Tran­sfor­me­ri 5: Po­s­ljed­nji vi­tez An­drej

Sve ovo vi­še li­či na uobi­ča­je­nu Plen­ko­vi­će­vu prak­su. A iz­me­đu Plen­ko­vi­će­ve i eu­rop­ske prak­se ne pos­to­ji znak jed­na­kos­ti. Plen­ko­vić je u ne­ko­li­ko go­di­na pro­šao tran­sfor­ma­tor­ski put od HDZ-ovog uvje­re­nog Eu­ro­pej­ca ko­ji to­le­ri­ra tvr­du des­ni­cu na svo­joj lis­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Po­ne­kad se či­ni kao da je An­drej Plen­ko­vić lik iz film­skog se­ri­ja­la o po­pu­lar­nim igrač­ka­ma “Tran­sfor­me­ri”. Ova po­s­ljed­nja epi­zo­da, po­li­tič­ki tri­ler ko­ji je iz­veo pre­mi­jer i pred­sjed­nik HDZ-a, fi­no se pok­la­pa s pre­mi­je­rom pe­tog film­skog nas­tav­ka “Tran­sfor­me­ri: Po­s­ljed­nji vi­tez”. Plen­ko­vić, na­pros­to, to­li­ko čes­to na­gla­ša­va svo­ju “tran­sfor­ma­tiv­nu” mi­si­ju u hr­vat­skoj po­li­ti­ci. No­vo­pe­če­nu su­rad­nju HDZ-a i HNS-a opi­su­je kao još je­dan do­kaz tran­sfor­ma­tiv­nih po­te­za ko­je pro­vo­di u zad­njih go­di­nu da­na i ko­ji po­ka­zu­ju da su “uobi­ča­je­ne eu­rop­ske prak­se” mo­gu­će i kod nas. Zvu­či li­je­po, sa­mo što na­čin na ko­ji su HDZ i HNS for­mi­ra­li no­vu sa­bor­sku ve­ći­nu ni­je ni­ka­kav pri­mjer “uobi­ča­je­ne eu­rop­ske prak­se”. Upra­vo su­prot­no. Plen­ko­vić obraz­la­že da je već sa­ma či­nje­ni­ca da su europ­ski pu­ča­ni po­čet­kom go­di­ne sklo­pi­li spo­ra­zum o su­rad­nji s europ­skim li­be­ra­li­ma do­volj­na za te­zu da je ko­ali­ci­ja HDZ-HNS sa­svim uobi­ča­je­na stvar. Spo­mi­nje i pri­mjer Nje­mač­ke, gdje su de­mo­kr­š­ća­ni iz CDU/CSU-a od 2009. do 2013. go­di­ne vla­da­li u ko­ali­ci­ji s li­be­ra­li­ma iz FDP-a.

Tvrd­nja da su­rad­nja HDZ-a i HNS-a pred­stav­lja “uobi­ča­je­nu europ­sku prak­su” zvu­či li­je­po, ali ni­je baš toč­na

Zvu­či li­je­po, sa­mo što ni pr­vi ni dru­gi pri­mjer ni­su is­to­vjet­ni hr­vat­skom. U Hr­vat­skoj je neo­bi­čan na­čin na ko­ji su HDZ i HNS is­pre­go­va­ra­li ko­ali­ci­ju. Objek­tiv­no, ni­je neo­bič­no da se HNS po­ku­ša­va po pr­vi put po­zi­ci­oni­ra­ti kao stran­ka ko­ja ni­je nuž­no ek­s­klu­ziv­ni part­ner SDP-u, već da mo­že bi­ti i part­ner HDZ-u pri for­mi­ra­nju hr­vat­skih vla­da. Smi­sao sva­ke stran­ke, sva­ke po­li­tič­ke ide­je, je da par­ti­ci­pi­ra u vlas­ti. Ako po­đe­mo od te pre­mi­se, on­da je lo­gič­no i da se HNS za­pi­tao: ima li ide­al­ni­jeg tre­nut­ka od ovog sa­da, kad HDZ vo­di An­drej Plen­ko­vić ko­ji je tu stran­ku do­veo (što ni­je ma­la stvar) u po­zi­ci­ju otvo­re­nos­ti su­rad­nje s HNS-om? To je, dak­le, u sfe­ri lo­gič­nog i, ba­rem na­čel­no, uobi­ča­je­nog. Ono što je neo­bič­no, po če­mu ova epi­zo­da ni­je baš “eu­rop­ska prak­sa”, jest pre­go­va­ra­nje u taj­nos­ti i dos­lov­no lom­lje­nje stran­ke na ko­ju je HDZ-ov tran­sfor­mer ba­cio oko. To je, objek­tiv­no, os­ta­vi­lo go­rak okus kod mno­gih bi­ra­ča HNS-a i HDZ-a. Dio HNS-ovih bi­ra­ča s pra­vom ima do­jam da im je nji­ho­va stran­ka ote­ta, dos­lov­no kid­na­pi­ra­na. HDZ-ove bi­ra­če na is­ti na­čin nit­ko ni­šta ni­je pi­tao, što je bez ikak­ve sum­nje ri­zič­no. Tko ne vje­ru­je, ne­ka pos­lu­ša one HDZ-ove bi­ra­če ko­ji se još ne mo­gu opo­ra­vi­ti od či­nje­ni­ce da je HDZ u do­ba Sa­na­de­ra ko­ali­rao sa SDSS-om, iako je imao pri­li­ku ko­ali­ra­ti s HSP-om. Ko­ali­ci­ja HDZ-a i HNS-a mo­že bi­ti do­bra ako pro­ces uvo­đe­nja ku­ri­ku­lar­ne re­for­me vra­ti na pr­vot­ne, zdra­ve po­zi­ci­je, one ko­je su do­go­vo­re­ne pri­je upli­ta­nja na­zad­nih ide­ja ul­tra­kon­zer­va­ti­va­ca u taj pro­ces. Mo­že bi­ti do­bra ako će po­mo­ći HDZ-u da se mo­der­ni­zi­ra i do­dat­no “cen­tri­ra” (ne ki­ro­prak­ti­kom, ne­go plen­ko­prak­ti­kom). Ali za­sad se či­ni da će go­rak okus zbog na­či­na skla­pa­nja ove ko­ali­ci­je os­ta­ti još du­go u us­ti­ma mno­gih. Pre­go­va­ra­nje u taj­nos­ti i lom­lje­nje ot­po­ra iza za­tvo­re­nih vra­ta, da bi za­tim ci­je­la ta pred­sta­va bi­la odi­gra­na u jav­noj do­me­ni u sa­mo dva-tri da­na, uto­li­ko je ri­zič­ni­je za bu­duć­nost obi­ju stra­na­ka ko­li­ko su im po­zi­ci­je na po­li­tič­kom spek­tru uda­lje­ni­je. Ni­je ne­mo­gu­će pri­bli­ži­ti HNS HDZ-u ili obr­nu­to (prem­da je ov­dje ve­ća opas­nost da će HNS os­ta­ti pro­gu­tan, pre­žva­kan i isp­lju­nut neg­dje da­lje po pu­tu), ali što su uda­lje­ni­je po­li­tič­ke po­zi­ci­je s ko­jih su kre­nu­li u tu avan­tu­ru to je pre­ciz­ni­je i osjet­lji­vi­je mo­ra­la bi­ti vo­đe­na ope­ra­ci­ja pri­bli­ža­va­nja. To su jas­ni­ji mo­ra­li bi­ti ar­gu­men­ti po­nu­đe­ni kao oprav­da­nje za tak­vu su­rad­nju. I ne sa­mo jas­ni­ji, ne­go i jav­no, do­volj­no una­pri­jed iz­ne­se­ni, po­nav­lja­ni i obraz­la­ga­ni. Di­ja­log, po mo­guć­nos­ti s do­zom kri­tič­kog raz­miš­lja­nja (što nas vra­ća na smi­sao ku­ri­ku­lar­ne re­for­me), je ono što či­ni “uobi­ča­je­nu europ­sku prak­su”. Ov­dje tak­vog di­ja­lo­ga ni­je bi­lo. Sve ovo vi­še li­či na uobi­ča­je­nu Plen­ko­vi­će­vu prak­su, ne uobi­ča­je­nu europ­sku. A iz­me­đu Plen­ko­vi­će­ve i eu­rop­ske prak­se ne pos­to­ji znak jed­na­kos­ti. Plen­ko­vić je u par go­di­na pro­šao tran­sfor­ma­tor­ski put od HDZ-ovog uvje­re­nog Eu­ro­pej­ca ko­ji ni­je re­kao ri­ječ pro­tiv HDZ-ova ne­pri­rod­nog ko­ali­ra­nja s HSP-om AS i Ru­žom To­ma­šić (pro­tiv­ni­com ula­ska RH u EU), do pred­sjed­ni­ka HDZ-a ko­ji je tu stran­ku odveo u sa­vez sa sa­svim dru­gim kra­jem po­li­tič­kog spek­tra. U oba slu­ča­ja, od to­le­ri­ra­nja tvr­de des­ni­ce na svo­joj lis­ti do očaj­nič­kog tra­že­nja spa­sa u li­be­ral­no-li­je­vom HNS-u, Plen­ko­vi­ća je vo­di­la mi­sao ka­ko os­ta­ti na po­zi­ci­ji, ne nuž­no ka­ko oču­va­ti po­li­tič­ki in­te­gri­tet se­be i svo­je stran­ke. Opet, za po­li­ti­ča­ra je to le­gi­tim­no, ali tek tre­ba vi­dje­ti gdje će ga to odves­ti. Nje­ga, i nas kao druš­tvo.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.