Glu­mač­ke zvi­jez­de us­ta­le u obra­nu pra­va na po­ba­čaj

Ko­lek­tiv Mon­ta­žs­troj oku­pio Bo­ja­na Na­voj­ca, Ti­ha­nu La­zo­vić, Ni­nu Vi­olić...

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ma­ja Car

Smi­je li po­ba­čaj pos­ta­ti ro­ba na cr­nom tr­ži­štu? Je­su li že­ne sa­mo in­ku­ba­to­ri za ja­ča­nje na­ci­je, pi­ta­ju se umjet­ni­ci u pro­jek­tu Ci­jan­ka­lij §218 ma­ja.car@ve­cer­nji.net Što do­no­se za­bra­ne po­ba­ča­ja? Smi­je li po­ba­čaj pos­ta­ti ro­ba na cr­nom tr­ži­štu? Je­su li že­ne sa­mo in­ku­ba­to­ri za ja­ča­nje na­ci­je? Ka­ko po­di­za­ti dje­cu bez do­ma i pos­la? Ne­ka su od pi­ta­nja s ko­ji­ma su se su­oči­li glum­ci, i autor­ski tim pre­dvo­đen Bo­ru­tom Še­pa­ro­vi­ćem, audi­odra­me “CI­JAN­KA­LIJ §218” umjet­nič­kog ko­lek­ti­va Mon­ta­žs­troj.

Tko mo­že od­lu­či­ti?

– Pi­ta­nje po­ba­ča­ja u slje­de­će će dvi­je go­di­ne bi­ti iz­u­zet­no važ­na te­ma jer će­mo do­bi­ti no­vi za­kon ko­ji re­gu­li­ra po­ba­čaj. Ka­da sam pro­či­tao dra­mu “Ci­jan­ka­lij §218” Fri­edric­ha Wol­fa iz 1929. go­di­ne, uči­ni­lo mi se užas­no važ­nim po­nov­no je obra­di­ti jer pre­ko nje s jed­ne stra­ne mo­že­mo ot­pu­to­va­ti u po­vi­jest re­gu­la­ci­je po­ba­ča­ja i po­vi­jest bor­be za le­ga­li­za­ci­ju to­ga me­di­cin­skog za­hva­ta, a s dru­ge stra­ne fo­ku­si­ra­ti so­ci­oeko­nom­ski as­pekt pi­ta­nja po­ba­ča­ja – objaš­nja­va re­da­telj Bo­rut Še­pa­ro­vić, idej­ni za­čet­nik pro­jek­ta. Wol­fo­va dra­ma bi­la je oruž­je bor­be za žen­ska i rad­nič­ka pra­va u ok­vi­ru ve­li­kog druš­tve­nog po­kre­ta za le­ga­li­za­ci­ju po­ba­ča­ja u Nje­mač­koj. Raz­lom­lje­na je u osam epi­zo­da ko­je su već snim­lje­ne i dos­tup­ne na stra­ni­ci ci­jan­ka­lij. mon­taz­s­troj.hr, a u nji­ma glu­me ne­ke od naj­ve­ćih zvi­jez­da, kao i no­ve na­de na­šeg fil­ma i ka­za­li­šta: Da­ria Lo­ren­ci Flatz, Ti­ha­na La­zo­vić, Su­za­na Ni­ko­lić, Go­ran Gr­gić, Ni­na Vi­olić, Vi­lim Ma­tu­la, Bo­jan Na­vo­jec, Ur­ša Ra­ukar... – Za me­ne je to iz­nim­no važ­na te­ma. Straš­na je mo­guć­nost oz­bilj­nih us­kra­ći­va­nja ljud­skih slo­bo­da. Nit­ko ni­ko­me ne bra­ni da vje­ru­je u bi­lo što, da ra­đa i ne vi­dim za­što bi net­ko ne­ko­me bra­nio pra­vo na iz­bor. To mi se či­ni ne­ci­vi­li­zi­ra­nim po­vrat­kom una­trag. Za­miš­ljam se u si­tu­aci­ji da me kao maj­ku tro­je dje­ce u slu­ča­ju če­t­vr­te, re­ci­mo slu­čaj­ne trud­no­će net­ko ša­lje na ko­mi­si­ju, a ja ne že­lim če­t­vr­to di­je­te. Tko je taj ko­ji mo­že odre­di­ti ko­li­ko ja dje­ce mo­gu pod­ni­je­ti po­di­ći? – pi­ta se Da­ria Lo­ren­ci Flatz is­ti­ču­ći da kao maj­ka ne že­li ni da se nje­zi­na dje­ca na­đu u tak­voj si­tu­aci­ji. U ki­nu Tu­ška­nac u ne­dje­lju je u sklo­pu pro­jek­ta odr­ža­na i jav­na ras­pra­va “Lju­bav&Eko­no­mi­ja” na ko­joj se raz­go­va­ra­lo ka­ko se lju­bav i eko­no­mi­ja pro­ži­ma­ju u etič­kom, prav­nom i po­li­tič­kom pi­ta­nju po­ba­ča­ja te kak­ve šan­se ima lju­bav u bor­bi za go­lo pre­živ­lja­va­nje. Upra­vo tak­ve ras­pra­ve nuž­ni­ma sma­tra i mla­di glu­mac Adri­an Pez­dirc. Moj je oki­dač za su­dje­lo­va­nje u ovom pro­jek­tu bor­ba za pra­va mo­jih pri­ja­te­lji­ca, ses­ta­ra i naj­bli­žih že­na ko­je me okru­žu­ju. Svat­ko tre­ba od­lu­či­va­ti o svo­jim ži­vot­nim od­lu­ka­ma i pos­tup­ci­ma, a ne da se u to pet­lja­ju dr­ža­va, Cr­k­va ili ne­ka or­ga­ni­za­ci­ja. Ci­vi­li­za­cij­ski je po­raz da 2017. raz­go­va­ra­mo o pra­vu na po­ba­čaj. Ne­vje­ro­jat­no je da se u 60 go­di­na od Dru­gog svjet­skog ra­ta vra­ća­mo na is­to. Ka­ko je to mo­gu­će? Oči­to su ne­što kri­vo ra­di­li. Go­vo­rim “oni” jer imam 26 go­di­na i ne osje­ćam se pre­tje­ra­no od­go­vor­nim za tu si­tu­aci­ju, ali svjes­tan sam da me tak­va si­tu­aci­ja mo­že spu­ta­va­ti u ne­kom mo­jem dalj­njem ra­du i slo­bo­di ži­vo­ta – go­vo­ri Pez­dirc. Što se ti­če sa­me re­al­nos­ti hr­vat­skog druš­tva po tom pi­ta­nju i ono­ga što bi ga kao mla­dog čo­vje­ka za­do­vo­lji­lo kao po­ten­ci­jal­no rje­še­nje, ka­že: – Mo­ra­mo po­če­ti po­što­va­ti jed­ni dru­ge. I shva­ti­ti da je u re­du da net­ko ho­da u Ho­du za ži­vot, ali i da je jed­na­ko ta­ko u re­du da pos­to­ji Pri­de. To je druš­tvo u ko­je ja vje­ru­jem. Ali čim se dr­ža­va poč­ne pet­lja­ti u pri­vat­no i ogra­ni­ča­va­ti bi­lo ko­ju vr­stu slo­bo­de, to je opas­no. Na­me­ta­nje vlas­ti­tog miš­lje­nja i vlas­ti­tih ide­olo­gi­ja i sta­vo­va dru­gi­ma, to mi je pro­blem. Po­tak­nu­ta ne­dav­nim druš­tve­nim pro­mje­na­ma u pro­jekt se uklju­či­la i du­go­go­diš­nja ak­ti­vis­ti­ca i glu­mi­ca Ur­ša Ra­ukar. – Uvje­re­na sam da mo­der­no, ci­vi­li­zi­ra­no druš­tvo po­štu­je in­di­vi­du­al­nos­ti, po­štu­je ste­če­na i iz­bo­re­na ljud­ska pa ta­ko i žen­ska i sva os­ta­la pra­va te mis­lim da je pi­ta­nje pra­va na po­ba­čaj ne­upit­no. Ali mis­lim da se kao druš­tvo pri­je

Pi­ta­nje po­ba­ča­ja bit će važ­na te­ma u idu­će dvi­je go­di­ne jer se pri­pre­ma no­vi za­kon

sve­ga tre­ba­mo kon­cen­tri­ra­ti na edu­ka­ci­ju, na zdrav­s­tve­ni od­goj u ško­la­ma, da se tre­ba­mo kon­cen­tri­ra­ti na po­bolj­ša­nje so­ci­jal­ne i eko­nom­ske si­tu­aci­je, mo­ra­mo se po­za­ba­vi­ti na­si­ljem nad dje­com, že­na­ma, u obi­te­lji­ma, al­ko­ho­liz­mom i dru­gim ovis­nos­ti­ma ko­je ugro­ža­va­ju ka­ko obi­te­lji ta­ko i že­ne. Mis­lim da u tom seg­men­tu mo­že­mo kao druš­tvo svi za­jed­no ja­ko pu­no na­pra­vi­ti da po­ba­ča­ja bu­de što ma­nje. Me­đu­tim, is­to ta­ko re­zo­lut­no sto­jim pri sta­no­vi­štu da je neo­tu­đi­vo žen­sko pra­vo zad­nje od­lu­ke u tom slu­ča­ju – ka­že Ur­ša Ra­ukar do­da­ju­ći da je lju­ti što se zbog po­li­tič­kih bo­do­va ma­ni­pu­li­ra lju­di­ma i ide­olo­gi­ja­ma u ko­ji­ma se žen­ska pra­va uma­nju­ju i vra­ća ih se na ni­vo obje­ka­ta gdje su bi­le pri­je sto go­di­na.

Po­vra­tak u sred­nji vi­jek

– To je ne­vje­ro­ja­tan ko­rak una­trag ko­ji vo­di jed­na gru­pi­ca lju­di i ins­ti­tu­ci­ja ko­je že­le do­mi­ni­ra­ti druš­tvom, a ko­je ne vo­de ra­ču­na ni o že­na­ma, ni o dje­ci, ni o obi­te­lji­ma u onom pra­vom smis­lu, a to su bor­be pro­tiv svih vr­sta na­si­lja i za bo­lje eko­nom­ske uvje­te. Že­le nas mak­nu­ti u ne­ki sred­nji vi­jek, u vre­me­na ne­in­for­mi­ra­nos­ti, že­nu se že­li po­nov­no sta­vi­ti u za­pe­ćak da ku­ha i udo­vo­lja­va mu­žu, obi­te­lji, Cr­k­vi i dr­ža­vi. Ali uvje­re­na sam da pos­to­je lju­di ko­ji će se to­me su­prot­sta­vi­ti. Stu­panj ra­zvo­ja druš­tva mje­ri se ra­zi­nom po­što­va­nja svih ljud­skih pra­va – za­klju­ču­je Ra­ukar, dok Bo­rut Še­pa­ro­vić naj­av­lju­je tri­bi­ne i u dru­gim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske.

Hr­vat­ska 2017. go­di­ne mo­že se po­ve­za­ti s Nje­mač­kom 1929. go­di­ne, sma­tra­ju auto­ri Na­jav­lju­ju i niz jav­nih tri­bi­na na ko­ji­ma će go­vo­ri­ti o od­no­su eko­no­mi­je i po­ba­ča­ja

Re­da­telj i vo­đa Mon­ta­žs­tro­ja idej­ni je za­čet­nik pro­jek­ta ko­ji okup­lja ja­ka ime­na iz svi­je­ta fil­ma i ka­za­li­šta

U pro­jekt se kao Dr. Mo­el­ler uklju­čio i Go­ran Gr­gić

Da­do Ćo­sić na sni­ma­nju epi­zo­da Ci­jan­ka­li­ja §218

Ni­na Vi­olić i Ti­ha­na La­zo­vić ja­ke su sna­ge pro­jek­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.