Hit­no spa­ša­va­ti Žu­pa­nju, Ilok, Po­že­gu, Knin...

Vla­da se žur­no mo­ra po­za­ba­vi­ti praz­nim sla­von­skim gra­do­vi­ma iz ko­jih lju­di bje­že

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić ZA­GREB

Sred­nji gra­do­vi ključ­ni su za rav­no­mje­ran ra­zvoj zem­lje, tre­ba­ju bi­ti no­si­te­lji ra­zvo­ja i za­dr­ža­va­ti sta­nov­niš­tvo u svo­me okru­že­nju Sred­nji gra­do­vi u Sla­vo­ni­ji – Žu­pa­nja, Pe­tri­nja, Be­li Ma­nas­tir, Ple­ter­ni­ca, Sla­ti­na, Po­že­ga... pro­pa­da­ju i praz­ne se dok se če­ka da za­ži­vi pro­jekt Sla­vo­ni­ja. Ži­vot odu­mi­re u nji­ma, rad­nih mjes­ta ne­ma, lju­di su se is­e­li­li, a oni ko­ji su os­ta­li svje­do­če po­lu­praz­nim uli­ca­ma svo­jih gra­do­va, po­put mje­šta­na Žu­pa­nje u ko­joj je 2011. na po­pi­su sta­nov­niš­tva – Si­tu­aci­ja je lo­ša, to svi zna­mo i svi vi­di­mo. Grad je os­tao po­lu­pra­zan, ma­lo je lju­di na uli­ca­ma, ne­ma ni dje­ce kao pri­je. U ško­la­ma je upo­la ma­nje uče­ni­ka. Na­ža­lost, to ni­je sli­ka sa­mo Žu­pa­nje ne­go ci­je­le Sla­vo­ni­je – re­kao nam je Mar­ko Ivić, sta­nov­nik ovog po­sav­skog gra­da. Na sli­čan na­čin raz­miš­lja­ju i os­ta­li Žu­panj­ci s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, na­vo­de­ći ka­ko je vi­še raz­lo­ga za tak­vu si­tu­aci­ju. Po­ka­zu­ju na po­lu­praz­ne uli­ce i ka­fi­će ko­ji su, ka­ko ka­žu, ne­ka­da bi­li pre­pu­ni gos­ti­ju. Go­vo­re­ći o raz­lo­zi­ma „bi­je­le ku­ge“, ka­ko gra­đa­ni na­zi­va­ju eg­zo­dus iz Sla­vo­ni­je, Žu­panj­ci pod­sje­ća­ju na rat i rat­na stra­da­nja, gos­po­dar­stvo ko­je se ni­ka­da ni­je opo­ra­vi­lo ka­ko su oče­ki­va­li i ne­dos­ta­tak rad­nih mjes­ta. Je­dan su od raz­lo­ga i ni­ske pla­će. Pre­ma nes­luž­be­nim in­for­ma­ci­ja­ma, u Žu­pa­nji da­nas ži­vi oko 7000 sta­nov­ni­ka, ne­ki bi­lo 12.000 ti­su­ća sta­nov­ni­ka, a da­nas ih je pre­ma nes­luž­be­nim pro­cje­na­ma sa­mo 7000! Uz sred­nje sla­von­ske gra­do­ve te ma­le po­put Ilo­ka, ko­ji je da­nas mr­tav grad, dra­ma­tič­na je si­tu­aci­ja i u Kni­nu, pa za­to no­vo­iza­bra­ni gra­do­na­čel­nik Mar­ko Je­lić is­ti­če da će se pri­je sve­ga fo­ku­si­ra­ti na za­us­tav­lja­nje is­e­lja­va­nja jer se tre­ći­na sta­nov­niš­tva is­e­li­la iz tog gra­da. Kad je ri­ječ o op­ći­na­ma, de­mo­graf­ski su naj­u­gro­že­ni­je ma­hom one sla­von­ske kao Dvor, Sla­von­ski Ša­mac, Kne­že­vi Vi­no­gra­di, Dar­da, Bres­to­vac, Draž, Šti­tar...

Naj­u­gro­že­ni­je op­ći­ne

Pres­lo­že­na Vla­da ne­ma vi­še vre­me­na za če­ka­nje i mo­ra se oz­bilj­ni­je po­za­ba­vi­ti de­mo­graf­skim pro­ble­mi­ma i re­gi­onal­nim ra­zvo­jem. Sred­nji gra­do­vi ključ­ni su za rav­no­mje­ran ra­zvoj zem­lje i ne sa­mo da ni jed­nu vlast do­sad ni­je bri­nu­lo što od Met­ko­vi­ća do ka­žu i ma­nje, u od­no­su na vi­še od 12.000 gra­đa­na ko­li­ko ih je u gra­du bi­lo 2011. Žu­panj­ci ka­žu da se to vi­di i po po­lu­praz­nim škol­skim raz­re­di­ma, ali i mnoš­tvu obi­telj­skih ku­ća ko­je se pro­da­ju. Od­la­zi­lo se i pri­jaš­njih go­di­na, ali je od­la­zak pos­tao ma­so­van na­kon eko­nom­ske kri­ze i ula­ske Hr­vat­ske u EU, ot­kad je mo­gu­će sa­mo s osob­nom is­kaz­ni­com oti­ći u bi­lo ko­ju dr­ža­vu EU i za­tra­ži­ti po­sao. – Žu­pa­nja po­la­ko, ali si­gur­no umi­re. Ne mo­že­mo to vi­še objaš­nja­va­ti ra­tom jer je od ta­da ja­ko mno­go vo­de proš­lo Sa­vom. Lju­di od­la­ze jer ne­ma pos­la. Ne sje­ćam se ka­da je u Žu­pa­nji otvo­ren ne­ki no­vi pro­izvod­ni po­gon. Is­to­dob­no su za­tvo­re­na mno­ga rad­na mjes­ta pa lju­di jed­nos­tav­no vi­še ne­ma­ju iz­bo­ra – ka­že ne­za­vis­ni grad­ski vi­jeć­nik u Žu­pa­nji Mla­den Hu­ber. Do­da­je ka­ko su u Nje­mač­ku otiš­li

Kar­lov­ca ne­ma ni jed­nog ve­ćeg gra­da ne­go su sa­da iz­u­mi­ra­nju pre­pu­šte­ni i sred­nji gra­do­vi ta­mo gdje ih je bi­lo, po Sla­vo­ni­ji. Lis­tu de­set gra­do­va i op­ći­na s naj­lo­ši­jom de­mo­graf­skom sli­kom, ko­ji se uglav­nom na­la­ze u Sla­vo­ni­ji, sas­ta­vi­li smo na os­no­vi po­da­ta­ka Dr­žav­nog za­vo­da za i nje­go­va su­pru­ga, pro­fe­so­ri­ca raz­red­ne nas­ta­ve, i sin ko­ji ima još ne­ko­li­ko is­pi­ta na Vi­so­koj in­for­ma­tič­koj ško­li. Ka­že i ka­ko ne od­la­ze sa­mo ne­za­pos­le­ni ne­go i oni ko­ji ima­ju po­sao – da­ju ot­ka­ze i na­pu­šta­ju is­tok Hr­vat­ske. Gra­do­na­čel­nik Žu­pa­nje Da­vor Mi­li­če­vić ka­že da u Žu­pa­nji ni­je ni­ma­lo druk­či­je sta­nje ne­go u bi­lo ko­jem dru­gom gra­du Hr­vat­ske. Na­vo­di da je u Žu­pa­nji ne­ko­li­ko ja­kih tvrt­ki, ali lju­di ipak od­la­ze. – Naj­ve­ći je raz­log od­la­ska ne­dos­ta­tak pos­la ili ni­ska pri­ma­nja. Ima­li smo i ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ka­da su pri­ma­nja u obi­te­lji bi­la do­bra, ali lju­di su ipak otiš­li. Ipak, mis­lim da pos­to­je po­zi­tiv­ni po­ma­ci. Vi­še je lju­di na auto­ces­ti, a ima­mo i naj­a­ve za ne­ka ula­ga­nja – re­kao je Mi­li­če­vić. Tvr­di da je slič­no u ci­je­loj Sla­vo­ni­ji. Go­to­vo da ne­ma gra­da ili se­la u ko­jem broj sta­nov­ni­ka ni­je upo­la ma­nji. sta­tis­ti­ku (DZS) za 2015. uzi­ma­ju­ći u ob­zir broj sta­nov­ni­ka tih gra­do­va i op­ći­na, broj is­e­lje­nih u ino­zem­s­tvo, u dru­gu ili is­tu žu­pa­ni­ju te broj do­se­lje­nih. U Žu­pa­nji je, pri­mje­ri­ce, broj is­e­lje­nih vi­še ne­go tros­tru­ko ve­ći od bro­ja do­se­lje­nih, čak i pre­ma po­da­ci­ma Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku ko­ji po­ka­zu­ju tek dje­lić stvar­nos­ti jer se ve­li­ki broj is­e­lje­nih ne od­jav­lju­je. Ta­ko DZS bi­lje­ži da se iz tog gra­da 2015. is­e­li­lo 478 lju­di, a do­se­li­lo 135. No sta­nje je u Žu­pa­nji u stvar­nos­ti je znat­no lo­ši­je s ob­zi­rom na to da je, pre­ma nes­luž­be­nim pro­cje­na­ma iz tog gra­da ko­ji je 2011. imao 12.090 sta­nov­ni­ka, do da­nas “nes­ta­lo” 5000 lju­di. Sto­ga su po­da­ci DZS-a sa­mo po­ka­za­telj u ko­jim je gra­do­vi­ma i op­ći­na­ma sta­nje naj­lo­ši­je. Slič­na si­tu­aci­ja kao u Žu­pa­nji i u dru­gim je sla­von­skim ma­lim i sred­njim gra­do­vi­ma te op­ći­na­ma. De­mo­gra­fi go­di­na­ma upo­zo­ra­va­ju da je nuž­no po­ti­ca­ti ra­zvoj ma­lih i sred­njih gra­do­va, no po­ma­ka za sa­da ne­ma.

Sve u Za­gre­bu, Spli­tu i Ri­je­ci

– U nor­mal­noj ur­ba­noj hi­je­rar­hi­ji sred­nji gra­do­vi – iz­me­đu 10 i 30 ti­su­ća sta­nov­ni­ka – ur­ba­na su sre­di­šta u ko­ji­ma os­ta­ju lju­di ko­ji na­pu­šta­ju svo­ja se­la. Tre­ba­li bi bi­ti ključ­ni za rav­no­mjer­ni ra­zvoj Hr­vat­ske. No, na­ža­lost, ni­su. Zbog ra­ta, lo­še pri­va­ti­za­ci­je, gos­po­dar­skog na­za­do­va­nja iz­gu­bi­li su svo­ju funk­ci­ju da okup­lja­ju oko se­be ši­ri pros­tor i za­dr­ža­va­ju sta­nov­niš­tvo u okru­že­nju. Sred­nji gra­do­vi ni­su pre­poz­na­ti kao va­žan seg­ment ur­ba­nog i re­gi­onal­nog ra­zvo­ja, a s uvo­đe­njem žu­pa­ni­ja iz­gu­bi­li su i sna­gu ko­ju su ima­li ne­kad kad su u nji­ma bi­le bol­ni­ce, ško­le, važ­ni­je ins­ti­tu­ci­je i kad je do­bar dio tih gra­do­va bio sje­di­šte op­ći­na. Žu­pa­nja je da­nas pe­ri­fe­ri­ja pe­ri­fe­ri­je, a sve su važ­ni­je ins­ti­tu­ci­je u Vin­kov­ci­ma i Vu­ko­va­ru, kao što je sve važ­no u Vi­ro­vi­ti­ci, a ni­šta u Sla­ti­ni – ka­že sla­von­ski de­mo­graf dr. Dra­žen Ži­vić. Sla­vo­ni­ja i Ba­ra­nja, vjer­ne vla­da­ju­ćem HDZ-u, ne­ma­ju vre­me­na za če­ka­nje. Vlast se hit­no tre­ba nji­ma po­za­ba­vi­ti ne uz­da­ju­ći se sa­mo u fon­do­ve EU. Prof. An­đel­ko Akrap, de­mo­graf, na­po­mi­nje i da su ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­zi­va­la da sred­nji gra­do­vi tre­ba­ju bi­ti no­si­te­lji de­mo­graf­ske ob­no­ve jer su uz po­treb­nu in­fras­truk­tu­ru naj­pri­hvat­lji­vi­ji za ži­vot. – Lju­di su se is­e­li­li iz sred­njih gra­do­va u ino­zem­s­tvo jer ne­ma rad­nih mjes­ta, ona se otva­ra­ju is­klju­či­vo u ve­li­kim gra­do­vi­ma i sje­di­šti­ma žu­pa­ni­ja. A da se uki­nu žu­pa­ni­je, doš­lo bi do još ve­će cen­tra­li­za­ci­je, pa bi­smo os­ta­li i bez žu­pa­nij­skih cen­ta­ra. Zem­lji je nuž­na de­cen­tra­li­za­ci­ja, dr­ža­va mo­ra do­ni­je­ti stra­te­gi­ju za rav­no­mje­ran ra­zvoj zem­lje, a tu su sred­nji gra­do­vi ko­ji tre­ba­ju za­dr­ža­va­ti sta­nov­niš­tvo u okru­že­nju i bi­ti no­si­te­lji ra­zvo­ja, ključ­ni uz žu­pa­nij­ske cen­tre – kons­ta­ti­ra Akrap. Da stvar­nog ra­zvo­ja, do­da­je, ima u Vu­ko­va­ru i Vin­kov­ci­ma, pre­nio bi se on i na Žu­pa­nju. Kad je ri­ječ o ju­gu zem­lje, iz Kni­na se, ka­že Akrap, sta­nov­niš­tvo od­se­li­lo jer ne­ma rad­nih mjes­ta, a Skra­din bi mo­gao op­s­ta­ti da se u Ši­be­ni­ku otva­ra­ju rad­na mjes­ta. Upo­zo­ra­va i da se dr­ža­va mo­ra uhva­ti­ti u ko­štac s pro­ble­mom ra­da na odre­đe­no jer mla­di­ma ne omo­gu­ću­je si­gur­nost, ne mo­gu pla­ni­ra­ti zas­ni­va­nje obi­te­lji ni ži­vot u svo­jim sre­di­na­ma. Ne­ma ko­ris­ti za zem­lju ako do ra­zvo­ja do­la­zi uglav­nom sa­mo u Za­gre­bu i ma­lo u Spli­tu i Ri­je­ci, za­klju­ču­je Akrap.

EG­ZO­DUS IZ SLA­VO­NI­JE Osim po po­lu­praz­nim uli­ca­ma, sve ma­sov­ni­je is­e­lja­va­nje vi­di se i po pu­nim auto­bu­si­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.