10 raz­lo­ga za­što je Sa­udij­ska Ara­bi­ja uve­la Ka­ta­ru sank­ci­je

Iran, Mus­li­man­sko brat­svo, Al Ja­ze­era, no­go­met... spa­da­ju me­đu raz­lo­ge su­ko­ba

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ha­ssan Ha­idar Di­ab ZAGREB

Ma­li Ka­tar je do­mi­nan­tan u sve­mu. Dok Ka­ta­ra­ni ži­ve u mo­der­nom svijetu, Sa­udij­ci zbog vjer­ske ste­ge ži­ve iz­o­li­ra­no i pri­mi­tiv­no Kri­za ko­ja po­tre­sa Arap­ski po­lu­otok i ko­ju je iz­a­zva­la Sa­udij­ska Ara­bi­ja na­kon po­sje­ta ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Trum­pa toj zem­lji, na­kon če­ga je doš­lo do pre­ki­da di­plo­mat­skih od­no­sa iz­me­đu Sa­udij­ske Ara­bi­je i Ka­ta­ra, ima vr­lo du­bo­ke ko­ri­je­ne. Iako Sa­udij­ska Ara­bi­ja kao svo­je glav­ne raz­lo­ge za ra­ski­da­nje di­plo­mat­skih ve­za s Ka­ta­rom na­vo­di nji­ho­vo fi­nan­ci­ra­nje te­ro­riz­ma i su­rad­nju s naj­ve­ćim ne­pri­ja­te­ljem u re­gi­ji, Ira­nom, pos­to­ji bar de­se­tak raz­lo­ga za­što iz­me­đu te dvi­je zem­lje pos­to­ji ne­tr­pe­lji­vost i am­no­zi­tet.

Su­ko­bi zbog Egip­ta

1. Ak­tu­al­ni “ne­pri­ja­te­lji” su za­jed­no su­dje­lo­va­li u su­ko­bi­ma od Ma­li­ja do Si­ri­je, a nji­ho­vo boj­no po­lje je pos­ta­lo Egi­pat. Ka­tar je do svr­ga­va­nja Mu­ha­me­da Mur­si­ja bio fi­nan­cij­ska moć egi­pat­skog re­ži­ma i ba­na­ka u zem­lji. Su­ko­bi iz­me­đu Ka­ta­ra i Sa­udij­ske Ara­bi­je se­žu još da­le­ko u proš­lost, a arap­ske su po­bu­ne sa­da u pot­pu­nos­ti ra­svi­je­tli­le te­melj­ne raz­li­ke iz­me­đu Sa­udij­ske Ara­bi­je i Ka­ta­ra. Ot­ka­ko su na te­ri­to­ri­ju Sa­udij­ske Ara­bi­je 1938. ot­kri­ve­ni pr­vi iz­vo­ri naf­te, ta zemlja že­li do­mi­ni­ra­ti re­gi­jom. Me­đu­tim, Ka­tar je sa­udij­sku do­mi­na­ci­ju iz­a­zvao 1971. ka­da se iz­bo­rio za ne­za­vis­nost od Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. Sa­udij­sku kra­ljev­sku obi­telj iri­ti­ra po­lo­žaj Ka­ta­ra u svijetu i Sa­udij­ci mis­le ka­ko ta zemlja u arap­skim pos­lo­vi­ma ima važ­ni­ju ulo­gu ne­go što zas­lu­žu­je, a pri­je­no­som vlas­ti na prin­ca Ta­mi­ma se ni­je ni­šta pro­mi­je­ni­lo. Ka­tar od sre­di­ne 2013. i da­lje vo­di aro­gant­nu po­li­ti­ku, a u ovom je tre­nut­ku za Sa­udij­sku Ara­bi­ju iz­vor svih za­la i lo­gis­tič­ki cen­tar mo­gu­će po­bu­ne pro­tiv mo­nar­hi­je. 2. Ka­ko bi os­ta­li na vlas­ti, kralj Sal­man i nje­go­vi na­s­ljed­ni­ci će svim sred­stvi­ma po­ku­ša­ti uni­šti­ti Ka­tar jer ja­ko do­bro zna­ju da opas­nost za mo­nar­hi­ju do­la­zi upra­vo iz Ka­ta­ra či­ji je emir She­ikh Ta­mim bin Ha­mad al-Tha­ni, is­to kao i nje­gov otac, Ha­mad bin Kha­li­fa, član Mus­li­man­skog brat­stva. Sa­udij­ska kra­ljev­ska obi­telj stra­hu­je od Mus­li­man­skog brat­stva ko­jem je Ka­tar pos­tao glav­no upo­ri­šte, te se bo­je ka­ko bi i do njih mo­glo sti­ći Arap­sko pro­lje­će. Kao što je poz­na­to, Arap­sko pro­lje­će, i u Tu­ni­su, i u Egip­tu, Li­bi­ji, pa i u Si­ri­ji, po­kre­nu­lo je upra­vo Mus­li­man­sko brat­stvo uz me­dij­sko i fi­nan­cij­sko po­kro­vi­telj­stvo Ka­ta­ra. Za Sa­udij­ce je sva­ka­ko ne­pri­hvat­lji­vi­ja ide­olo­gi­ja Mus­li­man­skog brat­stva ne­go ve­ha- bij­sko-se­le­fij­ska. Mus­li­man­sko brat­stvo iz­ra­ža­va svo­ju in­ter­pre­ta­ci­ju is­la­ma kroz strik­t­no re­li­gij­ski pris­tup so­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma kao što je ulo­ga že­ne u druš­tvu, i ta­ko­đer vje­ru­je da is­lam po­ti­če lju­de da te­že so­ci­jal­noj prav­di, is­ko­rje­nji­va­nju si­ro­maš­tva i ko­rup­ci­je, i po­li­tič­kim slo­bo­da­ma ko­je ga­ran­ti­ra Is­lam­ska dr­ža­va. Mus­li­man­sko brat­stvo ne­ma pro­ble­ma s dru­gim sek­ta­ma u is­la­mu, pa čak ni­ti s dru­gim vje­ra­ma. S dru­ge stra­ne, ve­ha­bij­sko-se­le­fij­ski po­kret, či­ju ide­olo­gi­ju no­si Al-Qa’ida i te­ro­ris­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Is­lam­ska dr­ža­va, pro­po­vi­je­da is­lam­ski mo­no­te­izam i u su­šti­ni zas­ni­va se na re­duk­ci­onis­tič­kim i iz­vor­nim ide­ja­ma o is­la­mu. I dok lju­di pod vod­stvom Mus­li­man­skog brat­stva ži­ve u slo­bo­di i rav­no­prav­nos­ti, ka­ko mu­škar­ci ta­ko i že­ne jer pos­to­ji li­be­ra­li­za­ci­ja unu­tar druš­tva, u sa­udij­skom druš­tvu, u ko­jem vla­da ve­ha­bij­ska ide­olo­gi­ja, pro­vo­di se stro­gi še­ri­jat­ski za­kon i ne­ma ni­kak­ve slo­bo­de. Ula­zak Mus­li­man­skog brat­stva u sa­udij­sko druš­tvo, ko­ji te­ži li­be­ra­li­za­ci­ji i slo­bo­di, mo­glo bi bi­ti opas­no za sa­udij­sku kra­ljev­sku obi­telj ko­ju na vlas­ti i dr­že je­di­no stro­gi še­ri­jat­ski za­ko­ni. To­li­ko je sa­udij­ska kra­ljev­ska obi­telj op­sjed­nu­ta s Ka­ta­rom i Mus­li­man­skim brat­stvom da su ne­ki sa­udij­ski še­ici otiš­li ta­ko da­le­ko da su iz­da­li “fe­tvu” u ko­joj tvr­de ka­ko “is­lam za­bra­nju­je jav­ne pro­s­vje­de”. 3. Sa­udij­sku Ara­bi­ju mu­či i bli­skost Ka­ta­ra s Ira­nom s ko­jim di­je­li naj­ve­će plin­sko na­la­zi­šte na svijetu. Du­bo­ko u vo­da­ma Za­lje­va iz­me­đu Ka­ta­ra i Ira­na le­ži naj­ve­će po­lje pli­na na svijetu, pros­trans­tvo od 9700 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, ko­je sa­dr­ži ba­rem 43.000 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra plin­skih re­zer­vi. Dio ko­ji pri­pa­da Ka­ta­ru poz­nat je kao Sje­ver­no po­lje, dok se iran­ski dio pre­ma sje­ve­ru zo­ve Juž­ni Pars. Ove dvi­je dr­ža­ve di­je­le pra­va na plin iz ovih za­li­ha i to je sa­mo jed­na od broj­nih po­vez­ni­ca me­đu nji­ma. Na­ime, sve do iz­bi­ja­nja Arap­skog pro­lje­ća Ka­tar je bio bli­ži Ira­nu, Si­ri­ji i Hez­bo­la­hu ne­go Sa­udij­skoj Ara­bi­ji i zem­lja­ma Za­ljev­skog vi­je­ća, a na­kon to­ga se pri­bli­žio Tur­skoj. Tak­vu si­tu­aci­ju ko­ris­te ne­pri­ja­te­lji Sa­udij­ske Ara­bi­je i nje­zi­nih sa­vez­ni­ka. Ka­tar je 2008. in­zis­ti­rao da se u spo­ra­zu­mu o Li­ba­no­nu na pri­jed­log Si­ri­je jed­na tre­ći­na mjes­ta os­ta­vi zas­tup­ni­ci­ma Hez­bo­la­ha, što je sru­ši­lo vla­du Sa­ada Ha­ri- ri­ja, vjer­nog sa­vez­ni­ka sa­udij­ske kra­ljev­ske obi­te­lji. 4. Sa­udij­ska Ara­bi­ja ko­ja se bo­ri s unu­tar­njim na­pe­tos­ti­ma tra­ži­la je od Ka­ta­ra da uga­si pos­ta­ju Al-Ja­ze­era ko­ju op­tu­žu­je za pris­tra­nost pre­ma Mus­li­man­skom brat­stvu. Za sa­udij­ske duž­nos­ni­ke je ka­tar­ska sa­te­lit­ska te­le­vi­zi­ja “odi­gra­la zna­čaj­nu ulo­gu u svr­ga­va­nju li­de­ra u Tu­ni­su i Egip­tu ti­je­kom Arap­skog pro­lje­ća”. Is­to ta­ko, sa­udij­ska kra­ljev­ska obi­telj čes­to je na me­ti TV pos­ta­je Al-Ja­ze­era ko­ja je iz­u­zet­no po­pu­lar­na i gle­da­na u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji. 5. Sa­udij­ska Ara­bi­ja i Ka­tar još od 1992. go­di­ne ima­ju ne­ri­je­še­ni te­ri­to­ri­jal­ni spor. 6. Ne­tr­pe­lji­vost iz­me­đu Sa­udi­ja­ca i Ka­ta­ra­na je i u to­me što je Ka­tar, ma­la zemlja, do­mi­nant­ns u sve­mu: u spor­tu, teh­no­lo­gi­ji, otvo­re­nos­ti, obra­zo­va­nju… Dok Ka­ta­ra­ni ži­ve u mo­der­nom svijetu, Sa­udij­ci zbog vjer­ske ste­ge ži­ve iz­o­li­ra­no i pri­mi­tiv­no. 7. Ka­tar je jed­na od gos­po­dar­ski naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta i ve­li­ka za­ra­da je­dan je od pro­ble­ma iz­me­đu Sa­udij­ske Ara­bi­je i Ka­ta­ra. Gos­po­dar­stvo se te­me­lji na naf­ti i zem­nom pli­nu ko­ji či­ne ve­li­ku ve­ći­nu iz­vo­za i pre­ko po­lo­vi­ce bru­to druš­tve­nog pro­izvo­da. Ta­ko­đer, Ka­tar ima naj­vi­ši BDP po sta­nov­ni­ku na svijetu, on iz­no­si oko 100.000 do­la­ra, dok je u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji zbog de­fi­ci­ta BDP pao na 11.800 do­la­ra. Za raz­li­ku od Sa­udij­ske Ara­bi­je ko­ja je još uvi­jek ovis­na o naf­ti, Ka­tar je sma­njio tu ovis­nost i pri­la­go­dio se vre­me­nu kad naf­ta ne­će bi­ti glav­ni iz­vor pri­ho­da. Zbog to­ga ra­zvi­ja mo­der­nu vi­so­ku teh­no­lo­gi­ju i druš­tvo ute­me­lje­no na zna­nju. Go­di­ne 2004. otvo­ren je Ka­tar­ski znans­tve­ni i teh­no­lo­ški park s po­du­ze­ći­ma vi­so­ke teh­no­lo­gi­je us­mje­re­ne na zna­nost i is­tra­ži­va­nje.

Ka­tar igra, S. Ara­bi­ja spa­va

8. Ka­tar ne šte­di na pro­mo­vi­ra­nju spor­ta. Poz­na­ta je nji­ho­va fa­moz­na ru­ko­met­na re­pre­zen­ta­ci­ja ko­ja je pos­ti­gla ve­li­ki us­pjeh na me­đu­na­rod­noj ru­ko­met­noj sce­ni ka­da su po­ku­po­va­li naj­bo­lje ru­ko­me­ta­še svi­je­ta. Sa­udij­sku Ara­bi­ju naj­vi­še bo­li što zbog vjer­ske ste­ge ne mo­že or­ga­ni­zi­ra­ti ve­li­ke me­đu­na­rod­ne sport­ske do­ga­đa­je, po­put svjet­skog pr­vens­tva u no­go­me­tu. Za raz­li­ku od Sa­udij­ske Ara­bi­je Ka­tar će 2022. or­ga­ni­zi­ra­ti Svjet­sko no­go­met­no pr­vens­tvo zbog če­ga je Do­ha da­nas jed­no ve­li­ko gra­di­li­šte. 9. U Sa­udij­skoj Ara­bi­ji na Ka­tar gle­da­ju kao bo­go­hul­nu zem­lju jer je pos­ta­la jed­na od glav­nih po­vez­ni­ca me­đu kon­ti­nen­ti­ma. Da­nas, jed­na od res­pek­ta­bil­ni­jih avi­okom­pa­ni­ja na svijetu je Qa­tar Airways ko­ji po­ve­zu­je či­tav svi­jet, dok avi­okom­pa­ni­ja Sa­udij­ske Ara­bi­je ra­di is­klju­či­vo za pri­je­voz ho­do­čas­ni­ka u Sa­udij­sku Ara­bi­ju. 10. Za raz­li­ku od Sa­udij­ske Ara­bi­je u ko­ju do­la­ze is­klju­či­vo ho­do­čas­ni­ci, Ka­tar je da­nas pos­tao svjet­ska tu­ris­tič­ka atrak­ci­ja ko­ju go­diš­nje po­sje­ti iz­me­đu 10 i 15 mi­li­ju­na tu­ris­ta, što uve­li­ke po­ve­ća­va nji­ho­ve pri­ho­de.

Sa­udij­ci­ma sme­ta što Ka­tar di­je­li naj­ve­će plin­sko po­lje na svijetu s ne­pri­ja­te­ljem Ira­nom

Na­kon što je Trump po­sje­tio sa­udij­skog kra­lja Sal­ma­na (des­no), ka­tar­ski emir Al-Tha­ni (li­je­vo) je u pro­ble­mi­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.