Pro­uča­va­ju­ći ži­vo­te ve­li­ka­na do­ći do uni­ver­zal­nog re­cep­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pi­še: ZORAN VITAS

Pre­ma hr­vat­skoj Men­si, in­te­li­gen­ci­ja je men­tal­na ka­rak­te­ris­ti­ka ko­ja se sas­to­ji od spo­sob­nos­ti za uče­nje iz is­kus­tva, pri­la­god­be na no­ve si­tu­aci­je, ra­zu­mi­je­va­nja i ko­ri­šte­nja ap­s­trak­t­nih poj­mo­va te ko­ri­šte­nja zna­nja za sna­la­že­nje u oko­li­ni. Ako je su­di­ti pre­ma po­pi­su na stra­ni­ci Wor­ld Ge­ni­us Di­rec­tory, Hr­va­ti su pri­lič­no zas­tup­lje­ni me­đu naj­in­te­li­gent­ni­ji­ma na svi­je­tu. Pr­vi je je­dan Grk Evan­ge­los Kat­si­oulis, pa on­da Ame­ri­ka­nac Rick Ros­ner, a tre­ći je – Za­grep­ča­nin Mis­lav Pre­da­vec. Gos­po­di­nu Pre­da­ve­cu bi­lje­ži se kvo­ci­jent in­te­li­gen­ci­je 192, ko­li­ko ima i Ros­ner, dok Kat­si­oulis ima 198. Spus­ti­mo li se ne­što ni­že, pro­na­ći će­mo Ni­ko­lu Po­lja­ka sa 183 pa Zo­ra­na Bi­ja­ča, Iva­na Ive­ca, Do­ma­go­ja Ku­tlu, Iva­na Ra­ši­ća i Igo­ra Bog­da­ni­ća. Zna­či, u tom je di­rek­to­ri­ju ko­ji se uzi­ma kao re­le­van­tan, sed­mo­ri­ca Hr­va­ta.

I ba­ka iz­nim­no in­te­li­gent­na

Nor­mal­no, ima ov­dje i pred­stav­ni­ka su­sjed­nih ze­ma­lja, po­put Sr­bi­je ili Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, a tre­ba uze­ti i je­dan od­mak – ni­je sva­ki sta­nov­nik ku­gle ze­malj­ske tes­ti­rao svo­ju in­te­li­gen­ci­ju. Ipak, oči­to je ka­ko Hr­va­ti ima­ju sklo­nost pro­vje­ra­va­ti se, ali i da me­đu nji­ma ima do­is­ta in­te­li­gent­nih lju­di. No, sam Pre­da­vec upo­zo­rit će nas da ne br­za­mo sa za­ključ­ci­ma. – Po mom miš­lje­nju, ne pos­to­ji re­le­vant­na lis­ta “naj­in­te­li­gent­ni­jih” lju­di jer se u ti­sko­vi­na­ma i me­di­ji­ma objav­lju­ju po­ne­kad i as­tro­nom­ski re­zul­ta­ti ne­kih poz­na­tih lju­di ko­ji su nji­hov pret­pos­tav­lje­ni, od­nos­no iš­če­ki­va­ni IQ na os­no­vi nji­ho­vih aka­dem­skih dos­tig­nu­ća ili slič­nog. Nas ne­ko­li­ko lju­di iz IQ svi­je­ta ko­ji su sa­mi pos­ti­za­li iz­nim­ne re­zul­ta­te pro­bra­li smo tes­to­ve za ko­je vje­ru­je­mo da su, iako ne­sa­vr­še­ni, da­nas naj­bo­lji i naj­po­uz­da­ni­ji za mje­re­nje in­te­li­gen­ci­je, na­ro­či­to u po­dru­čju če­ti­ri­ju stan­dard­nih de­vi­ja­ci­ja iz­nad pro­sje­ka. Oni su se po­ka­za­li vi­so­ko po­uz­da­ni­ma na po­je­din­ci­ma ko­ji su pos­ti­za­li sa­vr­še­ne ili go­to­vo sa­vr­še­ne re­zul­ta­te na stan­dar­di­zi­ra­nim tes­to­vi­ma od ko­jih je mo­žda i naj­poz­na­ti­ji test RAPM, ko­ji je ne­kad ra­bi­la Men­sa. Upra­vo na RAPM je nas­ta­la se­ri­ja vre­men­ski ne­li­mi­ti­ra­nih ap­s­trak­t­no-pros­tor­nih tes­to­va vi­so­kog ran­ga. Mi se rav­na­mo pre­ma re­zul­ta­ti­ma tak­vih tes­to­va, kod ko­jih je pro­ve­de­no tes­ti­ra­nje, ne mo­že­mo uvr­šta­va­ti pret­pos­tav­lje­ne re­zul­ta­te slav­nih lič­nos­ti kod ko­jih tes­ti­ra­nje ni­je pro­ve­de­no. Na­rav­no, mi ne mo­že­mo utje­ca­ti ako net­ko i neg­dje obja­vi re­zul­ta­te po ne­kom svom kri­te­ri­ju – go­vo­ri naj­in­te­li­gent­ni­ji Hr­vat, do­da­ju­ći ka­ko se na lis­ta­ma obič­no stav­lja naj­bo­lji re­zul­tat ko­ji je ne­ki kan­di­dat po­lu­čio. – Ta­ko ima kan­di­da­ta ko­ji bi imali dos­ta ma­nji pro­sje­čan IQ u od­no­su na svoj naj­bo­lji re­zul­tat. U mom slu­ča­ju, mo­je va­ri­ra od ot­pri­li­ke 175-195. Pro­sjek ni­sam ni­kad ra­ču­nao, ali mis­lim da bi bio iz­nad 180 – go­vo­ri. O naj­in­te­li­gent­ni­jim Hr­va­ti­ma pi­sa­lo se pu­no. Nas je ovaj put za­ni­ma­lo zbog če­ga su lju­di in­te­li­gent­ni. Ima li ne­što u ge­ne­ti­ci? – Moj otac, ko­ji je gra­đe­vin­ski in­že­njer, is­tak­nu­ti po­je­di­nac, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Vi­aduk­ta, do­bit­nik vi­še na­gra­da i priz­na­nja u svo­joj stru­ci, uvi­jek mi je bio pot­po­ra i do­bar sa­vjet u ži­vo­tu. Da­vao je uvi­jek in­te­li­gent­ne sa­vje­te. On sam ka­že da je nje­go­va maj­ka Ka­ta­ri­na bi­la že­na iz­nim­ne in­te­li­gen­ci­je iako ni­je ima­la fa­kul­tet – ka­že Pre­da­vec. Ne­uro­ki­rur­ga prof. dr. sc. Dar­ka Chudyja sa Za­vo­da za ne­uro­ki­rur­gi­ju KB-a Du­bra­va u Za­gre­bu pi­ta­li smo ko­li­ko je za in­te­li­gen­ci­ju od­go­vor­na ge­ne­ti­ka, od­nos­no ko­li­ko su toč­na naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja ko­ji­ma su pre­poz­na­ti “ge­ni in­te­li­gen­ci­je”. – Na­ša­li­mo se ma­lo. Ako se znans­tve­no ras­prav­lja o to­me ko­ja ra­sa ima du­ži pe­nis, on­da to ne­će iz­a­zva­ti bit­nu re­ak­ci­ju druš­tva osim niz ša­la i po­ne­ku zna­ti­že­lju da vi­de stvar uži­vo. Me­đu­tim ako go­vo­ri­mo o ge­ne­ti­ci i in­te­li­gen­ci­ji, on­da će­mo iz­a­zva­ti niz što po­li­tič­kih, što etič­kih, fi­lo­zof­skih i na kra­ju znans­tve­nih ras­pra­va. U po­vi­jes­ti je pos­ta­ja­lo vri­je­me ka­da se že­lje­lo do­ka­za­ti uro­đe­nu bit­no ve­ću in­te­li­gen­ci­ju iz­a­bra­ne ra­se. Čak i ras­pra­va o mo­guć­nos­ti funk­ci­oni­ra­nja žen­skog i mu­škog moz­ga ne­će pro­ći bez po­li­tič­kih ko­no­ta­ci­ja. Sto­ga se pos­tav­lja pi­ta­nje što je svr­ha tak­vih znans­tve­nih is­tra­ži­va­nja i ka­mo ona vo­de. Ho­će­mo li tra­ži­ti od bu­du­ćeg su­pruž­ni­ka da nam se ge­net­ski iz­jas­ni ili će­mo mo­ra­ti po­ka­za­ti ge­net­sku kar­tu svom pos­lo­dav­cu, pro­fe­so­ri­ma u ško­li ko­ji će nam na li­jep na­čin objas­ni­ti da se u na­še di­je­te ne is­pla­ti ula­ga­ti do­dat­nim ins­truk­ci­ja­ma. U knji­zi Mal­co­ma Gladwel­la “Da­vid i Go­li­jat” na pri­mje­ri­ma je pri­ka­za­no ka­ko su ne­ki lju­di, una­toč svom hen­di­ke­pu (dis­lek­si­ji), pos­ti­gli vr­hun­sku ka­ri­je­ru, a su­pe­rin­te­li­gent­ni lju­di ni­su naš­li ni sre­ću ni bo­gat­stvo. Da ipak od­go­vo­rim dje­lo­mi­ce na ovo pi­ta­nje. Ge­ne­ti­ka odre­đu­je ne­ke na­še spoz­naj­ne mo­guć­nos­ti i pam­će­nje, ali ne sve, i po­pri­lič­no to­ga ipak ovi­si o oko­li­ni i in­te­rak­ci­ji s njom. Kao otac svo­je dje­ce čes­to sam lju­tit što su­vi­še vre­me­na pro­vo­de uz mo­bi­tel, in­ter­net ili kom­pju­tor­ske igre. Me­đu­tim, da­nas smo svjes­ni da ima­ju ne­ke vje­šti­ne ko­je na­ša ge­ne­ra­ci­ja ni­je mo­gla ste­ći u tom op­se­gu. Nji­hov mo­zak sa šest go­di­na ko­mu­ni­ci­ra glo­bal­no, a na bez­broj­na pi­ta­nja od­go­va­ra­ju sa­mi pre­tra­ži­va­njem – ra­đa se ne­ka no­va vr­sta in­te­li­gen­ci­je – ka­že dr. Chudy.

Eins­te­in i mo­zak od 1000 g

Ko­li­ko zna­mo o po­dru­čji­ma moz­ga ko­ja su “od­go­vor­na” za in­te­li­gen­ci­ju? – Ovo pi­ta­nje zah­ti­je­va da zna­mo što pod in­te­li­gen­ci­jom po­dra­zu­mi­je­va­mo. Sna­la­ža­nje u no­vo­nas­ta­loj si­tu­aci­ji ili tzv. emo­ci­onal­noj in­te­li­gen­ci­ji. Mo­že­mo go­vo­ri­ti u ko­jim di­je­lo­vi­ma ljud­skog moz­ga su smje­šte­ne vi­še spoz­naj­ne funk­ci­je kao što su di­je­lo­vi kor­tek­sa ko­ji gra­ni­če iz­me­đu po­je­di­nih rež­nje­va kao što su gyrus an­gu­la­ris i gyrus tri­an­gu­la­ris. Ili o če­onom rež­nju, di­je­la moz­ga ko­ji je do­ži­vio naj­ve­ću ek­s­ten­zi­ju u na­še vr­ste u od­no­su na pri­ma­te. Da­nas se go­vo­ri o ta­ko­zva­nim zr­cal­nim ne­uro­ni­ma ko­ji nam po­ma­žu da uči­mo je­zik, fi­ne mo­to­rič­ke rad­nje, ples, sport­ske vje­šti­ne. Manj­kom ovih ne­uro­na po­ku­ša­va se obraz­lo­ži­ti nas­ta­nak ne­kih ure­đe­nih po­re­me­ća­ja spoz­naj­nih funk­ci­ja, a pri­mjer za to je auti­zam. S ob­zi­rom na to da je mo­je uže po­dru­čje in­te­re­sa du­bo­ka moz­gov­na sti­mu­la­ci­ja, za sa­da ne pos­to­ji cen­tar, ne­uro­ana­tom­ska struk­tu­ra ili jez­gra u moz­gu ko­ja bi se sti­mu­li­ra­la i ti­me pos­ti­gla bit­no bo­lja me­mo­ri­ja ili lo­gič­no za­klju­či­va­nje. Na­kon smr­ti Al­ber­ta Eins­te­ina po­ku­ša­li su na Sve­uči­li­štu John Hop­kins saz­na­ti što je tog čo­vje­ka či­ni­lo ge­ni­jem te su ne­uroz­nans­tve­ni­ci pro­uča­va­li nje­gov mo­zak, me­đu­tim, do kon­kret­nog od­go­vo­ra ni­su doš­li. Ni­su mo­gli za­klju­či­ti za­što je mo­zak od sa­mo 1000 gra­ma (pro­sjek je 1400 gra­ma) mo­gao pro­di­ra­ti u taj­ne fi­zi­ke sve­mi­ra i obli­ko­va­ti jed­nadž­be ener­gi­je i ma­se – ka­že dr. Chudy. Za sa­da, go­vo­ri, ne pos­to­ji toč­na me­to­da mje­re­nja ne­či­je in­te­li­gen­ci­je iako je funk­cij­ska mag­net­ska re­zo­nan­ca od­go­vo­ri­la na niz pi­ta­nja gdje su po­dru­čja ko­ji­ma vo­li­mo, mr­zi­mo, go­vo­ri­mo, slu­ša­mo go­vor ili mu­zi­ku. O in­te­li­gen­ci­ji se mo­že za­klju­či­va­ti je­di­no ako pos­to­ji dra­ma­ti­čan ot­klon od zdra­vih oso­ba. Po­vi­jest obi­lu­je in­te­li­gent­nim lju­di­ma, mno­gi­ma i s ovih pros­to­ra, no či­ni se ka­ko se ni ana­li­za nji­ho­va moz­ga ni­je pos­ti­gla ne­ki kon­kre­tan re­zul­tat. – Ana­li­zom sa­me gra­đe ljud­skog moz­ga raz­li­či­tih ve­li­ka­na

Ne­uro­ki­rurg prof. dr. sc. Dar­ko Chudy sa Za­vo­da za ne­uro­ki­rur­gi­ju KB-a Du­bra­va u Za­gre­bu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.