Plin­ski ko­ri­dor sje­ver - jug jam­či slo­bod­no tr­ži­šte u Sred­njoj Eu­ro­pi

An­dr­zej Du­da

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - San­dra Velj­ko­vić san­dra.velj­ko­vic@ve­cer­nji.net

Polj­ski pred­sjed­nik u in­ter­v­juu go­vo­ri o važ­nos­ti ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra či­ji su za­čet­ni­ci Hr­vat­ska i Polj­ska i od­no­si­ma s EU i SAD-om

Sje­ver­ni tok 2 mo­gao bi pe­tri­fi­ci­ra­ti ili čak pok­va­ri­ti sta­nje pre­ma ko­jem je dio ze­ma­lja na­še re­gi­je i Eu­ro­pe ovi­san o jed­nom do­bav­lja­ču Polj­ski pred­sjed­nik An­dr­zej Du­da da­nas je u po­sje­tu Hr­vat­skoj gdje mu je do­ma­ćin hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Po­sjet do­la­zi sa­mo ne­ko­li­ko da­na na­kon što je ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump pri­hva­tio nji­hov za­jed­nič­ki po­ziv na sum­mit ini­ci­ja­ti­ve “Tri mo­ra” u Var­ša­vi u sr­p­nju. O toj ini­ci­ja­ti­vi, o su­rad­nji s Hr­vat­skom, ali i o pro­ble­mi­ma s Eu­rop­skom ko­mi­si­jom raz­go­va­ra­li smo s polj­skim pred­sjed­ni­kom.

Od­no­si Hr­vat­ske i Polj­ske tra­di­ci­onal­no su do­bri, ali no­vi su za­mah do­bi­li stu­pa­njem na duž­nost pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i pri­bli­ža­va­njem Vi­še­grad­skoj sku­pi­ni, te po­seb­no po­kre­ta­njem ini­ci­ja­ti­ve “Tri mo­ra”. U ko­joj je fa­zi ta ini­ci­ja­ti­va i što se kon­kret­no ra­di?

Ini­ci­ja­ti­va “Tri mo­ra” pro­jekt je 12 ze­ma­lja ko­je le­že iz­me­đu Ja­dra­na, Bal­ti­ka i Cr­nog mo­ra. Su­rad­nju su 2015. ini­ci­ra­le su Hr­vat­ska i Polj­ska. To po­ka­zu­je kak­vi su bli­ski sa­vez­ni­ci na­še dr­ža­ve. Ne sa­mo u smis­lu vr­lo do­brih bi­la­te­ral­nih od­no­sa Var­ša­ve i Za­gre­ba ko­ji po­s­ljed­njih go­di­na ima­ju vr­lo vi­so­ku di­na­mi­ku, ka­ko gos­po­dar­sku, ta­ko i po­li­tič­ku. Oz­bilj­no ta­ko­đer shva­ća­mo iz­a­zo­ve s ko­ji­ma je su­oče­na Eu­rop­ska uni­ja. Že­li­mo joj je­dins­tvo i ko­he­zi­ju. Za­to sma­tra­mo da je na­ša pri­rod­na, naj­bli­ža po­li­tič­ka oko­li­na, kao što je Sred­nja Eu­ro­pa, duž­na da­ti za­jed­nič­ki i so­li­da­ran od­go­vor iz­a­zo­vi­ma u po­dru­čju gos­po­dar­stva, in­fras­truk­tru­re, ener­ge­ti­ke i oko­li­ša. Ini­ci­ja­ti­va je na­iš­la na ve­li­ki odjek me­đu na­šim re­gi­onal­nim su­sje­di­ma. Pred­sjed­ni­ci dr­ža­va Sred­nje Eu­ro­pe su­dje­lo­va­li su na sas­tan­ci­ma tog for­ma­ta 2015. u New Yor­ku te proš­le go­di­ne u Du­brov­ni­ku. U že­lji da re­gi­onal­na suradnja bu­de još bo­lja odr­ža­li smo broj­ne raz­go­vo­re u ko­ji­ma su su­dje­lo­va­li čla­no­vi vla­da i struč­nja­ci. Oni su po­ka­za­li da u Sred­njoj Eu­ro­pi pos­to­ji ve­li­ka po­tre­ba i — što je naj­važ­ni­je — po­li­tič­ka vo­lja za bo­lju ko­or­di­na­ci­ju za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta. Po­čet­kom svib­nja ove go­di­ne sa­vjet­ni­ci pred­sjed­ni­ka za vanj­ska pi­ta­nja sas­ta­li su se u He­le­nowu kod Var- ša­ve. Svr­ha tih raz­go­vo­ra bi­la je da se sve stra­ne bo­lje pri­pre­me za 2. sum­mit ini­ci­ja­ti­ve “Tri mo­ra” u Polj­skoj. Bi­la je to pri­li­ka da se ra­zjas­ne mno­ga ključ­na pi­ta­nja, pri­ori­te­ti i na­če­la na te­me­lju ko­jih će­mo ra­zvi­ja­ti su­rad­nju. Za vri­je­me sum­mi­ta raz­go­va­rat će­mo o pos­lov­nim pi­ta­nji­ma te pi­ta­nji­ma tran­s­por­ta i ener­gi­je.

Ko­li­ko ini­ci­ja­ti­va ovi­si o po­dr­š­ci SAD-a? Ko­li­ko ste si­gur­ni u po­dr­šku ini­ci­ja­ti­vi, ali i u pre­da­nost NATO sa­ve­za?

Ini­ci­ja­ti­va “Tri mo­ra” od sa­mog je po­čet­ka pos­to­ja­nja otvo­re­na za part­ne­re, me­đu nji­ma i one naj­ve­će s glo­bal­nim zna­ča­jem u svjet­skoj eko­no­mi­ji. Je­dan od njih je bez sum­nje SAD. In­te­res ame­rič­kih inves­ti­to­ra za sred­njo­europ­sko tr­ži­šte bi­lje­ži­mo već sad. Sma­tram da je u in­te­re­su na­še re­gi­je, ali is­to ta­ko i ame­rič­ke stra­ne, da Sred­nja Eu­ro­pa bu­de kom­pak­t­na i in­te­gri­ra­na cje­li­na. Obje­ma stra­na­ma to pru­ža ve­će pos­lov­ne mo­guć­nos­ti. Ipak, bo­lja će in­te­gra­ci­ja ta­ko­đer utje­ca­ti na ve­ću sta­bil­nost i priv­lač­nost ovog di­je­la Eu­ro­pe. To je taj ele­ment ko­ji se čes­to na­zi­va “soft power”, od­nos­no me­ka­na si­gur­nost, ko­ja je ne­iz­bjež­na do­pu­na “čvr­stoj”, voj­noj si­gur­nos­ti. Si­gur­nost iz­me­đu os­ta­log či­ne i stal­ni te do­bri ma­kro­eko­nom­ski po­ka­za­te­lji ili kul­tur­no bo­gat­stvo ko­je priv­la­či po­zor­nost stra­na­ca. Ovog po­s­ljed­njeg u Sred­njoj Eu­ro­pi ni­ka­da ni­je ne­dos­ta­ja­lo. Me­đu­tim, go­di­na­ma smo osje­ća­li de­fi­cit jam­s­tva na po­dru­čju voj­ne obra­ne. To se pro­mi­je­ni­lo ula­skom Polj­ske i ze­ma­lja re­gi­je u Sje­ver­no­atlant­ski sa­vez. Za­hva­lju­ju­ći sum­mi­tu NATO-a u Var­ša­vi i vr­lo ve­li­kom do­pri­no­su Sje­di­nje­nih Dr­ža­va us­pje­li smo oja­ča­ti, iz­me­đu os­ta­log, is­toč­ni bok i si­gur­nost ju­go­is­toč­ne Eu­ro­pe. Tre­nu­tač­no smo usre­do­to­če­ni na funk­ci­onal­nu im­ple­men­ta­ci­ju za­klju­ča­ka sa sum­mi­ta u Var­ša­vi, pri­jet­nje po­ve­za­ne s te­ro­riz­mom te dalj­nje po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka dr­ža­va čla­ni­ca u obram­be­ne svr­he. Ka­ko gle­da­te na nas­ta­vak pro­jek­ta Sje­ver­ni tok 2 ko­jim bi se u Nje­mač­ku do­pre­mao plin iz Ru­si­je? Je li to čis­to eko­nom­ski pro­jekt ili po­li­tič­ki? Je li za vas, op­će­ni­to, Ru­si­ja pri­jet­nja? Pro­jekt Sje­ver­ni tok 2 sma­tra­mo čis­to po­li­tič­kim. Ga­z­prom ne is­ko­ri­šta­va pot­pu­no tre­nu­tač­no dos­tup­ne ka­pa­ci­te­te ko­je mu omo­gu­ću­je pos­to­je­ća plin­ska in­fras­truk­tu­ra. Pos­to­je ana­li­ze eks­pe­ra­ta ko­je uka­zu­ju na ne­dos­ta­tak eko­nom­ske is­pla­ti­vos­ti to­ga pro­jek­ta. O to­me ta­ko­đer mo­gu svje­do­či­ti te­ško­će u nje­go­vu fi­nan­ci­ra­nju s ko­ji­ma se tre­nu­tač­no su­sre­će ru­ski Ga­z­prom. Po mo­je­mu miš­lje­nju, taj pro­jekt mo­že ugro­zi­ti ener­get­sku uni­ju jer se pro­ti­vi so­li­dar­nos­ti ko­ja bi tre­ba­la bi­ti te­melj te uni­je. Nje­mač­ki i europ­ski part­ne­ri mo­ra­ju uze­ti u ob­zir da se dio čla­ni­ca pro­ti­vi to­me pro­jek­tu. Grad­njom

plin­sko­ga ko­ri­do­ra sje­ver - jug ini­ci­ja­ti­va “Tri mo­ra” že­li za­jam­či­ti funk­ci­oni­ra­nje slo­bod­nog tr­ži­šta pli­na u Sred­njoj Eu­ro­pi. Sje­ver­ni tok 2 mo­gao bi pe­tri­fi­ci­ra­ti ili čak pok­va­ri­ti sta­nje pre­ma ko­jem je dio ze­ma­lja na­še re­gi­je i Eu­ro­pe ovi­san o jed­nom do­bav­lja­ču.

Gdje vi­di­te mo­guć­nos­ti su­rad­nje Hr­vat­ske i Polj­ske?

Broj­na su po­dru­čja u ko­ji­ma su­ra­đu­je­mo i u ko­ji­ma će­mo ra­zvi­ja­ti i ja­ča­ti su­rad­nju. Pri­je sve­ga mis­lim na gos­po­dar­sku su­rad­nju i su­rad­nju u po­dru­čju ener­gi­je i pri­je­vo­za, od­nos­no po­dru­čji­ma ko­je obu­hva­ća ini­ci­ja­ti­va “Tri mo­ra”. Že­li­mo sa­gra­di­ti ener­get­ske ko­ri­do­re iz­me­đu LNG ter­mi­na­la u Świ­no­ujściu i onog ko­ji će — na­da­mo se — usko­ro za­ži­vje­ti na oto­ku Kr­ku. Us­pješ­no ra­zvi­ja­mo lo­gis­tič­ku su­rad­nju, iz­me­đu os­ta­log u Lu­ci Ri­je­ka. Polj­sko-hr­vat­ska druš­tva, ta­ko­đer, za­jed­nič­ki i učin­ko­vi­to dje­lu­ju na po­dru­čju elek­tro­ener­ge­ti­ke. Ve­li­ki po­ten­ci­jal le­ži u su­rad­nji na po­dru­čju obra­ne. Već da­nas za­jed­no dje­lu­ju na­še spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce, je­di­ni­ce voj­ne po­li­ci­je i voj­ne aka­de­mi­je. Ne­pro­cje­nji­va su to is­kus­tva i kon­tak­ti ko­je će­mo ja­ča­ti.

Od ka­da je na vlas­ti stran­ka Pra­vo i prav­da Ja­ros­lawa Kac­zyn­skog ras­tu ten­zi­je iz­me­đu EU i Polj­ske. Što za­mje­ra­te EU? I ka­ko ko­men­ti­ra­te kri­ti­ke da su Polj­ska i ve­ći­na ze­ma­lja Vi­še­grad­ske sku­pi­ne ot­kli­za­le od de­mo­krat­skih stan­dar­da?

Me­ni kao pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke Polj­ske, ali i polj­skoj vla­di, sil­no je sta­lo do je­dins­tva Europ­ske uni­je. To je pri­ori­tet polj­ske vanj­ske po­li­ti­ke. Že­li­mo bi­ti ak­ti­van part­ner Europ­ske uni­je u stva­ra­nju nje­zi­na je­dins­tva i ko­he­zi­je. Part­ner­ski od­nos zah­ti­je­va ipak po­što­va­nje ne­ko­li­ko os­nov­nih vri­jed­nos­ti. Me­đu njih ubra­ja­ju se rav­no­prav­nost i su­ve­re­ni­tet sva­ke čla­ni­ce EU. Sma­tra­mo da sva­ka zemlja čla­ni­ca ima pra­vo odre­di­ti vlas­ti­te smjer­ni­ce ra­zvo­ja, tim vi­še ako su one u skla­du s do­ta­daš­njim tra­di­ci­ja­ma i vri­jed­nos­ti­ma europ­ske in­te­gra­ci­je. Zem­lje Vi­še­grad­ske sku­pi­ne u vi­še su na­vra­ta po­t­vr­đi­va­le svo­ju pri­vr­že­nost ka­no­nu europ­skih vri­jed­nos­ti, me­đu ko­ji­ma su po­što­va­nje vo­lje de­mo­krat­skog su­ve­re­na. Da­nas smo naj­sta­bil­ni­ja re­gi­ja u EU ko­ja že­li da­ti va­žan i po­zi­ti­van do­pri­nos gos­po­dar­skom sta­nju europ­ske za­jed­ni­ce. Ne okre­će­mo le­đa EU, ali u nje­zi­nim ok­vi­ri­ma že­li­mo ja­ča­ti de­mo­krat­ske pro­ce­du­re, ta­ko­đer i one ko­jih se tre­ba pri­dr­ža­va­ti u pro­ce­si­ma od­lu­či­va­nja unu­tar struk­tu­ra Uni­je.

Ko­mi­si­ja je po­kre­nu­la pro­ce­du­ru pro­tiv Polj­ske zbog za­bri­nu­tos­ti za kr­še­nje de­mo­krat­skih prin­ci­pa, po­se­bi­ce u po­dru­čju sud­stva i me­di­ja. Ka­ko tre­nu­tač­no sto­je stva­ri?

Mo­gu za­jam­či­ti da Polj­ska po­štu­je i uzi­ma u ob­zir sve strep­nje ko­je EK is­ka­zu­je. Vla­da i ja u stal­nom smo kon­tak­tu s pred­stav­ni­ci­ma Europ­ske ko­mi­si­je. Ta­ko­đer se sas­ta­je­mo u raz­nim pri­li­ka­ma. Že­lim vas uvje­ri­ti da u Polj­skoj funk­ci­oni­ra­ju neo­vis­ni su­do­vi, či­je dje­lo­va­nje, me­đu­tim, zah­ti­je­va odre­đe­ne re­for­me ko­je će po­bolj­ša­ti nji­ho­vo sva­kod­nev­no funk­ci­oni­ra­nje. Ni u kom slu­ča­ju to ne zna­či da su pak na­ru­še­na na­če­la neo­vis­nos­ti sud­stva. U kon­tek­s­tu me­di­ja tre­ba na­gla­si­ti ka­ko u ovom tre­nut­ku ima­mo iz­ba­lan­si­ra­no tr­ži­šte miš­lje­nja na ko­jem funk­ci­oni­ra­ju ka­ko jav­ni ta­ko i pri­vat­ni me­di­ji ko­ji uzi­ma­ju u ob­zir ši­ro­ku le­pe­zu osjet­lji­vos­ti i svje­to­na­zo­ra, od kon­zer­va­tiv­nog do li­be­ral­nog.

Još jed­na toč­ka pri­je­po­ra su iz­bje­gli­ce i nji­ho­va re­lo­ka­ci­ja? Za­što ih Polj­ska od­bi­ja pri­mi­ti i je li tak­va po­zi­ci­ja u skla­du s prin­ci­pom so­li­dar­nos­ti unu­tar EU? Pre­ma po­s­ljed­njoj od­lu­ci Vi­je­ća, Polj­ska bi tre­ba­la pri­mi­ti 6182 oso­be - je li to pre­vi­še za dr­ža­vu od 38 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka?

Na­še sta­ja­li­šte po pi­ta­nju iz­bje­gli­ca ni­je se pro­mi­je­ni­lo od po­čet­ka kri­ze. Nu­di­mo hu­ma­ni­tar­nu po­moć oni­ma ko­ji­ma je naj­vi­še po­treb­na. Mo­ra­mo is­to­dob­no eli­mi­ni­ra­ti pro­blem u nje­go­vu ko­ri­je­nu, tj. ja­ča­ti vanj­ske gra­ni­ce EU i nu­di­ti zem­lja­ma po­go­đe­nim su­ko­bi­ma obra­zov­nu, me­di­cin­sku i po­li­cij­sku po­moć. Polj­ska i zem­lje Vi­še­grad­ske sku­pi­ne pred­lo­ži­le su kon­cept efek­tiv­ne so­li­dar­nos­ti za ko­ji sma­tram da od­go­va­ra raz­mje­ru i vr­sti pro­ble­ma. Suk­lad­no to­me, ak­tiv­nos­ti EU ovi­se o vo­lji i mo­guć­nos­ti­ma sva­ke dr­ža­ve čla­ni­ce u po­gle­du pri­hva­ća­nja i po­ma­ga­nja iz­bje­gli­ca­ma. Ve­ći­na iz­bje­gli­ca za kraj­nju des­ti­na­ci­ju naj­češ­će bi­ra za­pad­nu Eu­ro­pu. Ne­mo­gu­će je za­mis­li­ti da bi mo­ra­li bi­ti pri­sil­no smje­šte­ni na dru­ga mjes­ta, mi­mo svo­je vo­lje. So­li­dar­nost ne mo­že zna­či­ti pri­sil­no na­me­ta­nje odre­đe­nih kvo­ta. So­li­dar­nost se te­me­lji na do­no­še­nju za­jed­nič­kog sta­ja­li­šta ko­je uzi­ma u ob­zir mo­guć­nos­ti sva­ke dr­ža­ve u po­gle­du pri­hva­ća­nja iz­bje­gli­ca. So­li­dar­nost je ta­ko­đer su­dje­lo­va­nje u za­jed­nič­kim ak­tiv­nos­ti­ma s ci­ljem po­ma­ga­nja zem­lja­ma ko­je su se naš­le u tak­voj po­tre­bi.

Ka­ko vi­di­te bu­duć­nost EU? Je li Eu­ro­pa s vi­še br­zi­na pri­hvat­lji­va op­ci­ja?

Polj­ska že­li uje­di­nje­nu, je­dins­tve­nu, am­bi­ci­oz­nu i di­na­mič­nu EU. Že­lje­li bi­smo za­jed­no stva­ra­ti or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja će bi­ti u sta­nju adek­vat­no od­go­va­ra­ti na glo­bal­ne iz­a­zo­ve te da­va­ti no­ve im­pul­se i iz­vo­re ra­zvo­ja na­šim na­ro­di­ma i druš­tvi­ma. Sve po­dje­le na Eu­ro­pu “u dvi­je br­zi­ne” ili na Eu­ro­pu “čvr­ste jez­gre” pra­vit će raz­li­ku me­đu su­di­oni­ci­ma europ­ske in­te­gra­ci­je, do­dje­lji­va­ti jed­ni­ma pri­vi­le­gi­ra­ni sta­tus, dok se dru­gi osje­ća­ju kao da pri­pa­da­ju dru­go­me re­du. Polj­ska se to­me pro­ti­vi i bit će za­go­va­ra­telj je­dins­tva i ne­dje­lji­vos­ti Europ­ske uni­je.

O su­rad­nji s Hr­vat­skom Ini­ci­ja­ti­vu “Tri mo­ra” po­kre­nu­le su Hr­vat­ska i Polj­ska. To po­ka­zu­je kak­vi smo sa­vez­ni­ci. Naš od­nos ima vr­lo vi­so­ku di­na­mi­ku O sud­stvu i me­di­ji­ma Mo­gu za­jam­či­ti da Polj­ska po­štu­je i uzi­ma u ob­zir sve strep­nje ko­je EK is­ka­zu­je. Vla­da i ja u stal­nom smo kon­tak­tu s pred­stav­ni­ci­ma EK O pri­ma­nju iz­bje­gli­ca Ve­ći­na iz­bje­gli­ca že­li u za­pad­nu Eu­ro­pu. Ne­mo­gu­će je za­mis­li­ti da ih pri­sil­no smjes­ti­mo na dru­ga mjes­ta, mi­mo nji­ho­ve vo­lje O po­dje­la­ma unu­tar EU Sve po­dje­le na Eu­ro­pu “u dvi­je br­zi­ne” ili na Eu­ro­pu “čvr­ste jez­gre” pra­vit će raz­li­ku me­đu su­di­oni­ci­ma europ­ske in­te­gra­ci­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.