra bi­ti ne­za­do­vo­ljan jer sam i ja ne­za­do­vo­ljan. No mo­ra­mo zna­ti da je vi­si­na pla­će u ne­koj bran­ši odraz ukup­ne ci­je­ne na tr­ži­štu us­lu­ga. Da je tr­žiš­na ci­je­na 60 ku­na, a ja rad­ni­ku dam 20, mo­rao bih se po­gle­da­ti u ogle­da­lo i re­ći si da sam đu­bre ili loš pos­lo­da­vac. No mi­ni­mal­na za­ra­da ko­ju druš­tvo os­tva­ru­je upra­vo je na tje­les­noj za­šti­ti, tj na sa­mom za­šti­ta­ru ta­ko da druš­tvo ve­ći­nu za­ra­de os­tva­ru­je na ko­li­či­ni li­nij­skog pri­je­vo­za nov­ca i teh­nič­koj za­šti­ti.

Jes­te li os­no­va­li za­šti­tar­sku tvrt­ku na Ka­ri­bi­ma ka­ko ste naj­av­lji­va­li?

Je­sam, os­no­vao sam tvrt­ku Sokol, do­bio li­cen­ci­ju, ali još se ni­sam po­za­ba­vio ti­me. Pla­ni­ra­li smo se ši­ri­ti i na Slo­ve­ni­ju ka­da je kup­ljen Mer­ca­tor, ali te­ško stra­nac ula­zi na slo­ven­sko tr­ži­šte.

Fir­mu će­te os­ta­vi­ti si­no­vi­ma?

Na­dam se. Oba si­na ima­ju za­šti­tar­sku li­cen­ci­ju, sta­ri­ji Kris­ti­an sa mnom je se­dam go­di­na te je u fir­mi pro­šao put od kon­tro­lo­ra do čla­na upra­ve, dok je mla­đi sin Do­mi­nik za­du­žen za si­gur­nost in­for­ma­tič­kog sus­ta­va.

GO­RAN STANZL/ PIXSELL

S Ći­rom Bla­že­vi­ćem Ma­rić se mo­že vi­dje­ti na poz­na­tim za­gre­bač­kim okup­lja­li­šti­ma i do­ga­đa­nji­ma

GO­RAN STANZL/ PIXSELL

Spon­zor tvrt­ka Sokol Ma­rić bi­la je or­ga­ni­za­tor tur­ni­ra u oba­ra­nju ru­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.