Ljud­skog ro­da, ni­smo us­pje­li za ra­zvoj iz­nim­ne in­te­li­gen­ci­je

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

ljud­ske po­vi­jes­ti ni­je pro­na­đe­na ne­ka po­seb­nost u nji­ho­vu iz­gle­du. Nji­ho­vi su moz­go­vi i gra­đom i ve­li­či­nom „pro­sječ­ni“. Is­to ta­ko, do sa­da ni­je uoče­na ni jedna dru­ga fi­zič­ka oso­bi­na ko­ja bi im bi­la za­jed­nič­ka te bi mo­gla upu­ći­va­ti na oso­be s iz­nim­nom in­te­li­gen­ci­jom. Ono što je bi­lo po­seb­no kod ovih oso­ba jest nji­hov neo­bi­čan na­čin po­gle­da na svi­jet, upor­nost u svo­jim dje­lo­va­nji­ma, iz­nim­no ve­li­ka zna­ti­že­lja i mo­guć­nost po­ve­zi­va­nja poz­na­tih či­nje­ni­ca na vr­lo kre­ativ­ne i ne­uobi­ča­je­ne na­či­ne. Ta­ko­đer, ve­li­ka ve­ći­na njih je ra­no u ži­vo­tu po­ka­zi­va­la in­te­res za odre­đe­na po­dru­čja zna­nos­ti ili ljud­skog druš­tva te su svo­ja pro­uča­va­nja i edu­ka­ci­ju us­mje­ra­va­li u tom smje­ru. Na ža­lost, ili na sre­ću, pro­uča­va­ju­ći ži­vo­te ve­li­ka­na ljud­skog ro­da, ne mo­že­mo do­ći do uni­ver­zal­nog re­cep­ta za ra­zvoj iz­nim­ne in­te­li­gen­ci­je i kas­ni­jeg us­pje­ha u ži­vo­tu. Je­di­no što nam mo­der­na ne­uroz­na­nost i zna­nost op­će­ni­to go­vo­re jest da je sva­ko di­je­te je­dins­tve­no, s je­dins­tve­nim sku­pom vje­šti­na i spo­sob­nos­ti ko­je tre­ba pre­poz­na­ti i mak­si­mal­no sti­mu­li­ra­ti ka­ko bi ra­zvi­lo svoj pu­ni po­ten­ci­jal – ka­že nam doc. dr. sc. Go­ran Sed­mak s Hr­vat­skog ins­ti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje moz­ga Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu.

Mje­re­nje in­te­li­gen­ci­je

Za­ni­ma­lo nas je i je­su li in­te­li­gent­ni lju­di uvi­jek i us­pješ­ni, od­nos­no je li vi­so­ka in­te­li­gen­ci­ja pre­du­vjet us­pje­ha. – Pi­ta­nje ljud­ske in­te­li­gen­ci­je, nje­zi­na mje­re­nja i zna­če­nja za us­pjeh u ži­vo­tu je jed­no od naj­za­nim­lji­vi­jih pi­ta­nja u da­naš­njoj ne­uroz­na­nos­ti. Mje­re­nje kvo­ci­jen­ta in­te­li­gen­ci­je iz­vor­no je stvo­re­no kao di­jag­nos­tič­ka me­to­da ka­ko bi se pro­naš­le oso­be s po­seb­nim po­tre­ba­ma, te im se pru­ži­la adek­vat­na skrb, a ne kao mje­ra „pa­met­nos­ti“. De­fi­ni­ra­ti zna­če­nje in­te­li­gen­ci­je za kas­ni­ji us­pjeh u ži­vo­tu ni­je la­ko, kao što ni­je la­ko ni de­fi­ni­ra­ti što to sa­mo po se­bi in­te­li­gen­ci­ja zna­či. U ne­kom ši­rem zna­če­nju in­te­li­gen­ci­ju bi­smo mo­gli opi­sa­ti kao spo­sob­nost us­pješ­nog sna­la­že­nja u no­vim i ne­pre­dvi­di­vim si­tu­aci­ja­ma. U po­pu­lar­nim tes­to­vi­ma in­te­li­gen­ci­je, ko­ji se mo­gu pro­na­ći na in­ter­ne­tu, vr­lo čes­to se tes­ti­ra­ju aka­dem­ska zna­nja ili ne­ke odre­đe­ne vje­šti­ne (npr. pros­tor­no sna­la­že­nje). No, ta zna­nja i vje­šti­ne čes­to ne mo­ra­ju ima­ti pre­su­dan fak­tor u ži­vot­nom us­pje­hu. Vr­lo čes­to se na­vo­de pri­mje­ri oso­ba s vi­so­kim kvo­ci­jen­tom in­te­li­gen­ci­je ko­je su pos­ti­gle zna­čaj­na pos­tig­nu­ća u ži­vo­tu (npr. Al­bert Eins­te­in ili Ni­ko­la Tes­la), ali is­to ta­ko pos­to­je mno­ge oso­be s vi­so­kim kvo­ci­jen­tom in­te­li­gen­ci­je ko­je ni­su pos­ta­le ta­ko us­pješ­ne u ži­vo­tu. Zbog to­ga se da­nas ko­ris­te i mno­gi dru­gi ter­mi­ni ve­za­ni uz in­te­li­gen­ci­ju (npr. so­ci­jal­na in­te­li­gen­ci­ja, emo­ci­onal­na in­te­li­gen­ci­je itd.) ko­je su jed­na­ko važ­ne za us­pjeh kao i sa­ma „in­te­li­gen­ci­ja“. Osim sa­me in­te­li­gen­ci­je vr­lo važ­no za kas­ni­ji us­pjeh u ži­vo­tu su i dru­gi fak­to­ri kao što su mo­ti­va­ci­ja, že­lje, upor­nost i am­bi­ci­je. Ne­ke oso­be vr­lo ve­li­ke in­te­li­gen­ci­je jed­nos­tav­no ne­ma­ju am­bi­ci­ja na­por­no ra­di­ti ka­ko bi os­tva­ri­li vr­hun­ske ka­ri­je­re. Bez mu­ko­tr­p­nog ra­zvo­ja svo­jih vje­šti­na i na­por­nog ra­da po­ten­ci­jal za ra­zvoj „iz­nim­ne in­te­li­gen­ci­je“os­tat će sa­mo ne­is­pu­nje­ni po­ten­ci­jal – ka­že dr. Sed­mak. Kod dje­ce je vr­lo te­ško, is­ti­če, pre­poz­na­ti u ra­noj do­bi ho­će li net­ko bi­ti „vi­so­ko in­te­li­gen­tan“i us­pje­šan kas­ni­je u ži­vo­tu. – Ne pos­to­ji jas­na oso­bi­na ko­ju bi­smo pro­uča­va­li, a ka­da bi i pos­to­ja­la, ne bi nam bi­la pre­vi­še ko­ris­na jer se dje­ca ra­zvi­ja­ju raz­li­či­tim br­zi­na­ma (ne­ka dje­ca saz­ru ra­ni­je, ne­ka kas­ni­je). Ta­ko­đer, na us­pješ­nost u ži­vo­tu osim vlas­ti­tih oso­bi­na (kao što su in­te­li­gen­ci­ja, tj. ge­net­ske pre­dis­po­zi­ci­je) važ­nu ulo­gu igra­ju i mno­gi vanj­ski utje­ca­ji kao što su obi­telj, obra­zo­va­nje, druš­tve­na sku­pi­na i slič­no. Za po­ve­ća­nje us­pješ­nos­ti u ži­vo­tu važ­no je da oso­ba pro­na­đe svo­je „za­ni­ma­nje“, tj. ono u če­mu je do­bra te svo­je ži­vot­no usa­vr- ša­va­nje us­mje­ri u tom prav­cu. Vr­lo važ­nu ulo­gu u tom pro­ce­su ima obvez­no obra­zo­va­nje ko­je bi tre­ba­lo po­nu­di­ti naj­ši­ri mo­gu­ći spek­tar ak­tiv­nos­ti i pred­me­ta – od ma­te­ma­ti­ke, je­zi­ka, in­for­ma­ti­ke, pre­ko pri­rod­nih zna­nos­ti, pa sve do prak­tič­nih vje­šti­na kao što su ku­li­nar­stvo i teh­nič­ka kul­tu­ra. Na taj na­čin di­je­te će ima­ti mo­guć­nost pro­na­ći ono če­mu se ve­se­li i u če­mu je do­bro te se usa­vr­ša­va­ti u tom smje­ru. Jas­no, ne­će sva dje­ca bi­ti jed­na­ko us­pješ­na u svim po­dru­čji­ma, no sa­mo za­to što net­ko sla­bi­je ra­ču­na ili se ne iz­ra­ža­va li­je­po ne zna­či da ta oso­ba ni­je in­te­li­gent­na i da ne­će us­pje­ti u ži­vo­tu. Ta­ko­đer, za kas­ni­ji us­pjeh u ži­vo­tu bit­no je da se u ra­nom raz­dob­lju mo­zak pra­vil­no ra­zvi­ja. U to­me važ­nu ulo­gu ima i „ko­ri­šte­nje“moz­ga ti­je­kom dje­tinj­stva, tj. da se mo­zak „op­te­re­ti“sa što ve­ćim bro­jem in­for­ma­ci­ja ka­ko bi se ra­zvi­le nje­go­ve mo­guć­nos­ti upam­ći­va­nja, za­klju­či­va­nja i ana­li­ze do­bi­ve­nih po­da­ta­ka. Mo­zak ko­ji se u ra­ni­jim raz­dob­lji­ma ne sti­mu­li­ra do­volj­no raz­li­či­tim po­dra­ža­ji­ma, pos­li­je u ži­vo­tu te­že i spo­ri­je usva­ja no­va zna­nja te u ne­kih oso­ba i ra­ni­je nas­tu­pi tzv. „kog­ni­tiv­no sta­re­nje“, tj. pro­pa­da­nje men­tal­nih spo­sob­nos­ti – za­klju­ču­je struč­njak s Hr­vat­skog ins­ti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje moz­ga.

Na po­pi­su naj­in­te­li­gent­ni­jih lju­di na svi­je­tu Hr­vat Mis­lav Pre­da­vec za­uzeo je tre­će mjes­to. Nje­mu je za­bi­lje­žen kvo­ci­jent in­te­li­gen­ci­je 192

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.