Za­tvor ni­je od­go­vor na uvre­de

Ni­je pra­ved­no očaj nad sta­njem u no­go­me­tu is­ka­li­ti na na­vi­ja­či­ma ko­ji u Zdrav­ku Ma­mi­ću vi­de sim­bol sla­bos­ti prav­ne dr­ža­ve. Ja­ni­ca Kos­te­lić je ko­la­te­ral­na žr­tva

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ma­rin­ko.ju­ra­sic@ve­cer­nji.net

Pre­kr­šaj­ni sud tre­ba da­ti od­go­vor je li u pos­tu­pa­nju vul­gar­ne sku­pi­ne mu­ška­ra­ca bi­lo pri­je­te­će na­mje­re pre­ma dr­žav­noj taj­ni­ci Kos­te­lić Ma­rin­ko Ju­ra­sić Pros­tak­luk i zas­tra­šu­ju­ću ne­ugo­du ko­joj je sku­pi­na ne­in­for­mi­ra­nih tor­ci­da­ša na pu­tu pre­ma Bra­ču iz­lo­ži­la dr­žav­nu taj­ni­cu za sport Ja­ni­cu Kos­te­lić te dvi­je že­ne u nje­zi­noj prat­nji i vo­za­ča, svat­ko nor­ma­lan že­lio bi spri­je­či­ti da se ikad vi­še po­no­vi. Nje­zi­ne ri­je­či: “Tuž­na sam što se ne mo­gu si­gur­no kre­ta­ti po svo­joj do­mo­vi­ni”, ni­su sa­mo nje­zi­ne, već zbog is­kus­tva ko­je je pro­ži­vje­la mno­gi su­osje­ća­ju s njom. Ocu An­ti Kos­te­li­ću tre­ba­lo je pu­no hra­bros­ti i mu­dros­ti da ta­ko suz­dr­ža­no re­agi­ra u okol­nos­ti­ma kad u sva­kom ro­di­te­lju uza­vru emo­ci­je. Uz sve to, Ja­ni­ca Kos­te­lić je i na­ci­onal­na sport­ska he­ro­ina. Me­đu­tim, broj­ne i bur­ne re­ak­ci­je na brač­ku dra­mu u ko­joj se naš­la go­vo­re nam o vi­še­di­men­zi­onal­nos­ti te ljud­ske i sport­ske dra­me, ko­ja pri­je­ti da opet po­di­je­li Hr­vat­sku.

Jed­na­ki pred za­ko­nom

Dio jav­nos­ti iz­gred sku­pi­ne tor­ci­da­ša pro­ma­tra is­klju­či­vo kao na­si­lje vi­še de­se­ta­ka mu­ška­ra­ca nad že­nom i sport­skom he­ro­inom pa oprav­da­va­ju re­ak­ci­ju po­li­ci­je i odre­đi­va­nje pe­tod­nev­nog za­dr­ža­va­nja u za­tvo­ru sed­mo­ri­ci pri­jes­tup­ni­ka. Dru­gi svo­de iz­gred na ver­bal­ni de­likt tj. vul­gar­no skan­di­ra­nje ko­jem je iz­lo­že­na dr­žav­na duž­nos­ni­ca pa pos­tav­lja­ju pi­ta­nje za­što se u ne­kim dru­gim slu­ča­je­vi­ma ni­je pos­tu­pi­lo jed­na­ko. Za ra­zu­mi­je­va­nje i adek­vat­nu re­ak­ci­ju tre­ba­li bi­smo se pret­hod­no slo­ži­ti s ne­ko­li­ko pra­vi­la. Pr­vo, onog tre­nut­ka kad se Ja­ni­ca Kos­te­lić pri­hva­ti­la duž­nos­ti dr­žav­ne taj­ni­ce, pris­ta­la je i na mo­gu­ći kri­tič­ki od­nos pre­ma sve­mu što ra­di, pa i is­ka­zan na ne­ar­gu­men­ti­ran, neo­prav­dan i pri­mi­ti­van na­čin. To je ruž­na stra­na bav­lje­nja po­li­ti­kom. Dru­go, pred za­ko­nom, pa i kad uži­va nje­go­vu za­šti­tu, nje­zi­ni sport­ski us­pje­si ne­ma­ju ni­kak­va zna­ča­ja. Svi smo jed­na­ki. Tre­će, za ver­bal­ni de­likt, pa i kad se slo­bo­da go­vo­ra vul­gar­no zlo­upo­treb­lja­va, za­tvor ne bi tre­bao bi­ti od­go­vor. Taj bi­smo prin­cip oso­bi­to mi u Hr­vat­skoj tre­ba­li nje­go­va­ti zbog po­vi­jes­nog is­kus­tva u ko­mu­niz­mu. I, če­t­vr­to, re­pre­si­ju, oso­bi­to dras­tič­nu kao što je za­tvor, u ovak­vim slu­ča­je­vi­ma tre­ba vr­lo ob­zir­no ko­ris­ti­ti oso­bi­to jer no­go­met­ni iz­gre­di, pa

Kad je sta­di­on ne jed­nom vi­kao “Ći­ro, pe­de­ru”, je li tre­ba­lo hap­si­ti sve na sta­di­onu? Kad je bu­lu­men­ta za­ja­pu­re­nih bu­da­la pod pro­zo­rom vi­ka­la naj­go­re iz­ra­ze Mir­ja­ni Ra­kić, je li net­ko za­vr­šio u buk­si na pet da­na? Mo­glo bi se na­bra­ja­ti... Pi­šem ovo zbog Ja­ni­ce i hu­li­gan­skog vri­je­đa­nja. Ja­ni­ca je na­ša sport­ska iko­na, sla­že­mo se svi. Ali Ja­ni­ca je da­nas u pr­vom re­du dr­žav­na duž­nos­ni­ca, po­li­ti­čar­ka ko­ja se mo­ra no­si­ti s tom svo­jom ulo­gom, s od­go­vor­noš­ću za po­sao za ko­ji je pla­ća­ju po­rez­ni obvez­ni­ci. Ni­kad ni­kak­vo na­si­lje ni vri­je­đa­nje ne odo­bra­vam. Ali ne odo­bra­vam ni se­lek­tiv­no pro­vo­đe­nje za­ko­na, da se jed­ne hap­si i od­mah de­be­lo kaž­nja­va, iako je sve os­ta­lo na ver­bal­nom, dok se dru­gi­ma de­be­lo gle­da kroz pr­ste za mno­go te­že po­vre­de za­ko­na. Ko­me u stva­ri tre­ba po­li­cij­ska dr­ža­va? Zar se ne tre­ba­mo ma­lo okre­nu­ti pre­ma za­pad­nim zem­lja­ma pa vi­dje­ti ka­ko se ta­mo po­li­ti­ča­ri no­se s gnje­vom gra­đa­na? I ni­ko­ga se zbog to­ga ne hap­si. Jer Us­ta­vom je za­jam­če­no pra­vo na slo­bo­du go­vo­ra i iz­ra­ža­va­nja, svi­dje­lo se ko­me ili ne. Ja­ni­ci nit­ko ni­je za­bra­nio kre­ta­nje, nit­ko je fi­zič­ki ni­je na­pao i nit­ko joj ne bra­ni da slo­bod­no ide po zem­lji. Ali ona oči­to još ni­je svjes­na svih di­men­zi­ja svo­je funk­ci­je i bre­me­na ko­je no­si i pro­ble­ma ko­ji se go­di­na­ma go­mi­la­ju, za i re­cent­ni, ima­ju svo­ju po­vi­jest. Svi pro­ble­mi za­po­če­li su dav­no još dok je al­fa i ome­ga hr­vat­skog no­go­me­ta Zdrav­ko Ma­mić ne­kaž­nje­no iz­vo­dio na­sil­nič­ke per­for­man­se pre­ma po­li­caj­ci­ma, no­vi­na­ri­ma... Bli­je­da ili ni­kak­va re­ak­ci­ja po­li­ti­ke i prav­ne dr­ža­ve za­ogr­nu­la je neo­d­go­vor­noš­ću po­je­din­ce ko­ji su i sa­mi pos­ta­li žr­tve vlas­ti­to­ga ba­ha­tog po­na­ša­nja. Ja­ni­ca Kos­te­lić sa­mo je ko­la­te­ral­na žr­tva de­set­ljet­nog sus­tav­nog od­no­sa ko­ji je stvo­rio ge­ne­ra­ci­je na­sil­ni­ka ko­ji se jed­na­ko po­put Ma­mi­ća ogr­ću ko­lek­tiv­nim pla­štom neo­d­go­vor­nos­ti. I, ni­je pra­ved­no svoj očaj tim sta­njem u no­go­me­tu is­ka­li­ti na na­vi­ja­či­ma ko­ji u Zdrav­ku Ma­mi­ću “za­šti­će­nom od dr­ža­ve” vi­de sim­bol sla­bos­ti prav­ne dr­ža­ve i sport­ske ne­prav­de.

Vri­je­đa­nje je za osu­du, ali i Ja­ni­ca Kos­te­lić je duž­nos­nik ili gra­đa­nin kao bi­lo tko dru­gi

“Mi­li­cij­ski men­ta­li­tet”

Dak­le, tre­ba us­ta­no­vi­ti što se Ja­ni­ci Kos­te­lić do­go­di­lo, na­si­lje ili vri­je­đa­nje, a on­da ocje­nji­va­ti adek­vat­nost re­ak­ci­je i us­po­red­be nje­zi­na slu­ča­ja s dru­gi­ma. Prem­da se nit­ko ne bio osje­ćao ugod­no u bli­zi­ni sku­pi­ne ko­ja vul­gar­no skan­di­ra i vri­je­đa že­nu, te iako to dje­lu­je pri­je­te­će, pre­kr­šaj­ni sud će da­ti od­go­vor je li u to­mu bi­lo pri­je­te­će na­mje­re. Ako je bi­la ri­ječ “sa­mo” o vri­je­đa­nju, Pe­đa Gr­bin je u pra­vu kad na svoj pris­tran i ne­ko­rek­tan na­čin upo­zo­ra­va na ne­pri­mje­re­nost re­ak­ci­je: “Oči­to je da je bi­lo do­volj­no 48 sa­ti od iz­bo­ra no­vog ministra da mi­li­cij­ski men­ta­li­tet po­nov­no zav­la­da u MUP-u”. Tim vi­še što je po­li­ci­ja jed­na­ko pos­tu­pi­la kad su uvre­da­ma svo­je­dob­no ne­ki čas­ti­li pre­mi­je­ra Mi­la­no­vi­ća na pros­la­vi Olu­je u Kni­nu. Ar­sen Ba­uk s pra­vom je pod­sje­tio da se Mi­la­no­vi­ćev Ured ta­da za­uzeo za pra­vo na kri­ti­ku i slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja ne­za­do­volj­stva zvi­ždu­ci­ma i po­vi­ci­ma kao uobi­ča­je­no u de­mo­kra­ci­ji “po­se­bi­ce ka­da ono ne sa­dr­ži na­si­lje ili iz­rav­nu pri­jet­nju na­si­ljem”. ko­je Ja­ni­ca ni­je kri­va, ali je sa­da za njih po­li­tič­ka per­so­ni­fi­ka­ci­ja. Ne­će­mo valj­da od po­li­ti­ča­ra ra­di­ti sve­te kra­ve? Tak­vo ši­ro­ko tu­ma­če­nje za­ko­na sa­mo će pro­izves­ti do­dat­ne re­ak­ci­je i bun­tov­ni­ke. Tim vi­še što se po­li­ci­ja bru­tal­no obra­ču­na­va s ver­bal­nim pro­s­vjed­ni­ci­ma, a pra­vo­sud­ni sus­tav go­di­na­ma žmi­ri na da­le­ko ve­će pro­ble­me. A on­da i bu­lu­men­ta po­li­ti­ča­ra li­ku­je već pre­ma to­me je li žr­tva iz nji­ho­va br­lo­ga ili ni­je. Ni­je pro­blem po­šti­va­nja ili kr­še­nja za­ko­na, ne­go nje­go­va se­lek­tiv­na pro­ved­ba i ši­ro­ko tu­ma­če­nje, ka­ko ko­me tre­ba. I dru­go, na­ši po­li­ti­ča­ri i jav­nost i svi tre­ba­ju zna­ti i na­uči­ti da se po­li­ti­ča­ri­ma smi­je i mo­ra re­ći ono što se dru­gi­ma iz­van po­li­ti­ke ne mo­že re­ći. Za­to, ili se znaj­te no­si­ti

po­li­ti­ke.• s ti­me ili se mak­ni­te iz

Obra­čun s ver­bal­nim, dok se žmi­ri na pu­no ve­će pro­ble­me, stvo­rit će no­ve bun­tov­ni­ke

DA­VOR BOŽINOVIĆ

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.