Si­ro­maš­ni­ja od Hr­vat­ske u EU sa­mo je Bu­gar­ska

Če­si i Li­tav­ci po­mak­nu­li se naj­vi­še, Bri­tan­ci pa­li

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - lju­bi­ca.ga­ta­ric@ve­cer­nji.net Lju­bi­ca Ga­ta­rić ZAGREB

Hr­vat­ska je u de­set go­di­na sma­nji­la za­os­ta­ja­nje u BDP-u po sta­nov­ni­ku sa­mo 7 pos­tot­nih po­ena i omo­gu­ći­la Ru­munj­skoj da nas pre­tek­ne Na­kon što su nas 2015. go­di­ne pres­ti­gli po ku­pov­noj mo­ći mje­re­no udje­lom stvar­ne po­troš­nje sta­nov­niš­tva u BDP-u, Ru­munj­ska nas je sus­ti­gla i po BDP-u po sta­nov­ni­ku ko­ji je 2016. u obje zem­lje bio 41% ni­ži od pro­sje­ka EU 28 dr­ža­va čla­ni­ca, obja­vio je ju­čer europ­ski sta­tis­tič­ki ured Eu­ros­tat. Ta­ko je i služ­be­no iza Hr­vat­ske os­ta­la sa­mo Bu­gar­ska, ko­ja je je­di­na čla­ni­ca s BDP-om ni­žim od 50%.

Stag­na­ci­ja i da­lje

Hr­vat­ska je ta­ko po dva po­ka­za­te­lja pos­ta­la dru­ga naj­ne­ra­zvi­je­ni­ja čla­ni­ca EU s udje­lom od 59%. Pr­vi je BDP po sta­nov­ni­ku, a dru­gi ma­te­ri­jal­no bla­gos­ta­nje sta­nov­niš­tva, ko­jim se mje­ri ku­pov­na moć. Is­pred nas su Bu­gar­ska i Le­to­ni­ja či­ja se ku­pov­na moć di­gla na 63%. Rast hr­vat­skog BDP-a od 2015. ta­ko ipak ni­je za­us­ta­vio re­la­tiv­no za­os­ta­ja­nje za tran­zi­cij­skim dr­ža­va­ma zbog ko­je­ga je u če­t­vrt sto­lje­ća Hr­vat­ska pa­la s po­zi­ci­je dru­ge naj­ra­zvi­je­ni­je, iza Slo­ve­ni­je, na po­zi­ci­ju dru­ge naj­lo­ši­je, iza Bu­gar­ske. Te bi gu­bit­ke Hr­vat­ska mo­gla na­dok­na­di­ti idu­ćih de­set go­di­na tek kad bi eko­no­mi­ja ras­la oko 4%, no sve prog­no­ze po­ka­zu­ju da će to bi­ti ne­dos­tiž­no jer se na­ša pri­rod­na sto­pa ras­ta kre­će oko 1 pos­to. Raz­lo­ga za oče­ki­va­nu stag­na­ci­ju je pu­no, od vi­so­kog jav­nog du­ga, sla­be pos­lov­ne kli­me, ne­kon­ku­rent­nos­ti do lo­ših de­mo­graf­skih kre­ta­nja ko­ja su po­s­ljed­njim rad­nim mi­gra­ci­ja­ma upa­li­la sve cr­ve­ne lam­pi­ce.

Pa­li i Slo­ven­ci

Ni­smo mi je­di­ni gu­bit­ni­ci. Slo­ven­ski je BDP pri­je de­set go­di­na bio na 88% pro­sje­ka EU27, a da­nas je na 83%. Hr­vat­ska je ba­rem u pret­hod­nom de­se­to­go­diš­njem raz­dob­lju sma­nji­la za­os­ta­tak s 52 na 59%. Me­đu tran­zi­cij­skim dr­ža­va­ma naj­ve­ći po­mak do­go­dio se u Li­tvi, ko­ja je sma­nji­la za­os­ta­ja­nje za pro­sje­kom EU s 44 na 25% te Če­škoj či­ji je BDP po sta­nov­ni­ku sa­mo 12 pos­to ni­ži od pro­sje­ka, za raz­li­ku od 2006. kad je bio za tre­ći­nu ni­ži. Ma­đa­ri str­še po po­li­tič­kim eska­pa­da­ma, no u de­set go­di­na sma­nji­li su raz­da­lji­nu s naj­bo­ga­ti­ji­ma sa­mo tri pos­tot­na po­ena, na 33%. Ru­mu­nji su pak nas pre­tek­li i la­ni iz­jed­na­či­li ku­pov­nu moć s Ma­đar­skom (63%). Stvar­na po­je­di­nač­na po­troš­nja (en­gle­ski AIC), ko­jom se mje­ri ma­te­ri­jal­no bla­gos­ta­nje ku­ćans­ta­va, kod de­set naj­bo­ga­ti­jih čla­ni­ca EU iz­nad je pro­sje­ka EU, s Luk­sem­bur­gom, Nje­mač­kom i Aus­tri­jom kao pre­dvod­ni­ci­ma. U Ir­skoj, Ita­li­ji i na Ci­pru po­troš­nja je bi­la do 10% is­pod pro­sje­ka, dok Špa­njol­ska, Por­tu­gal i Mal­ta za­os­ta­ju i do 20%. Bla­gos­ta­nje Fran­cu­za u de­se­to­go­diš­njem je raz­dob­lju sma­nje­no 4 pos­tot­na po­ena, na 105, a Bri­ta­na­ca 12 pos­tot­nih po­ena, sa 120 na 108 pro­sje­ka EU. Stvar­na po­je­di­nač­na po­troš­nja u Cr­noj Go­ri je 54, Sr­bi­ji 45, a BiH 39 pos­to pro­sje­ka. AIC po­ka­zu­je stvar­nu po­troš­nju gra­đa­na ne­ke zem­lje bez ob­zi­ra na to je­su li do­bra i us­lu­ge ko­je su im na ras­po­la­ga­nju pla­ti­la ku­ćans­tva, vla­de ili ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.